|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1121, 21. septembar 2007.
| Glinena vojska prvog kineskog cara pred
Britancima |
| |
U Britanskom muzeju u Londonu otvorena je izložba na kojoj je predstavljeno
desetak od 7.000 glinenih vojnika koji su "čuvali" prvog kineskog cara u
njegovoj grobnici.
Vojska od pečene gline, koju je jedan seljak slučajno pronašao 1974. godine
nedaleko od grada Sijana, u provinciji Šansi, bila je zakopana više od 2.000
godina, čuvajući mauzolej osnivača dinastije Ćin (221-210. pre nove ere).
Posle tri godine pregovora sa kineskim vlastima, Britanski muzej dobio je na
pozajmicu dvadesetak odlično očuvanih figura - vojnika različitih činova,
nekih sa konjima i kočijama, ali i muzičara i akrobata.
 Izložbu
"Prvi car: kineska vojska od pečene gline" čini oko 120 predmeta koji
ilustruju život i delo graditelja, državnika i ujediniteljka Kine Ćin
Šihuanga.
Prvi deo postavke ilustruje dostignuća Ćin Šihuanga, dok je u drugom u
centru pažnje njegova želja za večnim životom, kako bi iz groba vladao
svetom.
Izložba se u Britaniji očekivala sa ogromnim nestrpljenjem, koje se može
meriti samo sa iščekivanjem pred izložbu zlatne Tutankamonove maske u
Londonu 1971. i 1972. godine.
Za kinesku izložbu pred otvaranje bilo je rezervisano više od 100.000
ulaznica.
Direktor Britanskog muzeja, Nil Makgregor, podsetio je na konferenciji za
novinare da je reč o "najznačajnijoj izložbi vojnika vojske od pečene gline
izvan Kine." Ipak, ambicija je da se Britancima "približi kineska kultura u
svoj svojoj složenosti," rekao je on.
Umešan vojskovođa, Ćin Šihuang, rođen kao Jing Džen 259. godine pre nove
ere, osvojio je šest suparničkih država i osnovao carstvo koje je
zahvaljujući njemu dobilo pismo, zajednički novac i centralizovanu
administraciju.
Da bi zaštitio carstvo, Ćin Šihuang je podigao prvi deo Kineskog zida, mnogo
pre onoga koji svet danas poznaje, a koji potiče iz vremena vladavine
dinastije Ming (od 14. do 17. veka).
Ćin Šihuang je sagradio i ogromne palate - 270 samo u Sijanu. Oko 700.000
ljudi, prisilno regrutovanih radnika i zatvorenika, učestvovalo je u
izgradnji mauzoleja, koji je bio nedovršen u času careve smrti.
Hiljadu vojnika od pečene gline pronađeno je u Sijanu, koji je smatra
najznačajnijim arheološkim nalazištem u svetu, ali sam grob još nije
otkriven. Postoji mogućnost da se posmrtni ostaci prvog kineskog cara nikada
neće naći na svetlost dana, pošto kineski zakon zabranjuje otvaranje
grobnica careva.
"Taj čovek je izmenio istoriju. On je izgradio Kinu, stvorio predstavu o
Kini, najstarijem političkom entitetu u svetu," kaže je Nil Makgregor, koji
je cara Ćina uporedio sa Aleksandrom Makedonskim i Cezarom.
Tiranin, ali i vizionar, Ćin Šihuang je "izmenio Kinu, a možda i svet,"
ocenila je istoričarka Džesika Roson .
Smatrajući sebe gospodarem sveta, car je u mauzoleju u Sijanu napravio
repliku sveta koji ga je okruživao za života, "kako bi se život nastavio i
posle smrti".
Izložba u Britanskom muzeju traje do 6. aprila. |
| |
| |
|
| |
| Opet lov na bizone |
| |
Za 30 godina od kako su vlasti SAD smestile preostalih 18 bizona u pašnjacima
bogat rezervat u državi Vajominga da bi ih zaštitili od istrebljenja, broj u
krdu popeo se na 1.200, zbog čega je sada odobren lov na njih.
Nacionalni rezervat u Vajominga, međutim, nije bio predviđen za bizone,
visoke skoro dva metra i teške oko tone, već za velike severne jelene.
 Od
kako su došli u rezervat, bizoni (buffalo), koji pojedu oko devet kilograma
lucerke dnevno, dok jelenima treba oko 3,6 kilograma, istisnuli su velike
jelene izvan pašnjaka predviđenih za njihovu ishranu, izgazili 10.115
hektara livada i izazvali zaraze koje ugrožavaju domaću stoku.
