|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1118, 31. avgust 2007.
| Pobedila pravda posle pola veka |
| |
U nedelji za nama još jednom je dokazano da je pravda spora, ali dostižna.
Posle 48 godina Stivenu Traskotu ostvario se san, skinuo je veliko breme sa
svojih leđa i ima potpuno pravo da oseća kao osoba kojoj je vraćeno
dostojanstvo.
 Duga
borba Stivena Traskota (desno) za oslobađanje od krivice za ubistvo
dvanaestogodišnje Line Harper, počinjeno davne 1959. godine, napokon je
završena. Sud je doneo odluku po kojoj Traskot nije počinio zločin, a
presudu, kojom je on u svojoj četrnaestoj godini bio osuđen na smrt vešanjem,
a proglasio je za grešku u sprovođenju pravde.
Takođe, sud je odbacio ideju o novom suđenju. Zvaničnici Ministarstva
pravosuđe napominju da ne treba ponovo da se sudi Traskotu, pre svega zato
što bi to značilo da optužbe i dalje stoje. Takođe se navodi da on praktično
ne može da dokaže svoju nevinost i to zbog prevelike vremenske distance i
činjenica da neki svedoci nisu više među živima, da je sećanje izbledelo, da
dokaza više nema i da ih je nemoguće pribaviti, pošto su 1967. godine
uništeni.
Četrnaestogodišnji Stiven je bio poslednji za koga se sa sigurnošću znalo da
je video Linu Harper živu, 9. juna 1959. godine, kada je ona sela na šipku
njegove bicikle i on je odvezao blizu mesta gde je ona kasnije pronađena
zadavljena. Sve to se događalo u RCAF bazi blizu Klintona, Ontario, gde su
oboje živeli.
Njeno telo pronađeno je posle dva dana.
Suđenje je bilo održano sredinom septembra, a presuda je doneta krajem istog
meseca, po hitnom postupku. Manje od četiri meseca prošla su od zločina do
osude na smrt vešanjem. Drugih osumnjičenih nije bilo.
Traskot, koji je sve vreme tvrdio da je nevin, trebalo je da bude najmlađa
osoba u Kanadi nad kojom bi bila izvršena smrtna kazna. Izvršenje kazne je
bilo zakazano za 8. decembar, ali je odloženo za februar, da bi 21. januara
tadašnji premijer Džon Difenbejker kaznu preinačio na doživotnu robiju.
Maja 1967. godine, posle ponovljenog procesa, ustanovljeno je da suđenje
Traskotu nije bilo fer i pošteno. Oktobra 1969. godine pomilovan je i pušten
na slobodu, i počinje život pod novim imenom.
Ohrabren podatkom da su DNK testovi pomogli da se Dejvid Milgard
rehabilituje, Traskot se 1997. godine za pomoć obraća advokatu Džejmsu
Lokjeru, direktoru Asocijacije za odbranu nevino osuđenih. Sud je početkom
2007. godine saslušao argumente Traskotovih advokata, da bi na osnovu toga,
Apelacioni sud ovih dana doneo oslobađajuću presudu.
Provincijski tužilac Majkl Brajant je, na konferenciji za štampu, u ime
vlade uputio reči izvinjenja Traskotu, koji je najveći deo svog života
proveo noseći žig ubice i naložio da se izvrši preporuka za kompenzaciju. On
je rekao i da provincija nema nameru da se žali na odluku Apelacionog suda.
Brajant je dao zaduženje Sidniju Robinsu, penzionisanom sudiji Apelacionog
suda, da bude savetnik vlade za kompenzaciju, i da obavi težak zadatak i u
novac pretvori izgubljeno detinjstvo, mladost, gotovo čitav život,
dostojanstvo, identitet, strah od skore smrtne kazne i vreme provedeno u
zatvoru.
Eksperti objašnjavaju da je ovo slučaj bez presedana u kanadskoj istoriji.
Jedan advokat je na simpozijumu pre tri godine predvideo da bi nadoknada za
Traskota mogla dostići astronomsku vrednost.
Najveći iznosi do sada isplaćenih kompenzacija bili su deset miliona, koliko
je dato Dejvidu Milgardu, koji je nevin u zatvoru proveo 23 godine zbog
navodnog silovanja i ubistva Gejl Miler, i Maheru Araru, deportovanom u
Siruju, gde je zatvoren i mučen.
