|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1116, 16. avgust 2007.
| Kanađani u sukobu sa zakonima drugih zemalja |
| |
Po državnim podacima, prošle godine je u stotinak zemalja u svetu bilo
uhapšeno 597 kanadskih državljana zbog različitih prestupa i krivičnih dela.
Najviše uhapšenih, 427, je u SAD-u, i to većinom u pograničnim delovima i
gradovima Bafalo i Sijetl. Daleko iza je Kina, sa 27 uhapšenih, a slede
Velika Britanija (15), Australija (13), Japan (10), Meksiko (9), Tajvan (7),
Kostarika, Jamajka i Tajland (svi sa po 6). Nešto preko četvrtine prekršaja
vezano je za preprodaju droge, skoro svaki šesti ima veze sa imigracijom,
dok je 68 osoba privedeno zbog posedovanja droge.
 Među
kanadskim državljanima koji su se sukobili sa zakonom u inostranstvu ima i
onih koji su počinili nasilje. Zbog napada je uhapšena 21 osoba, ubistva 13,
silovanja 12, zlostavljanja dece 5, oružane pljačke 4, kidnapovanja i
ubistva iz nehata po de osobe.
Podaci Ministarstva za inostrane poslove takođe pokazuju da je oko 2.800
slučajeva protiv kanadskih državljana označeno kao 'aktivni'. Primetna je
velika razlika među brojevima zato što je u mnogim slučajevima osoba puštena,
ali administrativni postupak još uvek nije okončan.
Svakako da je najpoznatiji uhapšeni kanadski državljanin Omar Kadr, koji je
i jedina osoba iz zapadnih zemalja u američkom vojnom zatvoru Gvantanamo Bej,
na Kubi. Proteklog vikenda je Asocijacija pravnika apelovala na premijera
Stivena Harpera da izvrši pritisak na Vašington da dozvoli da se postupak
protiv Kadra vodi u Kanadi.
Kanadska vlada ne može da utiče na tretman kanadskih državljana u stranim
zatvorima, ali se u pojedinim slučajevima, u zavisnosti od prekršaja i
mnogih drugih okolnosti, dešava da vlada ili neke organizacije posreduju
kako bi osumnjičena osoba bila puštena ili prebačena u Kanadu. |
| |
| |
|
| |
| Kineske igračke povučene iz prodaje |
| |
Po drugi put u dve nedelje, proizvođač igračaka Matel povlači svoje igračke iz
prodavnica širom sveta zbog opasnosti po zdravlje dece.
Radi se o igračkama proizvedenim u Kini. U prvom upozorenju u pitanju je
bila boja koja sadrži olovo, a potom su kao opasnost navedeni mali magneti,
koji su sastavni deo igračaka. I olovo i magneti mogu biti potencijalna
opasnost po decu, ukoliko se progutaju. Olovo je otrovno, ukoliko se unese u
organizam, a duže izlaganje može izazvati oštećenje mozga. Mali magneti, pak,
mogu dospeti u respiratorni ili digestivni trakt. Ako se desi da dete
proguta više od jednog magneta, oni mogu da se privuku i tako izazovu
perforacije ili blokadu creva, što može imati fatalne posledice.
 U
SAD-u je preko 400 dece progutalo magnetiće iz igračaka, a kod troje je bilo
potrebno izvršti hiruršku intervenciju. Najpouzdanija preventiva je deci ne
davati igračke koje predstavljaju ovakvu opasnost. Iz prodavnica igračaka
povučene su sve sporne Matelove igračke.
U nacionalnom Savetu potrošača naglašavaju da sva tri nivoa vlasti treba da
obezbede da proizvodi koji se nude građanima budu bezbedni i bez opasnih
supstanci. Međutim, po rečima potpredsednice Elinor Fridlend, dešavanja na
tržištu u poslednje vreme, počevši od paste zube, preko hrane za kućne
ljubimce, pa do igračaka, ne daju dovoljne garancije da se na ovom polju
dovoljno radi.