Zvaničnici službi za zaštitu divljih životinja i rezervata zbog toga su
odobrili lov na bizone, da bi njihov broj u rezervatu smanjili za 700 u
nekoliko narednih godina. Svaki lovac ima pravo da ubije po jednog bizona.
Istovremeno, vlasti će nastaviti veštačku ishranu tog sad već jednog od
najvećih krda "bafala" u SAD.
Otvaranje sezone lova na bizone izazvalo je oštre proteste grupa za zaštitu
životinja i prirodne sredine, koji smatraju da vlasti "namamljuju lovce u
nepotrebni pokolj".
Uprava rezervata priznala je da to što hrane bizone, na koje su odobrili lov,
nije idealno rešenje, pravdajući se da su im konzervativna politika u
severozapadnom Vajomingu i jaka tradicija lova, koji ima i ekonomsku snagu,
ostavili malo izbora.
"To je politički kompromis. Najgori scenario je da ne dođe do lova i da ovde
ostane 1.200 bizona. To je mnogo usta za ograničenu površinu pašnjaka",
rekao je biolog rezervata Erik Kol agenciju AP.
Iako lokalne i državne vlasti žele lovom da smanje i populaciju velikih
jelena sa skoro 8.000 na oko 5.000, program odstrela bizona izazvao je
najveće protivljenje javnosti.
Razlog je pitoma priroda bizona, zbog čega se lov na bafale poredi sa lovom
na fotelje, kao i njihov status simbola u Americi, kao poslednjeg živog
sećanja na doba "Divljeg zapada" ovekovečenog u mnogobrojnim vesternima.
"To je besmisleno i nehumano", kaže Džonatan Lovorn, advokat Fonda za
životinje.
Federalne vlasti morale su 1998. godine da odlože lov na bizone, zbog tužbe
fonda, kada je sud naložio izradu biološke studije koja bi potvrdila potrebu
za ubijanjem.
Kada je lov kao rešenje predložen 1998. godine, u parku je živelo oko 500
bizona, pa bi krdo moglo da se održava na tom broju ubijanjem oko 70
životinja godišnje, tvrde ekolozi.
U većini država zabranjeno je ili se ne podstiče održavanje pašnjaka za
ishranu divljih životinja, zbog opasnosti od izbijanja zaraze među stokom.
U severozapadnom Vajomingu, planinskoj oblasti sa oštrim zimama u kojima
strada veliki broj divljih zivotinja, međutim, osim pašnjaka za velike
jelene, postoje još 22 rezervata koje izdržava država.
Nacionalni rezervat za velike jelene osnovan je 1912. godine. Granice
rezervata su se od tada proširile, a proteklih godina utvrđena je i odvojena
granica za bizone, kako bi se sprečilo da ugrožavaju jelene. |
| |
| |
|
| |
| Čaves za uvek |
| |
Levičarski predsednik Venecuele Ugo Čaves bez sumnje će izaći kao pobednik na
referendumu koji je skrojen tako da mu omogući da vlada decenijama.
 Istaknuti
nerijatelj Vašingnona, Čaves (desno) je u referendum o ustavnim reformama,
na koji će birači izaći u decembru, uključio odredbe kojima se brišu
ogračinjenja njegovog mandata, što je zasladio novim populističkim merama,
kao što je skraćenje radnog vremena.
Posmatrači očekuju da reforma prođe na referendumu jer će se sa "da" ili "ne"
izjašnjavati o celom paketu. Većina će dati podršku predsedniku koji je
prihod od nafte Venecuele usmerio u finasiranje programa za siromašne.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja kompanije Hinterlaces, koju povezuju
sa opozicijom, pokazalo je da će 31 odsto birača zaokružiti "da" a 27 odsto
"ne", navodi Rojters.
Mnogi su još neodlučni, ili ne planiraju da izađu na referendum.
Čavesovim predlogom reformi predviđeno je i ukidanje autonomije centralne
banke, jačanje moći države u ekspropijacijama i zauzdavanje moći regionalnih
zvaničnika.
Čavesov potez nije naišao na kritike samo među Latinoamerikancima, uvek
skeptičnim kada su u pitanju predsednici koji žele da menjaju zakon da bi
produžili vladavinu, već i u krugu druge po veličini partije u Venecueli
koja ga inače podržava.
Populističke mere, uključujući socijalne beneficije, verovatno će pobediti,
smatra analitičar kompanije Datanalizis Luis Visente Leon i obrazlaže da će
pozitivan odgovor javnog mnjenja na populizam nađačati kontroverzne delove
reforme.