Stiven Traskot i dalje insistira da do sada nije ni razmišljao o novčanoj
kompenzaciji za nepravdu koja mu je učinjena jer, kako objašnjava 'sa
godinama je naučio da treba voditi jednu po jednu bitku'. Duboko je zahvalan
članovima porodice koji su verovali u njega, roditeljima, bratu i sestri,
supruzi i troje dece i trenutno razmišlja o odmoru u inostranstvu,
najverovatnije na Havajima.
U čitavoj zemlji je pozdravljena odluka ontarijskog Apelacionog suda da
Traskota oslobodi krivice za ubistvo Line Harper. Mnogi insistiraju da bi
Traskota trebalo u potpunosti rehabilitovati. |
| |
| |
|
|
| Ništa bez službene zabrane |
| |
Statističari tvrde da zabrana pušenja pomaže mnogima da se odreknu ovog
opasnog poroka. Njihovi podaci, sakupljeni tokom nacionalnih istraživanja o
praćenju upotrebe duvana i o zdravlju stanovništva, govore da je u
poslednjih deset godina dvostruko veća verovatnoća bila da se cigareta
odreknu oni koji ne smeju da puše na svojim radnim mestima i u svojim
domovima.
 Primećeno
je da je zabrana pušenja na radnom mestu posebno efikasna. Dve godine posle
uvođenja zabrane pušenja na poslu 27 odsto pušača je ostavilo duvan, u
poređenju sa 13 odsto, koliko ih je prekinulo iako kod njih nije bila
uvedena takva zabrana.
U domovima to malo drugačije izgleda. Iako su stanovali u kućama bez
duvanskog dima, tu je 22 odsto osoba ostavilo cigarete, dok je u ostalim
životnim sredinama prekinulo pušenje 13 odsto pušača.
Kod onih koji se nisu odrekli cigareta, zabeleženo je ipak da su smanjili
broj popušenih cigareta i to skoro za polovinu, naravno u proseku.
Stručnjaci zaključuju da je očigledno da zabrana može dati onaj odlučujući
podstrek pušačima koji razmišljaju da ostave duvan.
Statističari naglašavaju i da je između 2000. i 2006. godine broj pušača u
Kanadi sa 24 odsto, pao na 18 odsto. Napominje se takođe, da je prošle
godine svega 12 odsto pušača moglo bez ograničenja da puši na svom radnom
mestu, dok je 1998. godine bez ograničenja cigaretu mogao da zapali svaki
četvrti pušač.
Možda nekima u odluci da li će prestati da puše pomogne zaključak do koga su
nedavno došli stručnjaci vankuverske Agencije za borbu protiv raka. Oni
tvrde da ne znači da ćete u potpunosti ukloniti rizik da obolite ako
prestanete da pušite, ali je sigurno da nećete sebi i svom organizmu
stvarati dodatnu štetu. |
| |
| |
|
| |
| Fini ljudi iz Toronta |
| |
Gotovo da neverovatno zvuči podatak da je u Torontu broj osoba koje prekomerno
piju ili se drogiraju procentualno manji nego u bilo kom drugom kanadskom
gradu, jer je u suprotnosti sa uvreženim mišljenjem da gradske sredine i
način života u njima podstiču alkoholizam i narkomaniju.
Delimično objašnjenje je u činjenici da u gradu živi procentualno veći broj
imigranata koji su tek nedavno došli. Među njima ima onih koji iz
kulturoloških ili religijskih razloga izbegavaju alkohol, ali i mnogo onih
koji žele da budu zdravi i u punoj snazi.
 Drugi
bitni faktori, po mišljenju autora, su i migracije unutar zemlje, razlike u
dostupnosti alkohola i narkotika, mogućnosti lečenja, lokalna kultura i
politika.
U čitavoj Kanadi bolesti zavisnosti u velikim gradovima idu ispod
nacionalnog i provincijskih proseka, ističe Skot Veldhjuzen, analitičar u
Centru za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje i autor studije Geografske
razlike u učestalosti problematičnih bolesti zavisnosti u Kanadi.
Primećuje se, takođe, da gradovi srednje veličine, posebno u primorskoj i
prerijskoj oblasti, beleže veću stopu bolesti zavisnosti od prosečne.
Veldhjuzen objašnjava da je to generalno povezano sa izraženijim siromaštvom
i nejednakošću, koji stvaraju veće probleme i dovode do kriminala i bolesti
zavisnosti. Pored toga, u severnijim predelima nikako ne treba zaboraviti
faktor manje količine sunčane svetlosti, koja dovodi do veće depresije, a
samim tim i do češćeg posezanja za stimulansima u vidu alkohola i narkotika.
