|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1122, 28. septembar 2007.
| Teroristi se obučavaju na severu Makedonije |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za Bi-Bi-Si (BBC) da Priština i
Beograd, koji sutra u Njujorku počinju direktne pregovore o Kosovu, imaju
priliku da pomere početne pregovaračke pozicije i da se očekuje da se takvi
pregovori nastave za dve-tri nedelje.
Povodom susreta sa ministrima inostranih poslova Rusije i Kine, Tadić je
rekao da je srpska strana naišla na veoma visok nivo razumevanja sagovornika
iz Pekinga i Moskve oko centralnih pitanja, pre svega kada je reč o statusu
Kosova.
 "Ministar
inostranih poslova Rusije (Sergej Lavrov) je rekao da Rusija ostaje
privržena svom stavu da je nezavisnost Kosova opasan presedan i
neprihvatljiv za rusku spoljnopolitičku poziciju, ne samo u UN nego bilo gde....
Rusija brani ovu poziciju zbog svojih interesa i to je sasvim u redu i to je
legitiman stav. Srbija brani ovu poziciju i zbog svojih legitimnih interesa,
i to je legitiman stav. I dobro je da znamo da imamo jednu tako otvorenu
saradnju", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je takođe kazao da je Lavrova obavestio i o informacijama
da se mnogi nekadašnji i sadašnji teroristi, koji su pobegli iz zatvora
poslednjih meseci sa Kosova, pripremaju na severu Makedonije u nekim mestima
koja su bile njihove baze i za ranije napade na južne srpske opštine.
"Tu informaciju ćemo preneti i zvaničnicima UN. Treba pratiti pažljivo te
procese. Nema nikakve panike. Srbija je apsolutno spremna da odbrani svoje
interese u svakom trenutku, ali treba da znamo svi šta se dešava ovoga
trenutka na Kosovu i u čitavom regionu", rekao je predsednik Tadić.
Predsednik Srbije, koji je imao više bilateralnih susreta u Njujorku, rekao
je za BBC da sa sagovornicima u Ujedinjenim nacijama nije razgovarao samo o
rešavanju statusa Kosova već i o bilateralnim, pre svega ekonomskim odnosima
budući da su oni, kako je naveo, i te kako bitni za pregovaračku poziciju
Srbije, ne samo kada je u pitanju Kosovo. |
| |
| |
|
| |
| Kasetnim bombama zagađeno 23 miliona
kvadratnih metara |
| |
Kasetnim bombama, kojima je NATO avijacija 1999. godine gađala položaje u
Srbiji, zagađeno je 23 miliona kvadratnih metara, a za njihovo uklanjanje
potrebno je oko 20 miliona evra, izjavio je direktor Centra Vlade Srbije za
razminiranje Petar Mihajlović.
 Mihajlović
je rekao da je od kasetnih bombi razminirano tri miliona kvadratnih metara
sa kojih su uklonjene 273 kasetne bombe.
NATO je na Srbiju tokom bombardovanja bacio 1.080 magacina sa kasetnim
bombama na ukupno 218 lokacija, od kojih je 155 na Kosovu, a posle
bombardovanja od kasetnih bombi poginulo je petoro ljudi, među kojima i
troje dece.
Predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova u sredu su u sedištu NATO-a u
Briselu predati podaci o lokacijama na teritoriji Srbije na kojima se nalaze
kasetne bombe.
Mihajlović je rekao da su kasetne bombe zaostale na više lokacija na šest
područja - Niš, Kopaonik, Kuršumlija, Sjenica, Kraljevo i selo Vladimirci
kod Šapca, i dodao da su to podaci za kasetne bombe zaostale na civilnim
objektima, za koje je centar nadležan.
Dodao je da su u Nišu razminirani civilni aerodrom, okolina gradske bolnice,
naselje Duvanište, industrijska zona i lokacija na kojoj je fabrika cigareta
Filip Moris, dok je na Kopaoniku razminirana površina koju zauzma sportski
centar i srušeni hotel Bačište, kao i da je to područje "potpuno bezbedno".
Mihajlović je naveo da se čišćenje kasetnih bombi u Srbiji obavlja do dubine
od pola metra, i da se razminiranje obavlja po međunarodnim standardima za
humanitarno razminiranje, koji se "bitno razlikuju od vojnog razminiranja".
Naveo je da centar nije nadležan za dekontaminaciju i uklanjanje projektila
sa osiromašenim uranijumom, a da su Ministarstvo za zaštitu živorne sredine
i institut u Vinči uklonili zagađeno zemljište i te projektile na četiri
lokacije u opštinama Bujanovac, Medveđa i Preševo.
Mihajlović je rekao i da je NATO-u upućen zahtev za lokacije na kojima bi
mogle da budu teške neekspodirane avionske bombe, koje se nalaze u zemlji na
dubinama većim od pet metara.
Pretpostavlja se da je od NATO bombardovanja zaostalo 60 takvih bombi na 40
lokacija, a Mihajlović je naveo da nisu poznate tačne lokacije tih bombi.
Direktor Centra za razminiranje podsetio je da su teške avionske bombe, pre
osnivanja centra, uklonjene iz reke Dunav kod Novog Sada, kao i
neeksplodirana bomba iz kineske ambasade u Beogradu, u kojoj je bilo 430
kilograma eksploziva.
Mihajlović je rekao i da je završen projekt za vađenje bombe u beogradskoj
opštini Zvezdara, koja je na dubini većoj od pet metara, i da je za vađenje
te bombe potrebno oko 250.000 evra.
"Velike bombe su na dubini većoj od pet metara i za njihovu eksploziju
potrebna su velika tektonska pomeranja ili obimni građevinski radovi", rekao
je Mihajlović.
Istakao je da je za vađenje jedne teške avionske neeksplodirane bombe
potrebno između 100.000 evra i 250.000 evra, ali da nema najave stranih
donatora da će izdvojiti sredstva za uklanjanje takvih bombi, osim Evropske
agencije za rekonstrukciju. |
| |
| |
|
| |
| Registracija putem interneta |
| |
Svi Srbi koji zive izvan Srbije moći će do kraja godine da se registruju putem
interneta, najavila je ministarka za dijasporu Milica Čubrilo.
Na sednici odbora Skupštine Srbije za odnose sa Srbima izvan Srbije, Čubrilo
je kazala da se stvaraju uslovi za evidentiranje dijaspore i za stvaranje
jedne baze podataka.
Ministarstka je najavila da će biti sređeni i birački spiskovi za glasanje u
inostranstvu, "da se ne ponovi situacija sa prošlih izbora na kojima je
glasalo samo 20.000 građana od dva do četiri miliona Srba koji žive van
Srbije".
Čubrilo je istakla da je cilj Ministarstva za dijasporu da omogući i
glasanje preko interneta. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