Američki zvaničnici i opozicioni vođi u Venecueli strahuju da će Čaves
iskoristiti moć koju ima u Kongresu, vojsci, pravosuđu i državnoj naftnoj
kompaniji da se "zalepi za fotelju", čak i ako mu popularnost opadne.
Čaves stalno ponavlja da će vladati do 2021. godine, ako nastavi da pobeđuje
na izborima, a ponekad kaže da će ostati na vlasti i posle toga.
Čaves je postao predsednik 1999. godine i trebalo je da ode sa položaja
posle pet godine. Međutim, uspeo je da progura ustavne izmene koje su mu
omogućile da ostane na vlasti i, sa još jednom reformom, mogao bi sebi da
zagarantuje predsedinčku forelju do 2013.
Čaves je predvodio neuspeli puč 1992. godine, ali je dokazani pobednik kada
su u pitanju glasačke kutije - pobedio je 11 puta na izborima ili
referendumima.
Posmatrači sumnjaju da će veći broj birača dublje proučiti predviđene
promene 33 člana ustava i sigurni su da Čaves uživa podršku solidne većine
građana koja podržava njegovu politiku subvencionisanja hrane, obrazovanja i
lečenja.
"Ako Čaves kaže da je to dobro, on zna. On se zalaže za siromašne", kaže
lađar Santjago Kastiljo, koji podržava Čavesa zato što je ribarima omogućio
da lakše dolaze do rezervnih delova i dodaje da će glasati za bilo šta što
Čaves kaže. |
| |
| |
|
| |
| Za i protiv Jaguara i Lendrovera iz Indije |
| |
Za Indiju, nekadšnju britansku koloniju, preuzimanje slavnog Jaguara i
legendarnog Lendrovera bilo bi znak ekonomskog napretka i nešto čime se može
podičiti, ali se investitori i analitičari pitaju da li bi to imalo
poslovnog smisla.
Tata motors, indijski proizvođač kamiona i automobila za siromašne,
zainteresovan je za dve ikone među automobilima koje američki Ford motor,
opreterećen finansijskim problemima, namerava da proda.
 U
krugovima autoindustrije, kako prenosi AP, očekuje se da će ponude za Jaguar
i Lendrover predati i više ameri-čkih firmi.
Tati, koji pored automobila proizvodi sve i svašta - od čelika do softvera,
kupovina dve čuvene marke pomogla bi da postane prepoznatljivija u svetu.
Za Tatu se do nedavno malo znalo van Indije. U januaru je Tata stil pobedio
na tenderu za anglo-holandsku čeličanu Korus ponudivši 12,1 milijardu dolara.
Bila je to najveća indijska kupovina u inostranstvu.
Eksperti su pozdravili pre-uzimanje čeličane, ali su kada je reč o Tatinoj
potencijalnoj akviziciji Jaguara i Lendrovera sumnjičavi.
Naime, Tata ima dugu tradiciju u proizvodnji autobusa i kamiona, ali tek
desetak godina prodaje automobile. Nedavno je kompanija najavila i
proizvodnju ultra jevtinog vozila koje bi se prodavao po 2.400 dolara.
Jaguar i Lendrover su pak luksuzne marke, namenjene malom broju kupaca koje
se prodaju kroz ograničenu distributivnu mrežu. Zato će Tati, ako ih preuzme
i bude želela da smanji zavisnost od indijskih kupaca, biti potrebna velika
prodajna mreža van zemlje.
Analitičari smatraju da su šanse Tate da se domogne Jaguara i Lendrovera
prilično dobre, jer očekuju da američke firme imaju problema sa
prikupljanjem novca s obzirom na manjak kredita zbog krize na hipotekarnom
tržištu SAD.
Ford, koji je prošle godine uknjižio gubitak od 12,7 milijardi dolara,
razmatra prodaju Jaguara i Lendrovera, robe koja mu nije isplativa zbog
nepovoljnog deviznog kursa i visokih proizvodnih troškova u Britaniji.
Proizvodnja Jaguara, kako kažu u Fordu, nikada nije donela novac od 1989.
godine kada su je preuzeli, dok sa Lendroverom stvari stoje malo bolje
zahvaljujući novim modelima.
Ford nije objavio koliko očekuje od prodaje, a stručnjaci cene da bi mogao
da dobije oko milijardu i po dolara.
