Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

 Broj 1115, 10. avgust 2007.

Ženski lobi vredan 20 miliona dolara
Radić, Jerić, Gajić, Janković, Melruni, Fišer, Petković, Pavlović, Teja, Luburić, Jovović, Mamula, Mekdonald i Vučurović. Ovo nije sastav fudbalskog tima već sastav članova prvog srpskog ženskog poslovnog lobija na svetu. Selektor tima je Mirjana Pavlović, slika dole, vlasnik kompanije za nekretnine Holkrest rilestajt iz Čikaga, koja je odlučila da okupi sve najuspešnije i najbogatije Srpkinje sveta. - Moja ideja je da u Beogradu zajedno sa mojim zemnjakinjama iz dijaspore formiramo Kongres poslovnih žena sveta, koji će imati zadatak da pomaže narodu i posebno ugroženoj deci u otadžbini. Mene lično je uznemiro podatak da je u Srbiji čak 300.000 dece siromašno i na ivici gladi, a da sa druge strane da nam je natalitet sve lošiji, i da će rađa sve manje srpske dece. Mi žene koje u živimo u rasejanju, a koje imamo svoje kompanije i svoje poslove, možemo da se udružimo, da sklopimo nove poslove i da deo svog profita odvojimo za kulturne i humanitarne aktivnosti u Srbiji - kaže Mirjana Pavlović, koja već 40 godina živi i radi u Čikagu, a koja je osnivač humanitarne organizacije za pomoć deci Mirini anđeli. Prema njenim rečima samo u Americi ima oko 100 Srpkinja, uspešnih poslovnih žena, a pretpostavka je da ih još toliko ima i na ostalim kontinentima. Među američkim Srpkinjama najpoznatije su kongresmenka Milica Luburić Bin, zatim holivudske glumice Lolita Davidović, Mila Jovović, Nataša Pavlović i biznismenke Vera Gajić, Ana Divac, Dojna Galić-Bar, Deniz Hejl, Joka Lents, Mirjana Pavlović i kneginja Ada Tumanov iz Las Vegasa. ŠAMPIONKE AMERIKE Za holivudske glumice Milu Jovović i Lolitu Davidović se zna da su njihovi ugovori za snimanje filmova teški po 10 miliona dolara, a za gospođu Veru Gajić, koja živi u Palm Springsu se tvrdi da je najbogatija Srpkinja u Kalifoniji. Njena kuća, u kojoj se nalazi preko 250 skupocenih umetničkih predmeta je Muzej u pustinji i zaštićena je od strane države. Lolita Davidović je poznata kao nastavnik srpskog jezika na srpskom radiju u Los Anđelesu, za šta je dobila orden Vuka Karadžić od srpske vlade, dok je Vera Gajić poznata kao ktitor srpske crkve. Zato nema sumnje da će rado učestvovati u radu prvog srpskog ženskog poslovnog lobija - rekla nam je Slavica Petrović, trgovac nekretninama i vlasnica lista Ogledalo i Radija Župa u Čikagu. Kada smo pokušali da dešifrujemo listu najvažnijih kandidata za srpski Kongres poslovnih žena sveta došli smo do njihovog pravog ideniteta. Slavica Radić Eklston (na slici desno i dole, sa suprugom Bwernijem i cerkama Tamarom i Petrom) je Srpkinja iz Rijeke, čiji su roditelji poreklom iz okoline Banjaluke. Suvlasnica je Formule 1 i sa suprugom Bernijem Egklstonom u Londonu je vlasnica imetka koji se meri sa 2 milijarde funti. Ljubica Jerić je iz Ontarija u Kanadi i sa porodicom je vlasnik Skajlon tornja na Nijagarinim vodopadima, koji vredi najmanje 10 miliona dolara. Iz Kanade su i