|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1119, 7. septembar 2007.
| Srbija bez pobede |
| |
U leto 2007. godine, kada su sve mlađe košarkaške selekcije bile izuzetno,
sjajno uspešne na takičenjima evropskog i svetskog značaja, jedina propast
koja će se odraziti nažalost i na te perspektivne "klince" doživela je A
košarkaška selekcija.
 Ekipa
pod palicom novog trenera, nekad legendarnog igrača Zorana Moke Slavnića, a
predvođena kapitenom Gurovićem nije uspela da prođe ni prvu fazu takmičenja
na Evropskom prvenstvu. Bez pobede u grupi sa Grčkom, Rusijom i Izraelom
vraćaju se kući, pognute glave.
Međutim, crvenilo na obrazima više izazivaju neprimerene izjave Darka
Miličića posle utakmice sa Grčkom. Koliko god sudijske odluke bile
diskutabilne, nije trebao prostačkim psovkama na račun sudija i njihovih
porodica da izađe pred novinare! Pokazao je sve najružnije od našeg
mentaliteta: kada nema drugih argumenata, posegao je za vulgarnostima koje
više govore o njemu samom.
Međutim, pošto je u pitanju Evropski šampionat, kroz njega će posmatrati i
nas, i neke nove klince na svakom budućem takmičenju.
Miličić je kažnjen sa 10,000 evra. U prilog balkanskom mentalitetu ide i
izjava Vojina Đorđevića, predsednik Si end Si grupacije, inače sponzora
reprezentacije:
- Ukoliko bude potrebno, sa velikim zadovoljstvom ću isplatiti Miličićevu
kaznu. Iako ne opravdavam nastup Darka, mogu da ga razumem zato što sam bio
prisutan na utakmici i sve video. On najbolje zna koliko je oštećen.
Gospodine Đorđeviću, ne, Miličić ne zna koliko je oštećena naša košarka!
Koliko su oštećeni dečaci i devojčice koji su se ovog leta sa svakog
takmičenja na kome su učestvovali doneli medalju! Ne manju od srebra. Takođe,
ti dečaci neće biti na Olimpijskim igrama, iako je na njih bio red da idu,
jer su Miličić i drugovi posle psovki bili prilično nonšalantni, smatrajući
sebe favoritima u utakmici protiv Izraela, koji je to znao da kazni i da
zasluženo prođe dalje!
Zoran Slavnić, sada trener, poznat kao igrač koji je pravio razne nestašluke,
rekao je:
- Darko Miličić je kao i svaki pojedinac odgovoran za svoje izjave. Svako
vidi utakmicu na svoj način, mogu da kažem da je njegova priča o sudijama
300 odsto tačna, ali način na koji ju je izneo je krajnje emotivan i ne mogu
ni u ludilu da ga opravdam.
Milan Gurović, koji je na ovo takmičenje došao samo zato što ga je Slavnić
namolio, neslavno će pamtiti svoju poslednju utakmicu u nacionalnom dresu:
- Mislili smo da ćemo lako izaći na kraj sa Izraelom, to nas je skupo
koštalo. Bili smo bolji samo na papiru. Ova generacija momaka je pokazala da
može da se nosi sa Grčkom i Rusijom. Drago mi je i čast što sam im bio
kapiten. Znam da će neki da pljuju po meni ali teške reči treba uputiti
onima koji nisu došli. Krvarili smo, dali smo maksimum. Gurović je dodao: -
Uvek sam bio optimista, kao i sada kada odem u novi klub. Nismo mogli više,
ovo je moj definitivni oproštaj od reprezentacije. Drago mi je što sam
branio boje Srbije, to sam žarko želeo, toliko da sam zbog toga ostavio ženu
i decu kod kuće.
S druge strane, Zoran Slavnić je na sebe preuzeo svu odgovornost. Prema
pisanju domaćih medija, veoma je emotivno izneo svoj stav:
- Isključivi sam ja krivac. Ja sam birao apsolutno sve igrače, niko nije na
mene vršio bilo kakav pritisak. Preuzimam odgovornost za sve. Ako imate
nekom nešto da zamerite, zamerite meni. Nemojte da sahranjujete mlade igrače,
nisu to zaslužili jer je ovo njihovo prvo veliko takmičnje. Sve što vam nije
jasno, ispričaću ovih dana. Stariji igrači nisu želeli da budu kalkulanti.
