Broj 1116, 16. avgust 2007.

Prvo svratište za decu ulice
Nemanja ima 14 godina, roditelji su ga kaže izbacili iz kuće, ali ni sam ne zna zašto. Trenutno živi zajedno sa jednom romskom porodicom u dvorišnoj kući u centru Beograda. U osnovnu školu išao je do VII razreda, a sada radi i zarađuje na ulici. "Peremo kola tamo kod Skupštine, pa uspemo i da zaradimo neki dinar" kaže Nemanja. Moguće ga je sresti u nedavno otvorenom beogradskom "Svratištu za decu ulice," mestu namenjenom deci i osobama od 4 do 26 godina koji žive ili rade na ulici. U Srbiji ne postoji tačna evidencija o tome koliki je broj "dece ulice," a u nedavno predstavljenom projektu o ranjivim grupama, žrtvama trgovine ljudima, navodi se da je tokom 2006. godine u Beogradu identifikovano oko 200 dece bez dokumenata i pratnje. Beogradsko "Svratište za decu ulice", prvo je takvo u Srbiji. Napuštena i zanemarena deca tu mogu da dođu i odu kada žele, dobrovoljno, bez pratnje policije i socijalnih radnika. Svratište je otvoreno 3. avgusta, od tada ga dnevno obiđe oko 15 dece i mladih, najčešće iz romske populacije. Najmlađi korisnik imao je 7, a najstariji 22 godine. Prostor u Drinčićevoj 24. na Dorćolu ima 95 kvadrata i zamišljen je kao mesto gde "deca ulice" mogu da dobiju svaku vrstu pomoći i podrške. Angažovani su socijalni radnici, psiholozi i medicinske sestre. Deca koja mogu sresti u svratištu kažu da dolaze da bi se igrali, ali i da "jedu i piju sokove koliko hoće". Oni taj prostor polako počinju da osećaju kao svoj, sami se služe hranom, ali i brišu kihinju, peru suđe i iznose smeće. Svratište je otvoreno u okviru projekra "Deca ulice-program smanjenja štete." Nosilac projekta je Centar za integraciju mladih u saradnji sa Gradskim sekretarijatom za socijalnu i dečiju zaštitu. Koordinatorka projekta, Milica Đorđević, kaže da je iznenađena brojem dece koja su od otvaranja počela da dolaze u svratište. Zbog toga je bilo i manjka hrane, obratili su se za pomoć beogradskom Prihvatilištu za odrasla i stara lica, pa je taj problem rešen. "Deca najčešće dolaze da bi ispitala teren i videla šta sve nudi svratište. Kod nas dolaze i da bi jeli, često se i kupaju. Do sada još niko prao stvari, a samo jedna devojčica je prespavala", kaze Đorđević. Ona dodaje da deca samo u posebnim slučajevima, ukoliko se utvrdi da im je zdravstveno stanje loše ili da im je život na bilo koji način ugrožen mogu da prespavaju u svratištu. Za sada su tu smo tri kreveta. Očekuje se da će sa hladnijim danima i potreba za prenoćištem biti veća, pa će i kapacitet verovatno biti proširen. Milica Đorđević napominje da su u "Svratištu za decu ulice" naišli na veliki problem, a to je komšiluk. "Komšiluk je veoma neprijatan i nepristupačan. Počele su priče kako u dva ujutro neko njima zvoni na interfon i pita, 'Da li ja tu mogu da spavam?'. "Oni misle da će ove mlade osobe do 26 godina silovati njihovu decu," kaže Đorđevićeva. Ona ističe da susedi nemaju volju da shvate i pruže šansu ovoj deci. "Komšinica koju smo pozvali da se upozna sa nama, uđe i vidi prostor počela je da se pogrdno izražava pred decom," dodaje Đorđevićeva. Ona napominje da će ukoliko se problemi sa susdedima nastave, svratište morati da potraži novi prostor i preseli se na neku drugu adresu.
Bojana Milovanović

