|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1115, 10. avgust 2007.
| Peking daje potvrdu ko je živi Buda |
| |
Pojačavajući kontrolu nad tibetanskim budizmom, Kina nastavlja se starom
praksom da određuje ko može da bude živi buda i da verifikuje njihovu
reinkarnaciju.
 Sve
inkarnacije živih Buda u tibetanskom budizmu "moraju da dobiju odobrenje
vlade", prenela je kineska agencija Sinhua, pozivajući se na državnu službu
zaduženu za verska pitanja.
Kineska komunistička vlada, zvanično ateistička, želi da direktno utiče na
tibetanski budizam, koji je vekovima baza za građanski, verski, kulturni i
politički život na Tibetu, javlja agencija Asošijeted pres.
Reinkarnirane lame, poznati kao "tulku" lame, često vode verske zajednice i
obučavaju druge budističke monahe, čime imaju ogroman verski uticaj na
Tibetu.
Kina je već insistirala na tome da jedino njena vlada može da odobri
imenovanje najpoznatijih tibetanskih reinkarnacija, uključujući vođe
tibetanskog budizma Dalaj Lamu i Pančen Lamu.
Sadašnji Dalaj Lama, na primer, svojevremeno je dobio verifikaciju od Čang
Kajšekove vlade i zlatnu ploču koja to potvrđuje. Njega je kasnije primio u
Pekingu sam vođa kineskih komunista Mao Cetung. Time je nastavljena praksa
još iz imperatorskih vremena, od koje Kina ni danas ne odstupa, bez obzira
na promenu društvenog sistema.
U novim pravilima kineskih vlasti o izboru reinkarnacija navodi se da "se
mora sačuvati nacionalno jedinstvo i solidarnosti svih etničkih grupa".
"Na taj proces ne sme da utiče nijedna grupa ili pojedinac van zemlje", kaže
se u saopštenju, aludirajući na duhovnog vođu tibetanskih budista Dalaj Lamu
koji je u izgnanstvu.
"Takozvana reinkarnacija živih Buda bez vladinog odobrenja je ilegalna i
nevažeća", navodi Sinhua.
Nova pravila stupaju na snagu 1. septembra i predstavljaju "važan korak ka
institucionalizovanju procedure reinkarnacije".
"To je učinjeno kako bi se garantovale normalne verske aktivnosti" za
tibetanske budiste i zaštitila njihova verska ubeđenja u skladu sa zakonom.
Kina 1992. godine nije priznala odluku sadašnjeg Dalaj Lame koji je kao
poslednju reinkarnaciju Pančen Lame odabrao jednog dečaka. Vlasti su
sklonile tog dečaka na nepoznato mesto, same sprovele drugi izbor i priznale
tog drugog dečaka.
Dalaj Lama (71) napustio je Tibet posle neuspešne vojne pobune i našao
utočište u Indiji 1959. godine. Pančen Lama, kao drugi po rangu budistički
vođa živi na Tibetu.
Sinhua je navela da novi propisi sadrže određene uslove za prepoznavanje
inkarnacija živih Buda.
Budističke institucije, koje podnose zahtev vlastima sa imenom jednog
kandidata reinkarnirinog živog Bude, moraju da budu zvanično registrovane. |
| |
| |
|
| |
| I Sirija suočena s terorističkim pretnjama |
| |
Sirija se suočava sa pretnjama islamskih ekstremista, a najmanje šest
sirijskih vojnika je poginulo u napadima ekstremista sa teritorije Iraka,
rekao je jedan sirijski zvaničnik bezbednosti.
 To
je prvi put da je Sirija javno iznela detalje o borbi protiv ekstremista
koji su pojačali napade ove godine.
"Sprovodimo operacije protiv terorističkih ćelija i imali smo žrtve", rekao
je viši zvaničnik sirijske obaveštajne službe Mohamad Mansoura na zatvorenom
sastanku na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Iraku koja se održava
u Damasku (na slici desno).
Prema njegovim rečima, u racijama bezbednosnih snaga zaplenjeno je mnogo
oružja uk-ljučujući i pojase s eksplozivom koje koriste napadači samoubice.
"Naše pogranične snage su napadnute više od 100 puta sa iračke teritorije.
Šest vojnika je poginulo a 17 je ranjeno", rekao je Mansoura.
