|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1119, 7. septembar 2007.
| Patrijarh Pavle pisao premijeru Koštunici |
| |
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica primio je danas pismo patrijarha
srpskog Pavla u kojem je ocenjeno da zabrana ulaska u Crnu Goru episkopu
mileševskom Filaretu predstavlja kršenje pozitivnih propisa i prava
garantovanih međunarodnim dokumentima.
U pismu srpskog patrijarha, koje je dostavljeno iz Vlade Srbije, ocenjeno je
da je "nesporno da je episkopu Filaretu onemogućeno da obavlja svoju dužnost
u pljevaljskom delu Mileševske eparhije, na delu teritorije u Crnoj Gori, i
to kršenjem prava koja su garantovana postojećim pozitivnim propisima i
međunarodnim dokumentima".
 Episkop
mileševski štrajkuje glađu na granici Crne Gore, jer mu je zabranjen ulaz,
pošto je na listi osoba za koje se sumnja da pomažu haškim beguncima.
U pismu se navodi da je "stav prezentovan medijima da je razlog zabrane
ulaska u Crnu Goru činjenica da je episkopovo ime na spisku lica koja pomažu
osumnjičenima za ratne zločine pravno neutemeljen".
Dodaje se da crnogorski državni organi nisu ni predočili ni uručili episkopu
Filaretu nijedan pismeni akt kao osnov za zabranu ulaska u Crnu Goru koji bi
mu, kako se navodi, dao potpunu i tačnu informaciju o razlozima takvog
postupanja, a ujedno omogućio pravo na eventualnu žalbu, tužbu ili pak
stvorio uslove za iniciranje odgovarajućeg postupka za zaštitu prava koja su
povređena.
"Nesporna je činjenica da protiv vladike Filareta nikada nijedan državni
organ bilo koje zemlje nije doneo pravni akt ili odluku kojom je utvrđeno da
je vladika pomagao lica koja su izvršila krivična dela", piše u pismu koje
je patrijarh Pavle uputio premijeru Koštunici.
"Nesporna je i činjenica da protiv preosvećenog nigde i nikada nije pokrenut
bilo kakav krivični ili drugi postupak, koji su predviđeni za lica koja
pružaju pomoć licima nakon izvršenog krivičnog dela", navodi se u pismu.
U pismu se dodaje da "u odsustvu bilo kakvog pravnog akta kojim je
ustanovljena zabrana ulaska u Crnu Goru ostaje apsolutno nejasno od kakvog
je pravnog značaja za postupanje državnih organa Crne Gore navodni spisak
Tužilaštva u Hagu".
"Ta lista Tužilaštva u Hagu, koja je sakrivena od javnosti i od lica koja se
navodno pominju u njoj, ne sme i ne može da bude iznad prava garantovanih
međunarodnim dokumentima i domaćim pozitivnim propisima", dodaje se u pismu.
"U nadi da ćete imati puno razumevanje za ozbiljnost ovog slučaja, i da ćete
snagom svoga autoriteta sprečiti da tajni spiskovi, napravljeni po tajnim
kriterijumima, u tajnoj proceduri, budu iznad prava garantovanih
međunarodnim dokumentima primite, gospodine predsedniče, izraze našeg
osobitog poštovanja", piše u pismu patrijarha Pavla premijeru Koštunici. |
| |
| |
|
| |
| Sekulić najavio rešenje u vezi sa Filaretom |
| |
Crnogorski ministar kulture Predrag Sekulić izjavio je da se naziru neka
rešenja u vezi sa episkopom mileševskim Filaretom.
 "Vlada
je u više navrata imala konsultacije o potpunom postu vladike Filareta i u
ovom se trenutku naziru neka rešenja. Iz komunikacija koje kolege iz drugih
resora imaju sa institucijama Evropske Unije (EU) tražimo rešenje, bilo da
uđe u pratnji državnih organa ili neko drugo", rekao je Sekulić novinarima
nakon sednice Vlade.
On je naglasio da je stav Crne Gore prema tom problemu prvenstveno posledica
odnosa prema evropskim institucijama, a nikako odnosa prema Srpskoj
pravoslavnoj crkvi, episkopu Filaretu ili bilo kome lično.
"Ukoliko je neka zemlja članica evropskih institucija i ukoliko želi da bude
u EU mora poštovati odluke koje donose njene institucije. U istoj situaciji
mislim da bi i Vlada Srbije postupila isto", kazao je Sekulić.