Skota Karlsona, profesora psihologije sa Univerziteta Britanska Kolumbija,
ne iznenađuju rezultati istraživanja, ali napominje da bi se oni trebalo da
iskoriste za stvaranje odgovarajuće politike za identifikaciju i lečenje
bolesti zavisnosti.
Zaključci su izvedeni iz podataka prikupljenih 2002. i 2004. godine, kada je
Statistička služba anketirala domaćinstva. Tada je prijavljeno da je četiri
petine starijih od 15 godina u poslednjih godinu dana pilo alkohol, a do 15
odsto je koristilo drogu. Devet odsto onih koji su pili i 18 odsto onih koji
su koristili drogunaveli su da su zbog toga imali razne vrste problema, sa
zdravljem, okolinom, finansijama, na poslu, ili sa zakonom. Za stimulansima
su češće posezali mladi, neoženjeni, neudate, sa manjim prihodima i nižim
stepenom obrazovanja. |
| |
| |
|
| |
| Kanada nudi pomoć Grčkoj |
| |
 Kanada
je ponudila da pošalje obučene vatrogasne ekipe i specijalizovane avione kao
pomoć Grčkoj u gašenju katastrofalnih požara, koji su do sada odneli preko
šezdeset života.
Ministar za inostrane poslove Maksim Bernije je u saopštenju istakao da se
radi o odgovoru kanadske vlade na apel grčih zvaničnika međunarodnoj
zajednici za pomoć. Kanada je, u dogovoru sa grčkim vlastima, pripremila pet
aviona, takozvanih 'vodenih bombardera', koji će na najbolji način pomoći u
saniranju kritične situacije.
Toni Pantieras, predsednik Saveta helenske zajednice u Otavi, istakao je
zadovoljstvo što je kanadska vlada spremna da pomogne u ovolikom obimu.
Pomoć su ponudile Britanska Kolumbija, Alberta i Manitoba, u avionima i
ljudstvu.
Tom Džonston, šef operativne službe pri Interagencijskom centru za šumske
požare, kaže da su timovi do sada redovno odlazili u SAD, a da su bili i u
Južnoj Americi i čak na Galapagoskim ostrvima, ali da nikada nisu išli čak
do Evrope.
On je istakao da pomoć ne bi bilo realno moguće ponuditi da je bila potrebna
u sred leta, ali da je sada izvodljivo, jer je sezona šumskih požara
praktično na izmaku. |
| |
| |
|
| |
| Putnici iskakali iz zalaljenog balona |
| |
Dvanaest osoba je povređeno dok su iskakale iz balona, a dve su poginule u
nesreći, kada se balon zapalio i srušio na zemlju, u kampu u predgrađu
Vankuvera, tokom poletanja, naočigled zaprepašćenih svedoka.
Balon se zapalio neposredno pre poletanja i najveći broj putnika se spasao
iskačući iz njega dok je još bio privezan konopcima za tlo. Neki su, međutim,
ostali u balonu i kada je poleteo u vazduh.
 Poginule
su majka i ćerka, Šenon, 49, i Džema Knakstet, 21, iz Lengleja, B.K, koje
nisu uspele da se izvuku iz zapaljenog balona, koji se uz veliku vatru,
srušio na tri kuće i uništio ih.
Kompanija koja organizuje ova putovanja balonom na topli vazduh otkazala je
sve naredne letove.
Stiven Penok, pilot balona i suvlasnik firme Fantasy Balloon Charters, tvrdi
da se pre poletanja čulo pucketanje u balonu. On veruje da je propan
procurio i bukvalno ga izbacio iz balona.
Preživeli putnici žale se da su pre putovanja dobili izuzetno kratke i
uopštene instrukcije o ponašanju u slučaju da bilo šta krene naopako u
balonu. U suštini, kako kaže Dajana Rutledž, jedna od putnika u balonu,
rečeno im je da nemaju čega da se boje, pošto se u poslednjih petnaest
godina nije dogodio nikakav incident.
Ministarstvo za saobraćaj insistira na davanju instrukcija o ponašanju u
balonu tokom leta, kao i u nepredviđenim situacijama. Nadležni, takođe,
zahtevaju da piloti balona svake godine obnavljaju svoju dozvolu, kroz
proveru znanja o postupanju u normalnim i nepredviđenim situacijama, vezanim
za specifičnu vrstu balona kojom upravljaju. |
| |
| |
|
| |
| Patike Terija Foksa na aukciji |
| |
 Četvrt
veka od izuzetnog podviga Terija Foksa, koji je tokom 143 dana dnevno
prelazio 42 kilometra, pre nego što ga je rak na plućima naterao da prekine,
na e-Beju će se održati aukcija replika njegovih čuvenih patika. Dvanaest
pari indigo plavih patika sa potpisima svetski priznatih sportista, i to
Mohameda Alija, Vejna Greckog, Sidnija Krozbija, Sindi Klasen, Kurta
Brauninga, Majka Vira, Donovana Bejlija, Lerija Vokera, Bobija Ora, Gordi
Houv, Silken Loman i Katrione LeMejDoun, moći će da se kupe preko ovog
internet sajta.
