|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1116, 16. avgust 2007.
| Izgradnja džamija po Evropi nailazi na veliki
otpor |
| |
Peticije u Londonu, protesti u Kelnu, sudski proces u Marselju i sukobi u
Berlinu - muslimani u Evropi nailaze na žestoki otpor svojoj zelji da
izgrade džamije u kojima će se moliti, a koje će učvrstiti status islama kao
druge vere na starom kontinentu.
Širom Evrope, muslimani koji su se godinama molili u garažama i starim
fabričkim halama, sada su suočeni sa skepsom i strahovanjima zbog planova da
izgrade džamije koje će biti dostojno svedočanstvo veri i solidarnosti
njihovih zajednica.
 Neki
protivnici, džamije odbacuju kao znakove islamizacije. Drugi tvrde da će
minareti poružneti siluete gradova. S ozbirom na ulogu koju su neke džamije
imale kao centri terorizma, treći smatraju da bi islamske bogomolje mogle da
budu pretnja za bezbednost.
"Sve vidljivije prisustvo muslimana podstaklo je pitanja u brojnim evropskim
društvima", rekao je Rojtersu jedan od vodećih predstavnika muslimana u
Evropi, Tarik Ramadan, povodom predloga desnice u njegovoj rodnoj
Švajcarskoj da zabrani minarete.
Pitanje džamija pojavilo se u britanskoj štampi krajem jula kada je peticija
protiv "mega džamije" postavljena na veb sajtu premijera Brauna. Peticiju je,
pre nego što su je skinuli, potpisalo 275.000 ljudi.
U Nemačkoj su prošlog meseca organizovani protesti protiv islamskih hramova
u Kelnu i Berlinu, a lokalna skupština je glasala protiv izgradnje džamije u
Minhenu. Francuska desnica najavila je tužbu protiv grada Marselja zbog
pomaganja izgradnje "velike džamije".
Bekir Alboga, iz Turske islamske unije u Kelnu, tvrdi da kritičari koji nove
džamije vide kao znakove separatizma ili islamske kolonizacije Evrope, ne
shvataju suštinu.
"Želja muslimana da izgrade hram znači da žele da se osećaju kao kod kuće i
da žive u harmoniji sa svojom verom, u društvu koje su prihvatili kao svoje",
kaže on.
Projekti izgradnje velikih džamija iziskuju godine planiranja. Tokom tog
procesa, muslimanski vođi i gradski zvaničnici se bolje upoznaju i na kraju
većina gradonačelnika podrži projekte jer ih gledaju kao na pomoć u
integrisanju nove manjine u društvo.
Desničari ili grupe iz kraja gde će džamija biti podignuta, a ponekad i uz
podršku hrišćanskog svetštenstva, nedavno su se izjasnili protiv takvih
projekata.
Napetost se produbila jer verski objekti imaju veliku simboličnu vrednost u
Evropi, gde su katedrale i crkve najčešće centar grada, kaže Riem Špilhaus,
stručnjak za islam u evropi sa berlinskog Univerziteta Humbolt.
"Džamija simbolično predstavlja promenu u društvu. Ona otvara debatu o tome
da li su promene dobre, da li muslimani treba da žive ovde, čak i da li je
islam dobra vera", rekla je ona.
Špilhaus objašnjava i da se o ovim pitanjima retko otvoreno govori. Rasprave
oko džamijama često se skreću na druga pitanja kao što su terorizma, uloge
žena ili problem parking mesta.
Protivnici londonske džamije, na čelu sa lokalnim zvaničnikom iz hrišćanske
grupe, tvrde da će velika džamija koja može da primi 12.000 ljudi pretvoriti
taj deo grada u "zonu jedne vere", odnosno da će pripadnici drugih
veroispovesti otići.
Oni tvrde da su Tabilgi Džamat, islamski misionari koji grade džamiju, rizik
po bezbednost jer su "cipela-bombaš" Ričard Rid i dvojica bombaša samoubica
iz napada na London 2005. godine bili pripadnici tog pokreta.