Haški begunci nisu amnestirani ni u Srbiji, rekao je Sekulić i istakao da ne
zna zašto bi sada odluka Vlade Crne Gore, koja se pre svega odnosi na
poštovanje institicije Haškog tribunala bila tretirana drugačije nego kao
odnos prema EU. |
| |
| |
|
| |
| Sva sredstva su legitimna u odbrani
teritorija |
| |
Predsednik Srpskog nacionalnog veća (SNV) severnog Kosova i Metohije Milan
Ivanović izjavio je da Srbija treba da poštuje Ustav i da kaže jasno i
glasno da će braniti teritorijalni integritet svim raspoloživim sredstvima.
"Srbija svoje interese treba da brani svim legitimnim sredstvima i pravnim i
diplomatskim, a sva su legitimna u odbrani od napada, nasilja i otimanja
teritorije", rekao je Ivanović agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, snishodljivim ponašanjem i nojevskom politikom Srbija
neće postići nista i neće zaštiti nacionalne i državne prioritete i interese.
 Ivanović
(desno) je naglasio da je važno da se kaže šta će država uraditi jer se na
taj način može preventivno delovati i sprečiti neželjen scenario.
Prema njegovim rečima, nije adekvatno i ne može se govoriti o diplomatskim
sredstvima zaštite srpskih interesa kada postoji pretnja nasiljem.
"Srbija mora napraviti alternativni plan i scenario reagovanja u svakoj
mogućoj situaciji, a ne da se ponavlja infantilno, sterilno i jalovo da će
se interesi braniti diplomatskim putem", naglasio je Ivanović i dodao "ako
Vas neko napadne fizički nikakva diplomatija tu ne pomaže".
Ivanović je rekao da je, ako Albanci počnu sa nasiljem i ako međunarodna
zajednica, Kfor i UNMIK ne preduzmu ništa kao ni 17. marta 2004., a ni svih
ovih osam godina, pitanje šta će Srbija uraditi - zabiti glavu u pesak i
mirno posmatrati nasilje nad Srbima i otimanje dela teritorije ili će morati
da podrži pravo na samozaštitu pred naoružanim i organizovanim Albancima.
"Ne znam zašto se predstavnici Demokratske stranke plaše da spomenu povratak
srpske vojske i policije na Kosovo, a kunu se u pokojnog premijera koji je
govorio da se mora ostvariti sve iz Reozlucije 1244 što se tiče povratka
vojske i policije", kazao je i Ivanović i dodao da deo vlasti uz sve to vodi
i drugačiju politiku i smanjuje vojsku u trenutku kad je zemlja ugrožena. |
| |
| |
|
| |
| Konstituisano Veće za saradnju RS i Srbije |
| |
U Banjaluci je juče konstituisano Veće za saradnju Republike Srpske (RS) i
Srbije čiji je zadatak da prati realizaciju Sporazuma o specijalnim i
paralelnim odnosima RS i Srbije.
Prvoj sednici Veća prisustvovali su predsednici i premijeri Srbije i RS
Boris Tadić i Milan Jelić, te Vojislav Koštunica i Milorad Dodik, koji su
razmatrali dosadašnju saradnju između RS i Srbije i dogovorili realizaciju
novih projekata u okviru Sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima.
 Predsednik
Srbije Boris Tadić je nakon sednice novinarima rekao da prva sednica Veća za
saradnju Srbije i RS ima političku i ekonomsku dimenziju, poručujući da
Srbija učešćem u radu ovog veća želi da doprinese stabilnosti u regionu.
"Srbija želi najtešnju moguću saradnju u regionu i želi da ponudi iste takve
odnose i Federaciji BiH", istakao je Tadić.
On je naglasio da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, Dejtonski
sporazum i ostale međunarodne sporazume koje se odnose na region, jer se "samo
na takav način testira pravni osnov za stabilnost u celom regionu, imajući u
vidu sve političke procese sa kojima se suočavamo u ovoj i u narednim
godinama".
Govoreći o realizaciji Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima, Tadić
je kazao da srpske kompanije imaju svoje legitimne interese na prostoru RS i
cele BiH i obrnuto, ističući da se na ovaj način želi podstaknuti ekonomska
saradnja.
"Mi smo danas dali politički impuls kompanijama u oblasti elektroprivrede da
razmotre mogućnost integracije elektroprivrednih sistema. Smatramo to
strategijski veoma važnim za građane koji žive sa obe strane Drine, kao i
našim doprinosom evropskim sporazuma iz oblasti elektroprivrede i energetike",
kazao je Tadić.
