|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1113, 27. jul 2007.
| Prva žrtva letnjih pijanih žurki mladih
Danaca |
| |
Svakog leta mladi Danci, koji prema statistikama najviše piju u Evropi,
preplave atraktivna letovališta u inostranstvu, prepuštajući se jednom
drevnom običaju poreklom iz Irske, "Pab kroulu", što podrazumeva višesatno
obilaženje kafana i ispijanje velikih količina alkohola.
Nedavna smrt 17-godišnjeg Danca na Sunčevom bregu u Bugarskoj, što je danima
bila glavna tema danske štampe, šokirala je javnost i pokrenula žustru
debatu o alkoholizmu mladih, prenosi Frans pres.
Roditelji i vlasti optužuju brojne turističke agencije da organizuju
putovanja za mlade sa samo jednim ciljem: lud provod uz obaranje rekorda u
pijanstvu.
Srednjoškolac, čija je smrt ponovo pokrenula debatu, umro je ugušivši se u
sopstvenom povraćanju u baru "Sunny Dreams", jednom od brojnih bugarskih
lokala na Crnom moru, gde alkohol po niskim cenama teče u potocima.
Mnoge danske, uglavnom manje turističke agencije, specijalizovale su se za
takozvana "seks, sunce i zabava" putovanja.
 Više
od 16.000 mladih Danaca između 16 i 19 godina će ovog leta preko takvih
agencija boraviti u atraktivnim evropskim turističkim centrima, među kojima
su najpopularniji grčko ostrvo Kos, Koret de Mar u Španiji i bugarska mesta
Sunčev breg i Zlatni pjasci.
U Bugarskoj pola litre piva košta oko pet danskih kruna (67 evrocenti), dok
se cene koktela kreću od 20 do 30 kruna, što je za pet do osam puta
jeftinije nego u Danskoj.
Na internet stranicama turističkih agencija Sunčev breg je opisan kao mesto
gde se "pije do gubitka razuma" i gde se sasvim otvoreno reklamira "Pub
cranjling" - "luda trka od 300 kilometara na sat i poseta svim barovima i
diskotekama kako bi ti pokazali šta je prava zabava na suncu".
Pub cranjl, irska tradicija još iz 19. veka, popularna je ne samo među
mladim Dancima, već i među srednjoškolcima u skandinavskim zemljama,
Britaniji i Irskoj. Ipak, u Švedskoj tur-operateri su odustali od
organizovanja "Pub cranjl" zabava, a samostalna putovanja su dozvoljena samo
za starije od 18 godina.
Državna agencija za zdravstvo saopštila je da je "veoma zabrinuta zbog
letovanja-pijanki" i optužila turističke agencija da "dovode u opasnost
život mladih".
Predsednica parlamentarne komisije za zdravstvo Birte Skarup osudila je "problematično
ponašanje nekih turističkih agencija koji pozivaju mlade da se opijaju iako
još nemaju 18 godina".
"To je protivzakonito, bilo u Danskoj, bilo u inostranstvu", rekla je ona. U
Danskoj mladi mogu da kupuju alkohol sa 16. godina, a da ga naručuju u
barovima tek kad napune 18. godina.
Istovremeno, velike turističke kompanije su 2003. odustale od organizovanja
"putovanja za mlade, jer je njihove ispade nemoguće kontrolisati", kaže Stig
Eling, šef prodaje agencije Star tur.
U institutu za zdravstvo, međutim, smatraju da su za pijančenja mladih
odgovorni njihovi roditelji, jer mnogi od njih dozvoljavaju deci alkohol a
neki čak ga i kupuju deci i pre navršene 16. godine.
Direktor agencije "Dansk Ungdomsferi" Jesper Šusen, preko koje je putovao
mladi Danac koji je umro od alkohola, izjavio je da je njegova smrt "tragična",
ali je odbacio bilo kakvu odgovornost.
"Mi nismo školski letnji kamp sa vaspitačima koji određuju jasna i striktna
pravila o tome šta je njihovim đacima dozvoljeno a šta je zabranjeno", rekao
je Šusen. |
| |
| P.L. |
|
| |
| Građani ex-Ju se masovno žale Evropskom sudu |
| |
Broj građana s područja bivše Jugoslavije koji pravdu traže pred Evropskim
sudom za ljudska prava u Strazburu, povećava se iz godine u godinu. U Srbiji
je godišnji prosek 1.500 tužbi, u Hrvatskoj preko 600, dok je iz Bosne i
Hercegovine samo prošle godine poslato 16.000 tužbi.