I premijer Stiven Harper je u ime vlade izrazio zabrinutost zbog ponovljenih
problema sa robom iz Kine, napominjući da je to problem i u SAD-u i da bi mu
trebalo pristupiti sa zajedničkog stanovišta. Pitanje uvoznih proizvoda naći
će se na sastanku lidera Kanade, SAD-a i Meksika, koji je planiran za iduću
nedelju.
Proizvođač Matel i njegovi čelnici su se, naglašavajući da ništa nije
važnije od bezbednosti dece, izvinjavali svojim potrošačima i krivicu
prebacivali na firmu koja radi za njih. Oni ističu da firma nije postupila u
skladu sa standardima kompanije i na svoju ruku je koristila boju od
neproverenog dobavljača.
Direktor jedne od kineskih firmi koje su radile za Matel, izvršio je ovih
dana samoubistvo, posle prve velike afere sa igračkama ove kompanije.
Ši-Fen Čen, profesor međunarodnog poslovanja na Univerzitetu Zapadni Ontario
kaže da kompanije koje prebacuju svoju proizvodnju u Kinu da bi smanjili
troškove treba da budu svesni da će dobiti slabiji kvalitet. Ono što bi
trebalo da urade da ne bi bili žrtve je da, ukoliko žele da se ponašaju
odgovorno, zaposle ljude koji će raditi na kontroli kvaliteta i biti
zaduženi da odbacuju sve što nije u skladu sa dogovorenim standardima.
Keti Kuper, viši istraživač pri Asocijaciji za pravo o životnoj sredini,
kaže da u Kanadi važe zastareli zakoni o dozvoljenoj količini olova i da se
ništa ne čini kako bi se promenili. Po njihovom mišljenju problemi leže i u
su neažurnosti birokratije i nedovoljno visokim kaznama. Jedine promene koje
su unete u strategiju o smanjivanju rizika od izloženosti olovu su vezane za
glazuru na staklu i keramici, količinu olova u bojama, ali u skladu sa
američkim standardima postavljenim 28 godina ranije, i za nakit za decu.
I sam ministar zdravlja Toni Klement je, u intervjuu Toronto Staru, priznao
da građani s pravom sumnjaju u skoro donošenje propisa koji regulišu
proizvode sa štetnim sastojcima. On kaže da je u vreme afere oko zatrovane
hrane za kućne ljubimce i falsifikovanih zubnih pasta kolgejt, naložio
ljudima iz svog Ministarstva da izvrše reviziju akcionog plana o sigurnosti
proizvoda. |
| |
| |
|
| |
| Promene za jaču vladu, ali ne i za promenu
politike |
| |
Rekonstrukcija vlade Stivena Harpera pokazuje da Avganistan ostaje jedan od
prioriteta, pored suvereniteta zemlje, privrede, borbe protiv kriminala i
životne sredine. Umesto Gordon O'Konora, na mesto ministra odbrane
postavljen je Piter Mekkej, dosadašnji ministar inostranih poslova, čije će
pregovaračko iskustvo pomoći tokom predstojećih debata o avganistanskoj
misiji u Donjem domu.
 U
izjavi posle polaganja zakletve, premijer Harper je istakao da se novim
sastavom vlade insistira na kontinuitetu, a ne na promeni politike, kao i da
stvaranju jačeg, boljeg ministarskog tima.
O'Konoru je odato priznanje za zalaganje, posebno tokom perioda istorijskog
investiranja u oružane snage. On će u narednom periodu biti zadužen za
poreski prihod, umesto Kerol Skelton.
Sem Mekkeja, nova zaduženja dobilo je još sedmoro članova vlade. Resor
ministarstva inostranih poslova poveren je Maksimu Bernijeu, novajliji iz
Kvebeka, koji je prošle godine po prvi put postao ministar industrije.
