|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1122, 28. septembar 2007.
| Očaj osiromašenog naroda |
| |
U Mjanmaru, koji danima potresaju protesti protiv vojne hunte, ljudi su živeli
na ivici bede godinama, mnogo pre nego što je odlukom vlade cena nafte
skočila za dva puta i izazvala rast svih drugih cena.
U zemlji sa 56 miliona stanovnika, više od četvrtine živi sa manje od dolara
dnevno. Iznenadna najava 15. avgusta o rastu cene nafte bila je samo kap
koja je prepunila čašu: duboka kriza nastajala je tokom dugog niza godina.
Za penzionisanog školskog upravnika U Seina (82) i njegovu suprugu Dav Nu
(80) pad kvaliteta života je kao noćna mora.
 "Mojom
penzijom danas mogu da kupim dve šolje čaja. Kada sam se penzionisao, pre
više od 20 godina, istim novcem plaćali smo hranu za mesec dana", rekao je U
Sein agenciji Rojters u maju, nekoliko meseci pre nego što su cene drastično
porasle.
Cene su rasle još od 1988. godine, kada je krvavo ugušena pobuna protiv
generala na vlasti, ali su zaista "odletele u nebo" prošle godine.
"Doživeli smo neverovatne promene u godinu dana. Jedan vis (1,7 kilograma)
piletine sada je oko 5.500 kjata umesto 3.000 koliko je bilo prošle godine,
dok je jedan vis palminog ulja sa 1.250 skočio na 2.300 kjata", kaže trgovac
Ma Ahmar.
Sveža voda i struja su luksuz za mnoge u nekadašnjoj Burmi.
"Moramo da čekamo i po sat da bismo uzeli dve kante pijaće vode iz jezera",
kaže stanovnik grada Dala Taunšip, u blizini prestonice Jangona.
Slični uslovi života izazvali su ustanak 1988. godine, kada je vlada preko
noći odlučila da podigne cene pirinča i devalvirala kjat, učinivši da
ušteđevine građana preko noći postanu bezvredne. Vojska je ugušila ustanak,
a 3.000 ljudi je ubijeno.
"To je očajanje. Srednja klasa Burmanaca prodaje imovinu samo da bi
preživela. Ljudi ne mogu da odu na posao jer nemaju novca da kupe autobuske
karte", kaže profesor australijskog Mekveri univerziteta i koautor
publikacije "Burma Economic Njatch" Šin Turnel.
"Već neko vreme slušamo priče kako su Burmanci na marginama preživljavanja.
Sada, u Jangonu, rast cena nafte gurnuo je ljude na marginu gde je u pitanju
njihov opstanak".
Stoicizam Burmanaca koji 45 godina žive pod vojnom huntom počeo je da puca u
novembru prošle godine kada je u javnost procureo video snimak sa raskošnog
venčanja kćerke vođe vojne hunte, generala Tana Švea.
Luksuz je izazvao bes ljudi, a prvi protesti, iako malog obima, izbili su u
februaru kada je do tada nepoznata organizacija "Komitet za razvoj Mjanmara"
pozvala huntu da reši probleme inflacije, obrazovanja i loše infrastrukture.
 Kada
je 1954. godine dobio nezavisnost od Velike Britanije, Mjanmar je bio jedna
od najbogatijih zemalja Azije, ali je posle decenija loše vladavine to sada
jedna od najsiromašnijih zemalja planete, sa procenjenim godišnjim dohotkom
po glavi stanovnika od samo 200 dolara.
Budžetski deficit raste tako brzo da se vlada od fiskalne 2001/2002. godine
čak ni ne trudi da objavljuje planove trošenja.
Veliki novac ide na odr-žavanje vojske koja je poslednje decenije
udvostručena na čak 375.000 vojnika.
Da bi se nosio sa budžetskim rupama, režim je povećao poreze, što je
uništilo mala i srednja preduzeća, kaže jedan profesor koji traži da ostane
anoniman.
"Šta god novine objavljivale, režim treba da shvati da pravi razlog za
ustanak iz 1998. godine nije bio glad ljudi za demokratijom, već glad za
boljim životom", kaže on.
Ekonomske sankcije koje su uvele SAD i Britanija sigurno su imale efekat na
ekonomsku situaciju, ali neki eksperti postavljaju pitanje da li sankcije
štete više građanima ili vladarima.
