|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1112, 20. jul 2007.
| Nevladine organizacije - savest ili marionete |
| |
Nevladine organizacije se umnožavaju širom sveta i mahom su posvećene
rešavanju humanitarnih, socijalnih i obrazovnih problema u siromašnim
društvima. Uprkos tome izazivaju oprečna mišljenja. Za pobornike su "savest
čovečanstva", za protivnike "marionete stranih režima".
Proteklih nekoliko godina niču kao pečurke. U Indiji ih, procenjuje se, ima
oko milion, u Rusiji 400.000, sve više ih ima i širom Afrike, a u SAD postoji
oko dva miliona nevladinih i neprofitnih organizacija.
 Pamela
Al iz američkog Instituta za mir smatra da nevladine organizacije pospešuju
građansko društvo. "One pomažu građanima da se čuje njihov glas i da na
organizovan način komuniciraju sa svojom vladom", kaže Pamela Al za Glas
Amerike.
Nevladine organizacije ukazuju na najkritičnije potrebe društva, kao što su
obrazovanje, obezbeđenje pristupačnih stanova ili lečenje mladih od
narkomanije. Sarađuju sa raznim društvenim segmentima i definišu strategiju za
rešenje određenih problema.
Prikupljaju sredstva kojima onda finansiraju razne projekte i programe.
Međutim, nevladine organizacije su često meta kritike kada prihvataju velike
donacije iz pojedinih izvora ili iz državnih budžeta.
Mnogi eksperti ipak ističu da se nevladinim organizacijama sa dobrom
reputacijom uvek može više verovati nego vladama.
Mada nevladine organizcije nemaju ovlašćenja da donose političke odluke na
međunarodnom planu, neke od njih, kao što su Amnesti internašenel, Hjuman
rajts voč ili Lekari bez granica, imaju veliki uticaj na međuanarodnu politiku,
o kojoj su svojevremeno odlučivale isključivo vlade.
Nevladine organizacije igraju sve značajniju ulogu na međunarodnoj sceni, od
rešavanja građanskih ratova do očuvanja prirodne sredine. Među tim
organizacijama je svakako "Hjuman rajts voč" (HRV), sa sedištem u Njujorku.
Direktor HRV Kenet Rot kaže: "Naš posao je da štitimo ljudska prava svugde u
svetu, da dokumentujemo njihovo kršenje od strane država i pobunjeničkih
režima".
"Tim izveštajima vršimo pritisak na vlade da poštuju ljudska prava. Time ih
javno raskrinkamo pred svetom i domaćom javnošću, a potom može da usledi
ekonomski pritisak, diplomatski pritisak i, u ekstremnim slučajevima,
izvođenje pred sud zvaničnika odgovornih za zločine u domenu kršenja ljudskih
prava", kaže Rot.
HRV ima partnere u 70 zemalja, a u SAD se bavi uglavnom pitanjima rasne
diskriminacije i statusom doseljenika i zatvorenika. Rot ukazuje da je
njegovoj organizaciji najveći problem nepoštovanje ljudskih prava koje je
ponekad povezano sa borbom protiv terorizma.
"Vlade su shvatile da, kad se pozivaju na borbu protiv terorizma, mogu da
imaju odrešene ruke i zanemaruju međunarodne norme za poštovanje ljudskih
prava. Organizacije za poštovanje ljudskih prava insistiraju na tome da
poštovanje prava čoveka ne samo da je prava stvar u borbi protiv terorizma,
nego je i najefikasniji način za njegovo suzbijanje".
Ekonomska globalizacija je proteklih godina u prvi plan stavila one nevladine
organizacije koje promovišu tržišno orijentisane reforme, kaže Džon Saliven,
direktor "Centra za međunarodno privatno preduzetnistvo".
Nevladine organizacije poput njegove, veruju da su demokratija i ekonomske
reforme lice i naličje iste medalje.
"Širom Istočne Evrope političke reforme su vodile ekonomskim reformama jer je
politički sistem bio zatvoren i tu se ništa nije moglo učiniti. Otvaranje tog
sistema je bio prvi korak. U drugim zemljama, poput Avganistana, obrnuto je:
usvajanje osnovnih privrednih zakona je ono što ljudima omogućava da učestvuju
u političkom procesu".
Saliven smatra da će u svetu, uporedo sa porastom globalizacije, nevladine
organizacije igrati sve važniju ulogu u transferu znanja. |
| |
| |
|
| |
| Ne kažnjava se podmićivanje u svetu |
| |
Više od polovine zemalja koje su glavni svetski izvoznici još nema političku
volju da sudski goni zbog podmićivanja u inostranstvu, piše u novom izvestaju
međunarodne nevladine organizacije za borbu protiv korupcije Transparensi
Internešnal (TI).
Izveštaj TI za 2007. pokazuje da se više od 34 zemalja-potpisnica Konvencije
OECD -a o borbi protiv podmićivanja drzavnih službenika u inostranstvu ne drze
konvencije, niti preuzetih obaveza.
Zemlje-potpisnice učestvuju u svetskom izvozu dobara i usluga sa oko dve
trećine. Izveštaj pokazuje da se konvencija snažno sprovodi u 14 zemalja, dok
ju je 2006. sprovodilo 12 zemalja, a 2005. godine samo osam.