Džim Prentis je resor za pitanja starosedelaca zamenio industrijom, a na
njegovo mesto došao je dosadašnji ministar poljoprivrede Čak Stal. Novi
ministar poljoprivrede je Geri Ric, poslanik iz Manitobe. Ministar za
međunarodnu saradnju Žozi Verner zamenio je dužnost sa ministarkom za
baštinu Bev Oda.
Uprkos spekulacijama, ministar finansija Džim Flaerti zadržao je svoju
funkciju.
Upućeni kažu da su žene velike gubitnice u ovoj rekonstrukciji vlade. Bilo
ih je sedam, među 32 ministra, i ostalo ih je isto toliko, isto kao i u
prethodna dva Harperova kabineta. Umesto Kerol Skelton, koja se povukla sa
mesta ministra za nacionalni prihod, u vladu je ušla Dajen Ablonši, kao novi
državni sekretar za preduzetništvo i turizam, dok su ostale predstavnice
lepšeg pola zadržale svoje funkcije. Treba, ipak, reći da ni jedna od njih
nije na čelu nekog od resora koje je ova vlada proglasila za prioritetne.
Predstavnici liberala u tome vide svoju šansu na narednim izborima. Poznato
je, naime, da konzervativci uživaju veću podršku muškaraca nego žena i da u
svojim redovima imaju samo 14 poslanica, te se lider liberala Stefan Dion
trudi da dostigne da među kandidatima koje će njegova stranka staviti na
svoje liste bude trećina predstavnica nežnijeg pola. Veruje se da će time
pridobiti glasove ženskog dela populacije.
Lider NDP-a Džek Lejton nazvao je ovu reknstrukciju kabineta kao 'kozmetičku',
pošto ne veruje da će ona doneti neki značajniji zaokret. Liberal Dion
smatra da rekonstrukcija neće povratiti poverenje birača u vladu, a lider
Bloka Kvebekva Žil Disep naglašava da je Harper izmenama samo potencirao
naklonost ka militarizmu. |
| |
| |
|
| |
| Preko veb-sajta informacija o obdaništu |
| |
Ontarijski roditelji koji žele da vide u kakvo obdanište šalju svoje mališane,
sada će moći da saznaju detalje iz provincijske inspekcije putem interneta.
Ovih dana je, naime, postavljen veb sajt www.children.gov.on.ca, gde
roditelji mogu da se informišu o uslovima u određenoj ustanovi. Ministarka
Meri En Čejmbers je tom prilikom rekla da roditelji mogu davanjem svojih
komentara da pomognu da se ostvari transparentnost i odgovornost u ovoj
veoma osetljivoj oblasti.
Stručnjaci za brigu o deci smatraju da je ovo dobra polazna osnova i nadaju
se da bi program mogao da bude proširen sa specifičnijim informacijama, na
primer o osoblju kome poveravaju svoju decu, incidentima koji su se dogodili
u određenoj ustanovi, ili tome slično. Ministarka Čejmbers je napomenula da
sajt nije savršen zato što se insistiralo na pravovremenom postavljanju, a
ne na savršenosti, tako da očekuje da se u hodu postigne očekivani kvalitet.
Na internet sajtu postoje podaci o svih 4.486 obdaništa koja imaju dozvolu
za rad. Do kraja godine se očekuje da i Gradski odsek za dečje službe u
Torontu postavi sličan veb sajt, ali sa detaljnijim informacijama i ocenama
za određene segmente, kao recimo za zdravlje i bezbednost, odnos osoblja
prema deci, učenje, okruženje i slično. |
| |
| |
|
| |
| Drvo kao zeleni legat |
| |
Ontario se uključuje u kampanju Ujedinjenih nacija koja ima za cilj sadnju
milijardu stabala drveća, pa se najavljuje da će u provinciji biti zasađeno
50 miliona sadnica do 2020. godine.
