|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1119, 7. septembar 2007.
| Ljudi će u budućnosti biti biseksualni |
| |
Ljudi će u budućnosti biti biseksualni, a seks će biti pitanje emocija, a ne
reprodukcije, smatraju italijanski naučnici.
"Budućnost je biseksualna", ocenio je nedavno bivši italijanski ministar
zdravlja, onkolog Umberto Veronezi, podstakavši polemiku među naučnicima. U
intervjuu za italijanski list "Riformista", Veronezi je rekao da se ljudska
vrsta kreće ka "jedinstvenom modelu".
 Razlike
između muškarca i žene se smanjuju, jer muškarci više ne moraju da se "bore
za opstanak" kao nekada, pa proizvode manje androgenih hormona, a žene,
suočene sa novim ulogama u današnjem društvu, proizvode manje estrogenih
hormona. Organi za reprodukciju zbog toga atrofiraju, tvrdi taj naučnik.
"To, i činjenica da sa veštačkom oplodnjom i kloniranjem, seks više nije
jedini put koji vodi rađanju, u potpunosti će oduzeti seksualnom činu
reproduktivni cilj. Seks će i dalje postojati, ali samo kao emotivni čin,
dakle neće više biti toliko značajno ako odaberemo za seksualnog partnera
osobu istog pola", upozorio je Veronezi.
Da li to znači da ćemo svi biti biseksualni? Italijanski naučnik smatra da
je to "cena prirodne evolucije vrsta".
"A ta cena je pozitivna, jer nastaje iz želje za jednakošću polova: u
poslednjih 20 godina žene preuzimaju sve aktivniju ulogu u društvu, a to sa
sobom nosi umanjivanje razlika među polovima", ukazao je Veronezi.
Prema njegovim rečima, žene će zapravo postati muževnije, a muškarci -
ženstveniji. On kaže da je taj proces već u toku: od kraja Drugog svetskog
rata do danas plodnost spermatozoida je u proseku opala za 50 odsto.
Veća jednakost među polovima ne znači i potpuni nestanak razlika,
precizirala je seksolog Kjara Simoneli, docent na Univerzitetu u Rimu.
"Uslediće veća sloboda, pre svega oslobađanje od stereotipa i predrasuda.
Taj fenomen tek počinje da se razvija, a utvrdiće se tek kroz dve ili tri
generacije", ocenila je Simonelijeva za list "Korijere dela sera".
Revolucija koja će uslediti biće i biološka i kulturna.
"Promene u mentalitetu i genetska evolucija su povezani fenomeni, koji
međusobno utiču jedan na drugog. Ipak, radi se o veoma sporim procesima.
Biseksualno društvo je još veoma daleko", rekla je Simonelijeva.
Iako je biseksualnost već postojala u antičkoj Grčkoj, gde muškarci nisu
skrivali svoju strast prema mladićima, u "staro vreme ona je bila mnogo
drugačija od onoga što pod tim pojmom smatramo danas", kazala je Eva
Kantarela, profesorka na univerzitetu u Rimu, autorka knjige "Prema prirodi
- Biseksualnost u antičkom svetu".
"Nije postojala mogućnost izbora s kim i kako imati seksualnu vezu, već je
taj fenomen imao stroga pravila i bio je privilegija dozvoljena samo
muškarcima.
Odrastao muškarac mogao je da ima odnos sa mlađim, ali je bilo obavezno da
ima aktivnu ulogu. Kada bi dostigli određen uzrast, adolescenti bi gubili
pasivnu ulogu", ukazala je Eva Kantarela.
Žene su u antičkoj Grčkoj bile supruge i majke. Ljubav prema bračnoj
partnerki, koja je postojala uporedo sa onom za druge muškarce, bila je
drugačije prirode i kod starih Grka imala je i drugo ime - "filia", nasuprot
"erosu" koji je označavao strast.
Za razliku od Veronezija, za koga promene koje će uslediti u seksualnosti
imaju pozitivnu vrednost, antropolog Fjorenco Fakini upozorio je da se
razdvajanje reprodukcije od seksualnosti i porodice, ne može smatrati
napretkom ljudske vrste.
