|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1113, 27. jul 2007.
| Građani Crne Gore mogu imati jedno
državljanstvo |
| |
Funkcioner crnogorske vladajuće koalicije Miodrag Vuković izjavio je da
građani Crne Gore mogu imati samo jedno državljanstvo.
Vuković je rekao da je takvo rešenje predviđeno pripremljenim nacrtom Zakona
o državljanstvu, ali da će taj akt biti donesen posle usvajanja novog Ustava
Crne Gore.
"Mislim da će ostati rešenje da će crnogorski građanin, uz ispunjenje
određenih uslova, imati samo jedno, crnogorsko državljanstvo", rekao je
Vuković.
Prema njegovim rečima, dvojno državljanstvo "nije pravilo u svetu".
Vuković je rekao da bi, ako bi neki građanin dobrovoljno prihvatio neko
drugo državljanstvo osim crnogorskog, to značilo da se i dobrovoljno odrekao
crnogorskog državljanstva.
Kako je Vuković objasnio, ne mogu Srbija, Hrvatska, Albanija i Bosna i
Hercegovina jednostranim potezima dati sopstveno državljanstvo Srbima,
Hrvatima, Albancima i Bošnjacima u Crnoj Gori.
Ako bi građani Crne Gore prihvatili tako dato državljanstvo, time bi
izgubili crnogorsko državljanstvo, objasnio je Vuković. |
| |
| |
|
| |
| Crnogorci - stranci na sopstvenim plažama |
| |
Građani Crne Gore nemaju pristup sve većem broju plaža na Jadranskom moru.
Strani državljani, gazde hotelskih kompleksa, samim tim i plaža, postali su
"domaćini u svojoj kući", a Crnogorci su dobili status "stranca" u
sopstvenoj zemlji.
 Najnoviji
primer nesporazuma, čak i sa političkim nabojem, je zabrana građanima Crne
Gore da se kupaju na plaži u Miločeru i Svetom Stefanu, osim ako ulaz plate
25 evra.
Uprava singapurskog "Aman Risortsa", vlasnika tog kompleksa, saopštila je da
je plaža zatvorena za slobodan ulaz. Međutim, kupoprodajnim ugovorom
predviđeno je da je ta plaža "javno dobro u opštoj upotrebi", što ne
podrazumeva bilo kakve zabrane za njeno korišćenje.
Tek od septemebra 2008. godine, pomenuta plaža bi trebalo da dobije status
hotelskog kupališta.
Zabrane postoje i na drugim lokacijama. Iza njih stoje uglavnom stranci koji
kupuju nekretnine na crnogorskom primorju, ali i domaće gazde sve češće
ispred svojih vila ističu obaveštenje "privatni posed".
Čak su i vlasnici odamarališta ogradili "svoje" plaže, kao što je to učinio
makedonski "Telekom", u Dobrim vodama kod Bara. Grupa Podgoričana je ovih
dana pokušala da se okupa na toj lokaciji, ali im traženo da plate ulaz.
U Crnoj Gori se odavno priča o posedu Romana Abramoviča, između Bara i
Ulcinja, kome se ne može prići ne samo sa kopna, nego ni sa mora.
Analitičari prilika u Crnoj Gori, posebno prometa nekretnina, upozoravaju da
će Crnogorci živeti u "zemlji bez zemlje", ako se ovakvim tempom nastavi
prodaja kuća, stanova, placeva.
Ruski jezik, recimo, može se čuti takoreći na svakom koraku, ne samo na
primorju, veh i u unutrašnjojsti Crne Gore. U novinama se pojavljuju oglasi
na ruskom jeziku.
U opštini Bar, u Maljeviku, ruski investitor je ove godine za oko 200.000
kvadrata zemljišta platio više od 32 miliona evra, a u Budvi je jedna plac
plaćen 23 miliona evra.
Dok je običan svet, naravno, onaj koji nema šta da proda, zaokupljen brigom
zbog "najezde stranaca", posebno zbog "ruske invazije", političari i državni
službenici nisu time opterećeni.
Utisak je da bilo koliko visoke cene ne mogu zaustaviti "pohod" na Crnu Goru.
Posledice - ekonomske, socijalne, političke, demografske - tek će se osetiti.
Do tada, zemlja kao da je na opštoj rasprodaji.
Crnogorska Uprava za nekretnine, pak, tvrdi da su stranci vlasnici svega 1,4
odsto zemljišta u Crnoj Gori. U primorskim opštinama stranci poseduju gotovo
tri odsto zemljišta, a preko 19 odsto stambenih površina .
Vlasnik svakog četvrtog stana u Budvi je stranac.