On je kazao da su bezbednosne snage osujetile nekoliko terorističkih napada
pored slučajeva za koje se zna, poput prošlogodišnjeg neuspelog pokušaja da
se aktivira eksploziv u ambasadi SAD u Damasku.
Mansoura je odbacio američke optužbe da Sirija dopušta da ekstremisti
prelaze u Irak kako bi se borili protiv snaga SAD i ponovio zvanični stav
Damaska da su islamistički ekstremisti pretnja za Siriju kao i za Irak.
Sirija je nedavno osudila napade na iračke snage "kao "terorističke" aktove
i otvoreno podržala šiitsku vladu u Bagdadu.
Na dvodnevnoj konferenciji o bezbednosti u Iraku učestvuju Sirija, Irak,
Iran, Turska, Velika Britanija i SAD. |
| |
| |
|
| |
| Skup plemenskih vođa |
| |
 U
Kabulu je počelo veliko četvorodnevno okupljanje plemenskih vođa Avganistana
i Pakistana - đirga - sa ciljem da se izgradi poverenje između dve zemlje i
ukine podrška talibanima.
Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf, jedan od organizatora skupa, ne
prisustvuje sastanku, već ga menja premijer Šaukat Aziz. Na skup je došao
avganistanski predsednik Hamid Karzai.
Karzai je na početku skupa žestoko osudio što su talibani kidnapovali 21
osobu iz Južne Koreje.
Skup je organizovan u veoma strogim bezbednosnim uslovima. Nekoliko hiljada
međunarodnih i avganistanskih vojnika se nalazi ispred zgrade gde se održava
skup, kao i u okolnim ulicama. |
| |
| |
|
| |
| Ručak Bušovih i Sarkozijevih |
| |
Predsednik SAD Džordž Buš i francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji letuje u
SAD, ručaće u subotu na Bušovom porodičnom imanju, rekao je portparol Bele
kuće Toni Šou.
 Šou
je rekao da je supruga američkog predsednika Lora Buš tokom sastanka G8 u
Nemačkoj početkom juna pozvala Sarkozija i njegovu suprugu Sesiliju da dođu
na Bušovo porodično imanje u Kenebankportu.
Sarkozi, koji je u maju stupio na dužnost, kritikovan je u Francuskoj zato
što svoj prvi predsednički odmor provodi u SAD. Sarkozi se odmara u
američkoj državi Nju Hempšir u mestu Volfiboro, udaljenom oko 80 kilometara
od Kenebankporta.
"Izgleda kao da smo na pomolu nove ere odnosa sa Francuskom, što je dobra
stvar", rekao je Šou.
Sarkozijev prethodnik Žak Širak nije bio blizak Bušu, a odnosi su zahladneli
pošto se Širak javno protivio američkoj invaziji na Irak 2003. godine.
Sarkozi je drugi šef države kojeg je Buš pozvao na porodično imanje. U julu
je tamo boravio ruski predsednik Vladimir Putin.
"Siguran sam da će govoriti o međunarodnim stvarima, ali ovo nije samit,
nije nešto što ima program rada", rekao je Šou i dodao da je glavni razlog
susreta to što francuski predsednik letuje u blizini. |
| |
| |
|
| |
| Hilari Klinton najverovatniji kandidat
Demokratske stranke |
| |
Sentaroka iz Njujorka Hilari Klinton, prema rezultatima nedavne ankete, ima
najviše šanse da bude kandidatkinja Demokratske stranke na izborima za
predsednika SAD koji će biiti održani krajem 2008. godine.
Prema anketi sprovednoj na nacionalnom nivou a objavljenoj na internet
stranici "realclearpolitics.com", senatorka iz Njujorka Hilari Klinton ima
podršku 41 odsto ispitanih, dok senator iz Ilinoisa Baraka Obama ima 22
odsto, a senator iz Severne Karoline Džon Edvards 11,5 odsto.
Analitičarka iz Demokratske stranke Dženi Bakus je ocenila da su Obama i
Edvards, iako znatno iza Klintove, učinili kampanju bivše prve dame težom
nego što su se nadali ljudi iz njenog štaba.
Izborni štabovi Obame i Edvardsa smatraju da rezultati anekete ne moraju
biti tačni i ukazuju na to da su i na prethodnim izborima ankete pružale
iskrivljenu sliku.
