|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1119, 7. septembar 2007.
| Počelo odbrojavanje do izlaska na birališta |
| |
Premijer Dalton Mekgvinti trebalo bi da u ponedeljak, 10. septembra, i
zvanično raspiše provincijske izbore i označi početak kampanje. Već od
narednog dana, pa u sledećih sedam, trebalo bi da se izvrši nominacija
kandidata.
 U
parlamentarnim klupama će u sledećem sazivu biti mesta za 107 poslanika.
Poslanici u provincijskom Parlamentu uglavnom su belci, muškog pola i
srednjih godina, iako se svaki put veruje i obećava da će izabrani
predstavnici preciznije održavati rodnu, etničku i starosnu strukturu
stanovništva. U ovom trenutku, svega četvrtinu poslanika čine žene, a
drugačiju boju kože ima svega devet odsto, što je daleko od podudaranja sa
populacionom slikom Ontarija.
Četiri stranke koje učestvuju na izborima, liberali, konzervativci,
demokrate i zeleni, na svojim listama će imati šarolikiji sastav od onoga
koji će, na kraju, dobiti svoje mesto u Parlamentu.
Najavljuje se da će liberali i demokrate imati po 16 kandidata drugačije
boje kože, konzervativci 11, a zeleni tri.
Što se žena tiče, za liberale će se kandidovati 38, demokrate će imati 36
pripadnica lešeg pola, konzervativci 24, a zeleni deset kandidatkinja. Treba,
međutim, napomenuti da liste nisu još uvek konačne i da među kandidatima ima
onih koji spadaju u obe kategorije.
Rouzmeri Spirs, predsednica Jednakog glasa, grupe koja se bori za izbor
većeg broja žena u sve nivoe vlasti, ističe da bi situacija bila mnogo
povoljnija da su i ostale stranke pošle primerom NDP-a, i tražile da im
udruženja u izbornim jedinicama pomognu u pronalaženju žena i pripadnika
manjina voljnih da se kandiduju na izborima.
U okviru predizbornih aktivnosti, za 20. septembar zakazana je televizijska
debata trojice lidera, Mekgvintija, Torija i Hemptona.
Lider ontarijske Zelene stranke Frenk de Jong smatra da su televizijske
mreže učinile veliku protiv-uslugu demokratiji u provinciji, time što njega
nisu uključile u televizijsku debatu.
Izborna tišina počinje 8. oktobra u ponoć, a birači će svoju građansku
dužnost moći da obave 10. oktobra, od 9 ujutro do 9 uveče. |
| |
| |
|
| |
| Počeo filmski festival u Torontu |
| |
Crveni tepisi, nada za ulazak u nadmetanje za Oskare i tmurni pogled na
političku stvarnost obeležiće ovogodišnji međunarodni filmski festival u
Torontu, koji traje od 6. do 15. septembra.
Festival će otvoriti film "Fugitive Pieces" kanadskog režisera Džeremija
Podesve , priča o Poljaku koga progone uspomene na detinjstvo tokom Drugog
svetskog rata.
 Jedna
od najvećih filmskih smotri u svetu, festival u Torontu ove godine održava
se 32. put. Iako nije u rangu glamurozne venecijanske Mostre, taj festival
ključno je mesto za severnoameričke premijere i filmove koji teže Oskarima.
Ove godine, na programu je 349 filmova iz 55 zemalja, uključujući "Then She
Found Me", rediteljski debi Helen Hant , dobitnice Oskara za "Dobro da bolje
ne može biti", i Alison Istvud , ćerke Klinta Istvuda, koja će predstaviti
film "Rails and Ties".
Među filmovima koji bi mogli da se uključe u trku za Oskare su "Elizabeth,
the Golden Age", u kome se Kejt Blančet vraća ulozi britanske kraljice
Elizabete Prve iz filma "Elizabeta" iz 1998, kao i "The Assassination of
Jesse James by the Conjard Robert Ford" sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi.
Među "težim" političkim pričama su "Rendition" sa Ris Viderspun i Džejkom
Džilenhalom i "In the Valley of Elah" režisera "Fatalne nesreće" Pola Hagisa
, koji pružaju neuobičajen pogled na borbu protiv terorizma i žrtve rata.