U Kelnu plan za izgradnju džamije u otomanskom stilu naišao je na optužbe da
je prevelik za grad u kome se nalazi jedna od najimpozantnijih gotičkih
katedrala u hrišćanskom svetu.
"Imam mučan osećaj. Džamija će gradu dati drugačiju panoramu. S obzirom na
našu istoriju, šokirani smo što je muslimanska imigracija donela kulturni
prekid u našoj nemačkoj i evropskoj kulturi", kaže kardinal Joakim Mejsner.
Projekat džamije u Pankovu, u istočnom Berlinu, izazvao je sukobe prošlog
meseca. Neonacističke grupe pridružile su se protestima i na gradilištu je
zapaljen kamion.
Francuska, gde živi najviše muslimana u Evropi - pet miliona, ima dužu
istoriju džamija u gradovima i mnogi gradonačelnici muslimanima daju zemlju
po nižim cenama.
Desničarska partija Nacionalni republikanski pokret neočekivano je dobila
dve sudske bitke ove godine protiv povlastica muslimanima u pariskom
predgrađu Montelj i u Marselju, gde četvrtinu populacije čine muslimani.
U Svajcarskoj dve desničarske stranke pokrenule su peticiju za referendum
kako bi se zabranila izgradnja minareta na džamijama.
Italijanska antiimigraciona Severna liga pozvala je ovog meseca da se sve
džamije zatvore zbog bezbednosnih provera.
U Grčkoj, koja je četiri veka živela pod turskom vlašću, muslimani su svoju
prvu džamiju dobili u junu, u Atini.
U Španiji, koja je osam vekova, do 1492. godine, bila bastion islamske
kulture, katolički lideri usplahireno odbijaju zahteve muslimana da se mole
u katedrali u Kordobi koja je prvobitno izgrađena kao džamija. |
| |
| |
|
| |
| Ubistva za šahovsku tablu |
| |
Čovek optužen da je ubio desetine ljudi u moskovskom parku tokom više godina,
beležeći učinak na šahovskoj tabli sa namerom da žrtvama ispuni sva 64 polja,
suočiće se sa porotom idućeg meseca, odlučio je sud.
Posle hapšenja prošle godine, Aleksader Pićuškin je objavio da je ubio više
od 60 ljudi, ali tužioci kažu da su skupili samo dokaze da ga optuže za 49
ubistava.
Najgori ruski serijski ubica, Andrej Čikatilo, osuđen je 1992. godine za
ubistvo 52 dece i mladih žena u vremenskom rasponu od 12 godina.
 Pićuškin
(33) delovao je mirno i odsutno dok sedeo u kavezu za optužnog u moskovskom
sudu tokom jučerašnjeg pretohodnog saslušanja. Sudije su prihvatile njegov
zahtev da mu sudi porota, odlučeno je da suđenje bude javno i počne 13.
septembra.
Pred Pićuškinom je doživotna kazna zatvora ako bude osuđen. Rusija se drži
moratorijuma na smrtnu kaznu u skladu sa svojim obavezama prema Savetu
Evrope.
Bujica ubistava u prostranom parku Bitsa na jugozapadu Moskve počela je
2001. godine i pet godina užasavala glavni grad.
Pićuškin je uhapšen juna prošle godine kada je policija našla njegovo ime i
broj telefona na parčetu papira koji je žena koju je ubio ostavila svom sinu.
U početku je poricao, ali je priznao ubistvo kada ga je policija suočila sa
video snimkom kamere za nadzor u metrou, na kome je zabeležen u društvu sa
žrtvom.
Onda je nastavio, priznao bar 62 ubistva i doveo policiju do tela svojih
žrtava, kažu istražni organi. Odmah posle hapšenja, navodi agencija AP,
poliicija je pozvala televiziju NTV da snimi i emituje njegove tvrdnje u
naporu da preseče špekulacije medija kako je Pićuškin silom promoran na
lažna priznanja.
