|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1126, 26. oktobar 2007.
| Sreća Zvezdi okrenula leđa |
| |
Istina je da u evropske utakmice treba ući više nego skoncetrisan, mnogo više
sigurniji u sebe. Igračima Crvene zvezde se ne može mnogo zameriti. Golmanu
Ranđeloviću će najverovatnije najteže pasti ovaj poraz, ali sve u svemu,
viđena je najbolja igra Crvene zvezde ove sezone. Upravo onako kako je
nagovestio trener Kosanović da treba, Crvena zvezda je igrala u prvih 15
minuta utakmice.
 Čvrsti
srednji red je odrađivao mnogo posla, oduzimao lopte, sekao protivnički
napad. Iako formacija naizgled defanzivna 4-2-3-1, Kosanoviću je, po viđenom
na terenu, osnovni cilj bio da upravo pomeranjem igre što više ka centru
pokuša da iskoristi svaki milimetar slobodnog prostora. Mnogo oduzetih lopti
na sredini je ostavljalo prostora igračima Zvezde da organizuju kotru, kako
je i bilo u 16. minutu.
Posle dobrog starta Milijaša koji je presekao loptu, Koroman se stuštio sam
ka protivničkom golu, iskoristio dribling koji tako često viđamo (i koji
jedino koristi) da izbaci protivnika, a onda smestio loptu u dalji ugao
mreže Rensinga. Radost na stadionu je bila ogromna, ali to kao da je
poremetilo koncetraciju igrača Zvezde.
 Samo tri minuta kasnije Klose je pokazao zašto je jedan od najboljih
centarfora na svetu. Šut sa desne strane Lusia je Ranđelović zatvorio, ali
na kratko odbijenu loptu je natrčao Klose, koga Zvezdini igrači kao da nisu
videli! Naravno da niko nije očekivao od igrača Zvezde da ne pogreše, s
obzirom da su pogrešili i igrači Bajerna, iako je poznata nemačka preciznost,
ali utisak je da je izjednačujući pogodak bio prevelika nesmotrenost.
U nekoliko navrata su Klose i Podolski pokazali koliko su brzi i kako mogu
lako proći ako protivnička odbrana nije pažljiva, ali je i Koroman nekoliko
puta uspešno prolazio po svojoj levoj strani ostavljajući i po dvojicu
protivnika da bezuspešno jure za njim. Doduše, ne tako uspešno kao u 16.
minutu, ali dovoljno da igrači Bajerna na toj strani više obrate pažnju na
omalenog ofanzivnog igrača sredine terena u crveno-belom dresu. Fascinantna
je bila borbenost Zvezdinih igrača pred kraj prvog poluvremena. Skoro da su
sabili protivnika na njegovu polovinu, ali je stalno falio završni centaršut,
završni pas, možda i malo hrabrosti za direktni duel.
Početak drugog poluvremena je bio u istom tempu. Crvena zvezda je i dalje
igrala odbranu pomerenu daleko od 16 metara, koristeći svaku eventualnu
priliku da protrče po krilima. S druge strane, ekipa iz Minhena se, kako je
izgledalo, opredelila da ne dozvoli da Beograđanima da postigne gol.
Uspevali su igrači Bajerna da, posebno nakon sat igre, preuzmu terensku
inicijativu, ali je sve završavalo dobrim i uspešnim reakcijama odbrane. U
trenutku kada je izgledalo da gol Nemaca visi u vazduhu, za preokret se
pobrinuo Milijaš.
Asistent kod prvog gola postigao je drugi, i to prelepo zakucavši loptu u
mrežu pored nemoćnog golmana. Gol kao za špice! Pokušao je trener Bajerna da
izmenama u tim trenucima preokrene igru. Navijači sa tribina su osećali da
je njihovim ljubimcima potrebna pomoć i pružali su je svesrdno. Stadion se
orio navijačkim povicima, pevao se Đurđevdan.
Neiskustvo, nedostatak konentracije su se Zvezdi ipak obili o glavu. Posle
slobodnog udarca u centar šesnaesterca, nečuvan je ponovo ostao Klose koji
je glavom lobovao golmana Ranđelovića sa linije pet metara. Još jednoj je,
na kraju, Crvena zvezda pokazala da je njena najveća slabost zapravo
koncentracija. U trenutku kada je bio slobodan udarac za Bajern, Kosanović
je odlučio da napravi izmenu. Bogdanović je uspeo da utrči u 16. metara, a
loptu koja nije bila ni jaka ni precizna, Klose je samo skrenuo i Ranđelović
je još jednom napravio veliku grešku. Ruku na srce, izgleda kao da su sve
duele Ranđelovića i Klosea završili pobedom Klosea. Samo nekoliko trenutaka
kasnije sudija je odsvirao kraj. Delije su šalovima i pesmom pozdravili
igrače Crvene zvezde koji su se dugo zadržali na terenu, a zatim prišli
tribini da pozdrave svog najboljeg igrača Delije. |
| |
| |
|
|
| EU zatražio podršku naprednoj Srbiji |
| |
Evropski parlament zatražio je od Saveta ministara EU da "snažno podrže napore
nove srpske vlade za stvaranje savremene, dinamične i napredne Srbije", uz
ocenu da je ostvareni napredak "sveukupno povoljan".