Na prodaju velika količina naoružanja i vojne opreme
Vojska Srbije u magacinima i skladištima ima više stotina hiljada komada naoružanja i vojne opreme koji su višak i nude se na prodaju, a viškovi od raspada SFRJ nikada nisu poklanjani drugim zemljama, saznaje agencija Beta. Nakon reforme i reorganizacije Vojske Srbije, koja je sprovedena u proteklih godinu dana, obim oružanih snaga i broj jedinica je smanjen, pa se pojavio značajan višak naoružanja, vojne opreme municije i rezervnih delova. Na prodaju je sve od najsitnijih tranzistora i otpornika, preko čamaca i inženjerijskih mostova do municije, pušaka, tenkova i aviona. Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je Beti da od raspada SFRJ Vojska SRJ, SCG i Srbije nije poklanjala opremu ni naoružanje. Vlada SFRJ odnosno JNA je, međutim, tokom 70-ih godina prošlog veka imala razvijenu praksu poklanjanja, pa je tako 1973. godine hitno poklonjeno 90 tada relativno modernih tenkova T-55 arapskim zemljama koje su ratovale sa Izraelom, kazao je Radić. Eventualne donacije u ovom trenutku, poput najavljene crnogorske donacije Avganistanu, imala bi sada veći politički nego finansijski značaj, jer bi Srbija pokazala da želi da bude deo sistema kolektivne bezbednosti, ocenio je Radić. Vlada Crne Gore u utorak je saopštila da će Vladi Avganistana pokloniti 1.500 automatskih pušaka, 100 puškomitraljeza i 250.00 metaka, izdvojenih iz viškova Vojske Crne Gore. Crna Gora je to, prema Radićevoj oceni, uradila jer time pokazuje da želi da postane članica NATO-a iako za to u ovom trenutku nema mogućnosti, kao i zbog toga da je tržište preplavljeno i da je teško prodati to oružje. Kako saznaje agencija Beta, u ovom trenutku, sa zaliha vojske moguće je kupiti više stotina sovjetskih tenkova tipa T-55 i 40-ak modernijih T-72, oklopne transpotere M-60 i PVO sisteme ZSU 57/2, zatim brojna samohodna i vučna artiljerijska oruđa kao i protivavionske topove kalibra 20 milimetara. Na prodaju je i više stotina hiljada komada municije za ta oruđa, svih kalibara. Pretpostavlja se da je višak nekoliko stotina hiljada komada pešadijskog oružja - od pušaka M-48, preko poluautomatskih i automatskih pušaka kalibra 7,62 do puškomitraljeza i protivavionskih mitraljeza kalibra 12,7 milimetara.

EU treba da preuzme inicijativu oko Kosova
Evropska unija (EU) trebalo bi da od Amerike i Rusije preuzme inicijativu u procesu određivanja statusa Kosova i izdejstvuje rezoluciju Ujedinjenih nacija (UN) koja bi omogućila da misija EU smeni UNMIK na Kosovu, ocenio je u današnjoj analizi vodeći nemački privredni dnevnik "Handelsblat" (Handelsblatt). Ovaj dnevnik ocenjuje da su i obnovljeni pregovori o budućem statusu Kosova već sada u ćorsokaku, sa šta "krivicu u znatnoj meri snose SAD i Rusija, jer obe zemlje podržavaju maksimalističke zahteve Albanaca, odnosno Srba". "Američki predstavnik u pregovorima jedva da ima prostor za delovanje, jer se Bušova administracija već odlučila da podrži što je moguće brže jednostrano proglašenje nezavisnosti kosovskih Albanaca. Slično je i sa predsatavnikom Moskve, jer Kremlj ne želi da prihvati rešenje ukoliko se njime u potpunosti ne ispunjavaju srpski uslovi", podseća "Handelsblat". List zaključuje da "očuvanje sfera uticaja i kod Amerikanaca i kod Rusa očito ima veći prioritet nego traganje za rešenjem koje će doprimeti miru i bezbednosti na Balkanu". "Utoliko su veći zahtevi koji se postavljaju pred EU, koja i dalje podržava plan koji sadrži prelazno rešenje, a koji je predložio bivši izaslanik UN Marti Ahtisari", navodi list i podseća da plan predviđa da se Kosovo "što pre pretvori u protektrat EU i srednjoročno dobije političku i vojnu nezavisnost pod međunarodnim nadžorom". "EU bi dobro učinila ako bi što je moguće pre izdejstvovala rezoluciju UN na osnovu koje bi EU-administracija zamenila upravu UN koja već duže samo vegetira. Misija EU bi mogla suštinski da doprinese razgradnji međunacionalnih napetosti i ubrza privrednu i političku izgradnju Kosova koja je sada u zastoju", piše "Handelsblat". Ali, to bi sve bilo moguće pod pretpostavkom da EU započne dugoročno koncipirane pripreme za ulazak Srbije i Kosova u EU, navodi list. "Jasno je da nije jednostavno da se zastupa ovakav koncept, s obzirom na zamor EU kada je reč o daljem širenju. Ali, iskustvo pokazuje da duboke krize na Balkanu uvek mogu da ugroze i Zapad, pa zato EU mora da bude spremna. A navedeni koncept nudi najviše šansi da se Albanci i Srbi navedu na odustajanje od maksimalističkih pozicija", zaključuje "Handelsblat".