"Reprodukcija za čoveka nije samo susret partnera za oplodnju, već
podrazumeva i odnose između dve osobe. Čovekova priroda to zahteva", rekao
je Fakini.
Seksualna orijentacija vrsta definisana je biološki i ne može se isključiti,
ocenio je taj naučnik. |
| |
| |
|
| |
| Uprkos ekonomskom bumu sve više dece na ulici |
| |
U Rusiji je sve više zlostavljane i zanemarivane dece uprkos ekonomskom bumu
koji je zemlji doneo do sada neviđeno bogatstvo. U izveštaj ruskog
ombudsmana za ljudska prava navodi se da se dečja prava sistematski krše.
Dok je prihod od eksploatacije nafte doneo bogatstvo manjem broju Rusa,
siromaštvo, propadanje društva i alkoholizam, koji su u korenu zlostavljanja
i zanemarivanja dece, produbili su se od 1991. godine kada se raspao
Sovjetski Savez.
Osetljivost ruske javnosti prema deci ipak raste kako se Rusi suočavaju sa
činjenicom da se populacija od 1993. godine smanjila za četiri od-sto,
odnosno pala na 142,7 miliona stanovnika.
Presednik Vladimir Putin je prošle godine u obraćanju naciji rekao da je
zemlja na ivici demografske krize i da je ruskoj deci potrebna posebna briga.
Zvaniča statistika pokazuje da je broj dece u Rusiji u poslednjih osam
godina opao sa 36 na 29 miliona, delom zbog niske stope rađanja, ali i zbog
zastarelog sistema zdravstevene nege, siromaštva, alkoholizma i neobuzdanog
kriminala.
Moskovska nevladina organizacija "Dečja prava" saopštila je da svake godine
oko 2.000 dece u Rusiji ubiju roditelji ili rođaci, što je skoro sedmoro na
100.000 dece.
U SAD, na primer, 2005. godine ukupna stopa ubistva dece mlađe od 13 godine
bez obizra na počinitelja zločina bila je 1,4 na 100.000, dok za starosnu
grupu između 14 i 17 godina taj broj 4,8 na 100.000 dece.
Prema izveštaju UNICEF-a, stopa samoubistava ruske omladine između 15 i 19
godine je 20,2 na 100.000, dok je u SAD ta stopa 8,2 na 100.000.
Organizacija "Dečja prava", takođe navodi da oko 50.000 ruske dece - ili
jedno na svakih 580 - pobegne od kuće svake godine, dok 20.000 njih pobegne
iz državnih sirotišta i sličnih institucija.
Boris Altšuler, koji je na čelu "Dečjih prava", navodi potresnu priču
11-godišnjeg Vlada iz sibirskog grada Kurgana. Vladova majka alkoholičarka
je izgladnjivala sina, izvrgavala ga poruzi i tukla ga. Vlad se obesio, a
majka je osuđena na dve i po godine zatvora jer je dovela sina do
samoubistva.
"Mnogi ljudi decu smatraju svojom imovinom. Ne postoji svest da imaju neku
društvenu odgovornst za svoju decu", izjavio je Altšuler za AP.
Vlasti ili ne mogu ništa da urede ili mogu da oduzmu decu od roditelja i da
ih smeste u sirotište, kaže Altšuler i dodaje da nema srednjeg puta poput
starateljske porodice ili nadžora socijalnih radnika. Nema ni zakona koji
obavezuje državu da deluje. "Cela zemlje je jedna fabrika za pravljenje
siročića".
Prema ombudsmanu za ljudska prava, broj siročića ili dece čiji su se
roditelji odrekli starateljskog prava je u proteklih osam godina porastao za
skoro 20 odsto i sada je takve dece više od 730.000.