U anketi iz avgusta 2003. godine, Džon Keri je bio na petom mestu, iako je
kasnije upravo on bio kandidat Demokrataske stranke. |
| |
| |
|
| |
| Japan obeležio godišnjicu bombardovanja
Nagasakija |
| |
Japan je juče obeležio 62. godišnjicu bacanja atomske bombe na Nagasaki
molitvama i ceremonijom tokom koje je gradonačelnik Nagasakija Tomihisa Taue
upozorio da je svet suočen sa krizom nuklearnog naoružanja. Hiljade dece,
preživelih i zvaničnika su u Parku mira u Nagasakiju minutom ćutanja, u
11.02 po lokalnom vremenu, obeležili vreme bacanja bombe od koje je više od
140.000 ljudi umrlo.
Taue je obećao da će Japan nastaviti da se bori za eliminisanje nuklearnog
naoružanja.
"Umesto napretka u nuklearnom razoružavanju, suočeni smo sa krizom
propadanja same strukture nuklearnog nenaoružanja", rekao je Taue
okupljenima.
Sa pojavom novih nuklearnih država i novog naoružanja, povećava se opasnost
upotrebe i prenošenja nuklearne tehnologije", dodao je on. |
| |
| |
|
| |
| "Militari džip" dobio status ikone |
| |
Američki mesečnik "Automobil Magazin" objavio je listu od 25 najboljih
automobila svih vremena.
Lista je sastavljena na osnovu estetskog i istorijskog značaja modela i
utiskom koji on ostavlja pri vožnji.
Najbolji automobili za "vozače entuzijaste", prema ocenama mesečnika, jesu "bmv
E30 M3", "ferari F430", "lotus elan", "porše 911 karera RS" i "folksvagen
golf GTI".
Automobili koji su pažnju izazvali tehnološkim inovacijama jesu "audi kvatro",
"benc patent motorvagen" (iz 1886. godine), "sitroen trekshn avant", "bmnj
mini" i "bugati vejron 16.4".
Najboljim "superautomobilima" proglašeni su "meklaren F1", "lamburdžini
mijura", "mercedes-benc 300SL", "ferari F40" i "alfa romeo 8C 2900B".
Urednike časopisa su u klasi trkačkih automobila oduševili "lotus 49", "auto
junion", "miler 91", "porše 917" i "dodž čardžer dejtona". "Militari džip"
vojske SAD, "folksvagen buba", "ševrolet korveta", "jaguar I-tajp" i "ford
T" dobili su status ikona. |
| |
| |
|
| |
| Najekonomičniji automobili |
| |
Britanski časopis "Auto Ekspres" objavio je listu 100 najekonomičnijih
automobila u toj zemlji, a kao najbolji izbor pokazao se "fijat panda 1.3
multizdžet".
Taj Fijatov dizelaš, prema navodima časopisa, sa britanskim galonom goriva
pređe 52,2 milje (preko 18 kilometara sa litrom goriva). Drugo mesto zauzeo
je "sitroen C2 1.4 HDi", koji sa litrom goriva pređe 17 kilometara. "Sitroen
C1 1.0" pokazao se kao najbolji među benzincima, pošto sa litrom goriva
pređe skoro 16,5 kilometara.
"Voksal tigra 1.3 CDTI" najbolji je izbor u konkurenciji kabrioleta, pošto
sa litrom goriva pređe skoro 16 kilometara, dok se "bmnj 320d" pokazao kao
najekomičniji među većim automobilima, jer sa litrom pređe skoro 15
kilometara. |
| |
| |
|
| |
| Bez prave strategije za borbu protiv droge |
| |
Avganistan će i ove godine imati rekordnu žetvu maka što će mu utčvrstiti
status najvećeg, i skoro jedinog, proizvođača osnovne sirovine za pravljenje
heroina.
Iako se u Avganistanu već godinama proizvodnja maka povećava, rasprave u
američkom Stejt departmentu, o metodama za sprečavanje i preokretu na ovom
polju, usporavaju usvajanje potrebnih mera, kažu za AP američki zvaničnici.
 Podele
u američkoj administraciji, kao i među NATO saveznicima u Avganistanu,
odložile su objavljivanje programa za borbu protiv proizvodnje narkotika u
toj zemlji, gde se, prema obaveštajnim izvorima, uočava sve veća povezanost
proizvodnje droge i talibanskih pobunjenika.