"Sankcije u stvari idu na ruku vojnoj hunti", kaže jedan pod njih, Tom Grin,
ističući da sankcije pogađaju i otezavaju rast upravo onih klasa koje bi
mogle da uspešno suprotstave diktaturi. |
| |
| |
|
| |
| Racija snaga bezbednosti u manastirima |
| |
Stotinak budističkih sveštenika uhapšeno je istočno od Jangona, u akciji snaga
bezbednosti Mjanmara koje su, uprkos pozivima međunarodne zajednice na
uzdržanost, odlučile da se obračunaju sa učesnicima protesta protiv vojne
hunte, javljaju agencije.
Raciju su pokrenuli generali koji godinama žive pod sankcijama zapadnih
zemalja i uporno ignorišu pozive na promene. Ni ovog puta se nisu osvrtali
na pozive međunarodnih diplomata.
 Prekjuče
je u masovnim protestima, najvećim u poslednjih 20 godina u Mjanmaru,
navodno ubijeno pet sveštenika. Vojska, međutim, navodi da je jedna osoba
poginula a da su tri ranjene kada su na masu ljudi ispaljeni hici upozorenja
i suzavac.
Strahuje se da je novo krvoproliće neizbežno pošto su sveštenici putem
lokalnog radija pozvali saborce da se ne predaju.
Juče je neobično mirno na ulicama Jangona, bišeg Ranguna, na kojima je, u
gušenju pobune 1988. godine, ubijeno oko 3.000 ljudi.
Snage bezbednosti su postavile barikade i bodljikavu žicu na glavnim
raskrsnicama Jangona. Nekoliko vatrogasnih kola koja treba da služe kao
vodeni topovi parkirano je u blizini pagode Sule, iz koje su pre dve sedmice
potekli masovni protesti.
Racija u budističkim manastirima mogla bi da dovede do usijanja u narodu
koji želi da se reši 45-godišnje vladavine vojne hunte i teških ekonomskih
mera.
"Vrata su provaljena, sve je ispreturano i mnogo toga odneto", rekao je
jedan očevidac racije. "Pravi je pakao videti racije u manastirima i okrutno
ponašanje prema sveštenicima".
Stanovnici koji žive u blizini manastira u Jangonu, navode da je oko 500
sveštenika odvedeno vojnim kamionima u drugoj noći od kad je uveden
policijski čas, koji traje od sumraka do svitanja.
Neki od sveštenika, koji su uspeli da pobegnu i juče se vrate u manastir,
povređeni su i vidljive su im rane na glavi. Oni navode da su se krili u
krošnjama drveća.
I manastiri udaljenih područja severoistoka Mjanmara takođe su pretreseni i
sveštenici odvedeni.
"Samo su dva ili tri bolesna sveštenika ostavljena", rekao je očevidac koji
živi nedaleko od manastira Ngve Kjarjan.
U toku pretprošle noći, dva funkcionera opozicione Nacionalne lige za
demokratiju su takođe uhapšena, rekao je portparol stranke. Privedena su i
dva političara iz drugih partija opozicije. |
| |
| |
|
| |
| Borba sa globalnim zagrevanjem |
| |
Podstaknuti brojnim izveštajima o rastućim morima, toplotnim udarima, sušama i
poplavama, svetski zvaničnici okupljeni na prvom samitu Ujedinjenih nacija o
klimi potrudili su se da pokrenu globalne pregovore o smanjenju emisije
gasova koji izazivaju globalno zagrevanje.
"Ono što je potrebno je "akcija, akcija, akcija" rekao je okupljenim
predsednicima i premijerima guverner Kalifornije Arnold Švarceneger, koji je
posebno aktivan u zaštiti klime i životne sredine.
Američka administracija predsednika Džordža Buša međutim ne pokazuje znake
da će odustati od svog odbijanja da prihvati obavezujuće smanjenje emisije
gasova koje je prihvatilo 175 drugih država.
Na skupu u UN, navodi AP, neki su izrazili strahovanja da će Bela kuća, koja
će kasnije ove nedelje održati odvojene sastanke na temu životne sredine,
pokrenuti pregovore koji mogu konkurisati pregovorima o klimi u okviru UN.
Buš nije učestvovao na samitu o klimi u UN, koji je okupio više od 80 drugih
nacionalnih vođa, ali je prisustvovao večeri koju je u ponedeljak uveče
organizovao za uži krug vodećih ličnosti Generalni Sekretar UN Ban Ki Mun.
U uvodnom govoru na skupu Ban je rekao da je "vreme za sumnju prošlo" što se
tiče globalnog zagrevanja i da je sada potrebno napraviti pomak u pegovorima
o klimi u UN "koje su odgovarajući forum za raspravljanje o svetskim
akcijama".