U emisiji NTV-a, Pićuškin je izgledao smireno dok je raspredao o onome što
je nazivao svojom strašću za ubijanjem.
"Za mene, život bez ubistva je kao za vas život bez hrane", rekao je on. "Osećam
se kao otac svih tih ljudi, jer sam ja bio taj koji im je otvorio vrata
drugom svetu".
Stručnjaci instituta Serbski, glavne ruske psihijatrijske klinike, našli su
da je Pićuškin normalan.
Tokom televizijskog priznanja, Pićuškin je rekao da je svoju prvu žrtvu,
druga iz razreda, ubio 1992. godine kada mi je bilo 18. Policija ga je tad
ispitivala, ali nije bio optužen.
Ubistva u parku Bitsa počela su gotovo deset godina kasnije. Većina žrtava
su bili muškarci koje je Pićuškin namamio u park tako što bi im obećao piće,
kažu inspektori.
Policija je našla šahovsku tablu sa brojevima na poljima, sve do polja 62,
kaže glavni inspektor Andrej Supunenko. Pićuškin je šahovsku garnituru
koristio i kao spremište za zapušače sa boca od votke koju je nudio žrtvama.
Ubio je više od 40 ljudi tako što ih je bacao u kanalizacionu jamu, kada bi
postali suviše pijani da mu se odupru. Druge je usmrtio udarcima čekića.
Trojica su preživeli, a jedan ga je identifkovao, kaže policija. |
| |
| |
|
| |
| Pakistan, vojska sa zemljom |
| |
Pakistan, koji je pekjuče proslavio 60-godišnjicu nezavisnosti, i dalje je
zarobljen između civilne i vojne vlasti kakvu poznaje ceo život.
Nestabilan, sa nuklearnim arsenalom, okarakterisan kao plodno tle za
islamske ekstremiste i skrivalište za lidera Al Kaide Osamu bin Ladena,
Pakistan je zemlja sa koje Zapad ne može da skloni oči.
 Osnivač
Pakistana, Mohamad Ali Džinah sanjao je o stvaranju domovine za južnoazijske
muslimane koji bi živeli u miru. Mir je, međutim, nešto što je Pakistan
retko kad video od dobijanja nezavisnosti od Britanije i odvajanja od Indije,
piše Rojters.
Fatima Sugra se priseća ideala koje je imala sa 15 godina kada se popela na
krov zgrade kolonijalne administracije kako bi skinula britansku zastavu i
postavila zastavu Džinahove Pakistanske muslimanske lige.
"Nismo dobili Pakistan koji nam je obećan, o kome smo sanjali", kaže Fatima
koja je sada baka. Nijedan lider nije bio ni prineti Džinahu koji je umro
godinu dana po sticanju nezavisnosti, dodala je ona.
Sadašnji lider Pervez Mušaraf, koji je četvrti general na vlasti u Pakistanu,
ipak je uspeo da uspostavi dijalog sa Indijom i period mira između
nuklearnih rivala koji su od razdvajanja vodili tri rata.
Kritičari tvrde da je, bez ozbira na sve dobro koje je učinio, zemlji od 170
miliona ljudi, gde dve trećine živi od dva dolara dnevno, potrebna
demokratija.
Mušaraf je, inače, samo nekoliko dana uoči proslave nezavisnosti razmatrao
uvođenje vanrednog stanja što bi, smatraju neki, samo produžilo njegovu
osmogodišnju vladavinu.
Period vanrednog stanja bio bi nastavak kursa zemlje gde je Vrhovni sud
skovao frazu "doktrina neophodnosti" kako bi opravdao prvi puč 1958. godine
i osudio zbačenog premijera Zulfikara ali Buta na smrt vešanjem 1979.
Kritičari tvrde da je ta odluka bila "pravosudno ubistvo".