Mračnije teme pojavljuju se u "Eastern Promises", priči o organizovanom
kriminalu u Londonu sa Vigom Mortensenom i Naomi Vots , kao i u filmu "Shake
Hands with the Devil", adaptaciji knjige Kanađanina Romea Dalera o genocidu
u Ruandi.
Džordž Kluni igra u filmu "Michael Clayton", dok je Šon Pen režiser filma
"Into the Njild", u kojem debitant Emil Herš igra studenta koji pokušava da
preživi u divljini Aljaske.
Američka politika tema je filma "Man from Plains", dokumentarne priče o
bivšem američkom predsedniku Džimiju Karteru , kao i "Captain Mike across
America", u kojem režiser Majkl Mor obilazi kampuse američkih koledža sa
porukom protiv Džordža Buša pred predsedničke izbore 2004.
Festival će zatvoriti film "Emotional Arithmetic", priča o preživelima iz
logora Dransi kraj Pariza iz kojeg su mnogi tokom Drugog svetskog rata bili
prebacivani u nacističke koncentracione logore.
Najbolji film festivala, koji će dobiti nagradu Pipls čois , odabraće
publika. |
| |
| |
|
| |
| Jesen bez lišća i boja |
| |
Ovo leto je najsušnije u poslednjih gotovo 50 godina u regionu Toronto, sa oko
upola manjom količinom padavina od uobičajene.
Prosečna temperatura za juni, juli i avgust bila je 21,5 stepeni, dva
stepena iznad prosečne. U regionu je bilo 889 sunčanih sati, što je šest
odsto više od uobičajene vrednosti, a od ukupno trideset i jednog dana
vikenda, kiša je padala samo tokom pet.
 Klimatolog
Dejvid Filips, iz Ministarstva za očuvanje životne sredine, primećuje da je
ovakvo vreme pogodovalo održavanju letnjih priredbi, vašara i
najrazličitijih okupljanja na otvorenom.
Meteorolozi predviđaju da će se do kraja ove nedelje, ali i tokom iduće
nedelje, temperatura približavati tridesetom podeljku Celzijusove skale, a
normalne vrednosti za ovo doba godine su 23 stepeni.
Klimatolog Filips kaže da će zbog male količine padavina tokom leta, jesen
biti manje živopisna, jer će lišće opadati ranije i sa manje boja nego
obično. On napominje da to neće biti posledica lošeg vremena, naprotiv,
prognozira se da će biti sunčano i lepo plavo nebo, već da je problem u
suvim i izmučenim stablima. Filips kaže da posle nekog jačeg vetra sve lišće
može da opadne i da nam pokvari očekivanu jesenju sliku.
Dugoročna prognoza za ovu jesen najavljuje topliju i, ponovo, sušniju jesen
od prosečne.
Izuzetak je Nanavut, gde se u većini mesta očekuje hladnije vreme od
uobičajenog.
Generalno, vlažnije vreme se prognozira duž atlanske obale i u severnim
delovima provincija, od Kvebeka do Britanske Kolumbije, dok bi sušnije
uslove trebalo očekivati na krajnjem severu i u južnim delovima Britanske
Kolumbije, Prerija i Ontarija. |
| |
| |
|
| |
| Preozbiljna šala |
| |
Na samitu lidera pan-pacifičkih zemalja u Sidneju, Kanada je u četvrtak
iskorišćena kod svojevrsne provere funkcionisanja bezbednosnih mera. U
pitanju je bila šala osmišljena za potrebe emisije The Chaser, na televiziji
ABC, no šala je dobila malo ozbiljniji obrt, a neke je i razljutila.
Pritvorena jedanaestočlana televizijska ekipa je puštena uz kauciju, ali će
protiv njih biti podignuta optužnica da su neovlašćeno ušli u zabranjenu
zonu, što se kosi sa novim APEK zakonima.
 Ekipa
ove emisije uzela je kanadsku zastavu i, uz pomoć tri automobila i dva
motorcikla, formirala kolonu koja je išla kroz gradsku zaštićenu zonu i
uspela da prođe kroz dva kontrolna policijska punkta.