Prema izveštaju, koji bi trebalo da bude objavljen u septembru, proizvodnja
maka u Avganistanu je porasla za 15 odsto od 2006. godine, i tu je
koncentrisano 95 odsto ukupnog svetskog uzgoja.
Predlozi za borbu protiv proizvodnje narkotika, međutim, izazvali su oštro
protivljenje nekih američkih zvaničnika. Predložene mere uključuju prinudno
uništavanje polja maka; pomoć za razvoj infrastrukture u provincijama gde
vlasti uspešno unište polja; hapšenja trgovaca i proizvođača narkotika kao i
korumpiranih službenika vlade, i podsticanje proizvodnje drugih useva.
Mere su iznete u predlogu programa za koji je predviđeno 475 miliona dolara,
a koji je izložen u dokumentu na 995 strana čije je objavljivanje dva puta
odlagano, a zbog nesuglasica bi moglo doći i do novog odlaganja, kažu
američki zvaničnici.
U odnosu na 420 miliona dolara prošlogodišnje pomoći Avganistanu za borbu
protiv proizvodnje narkotika, ovogodišnji program podrazumeva povećanje sume
za 13 odsto. Sada je predložen i hrabriji pristup "prinudnog uništavanja",
kao i pomoći u razvoju za lokalne službe i provincije koja bi bila
uslovljena saradnjom u borbi protiv proizvodnje droga.
Dosadašnji program, u kome učestvuju i Velika Britanija i Kanada, kao i
snage NATO u Avganistanu, postigao je neki uspeh, posebno u povećanju broja
provincija "bez maka" - sa šest na 12. Prema nekim procenema sada možda i u
16 provincija, uglavnom na severu zemlje, nema nekontrolisanog uzgajanja.
Ipak, proizvodnja je u drugim oblastima povećana.
"Avganistan obezbeđuje skoro 95 odsto heroina u svetu," kaže visoki
zvaničnik Stejt departmenta za borbu protiv droge Tom Šveič. Avganistan je
praktično jedini proizvođač, što predstavlja situaciju "jedinstvenu u
istoriji".
Skoro sav heroin iz Avganistana nalazi svoj put do Evrope, dok veći deo
heroina u SAD dolazi iz zemalja Latinske Amerike.
Mnogi, međutim, kažu da predloženi plan nije pravi pristup za Avganistan,
siromašnu zemlju izmučenu ratovima, talibanskim režimom, a sad sukobima
avganistanskih i međunarodnih snaga sa pobunjenim talibanima i pripadnicima
Al-Kaide.
Zajedno s Velikom Britanijom, neke službe u Stejt departmentu, pre svega
Agencija SAD za međunarodni razvoj i Ministarstvo odbrane, izrazile su
zabrinutost da bi povećano zatiranje polja maka ostavilo uzgajivače bez
prihoda što bi ih moglo navesti da se pridruže ekstremistima. |
| |
| |
|
| |
| Oko 600 miliona siromašnih u Aziji uprkos
privrednog buma |
| |
Mada je Azija postigla ekonomski rast bez presedana u protekle tri decenije,
glad i siromaštvo su i dalje ustrajni, a 600 miliona ljudi živi sa manje od
jednog dolara dnevno, saopštila je danas Azijska banka za razvoj.
 Potreban
je novi pristup da bi se izdigli najsiromašniji u regionu, koji su zgusnuti
u seoskim sredinama i zavise od poljoprivrede, kaže banka u izveštaju na
početku dvodnevne konferencije organizovane u saradnji sa Međunarodnim
istraživačkim institutom za prehranu.
"Milioni ljudi su izvučeni iz siromaštva, ali milioni drugih su ostali,
posebno na selu," kaže Joakim fon Braun (Joaćim von), generalni direktor
instituta.
Oko 600 miliona ljudi, ili 15 procenata od 4 milijarde žitelja Azije,
nastavlja da preživiljava ispod linije siromštva, kaže banka. Do 2015.
godine, region će i daje biti dom polovine svetske sirotinje, a
najpovoljnije procene kažu da će dve tećine njih živeti na selu.
Istovremeno, ceni se da će Azija do 2015. godine dati gotovo polovinu
svetskog buto domaćeg proizvoda.
Ubržanje zapošljavana u seoskim oblastima je ključ za izlaz iz siromaštva,
što je moguće postići kroz inovacije u tehnologiji i institucijama, kaže
banka. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