Komentatori često parafraziraju Frederika Velikog iz Pruske kada tvrde da
Pakistan nije zemlja sa vojskom, već vojska sa zemljom.
Posle ponižavajućeg poraza od Indije 1971. godine, koji je doveo do secesije
istočnog Pakistana i modernog Bangladeša, vojska se užasava dalje podele
zemlje.
Ovaj strah je razlog brutalnosti koju vojska koristi protiv pobunjenika u
Balučistanu, siromašnoj i slabo naseljenoj provinciji bogatoj mineralima.
Izbori 1970. godine, koji su usledili uoči krize sa istočnim Pakistanom,
bili su jedini slobodni izbori u Pakistanu. Sve ostale su nameštali
korumpirani političari ili tajne službe.
Pakistanci, ipak, i dalje čeznu za demokratijom i ta njihova čežnja pokazuje
nasleđe Južne Azije koje ih odvaja od autokratja Bliskog istoka.
Televizije, koje su procvetale za vreme Mušarafa, podigle su svest građana i
otkrile laži. Veliku nadu predstavlja i odluka Vrhovnog suda u julu da
ponovo postavi za glavnog sudiju Iftikara Čodrija, čoveka koji je postao
simbol otpora Mušaravofim pritiscima da podnese ostavku.
Najveća pretnja Pakistanu danas, međutim, dolazi iznutra. Samoubilački
bombaški napadi u džamijama, na snage bezbednosti i zvaničnike postali su
uobičajeni. Verske škole vodi naoružana milicija. Paštuni sa avganistanske
granice pridružuju se talibanima i Al Kaidi.
Od početka jula, više od 300 ljudi poginulo je u bombaškim napadima,
sukobima sa pobunjenicima i napadu vojske na Crvenu džamiju u Islamabadu
koju su zauzeli simpatizeri talibana.
Vojska muku muči da bi obuzdala pobunjenike i secesioniste u Balučistanu i
severozapadnoj pograničnoj provinciji, a grupe za ljudska prava sve češće
optužuju snage bezbednosti za njihovo kršenje.
U očajanju, Mušaraf razmišlja o podeli vlasti sa Benazir Buto, bivšom
premijerkom u izgnanstvu. Takva alijansa teško da bi bila idilična, ali bi
zbližila umerene stranke i poduprla bi teorije zavere da SAD vuku konce u
zemlji.
U proteklih 60 godina, odnosi Pakistana sa SAD bili su topli pa hladni.
Pakistan je nekada bio saveznik u hladnom ratu, a sada prijatelj u ratu
protiv terorizma.
Pakistan je platio veliku cenu za svoju ulogu u ratu koji su finansirale SAD
i Saudijska Arabija kako bi isterale Sovjetski Savez iz Avganistana tokom
1980-ih.
Islamske pobunjeničke grupe, pod zaštitom vojske, postale su veliki
politički problem. SAD sada strahuju da što se duže čeka sa uvođenjem
demokratije, rizik da će Pakistan skliznuti u verski ekstremizam je sve veći. |
| |
| |
|
| |
| Vlada apeluje na muškarce da pomognu
prostitutkama |
| |
Češka se u borbi protiv trgovine belim robljem i prostitucije po prvi put
obratila muškarcima željnim plaćenog seksa i od danas u velikoj kampanji
apeluje na njih da pomognu ženama koje na prostituciju ne pristaju
dobrovoljno.
Kampanja češkog MUP-a "Kaži to umesto nje" obraća se klijentima erotskih
salona i javnih kuća u Češkoj preko medija i plakata.
 Poruka
"Ne plaši se da to kažeš umesto nje" apeluje na muškarce da na specijalnom
sajtu, elektronskom poštom ili anonimno telefonom prijave kada im se učini
da je žena na seks sa njima naterana silom.