Da sve bude još dramatičnije, u koloni je bio muškarac obučen kao Osama bin
Laden.
Idejni tvorci ove nameštaljke kažu da su izabrali Kanadu zato što ona u
najmanjoj meri izaziva sumnju, te da zbog toga policajci neće previše
insistirati na proverama.
Kako je priznao Kris Tejlor, jedan iz televizijske ekipe, verovali su da uz
kanadsku zastavu neće biti nelogična kolona od samo tri vozila, u poređenju
sa američkom kolonom od dvadesetak vozila, koliko se nalazi u pratnji
američkog predsednika Džordža Buša.
Ova kolona ipak je zaustavljena u blizini hotela u kojem je odseo američki
predsednik Džordž Buš.
Interesantno je da niko nema objašnjenje zašto ova grupa nije uhvaćena pre
nego što je prevalila ovoliki put.
Policija je privela svih 11 osoba koje su učestvovale u ovoj ujdurmi.
Ministar policije Dejvid Kembel napominje da je ekipi ovog programa pre
samita bilo upućeno posebno upozorenje da se tokom APEK-a, u periodu
pooštrenih mera bezbednosti, ponaša odgovorno.
Napominje se da su pripadnici policijskih snaga prošli višemesečnu obuku pre
samita, kako bi se što bolje pripremili za najveće mere opreza koje su ikada
primenjivane u Australiji.
Koliko se vodilo računa o svakom detalju najrečitije govori podatak da je
naloženo da u kafićima i restoranima u okolini mesta održavanja skupa, ne
bude noževa i viljuški na stolovima, iz straha da ne bi bili upotrebljeni
kao oružje.
Političari i policija pokušavaju da čitavoj priči daju pozitivan ton,
naglašavajući da je bitno da je kolona zaustavljena, kao i da se to dogodilo
pre nego što su došli do Bušovog hotela. Ministar inostranih poslova
Aleksander Dauner ističe da, bez obzira šta se misli o humoru u ovoj emisiji,
jasno je da ekipa nije imala nameru bilo koga fizički da povredi, već samo
da dovedu poznate ličnosti u neprijatnu situaciju, što je osnovna ideja ove
emisije. |
| |
| |
|
| |
| Imobilizator protiv krađe automobila |
| |
Novi automobili, kombiji, laki kamioni i sportski automobili proizvedeni u
Kanadi ubuduće će morati obavezno da budu opremljeni sa imobilizatorima
motora protiv krađe, stoji u odluci Ministarstva za saobraćaj koja je
stupila na snagu prvog dana septembra.
 Vozila
u koja su ugrađeni imobilizatori ne mogu da se pokrenu uz pomoć žica, kako
lopovi obično startuju vozila, već samo posle okretanja ključa i uz
prepoznavanje kompjuterskog čipa koji se nalazi u ključu za paljenje motora.
Vlasnici ovakvih vozila imaće olakšice pri plaćanju osiguranja. No, iz
osiguravajućih kuća stiže upozorenje vlasnicima skupljih modela da povedu
računa gde ostavljaju ključeve svojih automobila.
Navodi se da grupe, koje se organizovano bave krađama automobila, provaljuju
u domove vlasnika, kako bi se domogle ključeva za deaktiviranje
imobilizatora.
No, jedna kompanija iz Montreala, koja se bavi pronalaženjem ukradenih
automobila, smatra da ni imobilizatori ne mogu da spreče krađu, pošto se
dešava da profesionalci željeni automobil jednostavno odšlepuju.
Prošle godine ukradeno je nešto ispod 160 hiljada automobila. Računa se da
je polovina nestalih vozila rasturena i prodata kao delovi. |
| |
| |
|
| |
| Predlog za februarski produženi vikend |
| |
Žitelji Ontarija mogli bi, ubuduće, i u februaru da imaju produženi, praznični
vikend. Liberali su, u predizbornoj kampanji, obećali da će sprovesti
zakonsku proceduru za usvajanje devetog zvaničnog praznika, ali su i
nagovestili da postupak možda neće biti završen na vreme da već ovog
februara treći ponedeljak bude neradni dan.