uspešne žene Mila Melruni Pivnički, supruga Brajana Melrunija, bivšeg premijera Kanade i srpskog lobiste, zatim Rebeka Mekdonald, rođena kao Ubavka Mitić. - Rebeka Mekdonald je vlasnica kompanije Energy saving za promet energije u kojoj radi 1.300 ljudi. Udovica i ima dvoje dece i jedna je od najuspešnijih poslovnih žena u Kanadi. Zbog svojih patriotskih aktivnosti prošle godine je dobila orden Vlade Srbije - rekla nam je Mirjana Pavlović, koju smo u Las Vegasu sreli i snimili u društvu sa Verom Gajić. ŽENSKI BAL Malo je poznato da je jedna cura iz Kikinde, Tatjana Mirkov, danas lider ženskog biznisa u Keniji. Njeno novo ime je Tatjana Teja i ona je sa suprugom Kerimom vlasnica Soko trgovačkog i poslovnog centara u Najrobiju. Kompanija koju danas vode Tatjana i njen suprug bavi se izgradnjom stambenih i poslovnih prostora za izdavanje, prodaju ili vođenje. Jedno vreme bila je to prva kompanija te vrste na kenijskom prostoru. Tatjana i naš srpski zet Kerim Teja, kao i njihova 3 sina obožavaju Srbiju, i jedva čekaju letnji raspust da doputuju u Beograd i Kikindu. Porodica Teja je već uložila deo kapitala u nekretnine u Beogradu, a uskoro bi trebalo da počne i mala probna proizvodnja nameštaja u Kikindi. Prva i nezvanična računica je pokazala da 200 najuspešnijih i najbogatijih Srpkinja mogu svake godine da kroz humanitarne akcije i iz svojih prihoda obezbede najmanje 20 miliona dolara. U dalekoj Australiji, na primer, Milica melisa Fišer je vlasnica fudbalskog kluba u Melburnu i sposobna poslovna žena, koja svojim para sufinansira razvoj srpskog sporta. U Evropi među 100 najuspešnijih Srpkinja u biznisu, pored Slavice Radić-Eklston vrlo značajno mesto ima Madlena Janković-Zepter, suvlasnica kompanija Zepter internacional i vlasnica prvog privatnog srpskog pozorišta novog doba Madelnijanum u Zemunu. Samo izgradnja ovog teatra i opere koštali su Madlenu Zepter 12 miliona evra, a za njihov rad godišnje se izdaje još najmanje 2 miliona evra. - Moja ideja je da sedište srpskog Kongresa poslovnih žena sveta bude baš u zgradi Madelinajuma, jer je to predivno zdanje u kome možemo da držimo svoje poslovne konferencije, ali i da organizujemo prvi ženski bal u Beogradu - rekla nam je Mirjana Pavlović. U poslovnom svetu Starog kontinenta aktivne su i uspešne Dragana Mirković i njen suprug iz Beča, fabrikant Milanka Mamula iz Italije, Jolanda Petković, vlasnica fabrike jarbola i kreatorka švedske mode iz Malmea, kao i Vukica Vučurović, trgovac i vlasnik fudbalskog kluba iz Ženeve. Naš cilj nije da izvadimo novac iz svojih novčanika i kupimo hranu i opremu koji su potrebni ugroženim mališanima u Srbiji već da na javnim konferencijama razmotrimo sve goruće probleme u zaštiti dece. A potom da u svoje aktivnosti uvedemo naše prijateljice iz celog sveta, Amerikanke, Kanađanke, Evropljanke, Australijanke. I neka svaka od 200 članica uvede u ove aktivnosti još 200 strankinja, stvorićemo ženski poslovni lobi, koji će moći da finansira sve svoje humanitarne akcije - otkriva nam Mirjana Pavlović.