"Ne želimo da muškarcima zbog prostitutki popujemo niti ih osuđujemo. Želimo
da samo, kad već koriste te usluge, pogledaju kako se ponašaju devojke, da
li odbijaju seks, što može da znači da su na prostituciju naterane", rekla
je za "Lidove novini" Jitka Gjuričova, direktorka sekcije prevencije
kriminala u češkom MUP-u.
Gjuričova kao prve znake da nešto možda nije u redu navodi kada je
prostitutka apatična ili se vidi da je plakala.
"Iz iskustva znamo da devojke i žene nemaju mnogo mogućnosti da upozore da
ih na 'poslu' drže silom. Jedan od zgodnih momenata je upravo kada se sa
klijentom povuku u sobu. Tada se dešava da mole da se nekome preda poruka",
kazala je Lucije Sladkova iz Međunarodne organizacije za migraciju.
Kampanja je proverena prvo u pilot projektu u dva češka regiona, a
rezultatima su zadovoljni i MUP i nevladina organizacija La Strada i
dobrotvorna organizacija katoličke crkve koje su se u kampanju uključile.
U Češkoj oficijalne procene govore o oko 10.000 devojaka, žena i mladića
koji za život zarađuju prodajući svoje telo.
U MUP-u ocenjuju da u 860 javnih kuća i erotskih salona koliko ima u Češkoj
čitava trećina prostitutki može da bude žrtva trgovine ljudima a 45 odsto
devojaka i žena su strankinje.
Ministarstvo rada i socijalnih pitanja sprema se da češke prostitutke popiše
i napravi sociološko istraživanje, ali za sada muku muči da nađe nevladinu
organizaciju koja bi taj posao obavila. |
| |
| |
|
| |
| Ubijeni u Duizburgu žrtve obračuna
italijanske mafije |
| |
Šestorica Italijana koji su prošle noći ubijeni u dva automobala u neposrednoj
blizini železničke stanice u Duizburgu žrtve su obračuna dva zavađena
mafijaška klana sa juga Italije.
Nemački mediji objavili su tu vest pozivajući se na italijanske istražne
organe. Reč je o obračunu dva porodična klana mafijaške organizacije
Ndrangeta iz Kalabrije.
 Svih
šest ubijenih muškaraca, starih između 16 i 39 godina, pripadnici su
porodice Pelje-Romeo iz San Luke u Kalabriji. Policija smatra da su ubice u
bekstvu pripadnici porodičnog klana Stranđio-Nirta koji je u dugogodišnjem
sukobu sa porodicom ubijenih.
Dalji detalji za sada nisu objavljeni. Policija u Duizburgu još proverava
video-snimke koje su napravile kamere obezbeđenja jedne upravne zgrade
nedaleko od mesta zločina.
Prošlog meseca je Pjero Graso, vodeći italijanski "lovac na mafiju" i
državni tužilac u Palermu upozorio u intervjuu nemačkim medijima da se "italijanska
mafija infiltrira u Nemačku" i da je "Nemačka ozbiljno ugrožena".
Graso je posebno istakao da italijanska mafija pokušava da se uvuče u
nemačke privredne krugove. Naveo je da je zemlja "posebno interesantna za
organizovani kriminal zbog veličine tržišta, velike rentabilnosti i ogromne
pravne sigurnosti".
Prema Grasovim rečima, cilj italijanske mafije jeste da "članove čija imena
do sada nisu dovođena u vezu sa organizovanim kriminalom ubaci u legalni
privredni i finansijski svet".
Ovi ljudi bi, prema Grasovim rečima, dobit ostvarenu kriminalom trebalo da
investiraju u Nemačkoj i ostvaruju veliku dobit. Uskoro bi bili u stanju da
izgrade i prave monopole u pojedinim privrednim branšama.