 To se navodi u preporukama koje su, uz izveštaj o razvoju u Srbiji, usvojili
poslanici Evropskog parlamenta u Strazburu, istakavši da je Srbija "mirno
prebrodila niz teških etapa", kao i da je posle poštenih izbora formirana
nova, proevropska i reformska vlada i usvojen novi Ustav.
U izveštaju, koji je podneo izvestilac parlamenta za Srbiju Jelko Kacin,
ocenjuje se da je "budućnost Srbije u EU" i izražava zadovoljstvo zbog
obnove pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Naglašava se da će taj sporazum biti potpisan kada Beograd uspostavi punu
saradnju s Haškim sudom i izražava želja da to bude učinjeno do kraja godine.
Od Saveta ministara EU je zatraženo da "zauzme jasan i nedvosmislen stav o
tome šta se podrazumeva pod 'punom saradnjom s Haškim sudom'", jer
potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zavise od ostvarenja
tog uslova.
Posebno je naglašeno da evropski poslanici cene rešenost srpske vlade da
sarađuje s Haškim sudom i pozdravljaju činjenicu da je premijer Vojis-lav
Koštunica glavnoj tužiteljki iz Haga Karli del Ponte pružio uveravanja da su
"verovatna nova hapšenja", uključujući i Ratka Mladića.
Evropski parlament smatra da će rešenje statusa Kosova ojačati stabilnost
Zapadnog Balkana i olakšati uključivanje tog regiona u Evropsku uniju.
Kao polazišta za izveštaj su, pored ostalog, uzete činjenice da su
obnovljeni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da je
Srbija postala članica Partnerstva za mir, kao i presuda Međunarodnog suda
pravde u Hagu koji je odbacio tužbu BiH protiv Srbije.
U izveštaju je posebno naglašeno zadovoljstvo zbog potpisivanja sporazuma o
viznim olakšicama i readmisiji i podvučeno da što pre treba utvrditi tačan
redosled mera za potpuno ukidanje viza za putovanja omladine i svih srpskih
građana u zemlje EU.
Ukazano je i na "važan ekonomski rast i napredak" Srbije nakon 2000. godine
uz stopu rasta od pet odsto godišnje, napredak u borbi protiv organizovanog
kriminala i korupcije, ali je i upozoreno da korupcija i dalje predstavlja "težak
problem, posebno u policiji i sudstvu".
Dodaje se, međutim, da se "čini" da su zvanične istrage u korupcionaškim
aferama često pod političkim uplivom a da je korupcija "krupna prepreka za
strane investitore".
Od Saveta ministara EU i Evropske komisije je zatraženo da "još više
podstaknu srpsku vladu da sprovede suštinsku reformu u policiji, službama
bezbednosti i vojsci, uz mere jačanje civilnog nadzora nad armijom".
Poslanici Evropskog parlamenta "izrazili su zadovoljstvo zbog okončanja
suđenja za ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića i podržali inicijativu
specijalnog tužioca da iznese na videlo političke motive tog ubistva".
Ocenjeno je, međutim, da su "sporne" neke odredbe o imenovanju, napredovanju
i smenjivanju sudija i tužilaca.
U izveštaju je izraženo zadovoljstvo zbog toga što je Srbija dobila novi
Ustav koji sadrži "pozitivne odredbe u pogledu ljudskih prava".
Ipak, navodi se da bi trebalo poboljšati zakonodavstvo za zaštitu manjina,
iako je, naročito u Vojvodini, situacija s manjinama vidno poboljšana.
Srpske vlasti pozvane su da razmisle o proširenju primene teritorijalne
decentralizacije, naročito za regione Vojvodine, Sandžaka i takozvane "Preševske
doline". |
| |
| |
|
|
| Kuda ide novac? |
| |
Udruženje ovlašćenih knjigovođa u svom izveštaju 'Kuda ide novac: Rastuća
dugovanja domaćinstava u Kanadi', daje sliku o Kanađanima naklonjenim da i
dalje troše novac, i pored toga što su već u dugovima. Oni su izračunali da
je ukupan dug svih građana preko jednog triliona dolara, s tim da je dve
trećine vezano za nekretnine, a ostatak za robu široke potrošnje.
 Šta
je to što prosečnog građanina navodi da troši preko svojih mogućnosti? Kao
osnovni razlozi navode se nedostatak samokontrole, ali tome umnogome
doprinose i plastične kartice, koje daju prividni osećaj moći. 'Moćna malena',
kako kažu u jednoj reklami, dozvoljava nam da kad god osetimo potrebu ili
zaželimo, da obradujemo sebe i svoje bližnje obrokom u restoranu, pićem sa
prijateljima ili neplaniranom kupovinom, iz čisto terapeutskih razloga, a da
pri tom gotovo nemamo osećaj da trošimo svoj novac.
Primetno je da su današnje generacije uglavnom razmaženije od generacije
svojih roditelja, koji su umeli da štede jer su živeli u drugačijem vremenu.