Nisam mogao da verujem, rekao sam toj trojici o kojima stalno pričamo da bi
mogli malo da se odmore. Bili smo 2-2 u odluci da li da igraju, Miličić i
Gurović su rekli da su pravi sportisti i da žele da pobede svakoga. Morao
sam njihovu željuda prihvatim, znajući unapred da to može da bude dvosekli
mač.
Srbija neće imati predstavnika na OI u Pekingu. Za Evropski šampionat u
Poljskoj 2009. godine igraćemo kvalifikacije. Slavnić je rekao:
- Ovi mladi igrači su ipak pokazali da na njih mora da se računa, neće sa
ovim stati srpska košarka. Mislim da Peking nije ni trebalo da nam bude
meta, već nešto mnogo dalje. Sad pošto zaista nećemo ići u Peking, glupo je
da to apostrofiram. Ja sam čovek koji je hteo da radi na duže staze, nije
nama Peking bio u fokusu, već povratak na stare staze.
Na kraju, lepo konstatovaše novinari: naša košarkaška reprezentacija imaće
slobodno leto! Pa neće biti prenemaganja kome treba odmor, a kome ne, ko
hoće da igra, a ko ne. |
| |
| Milena Ružić |
|
|
| Ko i zašto napada novinare? |
| |
Podgorički list "Dan" već duže od tri godine, iz broja u broj, na naslovnoj
stranici postavlja pitanje: "Ko je ubio Duška Jovanovića", direktora i
suvlasnika tog lista.
 Drugi
podgorički list, "Vijesti", od 1. septembra ove godine svoju prvu stranicu
je, takođe, rezervisao za informacije i reagovanja o napadu na svog
direktora Željka Ivanovića (desno). Jovanović je ubijen krajem maja
2004. godine, a direktor, suvlasnik i novinar "Vijesti" Ivanović je pretučen
na samu desetu godišnjicu osnivanja tih novina.
Javnost, međutim, još nije dobila odgovor - ko je ubio Jovanovića, jer je
Viši sud u Podgorici krajem 2006. godine oslobodio krivice jedinog zvanično
osumnjičenog Damira Mandića.
Moguće je i da napad na Ivanovića padne u "zaborav", pošto je više slučajeva
teškog brutalnog nasilja, od ubistva do premlaćivanja, u proteklih
petnaestak godina u Crnoj Gori, još nerasvijetljeno.
Takoreći na istom mjestu gdje je pretučen Ivanović, prije gotovo godinu dana,
ubijen je Srđan Vojičić, a napadnut književnik Jevrem Brković. Do danas
ništa se ne zna ko je počinilac tog neđela.
Za crnogorsku javnost možda je još veća zagonetka - ko su organizatori ovih
napada, ili, kako se to direktnije kaže, "naručioci". Postavljaju se pitanja
- šta su motivi za ove napade, da li su isti njihovi inspiratori.
Prst se prvo upre u vlast, a nerijetko u sam njen "vrh", ili, čak, u
pojedince. Ivanović je upravo "državni vrh" optužio za navodne pritiske na
redakciju tog lista, koji, kako je naveo, traju "već tri-četiri godine", s
ciljem da se te novine uređuju onako "kako odgovara (Milu) Đukanoviću".
Slijedom te logike, ali i otvoreno, Ivanović je za premlaćivanje optužio
samog Đukanovića, kao "šefa familije, biološke ili kriminalne", koji je, "to
znaju vrapci, kapo u Crnoj Gori".
Bivši premijer je, pak, najavio tužbu protiv Ivanovića, ocijenivši da i
direktor "Vijesti" pripada onima koji, zbog neispunjenih ambicija, traže za
protivnika politički autoritet.
Đukanovićevo ime se u mnogim reagovanjima, povodom akata nasilja u Crnoj
Gori, stavlja u negativni kontekst, ponekad direktno, a češće kao
personifikacija dužeg perioda u Crnoj Gori obilježenog porastom opšteg "tranzicijskog"
nasilja od međuvlasničko-interesnih konfrotacija u privredi i biznisu, do
političkih sukoba i nasilništva u najširem smislu.
Tu i tamo, mada se ni tada to izričito ne kaže, Đukanoviću lično se i ne
pripisuje saučesništvo u aktima nasilja, ali se strelice sumnji odapinju
prema njegovom okruženju, nekim ljudima iz sfere biznisa sa kojima, navodno,
ima prijateljske i druge vrste bliskih odnosa.