Jednodnevni samit u Njujorku je organizovan da bi se pripremio teren za
decembarsku godišnju konferenciju o klimi na Baliju, u Indoneziji gde se
Evropa, Japan i drugi nadaju da pokrenu pregovore o sporazumu o smanjenju
izduvnih gasova koji bi 2012. godine nasledio Kjoto protokol.
Kjoto protokol iz 1997. godine, koji SAD odbacuju, zahteva od 36
industrijskih zemalja da do 2012. godine smanje ugljen dioksid i druge
gasove koji zadržavaju toplotu za pet odsto ispod nivoa koji je zabeležen
1990.
Pobornici sporazuma smatraju da je potrebno da se dođe do preokreta na
Baliju, za koji je skoro sigurno potrebna promena stava SAD, da bi se
obezbedio nesmetani prelaz sa Kjota na novi, strožiji režim.
Glavni naučnik UN za klimu, Radžendra Pačauri, na samitu je govorio o sve
brojnijim dokazima o postojanju globalnog zagrevanja, uključujući porastu
nivoa mora usled toplote i topljenja leda na kontinentu.
"Vreme za nečinjenje je prošlo", rekao je Pačauri na skupu.
Predsednik Emanuel Mori iz saveznih država Mikronezije u Pacifiku je
potvrdio kakav uticaj klima ima na njegov deo sveta. Rekao je da se usled
povećanja nivoa mora već uništavaju usevi, zagađuju bunari i smanjuju plaže
na njegovim ostrvima.
"Kako objasniti stanovnicima da je to što se njima dešava prouzrokovano
aktivnostima u nekim dalekim zemljama?" upitao je on.
SAD su već dugo najveći proizvođač gasova koji stvaraju efekat staklene
bašte. Predsednik Buš smatra da bi preuzimanje obaveze po ugledu na Kjoto
štetilo američkoj privredi i da bi trebalo obaveze o smanjenju emisija
nametnuti siromašnijim zemljama koje brzo rastu kao što su Kina i Indija,
kao i zemljama u razvoju.
Umesto obavezujućeg smanjenja na državnom nivou, američki predsednik je
pozvao velike fabrike da dobrovoljno smanje emisiju gasova i rekao da bi
mogući odgovor na to što se dešava bilo povećanje istraživanje u oblasti
čistih tehnologija.
U petak Buš će organizovati odvojen skup o klimi u Vašingtonu koji će biti
ograničen na 16 vodećih emitera gasova u svetu, uključujući Kinu i Indiju.
To će biti prvi u nizu skupova o klimi pod vođstvom SAD.
"Sastanak u Vašigntonu je samo skretanje pažnje", rekao je Hans Verlome,
poborac za očuvanje životne sredine iz Svetskog fonda za prirodu. On je
dodao da rukovodstvo SAD treba da "pokaže ozbiljnost i da primeni domaće
zakone da smanji emisije".
Obraćajući se samitu američki državni sekretar Kondoliza Rajs rekla je da
Vašington vidi svoj odvojeni sastanak kao način da se unapredi tekuća
diskusija po pitanju klime.
Izaslanik Japana, bivši premijer Joširo Mori, rekao je da Tokio veruje da će
odvojeni američki razgovori "doprineti postizanju konsenzusa" u UN procesu
gde se svi slažu da Kina, Indija i druge zemlje moraju na kraju da prihvate
ograničenja emisije gasova.
U pokušaju da unapredi globalne pregovore, Evropska unija se obavezala da
smanji emisiju gasova bar za dodatnih 20 odsto do 2020. godine.
Govoreći u ime EU, francuski predsednik Nikola Sarkozi je rekao da sve
razvijene zemlje i zemlje koje su najodgovornije za emisiju gasova moraju da
se obavežu da smanje emisiju za 50 procenata do 2050.
Guverner Kalifornije Švarceneger je rekao da pojedine države SAD usvajaju
ograničenja emisije iako republikanska administracija SAD to ne čini na
nivou cele zemlje.
Kalifornija je usvojila zakon kojim se nalaže industrijskim postrojenjima da
smanje emisiju gasova koji proizvode "efekat staklene bašte" za oko 25
procenata do 2020.
Bivši američki podpredsednik Al Gor, koji je vodeći aktivista za očuvanje
životne sredine, prikazao je crnu sliku o klimatskim promenama koje su već u
toku kao posledica globalnog zagrevanja, uključujući naučni izveštaj po kome
je ovog leta ledeni pokrivač na Arktiku rekordno smanjen.
