|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1112, 20. jul 2007.
| Hari Poter stiže u Beograd |
| |
BEOGRAD, 19. jula 2007. (Beta) - Tačno u 1.01 u subotu, 21. jula najvatreniji
obožavaoci serijala o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru moći će da u knjižari
Akademija kupe najnoviji, sedmi nastavak te sage, i to u isto vreme kada i
čitaoci širom sveta.
Kompanija IPS kupila je prvi tiraž od nekoliko hiljada primeraka na engleskom
jeziku poslednjeg nastavka serijala pod naslovom "Harry Poter and the Deathly
Hallonjs", rečeno je danas na konferenciji za novinare.
Urednik izdavaštva IPS-a Danko Ješić rekao je da su otkupljene obe verzije
knjige - sa koricama za decu i za odrasle, da su knjige stigle kod njih i da
se drže pod ključem dok ne krene svetska prodaja.
On nije mogao da kaže po kojoj ceni će se knjige prodavati, navodeći da su ih
tek dobili, i da su ugovorom obavezani da ne otkrivaju nikakve detalje u vezi
sa samom knjigom do zvaničnog početka prodaje.
Ješić je naveo i da se ne zna kada će se na tržištu pojaviti prevod knjige na
srpski jezik, jer je dosadašnji izdavac Narodna knjiga izgubila licencu da te
knjige dalje štampa.
On je rekao i da su dosadašnji nastavci serijala o Hariju Poteru koje je
izdala Narodna knjiga povučeni iz prodaje, ali da su, prema njegovim
informacijama, pregovori sa potencijalnim drugim izdavačima u toku, i da
čitaoci neće dugo čekati prevod najnovijeg nastavka.
Britanska spisateljica i autorka serijala Džoana Roling (Johana Rowling)
ranije je najavila da je sedmi ujedno i poslednji nastavak priče o dečaku
čarobnjaku, kao i da će na kraju te knjige dvoje glavnih junaka izgubiti
živote.
Prvobitno je bilo planirano da serijal o Hariju Poteru ima devet nastavaka. |
| |
| |
|
| |
| Oko 160.000 umetnina nestalo iz ruskih muzeja |
| |
Više od 160.000 umetnina nestalo je iz ruskih muzeja u poslednjih 80 godina,
podatak je zasnovan na popisu inventara koji je naredio ruski predsednik
Vladimir Putin, saopštila je vlada.
 Istraga
je pokrenuta nakon što je utvrđeno da je iz muzeja Ermitaž, (desno) u Sankt
Peterburgu, kustos odnela mnoštvo artefakata u vrednosti od ukupno pet miliona
dolara.
"Glavna stvar koji smo otkrili je da je u poslednjih 80 godina nestalo 160.000
umetničkih predmeta", rekao je prvi zamenik premijera Dmitrij Medvedev na
skupu posvećenom inventaru ruskih muzeja.
"Situacija je veoma alarmantna. Pregledali smo 500 muzeja sa 20 miliona
predmeta. To je jedna četvrtina muzejske kolekcije zemlje", naveo je on a
prenosi informativna ruska televizijska stanica Vesti-24.
Ruske muzeje, sa neprocenjivim ali ujedno slabo čuvanim zbirkama, zahvatila je
kriza u haosu koji je nastao padom Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Državni fondovi su presušili, a kriminalne grupe, koje evropsko, azijsko i
severnoameričko tržište snabdevaju ukradenim umetninama, ponudile su velike
svote novca osoblju raznih muzeja.
Jedan ruski sud u martu je osudio profestora istorije Nikolaja Zavadskog za
krađu oko 200 umetničkih predmeta od srebra i emajla, u dosluhu sa svojom
suprugom, koja je dugo godina bila kustos Ermitaža.
Zavadski se izjasnio krivim za krađu. Pre suđenja je ispričao da je mnoge
umetnine prodavao zalagaonicama i novac koristio da bi kupio insulin za
suprugu koja je bila dijabetičar.