 Sud
u Strazburu je najviša evropska sudska instanca u oblasti ljudskih prava,
gde Evropljani, nezadovoljni presudama svojih sudova, mogu da traže pravdu.
I dok iz zemalja takozvane stare Evrope, pred sud u Strazburu stižu predmeti
koji se bave recimo zaštitom ljudskih prava homoseksualaca, sa Balkana su to
najčešće tužbe iz oblasti stanarskih, ratnih i radnih prava, kao i pitanja
starih ušteđevina, piše na sajtu Radija Slobodna Evropa.
Iz Hrvatske je prošle godine u Strazbur stiglo više od 1.000 tužbi.
Prednjače prigovori zbog dugotrajnosti sudskih procesa na nacionalnim
sudovima, zatim nerešeni stanarski predmeti i bivše štediše Ljubljanske
banke.
Među podnosiocima tužbi je mnogo je državljana Hrvatske srpske nacionalnosti
koji se obraćaju Evropskom sudu uglavnom zbog izgubljenih stanarskih prava,
raznih ratnih odšteta i radnih prava.
Odštete koje je Hrvatska dosad isplaćivala po izgubljenim sporovima,
iznosile su od 1.500 do 18.000 evra. U prošloj godini je za ukupno 47
izgubljenih predmeta isplaćeno 280.662 evra.
Među tužbama iz BiH, na prvom mestu su prevarene štediše koje su do sada u
Strazbur uputile preko 16.000 zahteva. Na drugom mestu su logoraši čijih je
tužbi takođe u hiljadama.
Evropski sud za ljudska prava je do sada, posle četiri godine postupka,
doneo samo jednu presudu, i to krajem prošle godine, u slučaju Ruže Jeličić,
kojom je naloženo BiH da isplati oko 340.000 konvertibilnih maraka stare
devizne štednje
Među predmetima pred Evropskim sudom je i 26 tužbi osoba koje je sa
zvaničnih funkcija smenio Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH
Iz Crne Gore najviše je žalbi na sporost domaćih sudova i povredu radnog
prava. Međutim, kako kaže istraživač kršenja ljudskih prava Aleksandar
Zeković, problem je što građani nisu dobro obavešteni o nadležnostima
Evropskog suda. Često dostavljaju predstavke, a da prethodno nisu iscrpli
sva pravna sredstva u Crnoj Go-ri.
Prva presuda Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije odnosila se na
povredu pretpostavke nevinosti i doneta je 19. septembra 2006. godine.
Podnosilac predstavke Milija Matijašević žalio se da ga je Okružni sud u
Novom Sadu proglasio krivim pre nego što je njegova krivica dokazana u
zakonito sprovedenom postupku. A Vrhovni sud Srbije je propustio da ovu
grešku ispravi u žalbenom postupku.
Ta presuda bila je relativno jeftina za državu koja je bila obavezna da
plati samo sudske troškove.
Marta 2007. Evropski sud je doneo prvu presudu protiv Srbije, kojom se ona
obavezuje da isplati nadoknadu od 15.000 evra ženi, zaraženoj virusom side,
koja se žalila na trajanje i nepravednost procedure za razvod braka i
starateljstvo nad detetom.
Evropski sud za ljudska prava doneo je do sada šest presuda i u svakom
slučaju država Srbija je plaćala nadoknadu.
Istovremeno, Sud u Strazburu je do sada odbacio oko hiljadu predstavki iz
Srbije, s obrazloženjem da su neosnovane ili da podnosioci nisu prethodno
iskoristili sva pravna sredstva u svojoj državi.
To što je čak hiljadu predstavki u startu odbijeno proističe možda i iz toga
što se državljani Srbije veoma često obraćaju Evropskom sudu i zbog
komšijskih svađa. Neobavešteni da je Evropski sud za ljudska prava nadležan
samo kada neko tuži državu, oni se vrlo brzo razočaraju kada shvate da za
njih ni tamo nema pravde.
Stručnjaci koji se u državama bivše Jugoslavije bave ljudskim pravima kažu
da sve veći broj onih koji se obraćaju Ev-ropskom sudu govori o stanju
ljudskih prava u tim državama i o (ne)poverenju u domaće sudove.
