Broj 1122, 28. septembar 2007.

Građani Toronta protiv proizvođača automobila
Advokatska firma Jurovjecki i Riči započela je parnicu, pred ontarijskim Vrhovnim sudom, u ime četvoro građana Toronta protiv velikih proizvođača automobila Dženeral Motorsa, Honde, Nisana i Krajzlera. Ovi građani traže odštetu u iznosu od dve milijarde, plus 100 miliona za troškove, zbog toga što su prinuđeni bili da u Kanadi po veštački višim cenama nego u SAD-u, kupe ili uzmu na lizing automobile ovih proizvođača. Kao tužene strane navedeni su i kanadska predstavništva ovih firmi i njihovi dileri, a u tužbi se navodi da su prekršene odredbe Zakona o konkurentnosti i Zakona o zaštiti potrošača u Kanadi. Henri Jurovjecki, vodeći partner u advokatskoj firmi veruje da postoji dogovor između proizvođača automobila da u Kanadi veštački zaračunavaju više cene. U prilog tome ide i činjenica da se ne priznaju garancije za vozila kupljena preko granice, čime se kupci u Kanadi prisiljavaju ako žele automobil sa garancijom da ga plate 25 do 35 odsto više nego američki kupac. Predstavnici ovih proizvođača automobila i njihovi dileri odbili su da komentarišu parnicu, mada portparol Dženeral Motorsa za Kanadu kaže da je ova kompanija određuje visinu cena svojih modela za određeno tržište na osnovu praćenja poteza rivalskih kuća. Stev Lou kaže primećuje da postoje i određeni troškovi transporta koji ulaze u cenu vozila, a potom treba dodati i troškove oko izmena na modelima u skladu sa drugačijim propisima koji važe u Kanadi. Cene automobila u Kanadi i SAD-u zaista se poprilično razlikuju. Na primer honda akord sedan iz 2007. godine, u Kanadi ide od 25 hiljada kanadskih, dok u SAD-u košta 20.360 američkih dolara. Budući da su valute izjednačene, razlika nikako nije zanemarljiva. Kod skupljih modela razlike su još veće. Jedan od oštećenih građana kupio je u Kanadi DžM jukon denali za 69.615 dolara, za koji se kod komšija plaća 50 hiljada dolara. Slična razlika je i za džip grand čeroki overlend, koji je na lizing dobijen za 58.645 dolara, a u Americi se on reklamira za manje od 40 hiljada. Sud tek treba da potvrdi da li će odobriti sprovođenje parničnog postupka. Sličan spor već se vodi pred sudom u američkoj saveznoj državi Mejn, još od 2003. godine, kada je američka valuta bila daleko ispred kanadskog dolara. Ovih dana je Porše najavio da planira smanjenje cena za svoje modele iz 2008. godine za osam odsto, kako bi smanjio drastičnu razliku između kanadskih i američkih cena. Advokat Jurovjecki kaže da je to premalo i da su zakasnili, bar dve do tri godine, otkako je kanadska valuta počela svoj rast.