Krađa je izbila na videlo kada je ona preminula od srčanog udara, usred
istrage o kolekciji Ermitaža koju su ona i njen suprug opljačkali. |
| |
| |
|
| |
| Izložba slika Petra Lubarde u Galeriji
Beograd |
| |
Izložba "Lubarda: Slike i crteži oko 1951. godine", posvećena veku od rođenja
istaknutog slikara Petra Lubarde, biće otvorena u ponedeljak 23. jula u
Prodajnoj galeriji Beograd.
Izložba će svečano biti otvorena u 19 časova, a tada će biti i otkrivena bista
Petra Lubarde, autora vajara Nikole Milinović.
Autor izložbe Zoran Vučinić je na konferenciji za novinare rekao da njegova
postavka predstavlja pokušaj rekonstrukcije samostalne izložbe Petra Lubarde
iz 1951. godine, koja predstavlja prelomni momenat u razvoju modernističkog
slikarstva.
"Nije bilo lako sačiniti potpunu rekonstrukciju Lubardine izložbe, jer je o
tim radovima ostalo nedovoljno podataka upisanih u tadašnji katalog", rekao je
on.
Neke od tih slika su odavno smeštene u muzeje, ustanove različite namene, a
neke su po privatnim zbirkama, rekao je Vučinić i dodao da su za ovu priliku
preuzete slike iz do sada javnosti manje poznatih privatnih i javnih
kolekcija.
Prema njegovim rečima, kroz Lubardine radove moguće je pratiti genezu dve
ključne odlike njegovog umetničkog korpusa, a to su osećaj za monumetalnost i
epsku dimenziju rada.
Prodajna galerija Beograd je povodom otvaranja ove izložbe, pored pratećeg
kataloga, obezbedila ekskluzivni reprint kataloga izložbe Petra Lubarde iz
1951. godine.
U okviru obeležavanja 100 godina od rođenja Petra Lubarde, biće organizovana i
izložba u Galeriji RTS-a gde će biti prikazani njegovi radovi iz fundusa
Narodnog muzeja.
Na inicijativu Fonda Petar Lubarda, Javno preduzeće PTT saobraćaj Srbije će
izdati poštansku marku sa likom ovog slikara i fotografijom njegovog dela
"Igra konja". |
| |
| |
|
| |
| Spenser Tjunik snima nage ljude na ledniku za
Grinpis |
| |
Američki fotograf Spenser Tjunik traži nekoliko stotina dobrovoljaca koji će
mu pozirati nagi na ledniku na švajcarskim Alpima, u okviru kampanje
"Grinpisa" protiv globalnog otopljavanja.
Čuven po svojim spektakularnim fotografijama obnaženih masa na javnim mestima,
Tjunik i ekološka organizacija udružili su se kako bi privukli pažnju javnosti
na topljenje lednika.
"Ta instalacija biće simbol ranjivosti lednika i krhkosti ljudskog tela",
navodi "Grinpis" u saopštenju, a prenose agencije.
"Fotografija te instalacije pogodiće ljude i podstaći ih da preduzmu nešto
protiv klimatskih promena", dodaje ta organizacija.
"Iako su činjenice poznate, to nije dovoljno kako bi se oni koji donose odluke
podstakli da reaguju", naveo je direktor kampanje "Grinpisa" u Švajcarskoj
Markus Aleman (Alleman).
Tjunik je do sada snimao nage ljude ispred Bijenala u Lionu (2005), a mostu u
Klivlendu i stanici metroa u Njujorku (2003).
Oko 18.000 nagih Meksikanaca poziralo mu je u maju ove godine na trgu u Sjudad
Meksiku.
Snimanje na ledniku planira se za 18. i 19. avgust, a tačno mesto se još čuva
u tajnosti.