 Kampanju
je podržao i premijer Dalton Mekgvinti, naglasivši da Ontario kao najjača
provincija u prosperitetnoj zemlji, ima posebnu odgovornost i da svako od
nas sadnjom jednog drveta treba da da svoj doprinos i ostavi zeleni legat
narednim pokolenjima da uživaju.
Oko pet miliona sadnica godišnje biće zasađeno u parkovima, zaštićenim
oblastima i na privatnim posedima.
Elizabet Gilbo-Koks, predstavnik Programa UN za životnu sredinu, zadivljena
ontarijskim planovima, za koje kaže da su najimpresivniji na čitavom
severnoameričkom kontinentu, ističe da bi ovaj primer i drugi trebalo da
slede.
Međutim, predstavnici opozicije daju podatke koji pokazuju da i drugde po
svetu ima sličnih. Predstavnik NDP-a, Piter Tabans kaže da je u indijskoj
pokrajini Utar Pradeš zasađeno deset miliona stabala što, zbog činjenice da
se radi o zemlji Trećeg sveta, baca u zasenak ontarijski plan.
Direktorka Društva za parkove i prirodu Dženet Samner, ističući da se radi o
izvrsnoj vesti, napominje da ona nije sama po sebi dovoljna. Ona podseća da
uz to trba da idu i napori za zaštitu nacionalnih šuma, navodeći podatak da
se godišnje poseče šume na preko 200 hiljada hektara. |
| |
| |
|
| |
| Kuća kao sklonište za mačke |
| |
Zigi Ajzak komšije sasvim opravdano zovu 'Mačkarka'. Njena kuća je sklonište
za napuštene, povređene, izgladnele mačke koje ona noću skuplja po ulicama i
potom brine o njima. Time se bavi već devet godina i kaže da je to za nju
postalo potreba, baš kao i disanje.
 Ona
veruje da ove mačke samo sa njom imaju nadu da prežive.No, ova priča ima i
svoju drugu stranu.
Ajzak ne zna koliko mačaka ima u svojoj kući. U Humanom društvu veruju da ih
je oko stotinu, ali ne mogu se izbrojati. Ima ih svugde, pa i u spavaćoj
sobi, hodaju po nameštaju, stolovima, stolicama. Ajzak je izbacila podne
obloge, pa i veći deo nameštaja, kako bi lakše održavala higijenu, ali je to
nemoguće. Nedeljno izbacuje po tridesetak kesa sa đubretom.
Prošle godine sanitarna inspekcija je naložila Ajzakovoj da instalira sistem
za ventilaciju.
Komšiluk kaže da se smrad stalno oseća, a da je povremeno nesnosan. Mnogi od
njih se pitaju koliko će to još moći da izdrže.
Kada se zna da Zigi Ajzak od svoje invalidske penzije godišnje potroši i do
20 hiljada dolara na veterinare i hranu za svoje štićenice, onda je pitanje
koliko će i ona još moći da izdrži. |
| |
| |
|
| |
| Policija spašava mačku od rakuna |
| |
 U
mestu Delta, tridesetak kilometara udaljenom od Vankuvera, ovih dana jedan
čovek je morao u sred noći da pozove policiju kako bi spasila njega i
njegovu mačku od najezde rakuna. Pretpostavlja se da je pet rakuna ušlo u
kuću kroz otvor za mačku, privučeni mirisom hrane za mačke.
No, ubrzo je čovek video da su rakuni više zainteresovani za mačku, nego za
njenu hranu, pa se obratio za pomoć na broj 911. Pre nego što je policija
došla, on je pokušao štapom za golf da se oslobodi rakuna, ali uzalud.
Jednoga je ranio tako da su morali da ga uspavaju, ali ostale je tek
policija uspela da izbaci iz kuće.Mačka je takođe zadobila povrede.
Policija ponavlja da rakuni mogu biti veoma opasni, ali da se ipak događa
prilično retko da se traži intervencija policije. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