Darel Foks, brat Terija i direktor Fondacije Teri Foks, kaže da je čast što
svetski priznati sportisti učestvuju u u ovoj jedinstvenoj inicijativi i
odaju priznanje podjednako Terijevim sportskim dostignućima i njegovoj želji
da jednog dana bude pronađen lek protiv raka.
Sav prihod biće uplaćen u fond za istraživanje raka. Aukcija počinje 31.
avgusta i trajaće deset dana. Dodatne informacije mogu da se dobiju na sajtu
www.terryfoxrun.org |
| |
| |
|
| |
| Starosedeoci i starije osobe bez pasoša |
| |
Kanadski zvaničnici zatražili su od američkih vlasti da napravi ustupke i da
od starijih osoba i starosedelaca sa sertifikatima o indijanskom poreklu, ne
zahtevaju pasoše za prelazak granice kopnenim ili morskim putem, kada idućeg
leta stupi na snagu plan o putnim ispravama. Napominje se, takođe, da bi
trebalo da postoji alternativni plan za zaposlene u hitnoj medicinskoj
službi i službi za evakuaciju, koji bi delovali u slučaju potrebe.
 Kanada
je stavila primedbe da bi krajnji rok trebalo da se produži, kao i da bi
umesto pasoša mogle da se koriste tehnološki unapređene vozačke dozvole.
Vlada razmatra ideju da umesto pasoša radi na stvaranju pasoške karte, poput
one koja postoji u SAD-u, zato što se veruje da ona košta manje, a pruža
iste informacije i dokaze o identitetu i državljanstvu kao i pasoš.
Kanadski zvaničnici i dalje smatraju da američki plan o obaveznom
posedovanju pasoša prilikom prelaska granice, ne ostavlja dovoljno vremena
za reagovanje i, samim tim, pričinjava štetu turizmu i trgovini. U obe
zemlje je došlo do velikog zastoja u izdavanju putnih isprava, a američke
vlasti su svojim građanima omogućile da do kraja septembra mogu u zemlju da
uđu bez pasoša, ako dolaze avionom. |
| |
| |
|
| |
| Žene rade sve duže |
| |
Statističari tvrde da nema straha da će se odjednom drastično smanjiti broj
zaposlenih, kada dođe vreme da pripadnici bebi bumer generacije reše da se
penzionišu, i to zato što mnogi, a posebno žene, nastavljaju da rade i posle
ispunjenih uslova za penziju.
 Podaci
pokazuju da je u poslednje tri decenije udvostručen broj osoba koje su i
dalje zaposlene ili traže posao i posle svog 55. rođendana. U procentima
razlika nije tako velika, sada ih je 12 odsto, a pre trideset godina ih je
bilo deset odsto, kada su oba pola u pitanju. Međutim, ako posmatramo samo
žene, onda vidimo da sada polovina žena starijih od 55 godina i dalje radi,
dok je 1979. godine radila tek trećina.
Veći stepen obrazovanja takođe produžava radni vek. Objašnjenje leži u
kvalitetnijim radnim mestima i boljim platama koji su neretko uslovljeni
višim obrazovanjem.
Statističari naglašavaju da se i u starijim godinama primećuje velika
razlika u zaradama među polovima. Žene u godinama zarađuju oko 300 dolara
manje od svojih kolega a, što makar na prvi pogled iznenađuje, manje i od
svojih mlađih koleginica. Delimično je razlog što otprilike svaka četvrta
starija žena radi sezonski posao.
Najviše iskusnih radnika zaposleno je u Alberti. Brojke pokazuju da je nešto
preko dve trećine starijih osoba i dalje na spiskovima zaposlenih, delimično
i zato što naftni bum traži i dobro plaća radnu snagu. Od ostalih provincija,
Saskačuan i Manitoba su iznad nacionalnog proseka, Ontario, Britanska
Kolumbija i Ostrvo princa Edvarda oko proseka, dok Kvebek, Nova Skotija, Nju
Brunsvik i Njufaundlend i Labrador zaostaju. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