Grinpis navodi da će, ako se globalno zagrevanje nastavi sadašnjim tempom,
švajcarski lednici nestati do 2080. |
| |
| |
|
| |
| Dragojević počeo sinamnje Svetog Georgija |
| |
Režiser Srđan Dragojević danas je počeo snimanje visokobudžetnog filma "Sveti
Georgije ubiva aždahu" u selu koje je posebno za snimanje tog filma izgrađeno
u Deliblatskoj peščari.
Prva klapa "pala" je pri visokim letnji temperatuama, a Dragojević je za
početak snimio nekoliko kadrova sa glavnim protagonistima filma, Lazarom
Ristovskim, mladim glumcem Milutinom Miloševićem i hrvatskom glumicom Natašom
Janjić.
Dragojević je rekao agenciji Beta da je izuzetno zadovoljan što je posle
desetogodišnjeg planiranja i nekoliko odlaganja konačno počeo snimanje filma
"Sveti Georgije ubiva aždahu", za koji je scenario napisao Dušan Kovačević, po
svojoj istoimenoj drami.
"Počeli smo sa par lakih scena, što se obično radi dok se ekipa uhodava. Sve
je bilo brzo i kvalitetno što obećava dobar rad", rekao je Dragojević.
On je rekao da će njegova filmska ekipa snimati u Deliblatskoj peščari 12
nedelja, zatim dve nedelje na lokacijama u Republici Srpskoj i jednu u
Bugarskoj.
Filmsko selo sa 25 objekata koje je izgradio naš poznati scenograf Miljen
Kreka Kljaković, koje treba da odslika vreme s početka Prvog svetskog rata,
nalazi se blizu mesta gde se kanal Dunav-Tisa-Dunav uliva u Dunav, 30
kilometara od Bele Crkve.
Scenarista Kovačević rekao je agenciji Beta da je pišući scenario za film
izvršio značajne izmene u odnosu na dramu, jer je umesto dva sata predstave
pisao za dva i po sata filma i buduću seriju od šest epizoda.
Kovačević je rekao da je u film uveo dosta novih likova kojih nema u drami i
da je ubacio dosta priče o životu običnih ljudi u Srbiji s početka 20. veka.
U filmu ljubavni trougao glume Ristovski, Milošević i Janjićeva, kao i Dragan
Nikolić, Bora Todorović, Milena Dravić, Mira Banjac, Zoran Cvijanović, Boris
Milivojević, Nebojša Glogovc, Slobodan Ninković i drugi.
Radnja filma obuhvata period od Balkanskih ratova do Cerske bitke 1914.
godine, a iza projekta "teškog" između četiri i 4,5 miliona evra stale su
vlade Srbije i Republike Srpske, kao i Evropski fond za kinematografiju
"Euroimage".
Lokaciju na kojoj je počeo da se snima film danas je obišao ministar ekonomije
i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. |
| |
| |
|
| |
| Japanske vlasti pokreću akciju prevencije
samoubistava |
| |
Vlasti Japana su odlučile da pokrenu akciju prevencije samoubistva koja su
nekada važila za čin časti samuraja, a danas su proglašena za veliki gubitak
za društvo.
Više od 30.000 ljudi godišnje izvrši samoubistvo u Japanu koji je po tome prvi
među industrijski razvijenim zemljama sveta.
Japanska vlada je odlučila da stručnjaci sprovode akcije u lokalnim
zajednicama, medicinskim centrima i školama.
Nacionalni centar za prevenciju samoubistva će sprovesti studiju u nekoliko
stotina porodica čiji je neki član sebi oduzeo život, kako bi otkrili razloge
i pronašli efikasnije mere za sprečavanje samoubistava.
Stručnjaci su dugo smatrali da su ekonomski razlozi - nezaposlenost ili
zatvaranje preduzeća, osnovni savremeni razlozi za samoubistvo.
Premda se nekada smatralo da je samoubistvo tradionalni čin za povratak
izgubljene časti, u Japanu se danas smatra da je samoubistvo čin izvršen u
očajanju i veliki gubitak za celokupno društvo. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