NATO na Kosovu stvara svoju državu
Savetnik predsednika Vlade Srbije Aleksandar Simić ocenio je da se SAD i NATO zauzimaju za nezavisnost Kosova i Metohije kako bi Severnoatlantska vojna alijansa imala neograničenu vlast u Pokrajini. "Teško je poverovati da je namera NATO da za sebe obezbedi ovakvu vlast u 'nezavisnoj' državi proizašla iz poštovanja prema prijateljski nastrojenim kosmetskim Albancima, odnosno da predstavlja izraz priznanja i poverenja u demokratski i civilizacijski potencijal Kosova. Pre bi se moglo pomisliti da je u pitanju eksperiment uspostavljanja neke vrste NATO države", naveo je Simić. Savetnik premijera je, u autorskom tekstu za novo izdanje nedeljnika Nin, naveo da se u planu izaslanika UN Martija Ahtisarija navodi da odredbe njegovog rešenja imaju "pravnu snagu koja stoji iznad svih drugih pravnih odredbi na Kosovu". "Iako se njime ne propisuje kompletan ustav Kosova, ovaj plan definiše ključne elemente koji moraju biti njegov sastavni deo. U slučaju da je taj ustav u suprotnosti sa ponuđenim rešenjem, prednost imaju odredbe Ahtisarijevog plana...Stvar je, dakle, postavljena tako da bi onaj ko ima poslednju reč u tumačenju i sprovođenju ovog dokumenta u suštini predstavljao efektivnu vlast na Kosovu", ocenio je Simić. Prema njegovim rečima, vredi se upitati nije li pravi razlog projekta nezavisnosti Kosova u činjenici da je Ahtisari u svom predlogu predvideo da nadležnosti Međunarodnog civilnog predstavnika budu ograničene tako što bi iz njih bile izuzete nadležnosti NATO i međunarodnog vojnog prisustva. "Vidimo da, i pored toga što bi Međunarodni civilni predstavnik bio politički predstavnik zemalja koje su članice NATO, sam NATO ne dozvoljava nikakav oblik kontrole od strane međunarodne civilne vlasti, makar ona bila i evropska, a o kosovskoj da i ne govorimo", dodao je savetnik premijera. "Pažljivija analiza Ahtisarijevog predloga, a posebno odredbi Aneksa DžI, otvara pitanje da li je svet po prvi put suočen sa nastojanjem jednog vojnog saveza da napravi sopstvenu državu, u kojoj civilne institucije ne bi ograničavale njegovu vojnu silu. A koliki značaj Aneks DžI ima za SAD najbolje se moglo videti u njihovom čvrstom insistiranju da se u SB usvoji takozvana minimalistička rezolucija koja je uključivala upravo ovaj Aneks", ocenio je Simić. Savetnik premijera je dodao da bi, uporedo sa takvim planom, SAD i NATO želeli da se, "u ime prijateljskih odnosa sa Srbijom, izbegne svaka rasprava o njihovom ultimativnom zahtevu da Kosovo dobije nezavisnost". "Drugim rečima, kooperativnost Srbije ili u najmanju ruku njeno ćutanje predstavljali bi dobar zalog budućeg prijateljstva. To je trenutno njihovo viđenje Srbije i naših budućih odnosa", naveo je on. Vreme iza nas je pokazalo da je Srbija na najbolji način iskoristila pravo na svoju reč o Kosovu. Zahvaljujući tome, izboreni su novi pregovori koji daju priliku da se zaustavi stvaranje najopasnijeg presedana u Evropi posle Drugog svetskog rata, ocenio je savetnik predsednika vlade. "Kroz nove pregovore moralo bi da se pronađe dobro i istorijski pravično rešenje koje će zadovoljiti i suštinske interese Srbije i suštinske interese albanske nacionalne manjine u Pokrajini. Sve, međutim, ukazuje da se do takvog rešenja može doći samo ukoliko NATO odustane od nametanja svojih interesa na Kosovu i Metohiji", naveo je Simić.

237 razloga za vođenje ljubavi
Postoji najmanje 237 razloga da se vodi ljubav - ponekad je to čista fizička želja ili potraga za bogom ili da se samo ublaži glavobolja, saopštili su američki naučnici . Muškarci i žene imaju istu početnu motivaciju za seksualne odnose, navodi se u istraživanju objavljenom u medicinskom časopisu "Archives of Sedžual Behavior". U studiji se navodi 25 glavnih razloga za vođenje ljubav, od kojih je 20 zajedničko za oba pola i dodaje da su na vrhu spiska fizička privlačnost, želja za zadovoljstvom i prijatnošću. Istraživanje je sprovedeno nad 1.549 studenata od 18 do 22 godine na Univerzitetu u Teksasu. Studenti su popunjavali upitnik sa 237 pitanja o razlozima za seks. Na vrhu liste i muškaraca i žena su i "potreba da se izražava ljubav" i da se "pokazuju osećanja", naveli su naučnici. Sentimentalna dimenzija je, međutim, izraženija kod žena i nalazi se na četvrtom ili petom mestu, a kod muškaraca na petom ili osmom mestu. "Studija pokazuje da nije tačan stereotip da muškarci vode ljubav samo zbog fizičke želje a žene iz emotivnih razloga", rekli su autori studije, profesori psihologije Sindi Meston i Dejvid Bas . Naučnici su pre ispitivanja studenata ispitali 444 muškarca i žena od 17 do 52 godine, kako bi ustanovili spisak razloga za vođenje ljubavi. Na kraju su odvojili 237 razloga koji su u obliku upitnika dali studentima. "Otkrili smo da ljudi vode ljubav iz začuđujućih razloga", rekla je Sindi Meston i dodala da su neki odgovorili da to rade "iz dosade", da bi "dobili unapređenje", "proslavili neki događaj", "približili se bogu" ili "jednostavno ublažili glavobolju". Prema njenim rečima, najneobičniji razlog je potraga za bogom. "Većina ranijih studija navodi da religiozne osobe imaju više problema sa svojom seksualnošću", rekla je američki psiholog. Želja da se dobije dete tek je na 55. mestu ispitanika kao motivacija za seks, navodi se u studiji.