Đukanoviću je više puta zamjereno to što se ne distancira od onih koji mu,
kako poneko ocjenjuje, kvare ugled. On to ne samo što nikada nije učinio,
već je, u nekim prilikama, prilično jasno stavio do znanja da se ne želi
odreći druženja i prijateljstva s tim ljudima.
Optužbe protiv Đukanovića, kao navodnog "podstrekača" akata nasilja, koje je
javno izrekao direktor "Vijesti" do sada su najdirektnije i najoštrije. Na
osnovu toga bi se reklo da je došlo "krajnje vrijeme" da se Đukanović obrati
javnosti i, ako su optužbe protiv njega neosnovane, prekine praksu da se na
njegov obraz natura sve što ne valja u Crnoj Gori.
S druge strane, indikativno je to što mete napada i nasilja u Crnoj Gori
nijesu iz iste političke opcije.
List "Dan" je, na primjer, od samog osnivanja opozicione orijentacije i "antiđukanovićevski",
dok su "Vijesti" počele da izlaze 1. septembra 1997. godine, neposredno
posle političkog preloma u Crnoj Gori kada je Đukanović odnio pobjedu u "dvoboju"
sa "miloševićevcima".
Jevrem Brković je, takođe, napadnut u nezavisnoj Crnoj Gori, za koju je bio
"i srcem, i dušom, i perom", a zbog te ideje je više godina proveo u egzilu,
u Hrvatskoj. Pitanje je zašto je napadnut baš sada, u nezavisnoj Crnoj Gori?
"Vijesti" su, takođe, podržavale ideju nezavisne Crne Gore, a lider tog
pokreta bio je upravo Đukanović.
Mogu li iz iste "političke kuhinje" biti naručeni ubistvo Jovanovića, napad
na Brkovića i prebijanje Ivanovića? Pitanje nije bez logike, a možda je
nasilje i bez logike.
Gdje tražiti odgovor - ko stoji iza akata nasilja Crnoj Gori? Da li samo u
politici, da li u samoj vlasti, konkretno, da li u "državnom vrhu"? Ili,
možda, u spregama političkog uticaja i biznisa, u činjenici da se politika i
ekonomski poslovi prepliću, na način daleko od očiju javnosti.
I medijske kuće, nerijetko, ulaze, i ušle su, u velike poslove. Jedan od
osnivača "Vijesti" i ne samo medijski veoma uticajan čovjek Miodrag Perović
saopštio je ovih dana da je Ivanović "napadnut nakon nedavnog pokušaja
jednog moćnog domaćeg lobija da uspostavi kontrolu nad listom".
Perović je dodao da se medijska kuća "Vijesti" od pokušaja tog "lobija",
kako je naveo, "odbranila uz pomoć međunarodnih prijatelja".
Indikativna je, pak, i ocjena eksperta Instituta za bezbjednosne studije
Evropske unije Džudi Bat koja je za jučerašnje "Vijesti" kazala da je "interesantno
vrijeme napada" na Ivanovića.
"Zato što baš sada Evropska komisija prikuplja materijale za svoj godišnji
izvještaj o progresu u Crnoj Gori", kazala je ona, ocijenivši da je napad na
Ivanovića nanio štetu ne samo njemu nego se "gotovo čini da je kreiran i da
ugrozi reputaciju Crne Gore u Evropi i njen kredibilitet kao potencijalne
članice EU", uoči potpisivaja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji u
oktobru. |
| |
Ilija Despotović,
Podgorica |
|
|
| Počeo filmski festival u Torontu |
| |
Crveni tepisi, nada za ulazak u nadmetanje za Oskare i tmurni pogled na
političku stvarnost obeležiće ovogodišnji međunarodni filmski festival u
Torontu, koji traje od 6. do 15. septembra.
Festival će otvoriti film "Fugitive Pieces" kanadskog režisera Džeremija
Podesve , priča o Poljaku koga progone uspomene na detinjstvo tokom Drugog
svetskog rata.
 Jedna
od najvećih filmskih smotri u svetu, festival u Torontu ove godine održava
se 32. put. Iako nije u rangu glamurozne venecijanske Mostre, taj festival
ključno je mesto za severnoameričke premijere i filmove koji teže Oskarima.