Zajedno sa jačanjem svesti u Kremlju za prava detata, povećana je i pažnja
koju ruski mediji poklanjaju slučajevima poput sedmogodišnjeg dečaka iz
rudarskog grada Gurjevka na jugozapadu Sibira. On je smešten u bolnicu zbog
ciroze jetre poš-to ga je na alkohol naveo otac, kome je bio potreban ortak
u opijanju. |
| |
| |
|
| |
| Poljska gubi poslanike u EP zbog
gastarbajtera |
| |
Masovna emigracija Poljaka na zapad, pre svega u Veliku Britaniju, preti da
postepeno smanji uticaj koji Poljska ima u Evropskom parlamentu.
Novi predlog nacionalnih kvota za poslaničke mandate u EP predviđa da ključ
bude broj građana koji u zemlji zaista žive, a ne klasični podatak o broju
stanovnika.
 Poljska
bi zbog skoro dva miliona gastarbajtera koji su od ulaska zemlje u EU otišli
za poslom i boljom zaradom u druge zemlje, prema novom predlogu bi od 2009.
imala skoro 10 odsto evroposlanika manje - 50 umesto sadašnja 54.
Više evroposlanika imaće Španija, u kojoj živi čak 4,5 miliona ljudi više
nego 2000. godine, zatim Francuska, Švedska, Austrija, Bugarska, Letonija,
Slovenija i Malta.
"Poljska populacija se u poslednjih sedam godina smanjila za oko milion
ljudi", objasnio je poljskoj agenciji PAP izvestilac za novu podelu mandata
u EP Alan Lamasur.
"Nova podela ne uzima u obzir talas emigranata koji nisu iz Poljske otišli
zauvek već samo privremeno", protestovala je poljska poslankinja Genovefa
Grabovska.
Emigracija Poljaka poslednjih godina uticala je i na promenu demografske
strukture i uzrasta stanovništva u zemlji, koja zajedno sa Slovačkom i
Irskom spada u najmlađa društva u Evropskoj uniji. Prosečni Poljak prema
najnovijoj studiji star je 36,7 godina. |
| |
| |
|
| |
| Klimatske promene u centru pažnje samita |
| |
Zemlje azijsko-pacifičkog regiona složile su se danas na godišnjem samitu da
su klimatske promene od "vitalnog interesa" ali su ostale nesuglasice oko
toga da li treba utvrditi projekcije povećanja efikasnosti upotrebe energije.
"Klimatske promene, sigurnost snabdevanja energijom i čist razvoj su od
vitalnog značaja za ekonomije APEK-a", navodi se u nacrtu dokumenta
dostavljenog liderima Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje na samitu u
Sidneju.
 Australija
je u nacrtu dokumenta, koji nazivaju Sidnejskom deklaracijom, i za koji ima
podršku SAD, predvidela da se lideri 21 članice APEK-a sporazumeju o novoj
globalnoj osnovi za borbu protiv klimatskih promena.
Sporne u predlogu su projekcije kojima se stremi a tiču se smanjenja emisije
gasova koji izazivaju efekte staklene bešte i koji su, smatraju naučnici,
uzrok klimatskih promena.
Australija, ponovo uz podršku SAD, ukazuje da Protokol iz Kjota, najvažniji
svetski sporazum o klimatskim promenama, nije obavezao velike zagađivačke
prirodne sredine u zemljama u razvoju, poput Indije i Kine, u meri u kojoj
je industrijski razvijene zemlje.
Prva faza Protkola iz Kjota ističe 2012. pa se u poslednje vreme čine brojni
napori da se nađe formula koja će ujediniti razvijene zemlje i zemlje u
razvoju kada je reč o klimatskim promenama.
SAD i Australija nisu pristupile Protokolu iz Kjota zato što smatraju da bi
projektovano smanjenje emisije štetnih gasova nepovoljno delovalo na njihov
ekonomski rast.
Zato te zemlje žele da lideri APEK-a usvoje novi odgovor na klimatske
promene kojim će i Kina drugi veliki zagađivači iz grupe zemalja u razvoju
dobiti obavezu da smanje emisiju štetnih gasova u određenoj meri.