Kanađani zdravstveno nepismeni
Proučavanja nacionalnog Saveta za učenje pokazuju da su građani Kanade zdravstveno nepismeni, zbog čega se nepotrebno odlivaju velika sredstva iz zdravstvenih fondova. Pod zdravstvenom pismenošću podrazumeva se sposobnost osobe da dođe do informacija o zdravlju i da ih koristi, u cilju donošenja pravilnih odluka o zdravlju i njegovom osnovnom održavanju. Sprovedeno proučavanje prethodno dobijenih podataka pokazalo je da tri petine Kanađana, uključujući i 88 odsto onih preko 65 godina starosti, nemaju tu sposobnost. Iz studije je zaključeno da je zdravstvena pismenost uveliko i direktno povezana sa stanjem zdravlja - osobe dobrog zdravstvenog stanja pokazale su u proseku veće osnovno znanje o zdravlju od onih čije je zdravlje ugroženo. U studiji se kaže da bi politika upućivanja stanovništva u osnove zdravlja pomogla u lakšem snalaženju u sistemu zdravstva i, u suštini, bila relativno jeftin način ka unapređenju zdravlja, ali i opšte dobrobiti. Procenjuje se da bi se uštede mogle meriti i milijardama dolara. Po provincijama, generalno gledavši, u zapadnom delu zemlje se više zna nego u istočnom. Najniži nivo zdravstvene pismenosti je u Nanavutu, a najviši u Jukonu, dok je u Ontariju i Kvebeku negde oko proseka. Treba naglasiti i da je u Torontu mnogo ispod proseka za provinciju, najverovatnije zbog velikog broja doseljenika. Kao bitni parametri kod određivanja nivoa zdravstvene kulture, pored ostalog, izdvajaju se i školska sprema, starost i sredina. Pol Kapon, predsednik Saveta za učenje, koji je i sam lekar, smatra da bi materijal sa informacijama o zdravlju trebalo pisati jednostavnijim jezikom od onog koji se sada koristi, jednostavno zato što to ne mogu svi da razumeju. Potom, korisno bi bilo raditi na poboljšanju komunikacije na relaciji lekar - pacijent. Na primer, pacijent bi mogao da zapiše simptome i istoriju bolesti pre dolaska lekaru, čime bi stekao sigurnost u obraćanju. Lekari bi, sa svoje strane, trebalo da da budu sigurni da su pacijenti razumeli njihova uputstva. Veoma je bitno da i jedna i druga strana treba da postavljaju pitanja, jer se veoma često dešava da se ne daje informacija koja se ne zatraži veoma precizno. Kapon naglašava da u podizanju zdravstvene pismenosti svih, a posebno odraslih, pored zaposlenih u zdravstvu, mnogo mogu da učine i mediji. No, po njegovim rečima, osnovno je da svaki pacijent mora da preuzme određenu odgovornost za svoje zdravlje, jer ni jedno rešenje koje mu se nudi neće biti dovoljno bez te individualne inicijative.

Podizanju svesti o raku dojke
Pred početak oktobra koji je Mesec posvećen podizanju svesti o raku dojke, nacionalno Društvo za borbu protiv raka promenilo je svoju preporuku ženama. Umesto obavezne samokontrole dojki po određenom rasporedu svakog meseca, sada se insistira da tome da svaka žena treba da poznaje svoje grudi i da se obrati lekaru čim primeti bilo kakvu promenu. Poenta je da žena ne mora da primenjuje nikakvu posebnu tehniku, niti da se drži posebnog rasporeda, zato što podaci naučnika iz poslednjih nekoliko godina pokazuju da je bitnije praćenje promena. Hider Logan, direktor sektora za politiku kontrole raka, kaže da samopregledi dojki nisu umanjili broj osoba koje su umrle od ove vrste raka i da su čak kod mnogih izazivali pojedine neželjene posledice, poput osećaja krivice ukoliko to nije rađeno na vreme ili onako kako je propisano. Takođe, i žene koje su to uredno radile mogle su da steknu pogrešni privid da je sve u redu. Logan ističe da je najpouzdaniji način otkrivanja tumora u najranijoj fazi kroz kombinaciju mamografije i kliničke provere dojki. Ona kaže da je signal za odlazak lekaru svaka nagla promena u veličini i izgledu dojki, pojava izbočina ili zatezanje kože dojke pri pokretu ruke, ili promene na tkivu oko grudnog koša i ispod pazuha. Žene preko 40 godina trebalo bi da bar jednom u dve godine odu na klinički pregled dojki kod specijaliste i da sa njim utvrde faktore rizika i potrebu za mamografijom u njihovom konkretnom slučaju. Za starosnu grupu 50-69 godina, preporučuje se da svake dve godine urade mamogram. Kako Logan ističe, dijagnoza da bolest postoji nikako ne znači i smrtnu presudu, kao što je ranije bilo. Terapije su dobile na kvalitetu i kako se naglašava, postoji život i to kvalitetan i posle raka

