|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1113, 27. jul 2007.
| Pantalone u oblaku |
| |
Od naučnika je stigla i zvanična potvrda da postoji veza između čoveka i
njegove aktivnosti i količine padavina.
Ranija naučna istraživanja dokazala su uticaj čoveka na temperaturne trendove
u vazduhu i okeanima, kao i u vezi sa nekim drugim klimatskim pokazateljima,
ali su se naučnici po prvi put sada bavili količinom i rasporedom padavina.
Tim se sastojao od naučnika iz četiri države, SAD-a, Velike Britanije, Japana
i Kanade, a na njegovom čelu bila su dvojica stručnjaka iz Toronta, Frensis
Cvajers i Ksebin Zeng, koji rade pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
 Naučnici
su upoređivali podatke o količini i rasporedu padavina iz čitavog sveta na
kompjuterskim simulacijama, koje su za osnovu imale 14 različitih klimatskih
modela. Njihov zaključak je da je između 50 i 85 odsto povećanja prosečnih
padavina u severnim geografskim dužinama, u periodu između 1925. i 1999.
godine, posledica aktivnosti ljudi. U ostalom delu sveta došlo je do značajnih
promena u rasporedu padavina.
Njihovi podaci pokazuju da je u Kanadi i ostalim severnim zemljama u tom
periodu prosečna količina padavina povećana za 62 milimetra.
Oni su takođe ustanovili da je sagorevanje fosilnih goriva, uglja, nafte i
prirodnog gasa, dovelo do drastičnog povećanja koncentracije gasa koji izaziva
efekat staklene bašte i sulfata.
Što se prognoze tiče, Frensis Cvajers, direktor odseka za istraživanje klime,
pri Ministarstvu za životnu sredinu, kaže da će predeli sa velikom vlagom
postati još vlažniji, a suvi predeli još suviji. Budući da Kanada spada u
vlažne predele, ovde će se vlaga povećavati, i to uglavnom zimi, istakao je
Cvajers, sem u Prerijskoj oblasti, gde će isparavanje biti i dalje
dominantnije od količine padavina.
Cvajers je upozorio da će intenzivnija količina padavina imati ostaviti
ozbiljne posledice po mnoge regione u svetu. On kaže da su države bolje
pripremljene da se bore protiv vrelih talasa koje sobom nosi globalno
zagrevanje, nego sa velikom količinom padavina, i da se to ogleda i u načinu
na koji ljudska društva funcionišu. |
| |
| |
|
| |
| Bujica izvinjenja i poslovnih ponuda |
| |
Ivon Rajd, 22, nije ni slutio da će preko noći postati tako važna ličnost da
mu se čak i premijer izvinjava i da mu posao nude sa svih strana.
Sve je počelo pre nedelju dana, kada je mladi Rajd, koji je crnoput, greškom
dobio uvredljiv e-mejl iz Kvins Parka, u kome se za njega koristi termin 'geto
frajer','ghetto dude'. Taj e-mejl je bio deo interne prepiske vladinih
službenika, u vezi sa raspisanim konkursom za posao medijskog analitičara u
vladinoj kancelariji, u Kvins Parku.
 Prvo
izvinjenje dobio je od Ejlin Sju, privremeno zaposlene u vladinoj kancelariji,
koja je i napisala spornu poruku, da bi potom usledilo još nekoliko izvinjenja
zaposlenih u vladinim službama.
Među njima je bio i ontarijski premijer Dalton Mekgvinti, koji je pozvao
telefonom studenta Univerziteta u Torontu i uputio mu reči izvinjenja.
Priču je objavio Toronto star u subotnjem broju i usledila je prava bujica
pisama i poruka sa sličnim iskustvima diskriminacije. On sam je tada primetio
da mu to ipak vraća poverenje da tolerancija u Kanadi postoji.
Nakon toga Ivon Rajd je i protiv svoje volje postao zvezda, ili kako on kaže,
deo ontarijske predizborne kampanje. Počele su da mu pristižu ponude za posao
sa svih strana, kako od liberala, tako i od predstavnika opozicionih stranaka,
pozivi na intervjue, ponude advokatskih kancelarija koje žele da mu pomognu u
pronalaženju pravnih lekova za njegov slučaj. Čak je od jedne žene dobio pismo
u kome tvrdi da je njegova davno izgubljena sestra.
Na sajtu Facebook on je pravi hit.
No, on kaže da bi radije da se ništa od toga nije ni dogodilo. On oseća
nezadovoljstvo zbog načina na koji vladini službenici pokušavaju da umanje
ovaj incident, svaljujući svu krivicu na Ejlin Sju i njeno neiskustvo. On
ponavlja da ne želi da se ovo što mu se dešava koristi kao prilika za
prepucavanja, već se nada da će svi biti veoma ozbiljno shvaćeno.