Ministri spoljnih poslova i trgovine APEK-a, kako se navodi u nacrtu
dokumenta, sporazumeli su se i o brojnim rutinskim pitanjima, uključujući
unapređenje slobodne trgovine među članicama, borbu protiv korupcije i
terorizma, mere za veću bezbednost hrane.
Lideri APEK-a usvojiće i poseban dokument kojim se traži hitno okončanje
tekuće runde svetskih trgovinskih pregovora. |
| |
| |
|
| |
| Kina negira da su njeni hakeri napali mrežu
Pentagona |
| |
Kina je odbacila navode da su hakeri koje kontroliše njena vojska uspešno ušli
u mrežu Pentagona i ocenila da su takve tvrdnje proizvod opasnog "hladnoratovskog"
načina mišljenja.
Londonski "Fajnenšal tajms" je pozivajući se na bivše i aktuelne američke
zvaničnike preneo da su hakeri kineske Narodna oslobodilačke vojske u junu
upali u mrežu ministarstva odbrane SAD, uzeli podatke i izazvali pad sistema.
 Ti
navodi su usledili nedelju dana nakon što je nemačka kancelarka Angela
Merkel iznela slične tvrdnje da su kineski hakeri u mrežu nemačke vlade
ubacili programe za špijuniranje.
Kina je kao i prethodne navode Angele Merkel, i sada odbacila tvrdnje da su
njeni hakeri upali u mrežu Pentagona.
"Kineska vlada se u skladu sa zakonom konstantno protivi i odlučno bori sa
svim krivič-nim delima na internetu, uključujući i hakovanje", rekla je
portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Đuang Ji.
Ona je dodala da se protiv Kine iznose nepromišljene optužbe koje su "potpuno
bez osnova a i održavaju mentalitet Hladnog rata".
Peking je veliki deo vojnog budžeta posvetio razvijanju naprednih
tehnologija, uključujući kompjuterske tehnolo-gije.
Đuang Ji je, međutim, rekla i da je Kina žrtva napada hakera.
"Fajnenšal tajms" je preneo da Pentagon istražuje koji su podaci uzeti, ali
i navodi da većina uzetih informacija verovatno nije klasifikovana kao vojna
tajna. |
| |
| |
|
| |
| Prvi put dešifrovan genom jedne osobe |
| |
Naučnici su prvi put uspeli da u potpunosti dešifruju genom jedne osobe, čime
se otvara put ka detaljnijem proučavanju baštine gena pojedinca, saopšteno
je u Parizu.
Dešifrovanje genoma su sproveli naučnici iz Instituta "Kreg Venter" u SAD,
dečije bolnice u Torontu i Univerziteta u San Djegu.
 Naučnici
su dekodirali dva niza 23 hromozoma koji se nasleđuju od oba roditelja,
navodi se u studiji i dodaje da je dekodiranje pokazalo razne varijacije na
genima.
Stručnjaci su prvi put de-šifrovali ljudski genom 2001. godine. To nije tada
bio genom jedne osobe, već su uzeti uzroci genoma nekoliko osoba.
"Ova nova verzija genoma samo jedne osobe je verovatno poslednje
dešifrovanje genoma za sada, jer ta procedura mnogo košta - nekoliko
desetina miliona dolara i zahteva mnogo vremena. Ovaj rad je počeo 2003.
godine", navodi se u studiji.
Naučnici očekuje da će kroz nekoliko godina biti dostupne nove tehnike za
brže dešifrovanje ljudskog genima.
"Varijacije na genima su zanimljive, ali za sada ne donose ništa novo o
poznavanju genetskih bolesti", navodi se u studiji i dodaje da su te
varijacije mnogo veće i značajnije nego što se to ranije smatralo.
"Uskoro ćemo moći da saznamo od kojeg roditelja tačno se nasleđuje neka
promena na genima, bolest ili predispozicija za neko oboljenje", dodali su
eksperti.
Naučnici su identifikovali varijacije na više od 300 gena, koje se odnose na
određene bolesti. Oni su otkrili da 4.000 gena proizvodi razne vrste
proteina. Stručnjaci bi kasnije trebalo da utvrde kako ti različiti proteini
utiču na zdravlje. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