"Ne možemo da nastavimo tako sporim tempom", rekao je Gor i predložio da se
šefovi država ili vlada sastaju svaka tri meseca od 2008. godine u cilju što
efikasnijeg oktlanjanja pretnje od globalnog zagrevanja. |
| |
| |
|
| |
| Šest decenija Centralne obaveštajne agencije |
| |
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) napunila je 60 godina,
ispunjenih živopisnim i kontroverznim delovanjem od kako stvorena kao
direktna posledica iznenadnog japanskog napada na Perl Harbur.
Desilo se da je napad na Perl Harbur bio iznenadan iako je tada dovoljno
informacija ukazivalo da predstoji, ali su one bile rasute u različitim
sektorima američke vlade i nisu bile objedinjene.
 "Bili
smo iznenađeni 7. decembra 1941, a imali smo sve potrebne obaveštajne
podatke. Ali, oni su bili u fijokama previše različitih agencija. Nismo bili
u stanju da sagledamo pravu sliku," izjavio je radiju Glas Amerike bivši
službenik CIA, Judžin Potit.
Zato je predsednik Frenklin Ruzvelt formirao Kancelariju za strateške službe,
ili OSS, za špijunaže i sabotaže na teritorijama pod okpacijom Nemačke i
Japana.
Šef OSS, Vilijam Donovan, lobirao je za uspostavljanje nove, posleratne
obaveštajne agencije koja bi obezbedila da američko rukovodstvo bude "svestrano
obavešteno u vođenju politike. "Amerika ne može sebi da priušti predratno
neznanje," rekao je on.
Osamnaestog septembra 1947 godine formirana je Centralna obaveštajna
agencija pošto je Kongres usvojio, a predsednik Truman potpisao zakon o
nacionalnoj bezbednosti.
U ranim danima, CIA je u velikoj meri bila popunjena veteranima OSS-a. Bivši
oficir CIA, Piter Ernest, koji vodi popularni Međunarodni špijunski muzej u
Vašingtonu, kaže da je CIA tokom hladnog rata bila mnogo drugačija nego
danas.
"Bili smo upućeni na velike misije i osećali se kao prva linija fronta u
hladnoratovskoj borbi, bilo da se radilo o prikupljanju obaveštajnih
podataka ili tajnim akcijama."
Međutim, CIA se zbog obaveštajnih propusta našla pod udarom kritike: nije
blagovremeno predvidela propast Sovjetskog Saveza, a u novije vreme iznela
je pogresne tvrdnje da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje.
Najkontroverznije su bile tajne akcije CIA, kao sto su državni udar u Iranu
1953. godine kojim je Muhamed Reza Pahlavi dosao na vlast, i rušenje
izabrane vlade Salvadora Aljendea u Čileu 1973.
Ali, kako obaveštajni operativci naglasavaju, takve operacije su uvek
naređene ili odobrene od strane predsednika. U novoj knjizi o CIA, pod
naslovom "Legat pepel", novinar Tim Vajner kaže da istorija agencije nije
popločana prevelikim uspesima.
Vajner navodi da američkoj agenciji nedostaju iskustvo i strpljenje koje
poseduju obaveštajne službe Velike Britanije i Rusije koje su kroz istoriju
svoje operativce slale u druge zemlje na duži vremenski period.
Bivši zamenik direktora CIA, Džon Meklaflin, priznaje da je bilo
obaveštajnih propusta, ali kao svetle i u javnosti poznate primere on navodi
brz odgovor CIA u Avganistanu posle terorističkih napada 11. septembra 2001,
i razbijanje mreže koja je krijumčarila nuklearno oružje.
Ali, 60 godina posle napada na Perl Harbur i posle milijardi dolara
potrosenih na obaveštajne podatke, SAD su 11. septembra 2001. ponovo bile
meta neočekivanog udara.
Rasprava oko propusta zbog kojih planiranje tih napada nije otkriveno i
dalje se nastavlja. Meklaflin kaže da su CIA i druge špijunske agencije "znale
da se nešto sprema, ali ne gde i kad."
Skoro polovina sada zaposlenih u CIA primljeno je u službu posle 11.
septembra 2001. Ta nova, komjuterski obrazovana generacija analitičara i
operativaca na terenu barata tehnologijom koju špijuni ranije nisu mogli ni
da zamisle. |
| |
| |
|
| |
| Ratovi će koštati SAD 190 milijardi dolara u
2008. godini |
| |
Troškovi ratova u Iraku i Avganistanu iznosiće u 2008. godini najmanje 190
milijardi dolara, saopštio je Pentagon.
Administracija američkog predsednika Džordža Buša ranije je zatražila od
Kongresa da odobri 147 milijardi dolara za operacije u Iraku i Avganistanu u
fiskalnoj 2008. godini, koja počinje 1. oktobra.