"Jače mere moraju biti primenjene da bi se osiguralo da vlade koje nisu
pokazale političku volju da sudski gone slučajeve podmićivanja u inostranstvu
poštuju konvenciju," rekla je predsedavajuća TI Iget Label. |
| |
| |
|
| |
| Divlji kapitalizam u Poljskoj, Slovačkoj i na
Balkanu |
| |
Poljska se sa Balkanom našla u grupi zemalja u kojima vlada takozvani divlji
kapitalizam, tvrdi najnoviji izveštaj Evropske unije (EU) i razvojnog programa
Ujedinjenih nacija (UNDP).
Izveštaj je obuhvatio deo novih članica EU i neke kandidate i konstatovao da
se u Poljskoj, Litvaniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, Makedoniji,
Bugarskoj i Turskoj u poslovnim odlukama malo vodi računa o tome kako će
uticati na životnu sredinu, društvo, klijente ili i same zaposlene u preduzeću.
 "Profit
je najvažniji cilj a društvo nije zainteresovano da vrši pritisak na preduzeća
da budu bilo šta drugo do koka koja donosi novac", citira iz izveštaja poljski
list "Žečpospolita".
Društveno odgovorni biznis, dobrovoljno obzirno i moralno ponašanje preduzeća
i tamo gde to ne propisuje zakon, relativno je novi fenomen u istočnoj
postkomunističkoj Evropi, a za sada nije uhvatio čvrste korene ni u privredama
regiona ni u svest o njegovoj potrebi među stanovništvom.
Izveštaj upozorava i na slabe nevladine organizacije (NVO) u tim zemljama,
koje bi inače trebalo u kampanjama da upozoravaju na nemoralnu praksu
preduzeća i zahtevaju poslovanje i investicije u skladu sa etičkim standardima,
ali su tamošnje NVO suviše slabe i zavise upravo od donacija preduzeća.
U Poljskoj i u celom regionu ni mediji ne igraju ulogu pravog psa čuvara koji
će približiti ljudima potrebu da se preduzeća ponašaju odgovorno, jer su po
oceni analitičara EU i UNDP mediji suviše zavisni od prihoda od reklama i
oglasa.
"Negativne ocene za Poljsku su ponešto nezaslužene, jer se vlada u poslednje
vreme više interesuje za problem odgovornog poslovanja preduzeća", rekala je "Žečpospoliti"
Paulina Kacmarek iz poljske podružnice UNDP. |
| |
| |
|
| |
| EU i SAD razmenjuju podatake putnika |
| |
Evropska unija je odobrila sporazum sa SAD o prenosu ličnih podataka putnika u
avio saobraćaju u okviru borbe protiv terorizma, saznaje se iz evropskih
izvora.
Ambasadori 27 zemalja članica EU i formalno su danas podržali kompromis koji
su krajem juna postigli evropski i američki pregovarači. Novi dogovor će
zameniti privremeni prelazni sporazum o transferu podataka iz oktobra.
Taj sporazum će olakšati američkim vlastima pristup u 19 kategorija ličnih
podataka koje putnici daju aviokompanijama prilikom kupovine karte. To su
adrese putnika i broj telefona, do broja kreditne kartice i planova gde će sve
boraviti tokom putovanja.
Amerikanci su osim toga dobili pravo da te podatke koriste u narednih 15
godina, i pravo da američko Odeljenje za unutrašnju bezbednost može te podatke
da prosledi drugim službama. |
| |
| |
|
| |
| SAD najveći uvoznik proizvoda visoke
tehnolgije |
| |
Tehnološka industrija SAD uvezla je više kompjutera, viskotehnoloških
komponenti i elektronske robe tokom 2006. godine nego što je izvezla, što je
za rezulat imalo rekordni trgovinski manjak od 102 milijade dolara u tom
sektoru, saopšteno je u Vašingtonu.
 Ukupan
uvoz proizvoda visoke tehnologije dostigao je 322 milijade dolara, devet
proceneta više nego 2005. godine, navodi najveća trgovinska grupacija američke
tehnološke industrije AeA. SAD su uvezle više tehnološke robe iz Kine od bilo
koje druge zemlje.
Ali, uvozne brojke ne daju pravu sliku. Mnoge američke kompanije, kao što su
džin u produkciji poluprovodnika Intel, smišljaju i ispituju svoje čipove u
SAD ali ih proizvode u svojim fabrikama van zemlje a onda uvoze.
Koliko taj "unutarkompanijski transfer" učestvuje u ukupnoj sumi uvoza ne može
da se razluči iz zvaničnih podataka, kaže AeA.
Američki haj-tič izvoz povećao se tokom protekle četiri godine, mada je i
dalje ispod rekordnog "dot.kom mehura" od 223 milijarde dolara postavljenog
2000. godine, kaže AeA, koja uključuje teškaše kao što su Helvet-Pakarad ( (Henjlett-Packard
Co.), Majkrosoft ( Microsoft Corp) i Del (Dell Inc.) među svojih 2.500 članova.
Američki izvoz visoke tehnologije - uglavnom poluprovodnika, računara, prateće
opreme i industijske elektronike - izneo je 220 milijardi dolara prošle godine,
10 odsto više nego 2005, i bio 21 procenat ukupnog izvoza SAD. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