Predsednik Srbije dodao je da je razgovarano o pitanjima regionalne saradnje
u oblasti zaštite od elementarnih nepogoda.
On je još poručio da je Srbija spremna da i Robnim rezervama Federacije BiH
pozajmi žito, kao što je to učinila kada je reč o RS.
Predsednik RS Milan Jelić rekao je na istoj konferenciji za novinare da je
na današnjem sastanku zaključeno da treba ići na brže i efikasnije
regionalno povezivanje kako bi BiH što skorije potpisala Sporazum o
stabilizaciji i pridruživanju EU.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da saradnja između RS i Srbije "intezivna
i u duhu regionalne saradnje, kao i zajedničkih vrednosti i opredeljenosti
Srbije i RS u pravcu evropskih integracija".
Navodeći da je i pre uspostavljanja Veća za saradnju između Srbije i RS
počela intezivna saradnja na planu telekomunikacija, bankarstva i osiguranja,
Koštunica je rekao da se danas razgovaralo o integraciji elektroprivreda i
upotrebi vodenih resursa, kao i saradnji robnih rezervi.
Prema njegovim rečima, dogovoreno je i pojednostavljivanje procedura i
otklanjanje administrativnih prepreka kako bi ta saradnja bila efikasnija.
Premijer Srbije je još kazao da će dve vlade pripremiti zajednički projekat
na osnovu kojeg bi u RS bila izgrađena osnovna škola pod nazivom "Srbija".
 Premijer
RS Milorad Dodik rekao je Srbija i RS treba da iskoriste sve mogućnosti koje
pružaju Dejtonski sporazum i Sporazum o specijalnim odnosima kako bi
intenzivirale saradnju.
On je takođe najavio integraciju elektroprivreda RS i Srbije, pozivajući i
ostale elektroprivrede u regionu da se pridruže ovoj inicijativi, dodajući
da će RS i Srbija nastaviti da ispunjavaju svoje obaveze koje imaju kao
potpisnice Sporazuma o elektroenergetskoj zajednici jugoistočne Evrope.
Dodik je najavio da će dve vlade zajednički raditi na izgradnji
hidroelektrane "Buk Bijela" i hidroelektrana na Drini.
Sledeća sednica Veća će biti održana u Beogradu, a pre nje će se sastati
ekspertski timovi kako bi razmotrili ekonomskih ulaganja i zajedničku
saradnju u oblasti kulture i obrazovanja.
Predsednici i premijeri Srbije i RS su potom posetili obnovljeni hram "Hrista
spasitelja" u centru Banjaluke.
Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama između RS i Srbije potpisan je u
septembru prošle godine, a nedavno su ga ratifikovala oba parlamenta |
| |
| |
|
| |
| Na referendumu odlučiti o ulasku u NATO |
| |
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da bi o ulasku u NATO
trebalo da odlučuju građani na referendumu.
Đelić je u intervjuu nedeljniku NIN kazao da odluku o ulasku u NATO ne mogu
doneti nijedan političar i nijedna stranka.
Na pitanje da li postoji spor u Vladi Srbije oko ulaska u NATO, on je kazao
da "vlada sprovodi jedinstvenu državnu politiku za Kosovo i Metohiju koja je
uspešna baš zbog toga što nije stranačka".
"To je srpsko jedinstvo koje je delotvorno i isti recept se mora primeniti i
na druga pitanja. Ne treba strančariti oko tako krupnih pitanja", kazao je
Đelić.
Kako je dodao, pored jedinstvene politike za Kosovo vlada je u prvih sto
dana "jednoglasno usvojila Prezentacioni dokument za Partnerstvo za mir, što
reguliše i naš sadašnji odnos, prema NATO-u".
Kada je reč o izborima, Đelić smatra da treba poštovati Ustavni zakon koji
nalaže da se predsednički i lokalni izbori raspišu do kraja godine.
Međutim, kako je naveo, Demokratska stranka smatra da bi optimalan razvoj
događaja bio da se predsednički izbori održe do kraja godine, a zatim
lokalni izbori "u razumnom roku od nekoliko meseci".
On očekuje da će koalicioni partneri "nešto tako približno i podržati".