Današnja omladina sporije odrasta
Statističari tvrde da današnja deca sazrevaju kasnije nego njihovi roditelji, naravno ako se pod sazrevanjem podrazumeva donošenje velikih životnih odluka i poteza. Oni su, na osnovu podataka iz 1971. i 2001. godine, uporedili godine života u kojima se završava škola, odlazi od kuće, dobija posao, stupa u brak i dobijaju deca. Pre više od tri decenije, tri četvrtine mladih je u svojoj 22. godini već završilo obrazovanje, polovina je bila u braku, a četvrtina je imala decu. Današnji mladići i devojke u svojoj 22. godini još uvek se školuju, sa partnerom u, najčešće vanbračnoj, zajednici živi tek jedna petina, a decu ima svega devet odsto. Kada se uporedi šta je ko uradio, izlazi da današnja mladež u svojoj 25. godini ostvaruje ono što je generacija njihovih roditelja imala u svojoj 22. godini, i da na 30. rođendan ostvare ono što je ranije bilo postizano, u proseku, naravno, pet godina ranije. Primećeno je da su devojke u oba slučaja ranije od mladića donosile velike životne odluke vezane za napuštanje roditeljskog doma, udaju i rađanje dece, dok su mladići bili odlučniji i brže završavali školu i zapošljavali se.

Dva službena jezika
I pored toga što su u Kanadi u službenoj upotrebi dva jezika, relativno je mali broj građana koji mogu da se koriste sa oba. Većina govori engleski i, iako bi najveći broj njih voleo da bolje znaju francuski, stvarnost je drugačija. Internet anketa je pokazala da skoro tri četvrtine žitelja kojima je engleski jezik prvi, želi da bolje zna francuski. Glavni razlozi za to su bolja zarada, bolja perspektiva, ili bolji imidž pojedinca, ali i same zemlje, koja je jedna od retkih u svetu sa dva službena jezika. Naravno, najviše osoba za tečnim znanjem oba službena jezika ima u Kvebeku, gde se preko polovine osoba kojima je engleski prvi jezik, tečno ili gotovo tečno koristi francuski jezik. Među anketiranima, kojih je bilo skoro hiljadu, svega je pet odsto zadovoljno nivoom svog znanja francuskog jezika, kada se radi o čitanju, pisanju ili govoru. Optimistički deluje podatak da je oko 58 odsto aglofona izrazilo želju da Kanada zadrži oba službena jezika, ali se mora reći da je podrška veoma varirala od provincije do provincije. U Alberti, na primer, gde ima relativno malo frankofonskog stanovništva, više od polovine anketiranih veruju da je u Kanadi sasvim dovoljan samo jedan zvanični jezik. Po podacima iz popisa 2001. godine, od tadašnjih 29,4 miliona stanovnika engleski je maternji jezik za oko 17,5 miliona, dok je francuski prvi jezik za 6,4 miliona stanovnika. Anketu je sprovela agencija Angas Rayd Stratedžiz.

Lekari iz istočne Evrope češće van struke
Najnovija studija Statističke službe pokazuje da nemaju svi lekari i inženjeri, koji su školovani u inostranstvu, podjednake šanse da dobiju posao u svojoj struci u Kanadi. Njihove šanse uglavnom zavise od toga odakle su i kada su došli, tvrdi se u studiji. Najmanje zaposlenih je među onima koji dolaze iz istočne, jugoistočne i zapadne Azije i istočne Evrope, dok će se oni koji su iz zemalja zapadne Evrope i južne Azije najčešće baviti svojom strukom. Što se tiče inženjera, oni koji su obrazovanje dobili u inostranstvu po akreditovanim programima koji se priznaju u Kanadi, imaju podjednake šanse da dobiju posao u struci, kao njihove kolege koje su rođene i školovane u Kanadi. Inženjeri koji dolaze iz južne Azije, sa Kariba ili iz Latinske Amerike su u gotovo ravnopravnom položaju sa domaćim inženjerima, za razliku od od onih rođenih u jugoistočnoj Aziji, čije su šanse za posao u struci veoma male.

Novi praznik u Manitobi
Novouvedeni, februarski produženi vikend u Manitobi zvaće se Dan Luisa Reila. Slaviće se trećeg ponedeljka u februaru, slično kao i Porodični dan u Alberti i Saskačuanu. Ime praznika je izabrao učenički panel, koji je to uradio na osnovu spiska predloga svojih vršnjaka iz 114 škola u provinciji. Luis Reil je bio jedna od ključnih ličnosti u osnivanju provincije i njenom priključivanju u Konfederaciju. Predvodio je dve pobune protiv kanadske vlade, kojima je traženo očuvanje prava i kulture naroda Metis, u vreme kada je njihova zemlja u Nortvestu polako potpadala pod kanadski uticaj. Obešen je zbog veleizdaje 1885. godine. Veruje se da je on jedna od najkompleksnijih, najkontroverznijih i najtragičnijih figura u kanadskoj istoriji. Ministarka za rad u vladi Manitobe Nensi Alen kaže da će taj praznik omogućiti ljudima da provedu vreme sa svojom porodicom i prijateljima, ali i da odaju poštovanje čuvenoj ličnosti iz redova Metisa.