Kako kad i kako kome
Istraživanje Montrealske banke o Kanađanima i bakšišu pokazuje da postoje različite dileme kome treba dati i koliku napojnicu. Najmanje nedoumica ima kod napojnica u restoranima, jer nepisano pravilo o 15 odsto ili više od iznosa računa poštuje skoro četiri petine građana. Raznosači pica i ostale hrane prolaze mnogo gore. Polovina njih dobije manje od 15 odsto, i što je najčudnije, najškrtiji su mlađi ljudi, od 25-40 odina starosti. No, kod ostalih usluga, još je očiglednija škrtost. Taksi vozačima svaka treća mušterija daje veoma male napojnice, a manikirima, pedikirima i kozmetičarima svaka četvrta mušterija ne daje nikakvu napojnicu. U izveštaju stoji da su najvelikodušniji najstariji građani. Stručnjaci Banke napominju da ponekad građani ne daju napojnicu zato što se nisu unapred preračunali i odvojili iznos. Isto tako se kao razlog navodi problem kome dati bakšiš, pa se u takvim situacijama, najčešće izabira najnepopularnija varijanta izbegavanja bakšiša. Podatke za ovo istraživanje prikupio je Leger marketing, krajem prošle godine, a nedavno je marketinška firma Sinovejt došla do gotovo potpuno oprečnih rezultata. Oni tvrde da bakšiš u Kanadi spada u najvelikodušnije i najredovnije u čitavom svetu. Uporedna analiza podataka iz deset zemalja, Kanađane svrstava na drugo mesto, odmah posle Amerikanaca. Po njihovim podacima ovde 97 odsto građana obavezno daje napojnicu, od toga skoro trećina preko 15 odsto. Treba reći da u Brazilu bakšiš daje dve petine ljudi, a u Indoneziji tek svaka treća osoba. Različit stav prema bakšišu na ovim prostorima može se veoma lako objasniti multinacionalnim sastavom populacije. Ovde žive ljudi iz najrazličitijih kultura, koji su sa sobom doneli i svoje običaje i navike, pa i prema napojnici kao znaku zahvalnosti za pruženu uslugu. U nekim evropskim i južnoameričkim zemljama napojnica je uključena u račun, u Argentini je praktično protivzakonita, u Japanu uvredljiva, u Tajlandu i Novom Zelandu se ne očekuje.

U Humskoj ne stanuje Evropa
Tročlana apelaciona komisija potvrdila je predhodnu odluku i kaznila Partizan sa jednogodišnjim isključenjem iz Evro takmičenja. Uz to Partizan će u kasu UEFA platiti ovoga puta 50.000 švajcaraca a takođe je u obavezi da stupi u kontakt s zrinjskim i dogovori se o nadoknadi štete koju su napravili njegovi navijači. Kako su se stvari razvijale, bez obzira na besprekorno organizoav revanš u Beogradu, šanse Partizana da izbegne izbacivanje skoro da i nisu postojale. U Nionu su bili Žarko Zečević, generalni sekretar kluba, Gordan Petrić, zamenik generalnog sekretara, i portparol Marko Vjetrović. Argumenti sa kojima je Partizan putovao u Nin su bili da je krivica za nerede obostrana i da su navijači bili isprovocirani, da je politička situacija na balkanu vrlo komplikovana, trenutna situacija u Srpskom fudbalu i na Srpskim terenima kada je u pitanju huliganizam i ekstremizam ali i krupni propusti organizatora utakmice. Argumnenti su, kako kaže Zečević brzo pali u vodu pred snimcima Partizanovih navijača koji lome stolice. Inspektor Lube je jednom konstatacijom razrešio sve: - Izneo je podatak da je Partizan u poslednje vreme kažnjavan posle svake druge utakmice zbog ekstremnog ponašanja navijača i da je zbog toga platio već 240 hiljada švajcaraca. Rekao je i da se ni navijači ni klub nisu uveli pameti i da bi svaka druga kazna izazvala suprotni efekat od željenog. I sve to da bismo jednom za svagda shvatili da ko želi da se takmiči u Evropi mora da prihvati pravila ponašanja. Svi naši argumenti su pali u vodu kada je pušten snimak na kome se vidi da su naši navijači bacali petarde i baklje, lomili stolice, bacali kamenice. Na kraju, pojavio se i snimak koji mi predhodno nismo videli a na kome se vidi šta se dešavalo na ulazu na stadion. Osim takmičarskog ovo neigranje donosi Partizanu i veliki materijalni gubitak. - Kada smo prvi put ušli u grupu Kupa UEFA pre tri godine, takmičenje uopšte nije bilo profitabilno. Sada UEFA pokušava da ga približi Ligi Šampiona, što ne ide tako brzo, ali se približava. Obzirom da smo napravili tim za koji verujemo da bi prošao i takmičenje po grupama, od ulaznica, TV prava, sponzora i svega što uz to ide, zaradili bismo tri, četiri miliona evra procena je Generalnog sekretara Žarka Zečevića.