Odbio je sve ponude za posao, među kojima je bilo i mesto medijskog
analitičara u ontarijskom sektoru za nergetiku. Trenutno čeka da vidi šta će
odlučiti Kvins Park i da li će ga pozvati na razgovor za posao. |
| |
| |
|
| |
| Strategijom protiv mobilnih telefona |
| |
Na godišnjem skupu Kanadske federacije nastavnika, doneta je jednoglasna
odluka da se donese jedinstvena, nacionalna strategija o mobilnim telefonima u
školama i kažnjavanju učenika koji povređuju osećanja svojih drugova i
nastavnika korišćenjem različitih tehnoloških pomagala.
 Predsednik
KFN, Vinston Karter, upozorava da je poslednjih meseci sajber nasilje u svim
vidovima, od uvreda na Facebook-u, do zamki koje se emituju na YouTube,
dostiglo takve razmere da je postalo, van obrazovanja, problem broj jedan u
školama. Karter podseća da su ranije učenici doživljavali maltretiranje u
školskom dvorištu, ali kaže da sada praktično nema mesta na koje se može
pobeći da bi se izbeglo maltretiranje siledžija, jer deca više nisu zaštićena
ni u roditeljskom domu.
Ontarijska vlada je nedavno odobrila da učenik može biti suspendovan za
sajber-siledžijstvo, ako ga počini čak i izvan škole, ali u mnogim školskim
odborima roditelji ne odobravaju kažnjavanje učenika koji sa kućnog kompjutera
uznemiravaju druge. Dona-Mari Kenedi, kojoj uskoro ističe mandat na funkciju
predsednika Sindikata ontarijskih katoličkih nastavnika, šokirala je proletos
provincijske političare kada im pročitala prepisku sa Facebook-a, gde učenici
srednje škole nisu birali rasističke, seksističke i homofobijske reči i uvrede
da bi diskreditovali svoju nastavnicu. Ona je naglasila da škola nije kaznila
ni jednog od tih učenika.
Hilda Votkins, predsednica ontarijskog ogranka Federacije, zapitala se kakva
bi bila reakcija javnosti i roditelja da su uloge izmenjene, i da nastavnici
šalju takve poruke o svojim učenicima. Po njenim rečima, verovatno bi se
roditelji odmah požalili na atmosferu u kojoj nedostaje sigurnost i
dostojanstvo.
Pomenuto je i više slučajeva namernih provokacija koje su izazvane kako bi
reakcija mogla da se snimi i potom emituje na YouTube. Nastavnica Val Vindzor
je rekla da zbog toga mnogi nastavnici sa strepnjom i strahom ulaze u učionice. |
| |
| |
|
| |
| Ljubljana bolja od Toronta |
| |
Koliko smo pošteni, pitanje je na koje su novinari iz Rider's Dajdžesta,
Reader's Digest, pokušali da dobiju odgovor u najnaseljenijim gradovima u 32
zemlje sveta. Izabrali su zemlje u kojima oni izlaze, pa su na prometnim
mestima u tim gradovima, ostavljali telefone tako da ljudi mogu da ih vide,
potom zvali te brojeve i iz daljine gledali reakciju ljudi.
 Ova,
gotovo sociološka studija, trebalo je da pokaže da li će ljudi, koji se budu
našli u blizini, biti voljni da pomognu, ili će ignorisati zvonjavu ili, pak,
uzeti telefon za sebe.
Reakcije su bile svakojake, no novinari su izvodili samo uopštene zaključke.
Vraćeno oko dve trećine telefona, tačnije od 654, od podmetnutih 960.
Primećeno je da činjenica koliko nalazač ima i koliko zarađuje ne određuje
nužno njegovo poštenje.
Od svih 'izgubljenih' telefona, najviše je vraćeno u najmanjem od svih
testiranih gradova, u Ljubljani, Slovenija, čak 29. Kako kažu novinari, to je
prevazišlo njihova očekivanja, a napominju i da je kelner u jednom kafeu
vratio i telefon i kožni novčanik, koji je novinar slučajno zaboravio. Tačno
kao u reklami za ovaj grad, 'prijateljska atmosfera malog mesta, uz sve što
jedna prestonica treba da ponudi'.
Drugi grad na toj listi je Toronto, gde je vraćeno 28 telefona, jedan telefon
manje nego u slovenačkom glavnom gradu. I ovde su žitelji kao razlog za
vraćanje navodili da imaju razumevanja za potencijalne muke osobe koja je
izgubila. Međutim, ako se zna da su to kao razlog navodili uglavnom oni koji
su i sami imali iskustvo sa gubljenjem, odnosno krađom stvari, onda ispada da
je to veoma česta pojava u Torontu.
Kao vrlo važan razlog za vraćanje mobilnog telefona je i to što je on za
većinu postao mnogo više od pukog telefona, pošto se u njemu drži zapisana
masa podataka koji su ranije bili u glavi ili u notesima.
Tabela izgleda ovako:
1. Ljubljana, Slovenija 29
2. Toronto Kanada 28
3. Seul, Južna Koreja 27
4. Stokholm, Švedska 26
5. Mumbai, Indija 24
Manila, Filipini 24
Njujork, SAD 24 ...