Mandić traži državljanstvo za sve Srbe u dijaspori
Predsednik Srpske narodne stranke u Crnoj Gori i nosilac srpske liste Andrija Mandić izjavio je danas da očekuje u najskorije vreme da Srbija omogući svim Srbima, koji žive izvan matice, da dobiju dvojno državljanstvo i tako sačuvaju svoj kulturni i nacionalni identitet. Mandić je u Jagodini izjavio da su podršku izmeni Zakona o državljanstvu, kojim bi se to omogućilo, najavile Nova Srbija, Jedinstvena Srbija, Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije, tako da postoji parlamentarna većina za usvajanje te izmene. Lider Srpske narodne stranke je rekao da je za Srbe izvan Srbije dobijanje dvojnog državljanstva izuzetno važno i da on - kako je naveo - matici prenosi stav Srba iz Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije i raznih srpskih udruženja u dijaspori. Mandić je kazao da očekuje da predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica pozitivno odgovor na njegov zahtev za prijem, i omoguće da već na zasedanju Skupštine Srbije u septembru i oktobru Srbi izvan Srbije po jednostavnoj proceduri dobiju srpsko državljanstvo. On je kazao i da se svi Srbi u dijaspori bore i vrše pritisak kod vlada zemalja u kojima žive da se pridržavaju Povelje UN i ne ruše teritorijalni integritet Srbije i da Kosovo i Metohija ostanu u njenim granicama. "Nas u Crnoj Gori ima 200.000 i mi smo vlastima već saopštili, još od onog prvog dolaska (premiejra Kosova Agima) Čekua, da ne idu tim putem i ne grade savezništvo sa Prištinom na način da bi naneli štetu Beogradu i celokupnom srpskom narodu bez obzira gde živi", rekao je Mandić. Prema njegovim rečima, Srbi u Crnoj Gori su za godinu dana uspeli crnogorsku vlast, koja je bila "veoma pristrasna u pravcu kosovske nezavisnoti" da dovedu u poziciju da kaže da je neutralna. "To za nas nije dovoljno i mi ćemo taj pritisak nastaviti da vlast u Podgorici u potpunosti podržava napore Beograda u pravcu teritorijalnog integriteta Srbije", kazao je Mandić. On je naveo da je prirodno, ako vlast u Crnoj Gori bude podržavala separatizam u Srbiji, da se takvi separatizmi otvore i u Crnoj Gori iako SNS smatra da da ona treba da bude jedinstvena. Lider Jedinstvene Srbije i predsednik opštine Jagodina Dragan Marković Palma na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Mandićem podržao je zahteve Srba iz dijaspore za dobijanje srpskog državljanstva i najavio da će poslanici JS podržati tu inicijativu.

O dvojnom državljanstvu ne odlučuje samo Srbija
Srbi u dijaspori će dobiti dvojno državljanstvo ako se sa tim predlogom budu saglasile i druge zemlje, jer o tome ne odlučuje samo Srbija, izjavila je agenciji Beta ministarka za dijasporu Milica Čubrilo. Čubrilo je kazala da podržava taj predlog i da je Srbija liberalna kada je reč o državljanstvu, ali ukoliko neka druga zemlja ne odobri, dvojno državljanstvo neće biti moguće. Ministarka za dijasporu Srbije naglasila je da su za praktično sprovođenje te inicijative važni i zakoni drugih država.

Obeleženo 86 godina od smrti kralja Petra Prvog
U crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole juče je obeleženo 86 godina od smrti srpskog kralja Petra Prvog Karđorđevića. Tim povodom, svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop šumadijski Jovan sa sveštenstvom, uz sasluženje hora "Oplenac". Vence su uz državne i vojne počasti položili princ Aleksandar, delegacije ministarstava odbrane, rada, zapošljavanja i socijalne politike, Vojske Srbije, opštine Topola, Aranđelovac i Velika Plana, predstavnici Zadužbine kralja Petra Prvog Karađorđevića. Vence su položili i predstavnici Društva za negovanje tradicije oslobodoličkih ratova Srbije do 1918. godine, Kraljeve garde iz Velike Plane i srednje škole "Kralj Petar Prvi" iz Topole. Kralj Petar Prvi Karađorđević došao je na srpski presto 1903. godine, posle 45 godina provedenih u izgnanstvu. Umro je 16. avgusta 1921. godine u Beogradu, a sahranjen je 22. avgusta u porodičnoj grobnici u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.

Bratstvo manastira Studenica gradi hidrocentralu
Bratstvo manastira Studenica počelo je da gradi mini hidrocentralu snage 100 kilovata na desnoj obali reke Studenice, u podnožju manastira. Na lokaciji buduće hidrocentrale do sada je završen deo zemljanih radova, koje su izveli kraljevačko preduzeće Zapadna Morava i ušćansko preduzeće Raša i Gara. Izgradnju mini hidrocentrale, pored stručnjaka iz Ele-ktroprivrede Srbije i instituta "Mihajlo Pupin" iz Beograda, pomoći će i mnogi donatori iz kraljevačkog kraja i cele Srbije. Manastirsko bratstvo Studenice očekuje da proizvodnja struje u budućoj mini hidrocentrali počne do kraja godine, rekao je recepcionar hotelskog konaka manastira Studenica Gojko Marković. Prema njegovim rečima, manastir će koristiti struju za svoje potrebe, a sva energija koja bude višak putem elektromreže koristiće se i za potrebe stanovništva tog kraja.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"