U svakom slučaju, vredi se nadati da će do 2009. godine praznik svakako biti
potvrđen. U tom slučaju bi Ontario imao isti broj prazničnih vikenda kao i
Britanska Kolumbija, Alberta, Saskačuan i tri teritorije.
Ostaje sporno još i šta će se slaviti. Prva ideja je bila da to bude Dan
porodice i premijer Dalton Mekgvinti je taj predlog opravdao željom
liberalne vlade da se zahvali svima koji su podneli teret oporavka
provincije.
On je istakao da praznik treba shvatiti kao poklon žiteljima provincije koji
su, zajedno sa liberalima na čelu, stavili privredu provincije ponovo na
čvrste noge saniranjem deficita zaostalog od prethodne, konzervativne vlade.
Postoji, međutim, i ideja da se praznični vikend posveti zastavi sa
javorovim listom. Na Dan zastave, 15. februara, obeležava se i inače
zvanično proglašenje nacionalnog simbola 1965. godine, pa bi samo trebalo
ozvaničiti da praznik postaje i neradni dan.
Predsednik izborne kampanje i ministar finansija Greg Sorbara naglašava da
će praznični vikend omogućiti stanovnicima Ontarija da lakše premoste dugu
zimu. Novoustanovljeni praznični vikend praktično bi podelio period između
novogodišnjih i uskršnjih praznika.
Opozicione stranke su zamerile da je predlog za uvođenje praznika čak i
previše očigledna namera da se pridobiju birači. Međutim, lider
konzervativaca Džon Tori smatra da se radi o dobroj ideji.
Ostaje da se o ovom predlogu izjasne i poslodavci. Njihova reakcija će biti
uslovljena ekonomskim efektima, odnosno onim što prevagne posle sagledavanja
pozitivnih impulsa koje će zaposleni imati nakon dodatnog slobodnog dana, i
gubitka dohotka zbog tog istog slobodnog dana. |
| |
| |
|
| |
| Brijane glave iz solidarnosti sa obolelima |
| |
U spomen na Terija Foksa, njegova porodica nastavlja svoj angažman u borbi
protiv raka.
U susret ovogodišnjoj trci koja nosi njegovo ime, njegovi roditelji i braća
i sestra odlučili su da se ošišaju do glave kako bi podstakli sakupljanje
novca za istraživanja na polju raka.
U tome su im pomogle poznate ličnosti iz Vankuvera, čime je najavljeno
Veliko kanadsko brijanje glave, jednodnevni događaj tokom kojeg bi hiljadu
Kanađana trebalo da se odreknu svoje kose.
Majka Beti objašnjava da je gubitak kose, usled terapije protiv raka, na
Terija delovao teže nego kada mu je amputirana noga i da zbog toga žele da
se ovim svojevrsnim gestom solidarišu sa svima koji se bore sa opakom
bolešću.
Godišnja trka Teri Foks održava seu Kanadi, ali i u mnogim drugim zemljama,
u spomen na legendarni Maraton nade, koji je Teri trčao kroz
Kanadu, nakon što mu je noga amputirana zbog raka kostiju. Ove godine trka
će biti održana 16. septembra. |
| |
| |
|
| |
| Ambasador Lu brani kineske proizvođače |
| |
Kineski ambasador u Kanadi Lu Šamin smatra da nije u redu okrivljavati
isključivo kineske kompanije zbog toga što je moralo doći do povlačenja sa
tržišta igračaka sa povećanom količinom olova u bojama.
On ističe da nikako ne treba zaboraviti da je bezbedna većina proizvoda koji
dolaze iz Kine, a da odgovornost za praćenje poštovanja standarda imaju i
uvoznici.
Po njegovim rečima, trebalo bi ustanoviti međunarodne timove koji bi pratili
bezbednost proizvoda. Lu naglašava da je Kina nedavno preduzela odgovarajuće
korake za poboljšanje kvaliteta kontrole u pojedinim oblastima, kao što je
inspekcija izvoza životnih namirnica.
Ambasador Lu ove komentare je izneo tokom zvanične posete Novoj Skotiji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