Direktor Tate, Ratan Tata, kaže da bi Jaguar i Lendrover pomogli njegovoj
kompaniji da se probije na tržišta u inostranstvu i smanji zavisnost od
prodaje u Indiji, koja kompaniji trenutno donosi više od 90 odsto prihoda.
Indijske firme, uključujući grupu Tata, nastoje da povećaju profitabilnost
kompanija koje preuzmu preseljenjem dela proizvodnje u Indiju, gde su plate
radnika niske a sirovine jeftine. Takva opcija možda neće biti dobra za
Jaguar i Lendrover.
Tehnički kapaciteti indijskih isporučilaca auto delova, prema ocenama
analitičara, nisu na nivou za Jaguar i Lendrover pa bi Tata, ako preseli
proizvodnju u Indiju, morala da uvozi delove.
Pored toga, potencijalna kupovina dve ugledne marke nepovoljno bi delovala
na realizaciju Tatinog plana da potroši 120 milijardi rupija (2,9 milijardi
dolara) na ekspanziju proizvodnje, uključujući ulaganje u projekat super
jevtinog automobila.
Mišljenja stručnjaka ne uzbuđuju mnogo Ratana Tatu koji je više puta pokazao
da su kritike na njegov račun bile neopravdane.
Tako podaci o zaradi u drugom kvartalu pokazuju da je kupovina Korusa počela
da se otplaćuje brže nego što su analitičari predviđali.
Tatinu firmu za čaj takođe su kritkovali da je u avgustu prošle godine
platila za 30 odsto više za njujorškog proizvođača vode Enerdži brends
(Energy Brands), kada je odbrojala 677 miliona dolara.
Međutim, "poslednji se smejao" Ratan Tata kada je Koka Kola devet meseci
kasnije kupila Enerdži brends i platila Tatin udeo 1,2 milijardu dolara. |
| |
| |
|
| |
| U Češku se na kratko vratila slavna Đavolja
Biblija |
| |
Najveći iluminirani rukopis na svetu "Kodeks gigas", odnosno slavna "Đavolja
Biblija" posle 350 godina iz Švedske se na kratko, do 6. januara naredne
godine, vratio u svoju postojbinu Češku.
U Narodnoj biblioteci Klementinum u Pragu, u posebnom staklenom trezoru, uz
neviđene mere obezbeđenja, od juče je izložena drevna knjiga visoko 90
centimetara, široka pola metra, a teška 75 kilograma.
"Kodeks gigas", prikazan na slici desno, je poznatiji pod nazivom "Đavolja
Biblija" jer legenda kaže da je samo za jednu noć, uz pomoć samog Đavola,
napisao i ilustrovao jedan kaluđer ne bi li se iskupio od greha.
Knjiga je na izložbi otvorena upravo na strani na kojoj je ovekovečen kao
znak zahvalnosti za ispomoć veliki Đavo sa zelenim licem i račvastim
zmijskim jezikom.
Pouzdano se zna samo da je rukopis nastao na početku 13. veka u jednom
češkom manastiru kraj mesta Hruđim odande se selio iz jednog manastira u
drugi, srećno umakao požarima, a od 16. veka rukopis su počeli da pohode i
hodočasnici. Rukopis je bio u Češkoj sve dok ga 1648. godine kao ratni plen
nisu odneli Šveđani, prilikom pohoda na Češku i zamak Hradčani.
Dragoceni rukopis je odnet u Stokholm, odakle je do sada iznet svega dva
puta - u Berlin i Njujork.
Švedska kraljevska biblioteka oklevala je da izloži "Kodeks gigas" baš u
Češkoj u strahu da zvanični Prag može da odluči da dragoceno remek delo
svojih kaligrafa i iluminatora ne vrati.
Sada su garancije, izgleda, bile dovoljne, jer su o izložbi pregovarali od
plišane revolucije i češki premijeri u poseti Stokholmu, a češki Klementinum
obavezao se da u prostoriju samo na 10 minuta pušta male grupe Čeha i
turista radoznalih da vide "Đavolju bibliju". |
| |
| |
|
| |
| Duvan i alkohol glavni uzroci dobijanja raka |
| |
Duvan i alkohol predstavljaju uzrok 28 odsto slučajeva raka u Francuskoj,
saopštili su naučnici francuske Akademije za medicinu.
U njihovom izveštaju se navodi da u Francuskoj, kao i u drugim industrijski
razvijenim zemljama i u većini zemalja trećeg sveta, duvan ostaje glavni
uzrok za dobijanje raka.