Novinari zaključuju da je eksperiment dao razlog za nadu da dobro u nama i
dalje postoji. Oni naglašavaju da se mnogo češće piše o lošim stvarima, ali da
nikako ne treba zaboraviti da se i dobro dešava ljudima i da i mi sami možemo
da pomognemo da to bude češće. |
| |
| |
|
| |
| Da li muž može da ne bude otac? |
| |
Vrhovni sud Kanade je nedavno odbacio žalbu žene iz Alberte, koja je želela da
svog supruga oslobodi svake roditeljske odgovornosti prema njenom detetu.
Slučaj Džejn Dou protiv Kraljice (ili, drugim rečima, građanka N.N. protiv
države), mogao bi se zato uzeti kao veoma značajan za buduće slučajeve
ostvarivanja prava samohranih roditelja u njihovim novim vezama i porodicama.
 O
čemu se, zapravo, radi?
Žena iz Kalgarija je, uz pomoć veštačke oplodnje od strane anonimnog davaoca,
avgusta 2005. godine rodila dete. Njen suprug je izjavio da on ne želi da
snosi roditeljsku ili materijalnu odgovornost za to dete, te su oni zatražili
od suda da im omogući potpisivanje odgovarajućeg sporazuma koji bi to
regulisao.
Februara ove godine je albertanski Apelacioni sud doneo odluku da takav
sporazum nije moguće odobriti, zato što bračni drug, pošto živi zajedno sa
detetom, automatski preuzima roditeljsku ulogu. Sudija Ronald Berger je,
između ostalog, zapitao da li bi bilo moguće da on ignoriše dete, kada zaplače,
kada ga treba nahraniti, napojiti ili prepoviti.
Građanka Džejn Dou je insistirala na svom pravu iz Povelje, po kome bi ona
mogla da roditeljske izbore vrši u ime svog deteta. Međutim, ni albertanski
niti Vrhovni sud Kanade nisu joj dali za pravo da jedino ona bude odgovorna za
vaspitanje svog deteta, ako već živi u zajednici sa nekim. |
| |
| |
|
| |
| Auto-oznake na francuskom ili engleskom,
molim? |
| |
Od prošle nedelje, žitelji Ostrva princa Edvarda mogu da izaberu kakvu tablicu
sa auto-oznakama će imati, na engleskom ili na francuskom jeziku.
 Nove,
francuske tablice istog su dizajna kao i one na engleskom, koje su sada u
upotrebi, samo se razlikuje jezik na kome je poruka i ime provincije. Ovim
tablicama se promoviše Ostrvo princa Edvarda kao zelena provincija.
Ovom novinom obradovani su posebno predstavnici frankofonske populacije na
Ostrvu, koji kažu da je ovo praktično priznanje značaja njihove zajednice.
Ostrvo princa Edvarda je prva kanadska provincija u kojoj vozač može izabrati
na kom jeziku će biti auto-tablica. U Kvebeku su tablice samo na francuskom
jeziku, a u Nju Brunsviku su dvojezične. |
| |
| |
|
| |
| Dolina bez zvonjave mobilnog telefona |
| |
 Zvaničnici
u ruralnoj oblasti Britanske Kolumbije nadaju se da će turiste zainteresovati
ideja da ih tokom boravka u dolini Sloken njihovi mobilni telefoni neće
uznemiravati.
Sve je počelo kada je grupa žitelja doline zamolila telefonsku kompaniju Telus
da ne gradi planirani toranj za mobilnu telefoniju u Nju Denveru, nekadašnjem
rudarskom gradu u kome sada živi oko 600 ljudi. Ako im Telus izađe u susret,
lokalna Grupa za privredni razvoj, koju su formirali, planira da promoviše
dolinu kao oblast bez mobilnih telefona. Bil Roberts, član Grupe, naglašava da
to nikako neće značiti da su oni protiv tehnologije. On kaže da se pravi
sistem koji će lokalnom stanovništvu omogućiti pristup brzom, bežičnom
internetu. |
| |
| |
|
| |
| Mumificirana beba pronađena u zidu |
| |
Malo je reći da je Bob Kingorn, koji se bavi renoviranjem jedne kuće, bio
šokiran kada je u kući u aveniji Kuntajr naišao na mumificirani leš bebe.
Kingorn kaže da u takvim situacijama uvek postoji nada da se pronađe nešto
vredno, novčići ili antikviteti, ali nikako nije očekivao da će naići na nešto
tako jezivo.
Kingorn i njegov kolega su do kasno uveče radili u spavaćoj sobi na drugom
spratu. Primetili su da se u sobi oseća čudan miris, ali nisu znali o čemu se
radi sve dok Kingorn nije pošao da izbuši rupu za žicu u plafonu. Primetio je
da vire novine, ali je pomislio da se radi o izolaciji, međutim, ispostavilo
se da se radi o posmrtnim ostacima bebe.
Datum na tim torontskim novinama je 12. septembar 1925. godine.
Policija je odmah pribavila nalog za pretres, došli su i timovi veštaka i za
uklanjanje tela, a sada se očekuju rezultati njihovog ispitivanja i istraga
odeljenja za ubistva.
Kingorn naglašava da ga je sve ovo vidno potreslo, zato što je i njegovo dete
otprilike tog uzrasta, ali da je dobro što će beba najzad biti sahranjena kako
treba. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