Ove godine, na programu je 349 filmova iz 55 zemalja, uključujući "Then She
Found Me", rediteljski debi Helen Hant , dobitnice Oskara za "Dobro da bolje
ne može biti", i Alison Istvud , ćerke Klinta Istvuda, koja će predstaviti
film "Rails and Ties".
Među filmovima koji bi mogli da se uključe u trku za Oskare su "Elizabeth,
the Golden Age", u kome se Kejt Blančet vraća ulozi britanske kraljice
Elizabete Prve iz filma "Elizabeta" iz 1998, kao i "The Assassination of
Jesse James by the Conjard Robert Ford" sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi.
Među "težim" političkim pričama su "Rendition" sa Ris Viderspun i Džejkom
Džilenhalom i "In the Valley of Elah" režisera "Fatalne nesreće" Pola Hagisa
, koji pružaju neuobičajen pogled na borbu protiv terorizma i žrtve rata.
Mračnije teme pojavljuju se u "Eastern Promises", priči o organizovanom
kriminalu u Londonu sa Vigom Mortensenom i Naomi Vots , kao i u filmu "Shake
Hands njith the Devil", adaptaciji knjige Kanađanina Romea Dalera o genocidu
u Ruandi.
Džordž Kluni igra u filmu "Michael Clayton", dok je Šon Pen režiser filma
"Into the Njild", u kojem debitant Emil Herš igra studenta koji pokušava da
preživi u divljini Aljaske.
Američka politika tema je filma "Man from Plains", dokumentarne priče o
bivšem američkom predsedniku Džimiju Karteru , kao i "Captain Mike across
America", u kojem režiser Majkl Mor obilazi kampuse američkih koledža sa
porukom protiv Džordža Buša pred predsedničke izbore 2004.
Festival će zatvoriti film "Emotional Arithmetic", priča o preživelima iz
logora Dransi kraj Pariza iz kojeg su mnogi tokom Drugog svetskog rata bili
prebacivani u nacističke koncentracione logore.
Najbolji film festivala, koji će dobiti nagradu Pipls čois , odabraće
publika. |
| |
| |
|
|
| Pavarotijeva smrt nenadoknadiv gubitak |
| |
Slavni italijanski tenor Lučano Pavaroti, koji je umro juče u zoru u Modeni,
bio je "div 20. veka", izjavio je italijanski ministar kulture Frančesko
Ruteli.
"Lučano Pavaroti je bio div 20. veka. Iza sebe je ostavio prazninu i to je
nenadoknadiv gubitak za sve ljubitelje italijanske muzike", navodi se u
Rutelijevom saopštenju koje prenose svetske agencije.
 Vest
o Pavarotijev smrti italijanski filmski režiser Franko Zefireli
prokomentarisao je rečima: "Bilo je puno tenora, a onda se pojavio Pavaroti".
Španski tenor Plasido Domingo, koji je sa Pavarotijem i Hoseom Karerasom od
1990. formirao "Tri tenora", naveo je da se "uvek divio njegovom božanskom
glasu".
"Voleo sam njegov izvanrednan smisao za humor. Ponekad smo, na našim
koncertima sa Hoseom Karerasom, zaboravljali da nastupamo pred publikom koja
je platila ulaznice, jer smo se nas trojica tako doobro zabavljali", dodao
je.
Treći u triju, Kareras, rekao je da je Pavarotijeva smrt "veliki gubitak".
"Ne samo da je imao jedan od najboljih glasova svih vremena, već je bio i
blizak prijatelj. Uvek smo se dobro slagali. Srećan sam što sam ga poznavao.
Bez sumnje, bio je jedan od najznačajnijih tenora svih vremena. Bio je divna
osoba, harizmatična ličnost. I dobar igrač pokera", dodao je Kareras.
Španski sopran Monserat Kabalje izjavila je da je Pavaroti bio njena "srodna
duša". "Pevala sam mnogo, mnogo puta s njim, i često snimala s njim. Veoma
sam ga volela, a divila mu se još više. On je bio divno ljudsko biće".
Japanski dirigent Seiđi Ozava rekao je da žali za "višede-cenijskim
prijateljem".
"U šoku sam i veoma tužan. Bili smo prijatelji decenijama. Njegova boja
glasa je bila toliko specifična da sam ga uvek prepoznavao kad bih čuo
njegove pesme" naveo je maestro. |
| |
| |
|
|
| Vojska ostaje, policiju raspustiti |
| |
Iračke bezbednosne snage neće biti u stanju da prezumu kontrolu nad zemljom u
narednih 18 meseci, dok je korupcija toliko prožela policija te zemlje da je
treba potpuno raspustiti, navodi se u nezavisnoj analizi bivših američkih
oficira.