"Globalno gledano, stopa smrtnosti od raka je smanjena za 13 odsto između
1968. i 2002. godine i nije povećana kao što se često misli", naveli su
naučnici.
Duvan u Francuskoj uzrokuje rak u 18,2 odsto slučajeva, a alkohol u 10,8
odsto slučajeva dobijanja kancera, i to više kod muškaraca nego kod žena. |
| |
| |
|
| |
| Amerikanci o politici Vašingtona |
| |
Pre terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine, većina Amerikanaca
je bila zadovoljna položajem svoje zemlje u svetu. To je bila i posle napada.
Međutim, od kako je u proleće 2003. godine počeo rat u Iraku, broj
zadovoljnih pada. Ove godine 61 odsto Amerikanaca nije zadovoljno položajem
SAD u svetu, navodi radio Glas Amerike.
 Rezultati
ankete "Čikaskog saveta za globalna pitanja" ukazali su prošle godine da se
76 proceneta Amerikanaca protivi vodećoj ulozi SAD u rešavanju međunarodnih
problema, i da mnogi žele da ta uloga bude podeljena sa drugim zemljama.
Nedavno ispitivanje "Nemačkog Maršalovog fonda" ukazuje da 91 odsto
ispitanika želi da SAD sarađuju sa saveznicama u obuzdavanju pretnji
međunarodnoj bezbednosti. Stiven Kul, direktor Programa za međunarodnu
politiku na Univerzitetu države Merilend, kaže:
"Čak i pre rata u Iraku većina Amerikanaca je smatrala da SAD preuzimaju
preveliku odgovornost i da se nameću drugima. Oni žele da Vašington bude
kooperativniji u rešavanju svetskih problema."
Analitačari kažu da Amerikanci danas smatraju međunarodni terorizam najvećim
problemom sa kojim je njihova zemlja suočena, ali da rat u Iraku ne vide kao
metod za suočavanje sa tom pretnjom.
Nova nalaz vodeće privatne organizacije za utvrđivanje javnog mnjenja, "Heris
ankete", ukazuje da je podrška vojnoj akciji u Iraku opala sa 55 odsto 2003.
godine na 35 procenta ove.
"Kad je rat počeo većina Amerikanaca je govorila da je vojna akcija prava
stvar, a sada to kaže samo jedna trećina, i to uglavnom zbog situacije u
kojoj su američke trupe. A situacija se pogoršava prema mišljenju 42 odsto
ispitanika," kaže Redin Korso, direktor "Heris ankete."
Mada većina građana SAD favorizuje diplomatski i javni pritisak na strane
vlade da poštuju ljudska prava, mnogi anektirani kažu da im se sve manje
dopada ideja da uspostavljanje demokratije bude centralna tema američke
spoljne politike.
"Nemački Maršalov fond" ukazuje da je od 2005. godine podrška promociji
demokratije u svetu pala među Amerikancima sa 52 odsto na 37 proceneta.
Stručnjak fonda, Džon Glen, kaže da je podraška takvoj politici u padu i
među republikancima i među demokratama, ali ističe da Amerikanci i dalje
žele aktivnu i snažnu ulogu svoje zemlje na svetskoj sceni.
U tome se sledbenici obe vodeće stranke zdušno slažu. Politički psiholog
Stiven Kul ukazuje da se na osnovu svih anketa može zaključiti da prosečan
Amerikanac "shvata svetska pitanja, da se rukovodi fer plejom u formiranju
svog stava o njima, i da je taj stav uglavnom razborit." |
| |
| |
|
| |
| Povratak opljačkanog |
| |
Ujedinjene Nacije i Svetska banka pokrenule su inicijativu koja bi olakšala
vladama zemalja u razvoju da povrate ukradena dobra koja su njihovi
korumpirani vođi sklonili u bogate zemlje.
Incijativa "Povratak ukradenih dobara", ili StAR, treba da privoli bogate
države da vrate odneti plen i pomogne zemljama u razvoju da zadobijenu
imovinu ulože na najbolji način u socijalne programe i programe protiv
siromaštva.
 "Ne
bi smelo da bude sigurnih skloništa za ljude koji kradu od siromašnih", kaže
predsednik Svetske banke Robert Zelik.
Do sada, zemlje u razvoju su nailazile na pravne i druge prepreke u traganju
i povraćaju opljačkanog novca.
Filipinima je trebalo 18 godina da se domognu sume od 624 miliona dolara sa
računa u švajcarskoj banci svog bišeg predsednika Ferdinanda Markosa.