Ljiljana Ružić

Striptiz Đokovića
Tek drugi put Novak Đoković igra u Kanadi. Na turniru masters serije u Montrealu (tvrda podloga 2.450.000 dolara) četvrti teniser sveta je dobio nadimak Đoker. Đoković je postao pravi šoumen na terenu a takođe se pojavio i na modnoj reviji gde je u stilu Džona Travolte prošetao pistom. Đoković je savladao bez problema Davida Nalbandijana (6:2, 6:3), ali vanterenska zbivanja bila su mnogo interesantnija. Nekoliko tenisera, među kojima su Zimonjić, Džems Blejk, Markos Bagdatis, Jonas Bjorkman, Džejmi Marej i naravno Novak Đoković prošetali su se pistom s manekenkama. Novak je na pistu izašao u stilu "Groznice subotnje večeri" a reviju je završio samo u donjem vešu. - Trudim se da ne pričam o tome i nadam se da slika neće izaći u novinama. Nije bilo planirano, samo sam hteo da se zabavim. Uvek se trudim da budem dobro raspoložen i van terena. Bilo nas je 15 20 igrača iza pozornice. Zabavljali smo se kao i uvek. Prošetali smo pistom dva puta i kamere su bile isključene. Malo sam pričao sa Džejmsom i pitao sam ga koliko bi platio da prošetam u donjem vešu. Odgovorio je da bi mnogo platio. Tu je bio i Markos i on je hteo da to uradi. Pokušao sam da ga nagovorim da izađemo zajedno. Prvo je pristao a onda se predomislio jer nije hteo da prolazi kroz ovo što je sada. Pojavio se Italijan Adrijano Biasela i rekao da će on izaći sa mnom. Bilo je prilično čudno. Ljudi su bili zbunjeni. Ko su ovi momci? Šta to rade? Na šta misle? Ali, bilo je jako zabavno priča Novak Đoković. - Blejk mi je dao pare i rekao da je vredelo ali ja nisam uzeo. Ostali igrači su bili jako iznenađeni a ja nisam mogao da prestanem da pričam i da se smejem. Atmosfera je bila zaista sjajna. Nisu se toliko začudili jer znaju kakav sam. Bilo im je žao što nisu izašli i oni obučeni da malo igraju na pisti. Možda će sledeći put smeje se Novak. Novak objašnjava svoje ovakve zabave: Tenis je moj život, moj posao, ali nije sve. Morate da uživate u životu pored tenisa, pored stalnih putovanja i svega ostalog, da koristite šanse. Tenis vam da je mogućnost da obiđete svet, upoznate nove kulture, ljude, radite ono što volite. Naravno, nema mnogo slobodnog vremena. Ja zaista uživam i nadam se da će ovo biti moj život još izvesno vreme. Igraću iste turnire verovatno svake, svake, svake godine. Morate to da radite sa osmehom inače ćete da poludite. Novak je malo pričao i o svojim rezultatima ali i planovima. Imao sam jako dugu sezonu. Od novembra nisam imao odmora, sve vreme sam radio. Iskreno, nisam očekivao da dođem tako brzo do vrha. Imao sam mnogo mečeva, mislim najviše posle Nadala ove sezone. Bilo mi je neophodno da napravim pauzu i to sam i uradio u nedelji posle Vimbldona. Zalečio sam povrede stopala, leđa, ramena. Odigrao sam jedan turnir na šljaci, bilo je u redu, nije bio mnogo važan. Nisam se pripremao. Posle toga sam se razboleo - Na prvom mestu želim da budem fizički spreman za Ju-Es open seriju. Osećam samopouzdanje na terenu i želim da pokažem kvalitet na ovoj podlozi kao i u Indijan velsu i Majamiju. Tamo sam igrao zaista dobro. Mogu da očekujem neke dobre rezultate na sledećih nekoliko turnira. Tvrda podloga je moja omiljena. Posebno posle Majamija gde nisam izgubio ni set. Moj životni cilj je i dalje da budem najbolji.Čak i da ne ostvarim svoj cilj, biću srećan jer sam se posvetio velikom sportu završio je Novak Đoković svoju priču.