Istovremeno je italijanski lovac na mafijaše upozorio da "svest o tome
kolika opasnost preti od mafije u Nemačkoj nije dovoljno razvijena". |
| |
| |
|
| |
| Za stari auto $3,000 |
| |
Država Teksas odlučila je da vozače voljne da svoje stare automobile zamene
novim, koji manje zagađuju okolinu, dotira sa 3.000 američkih dolara .
Novi zakon bi trebalo da stupi na snagu krajem godine, a njemu će moći da se
obraduju samo vlasnici automobila starih najmanje 10 godina.
Dotirane će biti samo porodice čija su godišnja primanja manja od 62.000
dolara (45.898 evra) za četiri člana.
Vozači koji budu iskoristili novu pogodnost neće smeti da kupe vozilo
skuplje od 25.000 dolara . Oni koji se budu odlučili za kupovinu modela na
hibridni pogon moći će da dobiju i dodatnih 500 dolara .
Staro vozilo će morati da bude uništeno ili reciklirano. Novac se u fund za
dotiranja sliva od kazni koje vozači plaćaju. |
| |
| |
|
| |
| 150.000 superbogatih Kineza |
| |
Kina ima 150.000 superbogataša sa ličnom imovinom od pet miliona dolara ili
više, a njihovi redovi se brzo množe dižući cene golfu, jahtingu i vilama,
kaže danas istraživač Rupert Hudžverf .
"Broj bogatih pojedinaca u Kini raste veoma brzo, na temeljima ekonomskog
buma", kaže Hudžverf koji sastavlja godišnju "listu kineskih bogataša".
Njegov "Kineski indeks luksuza," koji prati 32 proizvoda, uključujučhi
Rols-Rojs automobile, pokazuje da su cene luksuznih proizvoda u Kini skočile
tokom ove godine za 8,7 procenata.
Luksuzna imovina, članske katre u golf klubovima i eskluzivno školovanje
predvode skok cena. Vila od 372 kvadratna metra u Šangaju danas se prodaje
za 19 miliona juana (2,5 miliona dolara).
Hudžverf navodi da 50 ljudi u Kini ima bogatstvo od bar milijardu dolara,
2.000 poseduju preko 100 miliona a 35.000 više od 10 miliona dolara. |
| |
| |
|
| |
| Velika poseta i dobro raspoloženje na festu
piva |
| |
Prvi dan petog beogradskog Beer festa je protekao u znaku velike gužve i
dobrog raspoloženja.
Još od ranih večernjih sati reke ljudi slivale su se ka Donjem gradu na
Kalemegdanskoj tvrđavi, pa je prostor na kome se održava festival bio sasvim
popunjen.
Šankeri na mnogobrojnim štandovima, na kojima je točeno 30 vrsta piva, imali
su cele večeri pune ruke posla.
Najviše se prodavalo točeno pivo, čija je cena uglavnom bila 80 dinara za
čašu, a nešto manje piva u limenkama ili plastičnim bocama, koje je, kako su
ocenili pojedini posetioci, bilo preskupo. |
| |
| |
|
| |
| Ljudi-njuškala u službi ekologije |
| |
Izraelsko ministarstvo za ekologiju zapošljava specijalno obučena "njuškala",
osobe koje samo čulom mirisa otkrivaju nivo zagađenja i njegovo poreklo.
"Odavno imamo ekipe "njuškala" koje šaljemo na teren u slučaju uzbune. "Njuškala"
su obavezna da se uzdržavaju od pušenja i alkohola, koji slabe čulo mirisa",
izjavio je Frans presu portparol ministarstva.
Ti timovi su nedavno bili poslati u industrijsku zonu oko Haife, gde se
nalaze složena petrohemijska postrojenja, u kojima se redovno beleže velika
zagađanje, piše dnevnik "Haarec".
"Pre misije na terenu, "njuškala" moraju da se odreknu začinjenih jela, kafe
ili upotrebe dezodoransa, kako se njihovi mirisi ne bi mešali s onima u
pogođenoj zoni", izjavio je listu jedan od članova ekipe poslate u Haifu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