Studija rađena pod nadzorom general marinaca SAD u penziji Džejmsa Džonsa
(desno) daje temeljan i detaljan pogled na iračke snage bezbednosti.
Agencija AP ocenjuje da će ta studija značajno uticati na predstojeću debatu
u Kongresu SAD o ratu u Iraku.
Republikanci uspeh iračkih snaga bezbednosti smatraju odlučujućim za
povratak američkih trupa, dok sve veći broj demokrata kaže da bi SAD u
potpunosti trebalo da prestanu da obučavaju i opremaju iračke snage.
Panel od 20-tak članova, uglavnom visokih vojnih i policijskih oficira u
penziji zaključio je da iračka vojska može postati održiva, nezavisna
bezbednosna snaga, premda se predviđa da će biti potrebno još najmanje dve
godine odgovarajuće logističke ispomoći.
U izveštaju se takođe iznosi oštra procena rada iračkog ministarstva
unutrašnjih poslova i predlaže ukidanje iračke nacionalne policije, za koju
se ocenjuje da je disfunkcionalna i infiltrirana ekstremistima.
Opšta ocena je da iračke snage imaju potencijala, kao i da one održavaju
sveukupno stanje iračkog društva, te da je političko pomirenje ključno za
okončanje međuverskih sukoba u Iraku.
SAD su potrošile 19,2 milijardi dolara (14,1 milijardi evra) za razvoj
iračkih snaga i planiraju da sledeće godine potroše još 5,5 milijardi dolara
(4 milijarde evra).
Džons, bivši komandant američkih trupa u Evropi i bivši komandant marinaca,
trebalo bi u danas da svedoči u Kongresu SAD. Američki ministar odbrane
Robert Gejts i drugi zvaničnici Pentagona već su obavešteni o nalazima
studije. |
| |
| |
|
|
| Pretnje nasiljem u postizanju nezavisnosti
neprihvatlive |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su pretnje nasiljem, koje se
koriste kao ključni argument u dostizanju nezavisnosti Kosova, "apsolutno
neprihvatljive".
Svaka država, koja se stvara pod pretnjom nasilja, postaje faktor
destabilizacije, uzrok početka teških procesa sa dalekosežnim posledicama,
rekao je Tadić ruskoj agenciji Itar-Tas, dodajući da se "Srbija ne može
saglasiti sa takvim razvojem događaja".
 Tadić,
na slici desno, je naveo da Kosovo nije spremno za nezavisnost i iz
unutrašnjih razloga.
"Na Kosovu sada ne postoji mogućnost da se izgradi savremeno društvo koje je
sposobno da uvažava ljudska prava, uključujući i građane nealbanskog porekla",
rekao je predsednik Srbije.
Nezavisnost Kosova stvorila bi "presedan, koji bi krio u sebi ogromnu
opasnost od destabilizacije u mnogim drugim regionima sveta", rekao je Tadić,
dodajući da bi svi oni koji teže nezavisnosti, pozdravili odluku o
nezavisnosti Kosova, kako bi to iskoristili u sopstvenom interesu.
"Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova ne samo zato što je to njena
obaveza kao države, već i iz ubeđenja da bi na taj način isprovocirala
nestabilnost u celom svetu", kazao je srpski predsednik.
Tadić je kazao da je kosovski problem umnogome isprovociran spoljnom
podrškom albanskom separatizmu.
"Veliki problemi su se pojavili upravo zato što su neke strane zemlje
podržavale kosovske Albance i njihovu težnju ka nacionalnoj nezavisnosti.
Oni su se nadali da će tu nezavisnost dobiti do leta ove godine, i kada se
njihova očekivanja nisu ispunila, nastupilo je razočarenje", rekao je Tadić.
Srpski predsednik je rekao da je uvek, čak i u najtežim trenucima, Rusija
štitila pozicije Srbije, a Srbija Rusije.
"Ubeđen sam da i danas među nama postoji potpuno razumevanje po svim
aspektima političke situacije, kako u Istočnoj Evropi, i na Balkanu, tako i
u globalnim pitanjima", naveo je srpski predsednik, izražavajući uverenje da
će se ti odnosi u budućnosti još više produbljivati. |
| |
| |
|
| |
|
|