Zubar izgubio dozvolu za rad zbog francuskog
I pored toga što pored persijskog, engleskog i španskog, on tečno govori i francuski jezik, stomatolog Mahmud Raizi neće moći da radi svoj posao u Kvebeku. On je upravo izgubio pravo da dobije stalnu dozvolu za rad, zato što je po četvrti put pao na pismenom ispitu iz francuskog. Raizi živi i radi u Ojlmeru, desetak kilometara udaljenom od granice između Ontarija i Kvebeka. Tu se doselio pre četiri godine, na osnovu privremene dozvole za rad otvorio ordinaciju i pridobio poverenje oko dve hiljade pacijenata. Napominje se da nikada nije imao nikakvih jezičkih nesporazuma niti problema sa svojim pacijentima. Međutim, po važećim kvebečkim propisima o obaveznom znanju francuskog jezika, za bavljenje određenim zanimanjima potrebno je da osobe rođene van provincije polože pismeni i usmeni ispit, i to iz najviše četiri pokušaja. Izuzetak su osobe koje su ovde pohađale srednju školu ili fakultet. Pacijenti izražavaju žaljenje što će izgubiti svog zubara. Slično misli i direktor Regionalne asocijacije zapadnih Kvebečana, Ričard Tirkot, po čijim rečima nije dobro terati stručnjake iz provincije samo zato što nisu položili pismeni ispit iz francuskog jezika.

Klizaljke sa grejačima
Sledećeg meseca će u Torontu biti zvanična promocija Termoblejd, hokejaških klizaljki za ugrađenim sistemom za grejanje, koji topi led i čini ga klizavijim. Pronalazač klizaljki je Tori Veber iz Kalgarija, koji potencira da se ne radi o novoj ideji, već samo o novom načinu njene realizacije. Radi se o primeni fizičkog principa da se led topi i postaje klizaviji kada dođe u dodir sa nečim toplim. On veruje da će klizaljke dovesti do revolucionarnih promena u hokejaškim takmičenjima, jer poboljšavaju performanse igrača stvaranjem finog, tankog sloja vode ispod oštrice klizaljke. U poslednjih pet godina, ovaj entuzijasta je potrošio pet miliona dolara i neverovatnu količinu energije da bi sa idejom o ovim klizaljkama stigao do tržišta. Za sada je njegov entuzijazam podelio i čuveni Vejn Grecki, koji je na NHL all star utakmici 2004. godine u Minesoti, učestvovao noseći ove klizaljke. Pošto se oduševio njihovim učinkom, pristao je da pomogne u njihovoj promociji. Ove klizaljke neće biti dozvoljene na međunarodnim takmičenjima u brzom klizanju, zbog strogih propisa. Koliko će im cena biti, ostaje tek da se vidi.

Protest protiv siledžijstva
Učenici srednjih škola iz regiona Halifaks su na Međunarodni dan mira, 21. septembra, na specifičan način izrazili svoj protest protiv siledžijskog ponašanja. Oni su, podstaknuti inicijativom Dejvida Šeparda i njegovih drugova, čitav jedan dan svojim majicama, pa čak i hranom, 'obojili' u ružičasto. Učenici škole Central Kings u Anapolis Veliju nedavno su već uzburkali javnost kada su, obukavši ružičaste majice prvi put, javno pokazali solidarnost prema svom drugu, učeniku devetog razreda i poslali poruku onima koji su mu pretili i ismevali ga zbog toga što je u školu došao obučen u majicu takve boje. Događaj je, potom, naveo učenički savet škole Ser Džon A. Mekdonald da pozove učenike svih škola da im se pridruže i da Međunarodni dan mira obeleže ružičastom bojom.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"