Analitičari rada suda u Strazburu međutim primećuju kako i ta institucija
posustaje u efikasnosti zbog pretrpanosti žalbama, i da se, upravo zbog
toga, polako gubi smisao te najviše evropske sudske instance. |
| |
| S.M. |
|
| |
| Kreditne kartice kao opasne naprave |
| |
Novi Evropljani finansijski su tako nepismeni da je češka vlada, zabrinuta
zbog načina na koji se zadužuje nacija, odlučila da već u đačkoj klupi nauči
Čehe kako da pametno ulaze u dugove.
"Nova" Evropa, iako joj se osladio život na kredit i rate ipak je daleko od
zaduženja ti-pičnog za domaćinstva na razvijenom Zapadu.
 Problem
je što se Česi još kako-tako raspituju za uslove hipotekarnih kredita, ali
kada kupuju robu na rate ugovore ni ne čitaju ili podležu sumnjivim
pozajmicama sa lihvarskim kamatama.
Ta specifična vrsta nepismenosti rezultira sve većim brojem Čeha, ali i
Poljaka i Slovaka koji nisu u stanju da otplaćuju svoje dugove i upadaju u
klasičnu spiralu kada uzimaju novi kredit da bi otplatili stari.
Prošle godine sudski izvršitelji posetili su 300.000 Čeha i zaplenili im
imovinu u korist banaka i prodavaca robe na rate.
Česi su krajem prošle godine dugovali bankama i za robu na rate 19 milijardi
evra, za trećinu više nego 2005, a ove godine zadužuju se sličnim tempom.
Onima koji nisu u stanju da otplaćuju dugove od prošle godine pomaže posebno
udruženje a Ministarstvo finansija zajedno sa Ministarstvom prosvete
pripremilo je sada plan da sve preseče još u korenu.
Od 2009. godine češki đaci od petog razreda osnovne škole ići će na časove
finansijskog opismenjavanja, za sada nije jasno da li će se gradivo
ukomponovati u postojeće ili je problem zaduživanja takav da zaslužuje
poseban predmet, kazao je dnevniku "Hospodaržske novini" zamenik ministra
finansija Milan Šimaček.
"Želimo da deca nauče da razumno raspolažu novcem, da ne uzimaju pozajmice
koje kasnije ne mogu da otplate", dodaje portparol ministarstva prosvete
Mihaela Tašnerova. |
| |
| Daša Pavlović |
|
| |
| Ekspedija za uspostavljanje prava Rusije nad
Severnim polom |
| |
Ambiciozna ruska pomorska ekspedicija nastavila je putovanje prema Severnom
polu pošto je posada popravila kvar na brodskom motoru, saopštio je izveštač
Ruske TV sa istraživačkog broda.
Ekspedicija čiji je cilj da istraži dno Arktičkog okeana i postavi pravo
Rusije nad nalazištima nafte i gasa ispod morskog dna, iznenada je juče
prekinuta kvarom na brodu "Akademik Fjodorov" u Barencovom moru.
 Brod
koji je isplovio u utorak iz severne luke Murmansk, nastavio je danas
putovanje kaže izveštač televizije. Ekspediciju prevodi ledolomac na atomski
pogon "Rosija" koji se vratio i sada prati istraživački brod.
Misija treba da nađe dokaze da je podmorje Severnog pola geografski povezano
sa Rusijom i zato deo njene teritorije.
Dve mini-podmornice spuštene su sa "Akademika Fjodorova" da potvrde rad
ranije ruske istaživačke ekipe koja je izvestila da je našla vezu između
Evroazijskog kontinenta i povodnog masiva Lomonosov koji preseca Severni pol.
Ruski načnici već dugo drže da Moskva ima pravo na prirodna bogatstva ispod
dna Arktika koje zahvata prostor jednak ukupnoj površini Francuske, Nemačke
i Italije. Ceni se da taj region sadrži do 10 milijardi kubnih metara
ugljovodnika, uz dijamante i rude metala.
Prema međunarodnom pravu, pet arktičkih država - Rusija, SAD, Kanada,
Norveška i Danska (preko Glenlanda) - kontrolišu ekonomske zone unutar 200
milja (320 kilometara) od svog priobalja. Ali, odrednica granica priobalja (epikontinentalnog
pojasa) - između plitkog dna i morskih dubina - je sporna.
Rusija je prva postavila pravo nad ogromnim delovima teritorije arktičkog
podmorja u Ujedinjenim Nacijama 2001. godine. Četiri ostale polarne države
su se uspotivile ruskom zahtevu.
Danski stručnjaci drže da je lanac masiva Lomonosov produžetak Grenlanda,
što čini Dansku još jednim pretendentom na Severni pol i njegovu okolinu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