Visoki funkcioneri nisu prijavili imovinu
Predsednik Komisije za konflikt interesa Slobodan Leković izjavio je da Komisija nema zakonska ovlašćenja da proverava podatke koje saopštavaju javni funkcineri. Podgorički dnevni list "Vijesti" objavio je da pojedini visoki crnogorski funkcioneri među kojima su i bivši premijer Milo Đukanović i potpredsednik Demokratske patrije socijalista Svetozar Marović nisu Komisiji za konflikt interesa podneli tačne podatke o imovini jer se podaci iz Uprave za nekretnine potpuno razlikuju. Leković je agenciji kazao da Komisija nije istražni organ i da je potrebno da bude podneta pisana prijava kako bi Komisija pokrenula postupak za utvrđivanje da li se krši zakon. Na pitanje da li su podaci Uprave za nekretnine na koje su se "Vijesti" pozvale dovoljne da komisija pokrene inicijativu, Leković je poručio novinarima koji su istraživali taj slučaj da podnesu prijave jer ne vidi razlog zašto bi on to sada radio i zašto se sve prebacuje na komisiju. On je kazao da u tom delu, zakon možda nije dobro uređen i da kroz izmene treba komisiji omogućiti da ispituje tačnost podataka koje saopštavaju funkcioneri. "Vijesti" su objavile da bivši premijer Milo Đukanović nije prijavio da je njegov sin Blažo vlasnik poslovnog prostora od 412 metara kvadratnih u Vektri. Savetnica Đukanovića, Vinka Jovović je kazala da je Milov brat, Aco Đukanović preneo početkom maja na svog bratanca ugovorom o poklonu poslovni prostor, a na svog brata deo stana pod Goricom. Ona je dodala da će te promene lider DPS-a evidentirati u najkraćem roku i da je propustio da to uradi. Poređenjem podataka iz prijave Komisiji za konflikt interesa i listova nepokretosti Uprave za nekretnine potpredsedniku DPS-a Svetozaru Maroviću nedostaju čak četiri stana, koja su u svojini njegove kćerke Milene. Marović nije odgovorio na pitanje kada je njegova kćerka kupila stanove. Podaci se ne slažu ni u slučaju Vrhovne državne tužilteljke Vesne Medenice, s tim što u tom slučaju u katastru nema upisanih onih nekretnina koje je ona prijavila Komisiji za ko-nflikt interesa. Ona je kazala da je "sve uredno prijavila, ali da ona ne mora da vodi računa da li je uknjiženo". U slučaju lidera opozicione Socijalističke narodne patrije Srđana Milića Komisiji za konflikt interesa nije prijavljeno da gradi porodičnu kuću u Budvi od 280 metara kvadratnih. On je kazao da je sve uredno prijavio komisiji, ali da ga ne interesuje što ljudi koji tamo rade ne znaju da rade svoj posao. Lider Liberalne partije Miodrag Živković nije prijavio stan u Budvi, a njegova supruga porodičnu kuću od 123 metra kvadratna na Svetom Stefanu. Živković je u regovanju ocenio neistinitim informacije o njegovoj imovini, navodeći da je te nekretnine prodao još pre deset godina i da nije njegov problem to što za gotovo deset godina kupac nekretnina nije izvršio njihov upis na svoje ime. Prema Zakonu o konfliktu interesa, funkcioneri su dužni da komisiji za konflikt interesa prijave svaku promenu stanja u vlasništvu koja je vrednija od 20.000 evra, odnosno poklon skuplji od 50 evra. Podaci na sajtu Uprave za nekretnine se mogu dobiti samo u slučaju da je poznat matični broj tražene osobe. Direktor Uprave za nekretnie Mićo Orlandić je kazao da je ranije, kada su se podaci dobijali samo na osnovu imena, bilo zloupotreba i da zato traže matični broj. Orlandić je ostavio mogućnost da su tehnicke greške moguće navodeći da ih Uprava može ukloniti na lični zahtev.