Đelić je kazao da vladina koalicija deluje skladno i da već postiže značajne
rezultate i naveo da bi bilo logično i da biračima iznesu jednu zajedničku
ponudu i na drugim nivoima vlasti. |
| |
| |
|
| |
| Beograd dobio poziv za londonski sastanak za
18. septembar |
| |
Zvanični Beograd dobio je poziv za novi sastanak sa međunarodnom posredničkom
trojkom za status Kosova 18. septembra u Londonu, potvrđeno je juče agenciji
Beta u kabinetu ministra spoljnih poslova Srbije.
Posrednička trojka pozvala je Prištinu na razgovore dan kasnije, 19.
septembra, takođe u Londonu, a poziv na taj sastanak je primio predsednik
Kosova Fatmir Sejdiu.
Prethodni sastanak posredničke trojke sa delegacijama Beograda i Prištine
održan je 30. avgusta u Beču. |
| |
| |
|
| |
| Šefovi diplomatija Kontakt grupe 27.
septembra |
| |
Sastanak šefova diplomatija zemalja Kontakt grupe za Kosovo biće održan 27.
septembra u Njujorku, najavili su ministri spoljnih poslova Francuske i
Velike Britanije Bernar Kušner i Dejvid Miliband.
"Velika Britanija će organizovati sastanak ministara Kontakt grupe (SAD,
Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Rusija i Italija) 27. septembra u
Njujorku kako bi procenila napredak" u pregovorima, napisali su Kušner i
Miliband u tekstu koji objavljuje pariski "Mond".
Sastanak će biti održan na marginama godišnjeg zasedanja Generalne skupštine
UN. Kontakt grupa za Kosovo treba da do 10. decembra podnese izveštaj
generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. |
| |
| |
|
| |
| Srbija prednjači u rastu bankarskog tržišta |
| |
Bankarsko tržište u srednjoj i istočnoj Evropi nastavlja sa vanprosečnim
rastom a prednjači Srbija sa 51 odsto i Rumunija sa rastom od 47 odsto.
Prema izveštaju analitičara za region srednje i istočne Evrope (CEE)
Rajfajzen riserča , u 2006. je ukupni bilans banaka u regionu porastao za 28
odsto i iznosi 1.087 milijardi evra.
 Ukupni
bilans na bankarskom tržištu u zemljama CEE nastavio je da raste i posle
rekordne stope rasta od 31,2 odsto u 2005. godini, navodi se u izveštaju
Rajfajzena.
Glavni pokretači rasta u regionu CEE bila su bankarska tržišta Zajednice
nezavisnih država (za potrebe studije uključene su Belorusija, Rusija i
Ukrajina), koja su imala rast od 41,7 odsto, i bankarska tržišta jugoistočne
Evrope s rastom od 36,7 odsto.
Bankarska tržišta srednje Evrope, koja imaju naprednije bankarsko tržište,
porasla su za 15,8 %, navodi se u izveštaju.
Iznadprosečnu dinamiku rasta lane osim Srbije i Rumunije zabeležile su
Ukrajina i Rusija, koje su najveća bankarska tržišta u regionu (svaka po 42
odsto), zatim Bugarska i Belorusija (svaka 28 odsto). Slovačka je zabeležila
najniži rast, koji je ipak dostigao značajnih 10 odsto.
U izveštaju se navodi i da će se bankarska tržšita CEE do kraja 2011. više
nego udvostručiti - sa iznosa ukupnog bilansa od 1.087 milijardi evra u
2006. na oko 2.500 milijardi evra do kraja 2011.godine. Pretpostavlja se i
da će obim tržišta dostići više od 5.000 milijardi evra u 2016, što odgovara
prosečnoj godišnjoj stopi rasta od oko 17 odsto.
U regionu CEE raste potražnja za bankarskim proizvodima, i u delu
kreditiranja i u delu depozita. Kao rezultat toga, gotovo sve
internacionalne banke koje posluju u regionu sada se usredsređuju na
poslovanje sa stanovništvom.
Ruska Sberbank ima ukupni bilans od 100,5 milijardi evra i najveća je banka
u srednjoj i istočnoj Evropi. Sledi Unikredit Italija, sa konsolidovanim
bilansom od 91,0 milijardi evra.
Austrijske banke drže drugo i treće mesto: Erste Banka sa bilansom od 59,3
milijardi evra i Rajfajzen (Raiffeisen) International (55,9 milijardi evra).
Sa ukupnim bilansom od 42,6 milijardi evra, KBC iz Belgije nalazi se na
četvrtom, a Sosijete ženeral (40,0 milijardi evra) na petom mestu. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