Crnogorska vlada je pripremila zakon koji omogućava otvaranje osnovnih škola
za decu stranaca. Svakako, to neće biti samo potomci diplomata, nego i "običnih"
stranaca koji u Crnoj Gori zaposedaju elitne lokacije, gradeći svoja "sela"
u koja crnogorski državljani ne mogu ulaziti.
Priliv stranog novca, i kroz kupovinu nekretnina, koliko god to izgledalo
apsurdno, prema ocenama nekih ekonomista, ima više negativan uticaj i na
ekonomske prilike.
Olako gomilanje novca, bez rada i proizvodnje, kažu pojedini ekonomisti,
podstiče "poslovno lenstvovanje", život na visokoj nozi bez čvrste ekonomske
podloge, i na duži rok, obeshrabruje ekonomski razvoj države.
Kad se tako stečeni novac jednom potroši, možda će se za glavu uhvatiti i
oni koji su se polakomili da se trajno odreknu dedovine za gomilu novca koja
iz sveta u Crnu Goru često dolazi i sa sumnjivim "pedigreom".
Crnogorska vlast je zasad u tom pogledu spokojna. Ona se diči rastom prometa
nekretnina. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
| |
| Himnom Bože pravde povređen nacionalni
interes Bošnjaka |
| |
Veće za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske
donelo je danas odluku prema kojoj je himnom Republike Srpske, sa melodijom
"Bože pravde" bez teksta, povređen vitalni nacionalni interes Bošnjaka kao
konstitutivnog naroda.
Predsednik Ustavnog suda RS Mirko Zovko rekao je da je takva odluka doneta
većinom glasova.
Veće je utvrdilo da himna kao identifikacioni simbol RS kao entiteta u BiH,
zajedno sa zastavom i grbom, treba da odražava osnovna obeležja društvene
zajednice i da bude svedočanstvo i izraz narodnog i društvenog bića po svom
sadržaju ali i melodiji.
Zovko je rekao da je Veće za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa
zaključilo da kompozicija Davorina Jenka iz 1872. godine "Bože pravde", koja
je komponovana za pozorišni komad "Markova sablja", "ne odražava interese
sva tri konstitutivna naroda". |
| |
| |
|
| |
| Bosni i Hercegovini preti bela kuga |
| |
U Bosni i Hercegovini natalitet konstantno opada. Od 1996. do 2006. godine
broj rođenih beba opao sa 46 na 32 hiljade. U BiH sada ima oko četiri
miliona stanovnika ali se strahuje da bi do 2050. godine moglo živeti 25
odsto stanovnika manje nego danas.
Pad prirodnog priraštaja devedesetih godina prošlog veka, bio je zbog ratnih
dejstava očekivan, ali osetan pad nataliteta poslednjih godina i to u oba
entiteta je zabrinjavajući, upozoravaju demografi.
 Stručnjaci
kažu da su razlozi za to mnogostruki, ali da su na prvom mestu loša
ekonomska situacija i politička nestabilnost u zemlji.
Zbog velike nezaposlenosti sve manji broj mladih se odlučuje da stupi u brak,
a pogotovo da rađa decu. Zbog nestabilne političke situacije mladi sve više
razmišljaju o odlasku iz BiH, a ne o zasnivanju porodice.
Zato Bosni i Hercegovini sve ozbiljnije preti "bela kuga", odnosno
depopulacija (smanjenje) stanovništva.
Prema rečima predsednika Saveta za demografsku politiku Republike Srpske
(RS) Steve Pašalića, proces depopulacije već je zahvatio prostor RS.
Prošle godine je zabeležena negativna stopa prirodnog priraštaja od 1,5
promila, dok je u Federaciji BiH nešto bolja demografska situacija, ali je i
tamo poslednjih godina stopa nataliteta manja od stope mortaliteta.
Pašalić je u Zvorniku izjavio agenciji Beta da je stopa nataliteta u BiH
1996. godine iznosila 12,8 promila a da je 2006. spala na devet promila.
On je napomenuo da stopa prirodnog priraštaja u BiH poslednjih godina opada,
pošto uporedo sa opadanjem stope nataliteta, raste stopa mortaliteta.
Pašalić, koji je i odbornik u Skupštini opštine Zvornik, naglasio je da je
od ukupno 62 opštine u RS, Zvornik je jedna od deset opstina sa pozitivnom
stopom prirodnog prirastaja.
Radi pospešivanja populacione politike, opština Zvornik će u ovoj godini iz
budžeta izdvojiti 22.000 konvertibilnih maraka, za porodice sa rođenim
trećim, odnosno četvrtim detetom.
U proseku se godišnje rodi osamdesetak takve dece, što znači da će roditelji
za njihovo rođenje dobiti oko 275 maraka.
Zvornik je jedna od prvih opština u RS, koja je prošle godine osnovala fond
za ovu namenu. |
| |
| Toma Živanović |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