Polarno ludilo vreba ekspedicije
Dugotrajan rad u teškim uslovima na Severnom i Južnom polu često dovodi do "polarnog ludila". Stručnjaci su istraživali kakve psihološke posledice po ljude ima višemesečni mukotrpan rad u zabačenim, izolovanim stanicama, i prikupili podatke koji bi mogli da pomognu u pripremama za buduće dugotrajne kosmičke letove sa posadom, kao što je put na Mars. Dok neki ljudi koji idu u polarne ekspedicije osećaju ponos što su toliko vremena proveli u teškim uslovima, naučnici tvrde da između 40 i 60 odsto njih pati od negativnih posledica kao što su depresija, poremećaj sna, bes, razdražljivost ili konflikt sa kolegama. Oko pet odsto tih ljudi trpi psihološke poremećaje koji su tako jaki da ih treba ozbiljno lečiti, prenose Rojters i Frans pres. "Polarno ludilo" može da ima više oblika, kaže Lorens Palinkas, antropolog sa Univerziteta Južna Kalifornija i koautor članka u "Lanset medikal džurnalu". U zavisnosti od doba godine, polarna područja mogu da budu mesecima u mraku ili pak obdanica traje mesecima, na šta se ljudi teško navikavaju, pa često pate od poremećaja sna. Mnogi pate od kliničke depresije. Neki jednostavno ne mogu da podnesu zatvoren prostor i svakodnevne susrete sa istim ljudima tokom dužeg perioda. Naučnici su razgovarali sa ljudima koji su bili u polarnim ekspedicijama, čitali dnevnike prvih istraživača Severnog i Južnog pola i upoređivali podatke zemalja koje imaju stalne polarne istraživačke stanice. Malo toga je, međutim, dokumentovano o psihološkim problemima sa kojima se ljudi u polarnim ekspedicijama suočavaju dok rade u ledenim i opasnim uslovima, okruženi istom suženom grupom ljudi i udaljeni od porodice i prijatelja. Poznato je ipak da se negativni simptomi javljuju otprilike na polovini boravka, kada članovi ekspedicija shvate da im je ostalo da na istom mestu provedu još toliko vremena. Njihovo psihičko stanje se obično poboljša posle tog kriznog perioda. "To je kao kad sa nekim idete na ručak i ne primećujete kako ta osoba jede. Ali ako sa tom istom osobom jedete svakog dana i to šest meseci, odjednom će vas izludeti način na koji ona žvaće", kaže Palinkas, koji je na Antarktik išao sedam puta. On je u članku opisao i slučajeve neuspešnih polarnih ekspedicija, uključujući i ekspediciju na Severnom polu 1880 -ih godina, koja se pretvorila u pobunu, ludilo, samoubistvo i kanibalizam. Od 25 muškaraca iz te ekipe, preživela su samo šestorica. Naučnici su utvrdili i više drugih simptoma u polarnim ekspedicijama, kao što su gubitak pamćenja, uznemirenost, smanjen oprez, glavobolja, dosada, umor, izostanak brige o ličnoj higijeni, smanjenje intelektualnih sposobnosti i prejedanje. Postoje, međutim, i pozitivni efekti polarnih ekspedicija na psihu ljudi, kažu naučnici. Mnogi od njih su ponosni i presrećni zbog iskustva u polarnim uslovima, neki se dive lepoti pejzaža, uživaju u bliskosti koju pruža život u grupi. Mnogi žele da se vrate u takve uslove, što, kako kažu stručnjaci, pokazuje da su bili zadovoljni. Naučnici smatraju da je od ključnog značaja da kandidati pred odlazak u polarne uslove prođu preventivni psihološki i psihijatrijski test, kao i da se obuče za suočavanje sa stresnim situacijama. Na Antarktiku 20 zemalja ima ukupno 47 stalnih istraživačkih stanica koje su naseljene tokom cele godine i u kojima stotine ljudi ostaju mesecima.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"