Prošle godine, Nigerija je okončala petogodišnju bitku za povraćaj 500
miliona dolara koje je u švajcarski trezor pohranio bivši diktator Sani
Abača, za koga se veruje da je iz svoje zemlje isisao najmanje pet milijardi
dolara u samo pet godina.
Svetska banka ceni da su prekogranični tokovi novca iz kriminalnog rada u
svetskim razmerama, korupcije i utaje poreza između 1.000 i 1.600 milijardi
dolara.
Istovremeno, 25 proceneta bruto domaćeg proizvoda afričkih država se gubi u
korupciji svake godine, po ceni od oko 148 milijardi dolara.
Banka kaže da svakih povraćenih 100 miliona dolara mogu da znače lečenje
više od 600.000 ljudi zaraženih ejsdom, ili da snabde 100 miliona ljudi
lekovima protiv malarije.
U izjavi Rojtersu, Zelik kaže da se nada da će inicijativa poboljšati
saradnju između bogatih i siromašnijih zemalja oko povraćaja ukradenih
dobara.
Vraćanje opljačkanog nije samo stvar pravde već fundamentalno pitanje
razvoja, kaže on.
Zelik dodaje da je Svetska banka u ranoj fazi rada sa Haitijem oko povratka
novca koje je ukrao Žan-Klod Duvalie, ili Bejbi Dok, koji je nasledio tatu,
Frankoaza, kao vladar Haitija 1971.
Zelik kaže da je inicijativa StAR deo strategije Svetske banke u brobi
protiv korupcije u zemljama u razvoju. |
| |
| |
|
| |
| Ubrzano topljenje ledenog pokrivača na
Arktiku |
| |
Topljenje polarne kape na Arktiku doseglo je najviši nivo od početka
satelitskog praćenja stanja pre 30 godina, saopštila je Evropska svemirska
agencija (ESA).
Od početka prikupljanja podataka putem satelita 1978. godine, arktički
ledeni pokrivač nikada nije bio toliko tanak, objavljeno je na Internet
sajtu ESA.
 Ledeni
pokrivač sada na Arktiku zauzima površinu od gotovo tri miliona kvadratnih
kilometara, što je za oko milion kvadratnih kilometara manje u odnosu na
najniži nivo zabeležen 2005. i 2006. godine.
"U proteklih 10 godina ledeni pokrivač se smanjivao u proseku za 100.000
kvadratnih kilometara godišnje, pa je smanjenje od milion kvadratnih
kilometara u toku jedne godine ekstremno", naveo je Leif Toudal Pedersen iz
danskog svemirskog centra.
Prema nekim predviđanjima, arktički ledeni pokrivač, koji je vrlo osetljiv
na klimatske promene, mogao bi da potpuno nestane do 2040. godine.
Topljenje ledenog pokrivača otvorilo je Severozapadni pomorski prolaz između
Evrope i Azije. |
| |
| |
|
| |
| Mediteranski način ishrane dobar protiv
artritisa |
| |
Mediteranski način ishrane može da ublaži simptome kod pacijentima sa
reumatoidnim artritisom, saopštili su naučnici u najnovijoj studiji
objavljenoj u SAD.
Mediteranski način ishrane podrazumeva dosta povrća, voća, ribe, maslinovo
ulje i vrlo malo crvenog mesa. Do sada se smatralo da takva ishrana može da
bude blagotvorna za pacijente sa srčanim oboljenjima, ali su britanski
naučnici otkrili da je ona dobra i za one koji imaju reumatoidni artritis. |
| |
| |
|
| |
| Četvrti šampionat u slaganju Rubikove kocke |
| |
Više od 300 takmičara iz 32 zemlje učestvovaće narednog meseca u Budimpešti na
takmičenju svetskih majstora u slaganju Rubikove kocke.
 Mađarska
je bila je u istoj ulozi i prilikom prvog takmičenja 1982, na vrhuncu
globalne pomame za slagalicom koju je izumeo Mađar Erno Rubik.
Trenutni svetski rekord u slaganju klasične kocke - koja ima šest strana
različitih boja i po devet kockica sa svake strane - iznosi 9,86 sekundi.
To je u maju ove godine pošlo za rukom Francuzu Tibou Žakinou, čiji je
rekord za samo desetinu sekunde sporiji od svetskog rekorda u sprintu na 100
metara u muškoj konkurenciji.
"Prošle godine je prodato oko sedam miliona Rubikovih kocki", kazao je Janoš
Kovač , direktor Studija Rubik u Budimpešti koji je osnovao izumitelj čuvene
kocke. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