Američki ministar odbrane Robert Gejts rekao je pred komitetom Senata za
raspodelu sredstva da traži dodatna sredstva od 42 milijarde dolara za
finasiranje ratova u 2008. godini.
Najveći deo dodatnih sredstava biće namenjen merama zaštite američkih snaga.
U okviru toga, 11 milijardi dolara biće izdvojeno za uvođenje još oko 7.000
oklopnih vozila sa specijalnom zaštitom od mina.
Dodatna sredstva su potrebna i za obuku i opremanje iračkih snaga
bezbednosti, kao i za poboljšanje američkih objekata u regionu i baza u
Iraku, rekao je Gejts.
Američki ministar odbrane je tražio i šest milijardi dolara za podršku
borbenim jedinicama u Iraku, uzimajući pritom u obzir Bušov plan o
povlačenju oko 20.000 vojnika iz Iraka do jula sledeće godine. |
| |
| |
|
| |
| Američka vlada prikuplja podatke o američkim
putnicima |
| |
Američka vlada prikuplja podatke o milionima Amerikanaca koji putuju u
inostranstvo i te informacije čuva godinama, u okviru politike pojačane
kontrole granica, piše "Vašington post".
List se poziva na dokumenta koja je dobio od organizacija za odbranu
građanskih sloboda kao i na izjave zvaničnika koji su zahtevali anonimnost.
Prikupljanje podataka o američkim putnicima odnosi se ne samo na njih nego i
na osobe sa kojima putuju kao i na ljude sa kojima se ti Amerikanci viđaju u
inostranstvu. Vlada se interesuje i za lične predmete koji Amerikanci odnose
sa sobom pa čak i za knjige koje prenose u druge zemlje.
U sklopu politike ministarstva unutrašnje bezbednosti za borbu protiv
terorizma, prikupljeni podaci mogu da se čuvaju i po 15 godina, dodaje "Vašington
post".
Zvaničnici tvrde da su svi podaci, koje potom analizira informatički sistem
ministarstva, od koristi pograničnim službama. Zahvaljujući prikupljenim
informacijama, te službe mogu da razlikuju nedužne turiste od potencijalnih
terorista.
List, međutim, navodi da novi elementi ukazuju na to da američka vlada mnogo
pažljivije motri na navike američkih putnika nego što je to do sada
priznavala.
Organizacije za odbranu ličnih sloboda kritikuju takvu praksu, ocenjujući da
posedovanje takvih podataka može da krši pravo na privatnost običnih građana,
dodaje list.
Milioni putnika, čije podatke vlada čuva, ne znaju šta sadrže njihovi
dosijei. Vlasti nisu predvidele nikakav mehanizam za ispravku eventualnih
grešaka ili za ponovno razmatranje pojedinih podataka, upozorava se. |
| |
| |
|
| |
| "Roling Stonsi" u Ginisovoj knjizi rekorda |
| |
Uprkos godinama, "Roling Stonsi" dospeli su u Ginisovu knjigu rekorda sa
najuspešnijom muzičkom turnejom svih vremena - rok legende su na turneji "A
Bigger Bang" zaradile 437 miliona dolara.
 U
novom izdanju Ginisove knjige rekorda našla se i Madona , kao pevačica sa
najuspešnijom turnejom - "Confeshions", na kojoj je zaradila blizu 200
miliona dolara. Imajući u vidu da je na turneji održala 60 koncerata, po
nastupu je zaradila više od tri miliona dolara.
Među neobičnim rekordima su koncerti na najvećoj visini, odnosno dubini -
britanski bend "Džamirokvaj"nastupio je na visini od 10.668 metara, u
specijalno opremljenom avionu boing 737.
Britanska pevačica Kejti Melua i njen bend održali su koncert 303 metara pod
morem, na naftnoj platformi kraj norveške obale.
Ipak, neke stvari nikada se ne menjaju - numera "White Christmas" Binga
Krozbija iz 1942. i dalje je najprodavaniji singl svih vremena, sa 50
miliona primeraka. Pesma se reizdaje svake godine.
Glumac sa najvećom zaradom je Semjuel El Džekson , čijih je 75 filmova u
svetskim bioskopima zaradilo 7,84 milijardi dolara.
 "Kazino
Rojal", u kojem je Danijel Krejg debitovao u ulozi najčuvenijeg svetskog
špijuna, postavio je rekord kao najuspešniji film o Džejmsu Bondu svih
vremena, sa zaradom od preko 587 miliona dolara.
Ginis je ove godine uveo i kategoriju "Oskarom nagrađen film sa najkraćim
nazivom" - tu je pobednik alžirski film "Z", koji je 1970. dobio dve nagrade
američke akademije za film. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