Oni to rade čak i danas, dok su deca uglavnom naviknuta da imaju i da se
ničega ne odriču.
Stručnjaci kažu da su u najgorem položaju ljudi čerdesetih godina i da je
verovatno među njima najveći procenat od 14 odsto svih onih čiji dug se
značajno povećao u poslednje tri godine. Istraživanje knjigovođa je pokazalo
da svaki peti ispitanik ne bi mogao da podnese neočekivani trošak od pet
hiljada dolara, a da svaki četvrti nema nikakvu ušteđevinu.
U grupi najugroženijih su mlađi od 25 godina, samohrani roditelji i samci
koji teško sastavljaju kraj sa krajem, ali i bračni parovi sa prosečnom
zaradom, koji previše troše zato što su ubeđeni da mogu.
Upravo nedostatak štednje je ono na šta već duže vreme upozoravaju
stručnjaci, koji napominju da se od 1982. godine sve manje štedi. Od
tadašnjih 20 odsto, 2005. godine štednja je pala na svega 1,2 zbog malih
kamata i sve većih cena stanova.
Oko trećine građana računa da će im otplaćena vrednost stana poslužiti kao
prihod za penziju i hipoteku koriste kao kreditnu liniju za kupovinu drugih
stvari.
Rok Lefebvr, potpredsednik za istraživanje i standarde, kaže da je deci
svojevremeno sugerisano da štede između 10 i 20 odsto svega što zarade, bez
obzira koliko to iznosi, dok se danas podstiče trošenje. |
| |
| |
|
|
| Evropski pandan zelenoj karti |
| |
Evropska unija planira da "plavom kartom" privuče visoko obrazovane migrante
nudeći im različite pogodnosti, uz smanjenje birokratskih procedura oko
dolaska.
 Cilj bloka 27 država je da, po ugledu na američku "zelenu kartu," dobije
najkvalifikovanije ljude i popuni manjak takve radne snage u EU, čije
stanovništvo sve više stari.
Planom koji je ove sedmice predložila Evropska komisija, predviđeno je da se
kandidatima ponudi skraćena procedura za dobijanje radne dozvole, navodi
Rojters.
Ljudima sa visokim obrazovanjem biće ponuđen lakši put do posla, mogućnost
da im se pridruži porodica, da iznajme državni stan i dobiju dugoročni
status rezidenta.
Migrant će, da bi se kvalifikovao za "plavu kartu," morati da ima ugovor o
radu u nekoj zemlji EU najmanje na godinu dana, garantovanu zaradu koja je
barem tri puta veća od minimalne u toj zemlji i zdravstveno osiguranje.
Sve predloženo je "u cilju unapređenja mogućnosti EU da privuče i, kada je
potrebno, zadrži visoko kvalifikovane radnike," navodi se u nacrtu teksta
koji su odobrili funkcioneri EU.
"EU kao celina se ne smatra atraktivnom među visoko kvalifikovanim
profesionalcima, s obzirom na veoma jaku međunarodnu konkurenciju,"
naglašava se u tekstu, pri čemu se, kada je o konkurenciji reč, prvenstveno
misli na SAD i Kanadu.
Predlženi plan mora da odobri svih 27 članica EU, a otpori se već vide u
nekim zemljama, posebno Nemačkoj.
Vlasniku "plave karte" moći će da se pridruži porodica najkasnije šest
meseci pošto to zatraži i to bez dokaza da supružnik ima realnu perspektivu
da dobije stalnu dozvolu boravka.
Takođe će se vlasnik "plave karte" tretirati kao građanin EU kada je reč o
poreskim povlasticama, socijalnoj pomoći i plaćanjima za penzijsko kada se
preseli u drugu zemlju.
Migrant će imati isti pristup državnim stanovima i studentskim stipendijama,
ali će članice EU moćia same da odluče da li će mu to ponuditi odmah ili
posle tri godine boravka na njihovoj teritoriji.
"Plava karta" će važiti dve godine, a zatim će se obnavljati. Predviđena je
i mogućnost da vlasnik izgubi pravo na nju, ako ostane bez posla ili je
nezaposlen više od tri meseca.
Komisija će predložiti i način da se mladim, obrazovanim migrantima olakša
dobijanje "plave karte." Mlađima od 30 godina biće potrebna garantovana
zarada samo dva puta veća od minimalne, a vlade bi mogle da se odluče i za
manji iznos ako je migrant stekao fakultetsku diplomu u nekoj od zemalja EU.
Ukoliko članice EU prihvate predlog Komisije i on preraste u zakon, počeće
da ga primenjuju u roku od dve godine. |
| |
| |
|
|
| Kanada i ove godine u Beogradu |
| |
Ambasador Kanade u Beogradu Robert Mekdugal istakao je juče da je od 2003.
godine, kada je ta zemlja bila počasni gost sajma knjiga u Beogradu, do
danas objavljeno oko 100 dela kanadskih autora prevedenih na srpski jezik.
Kanada i ove godine učestvuje na sajmu knjiga u Beogradu, na kojem je
predstavila svoje pisce, ilustratore, izdavače i nova izdanja prevedena na
sprski jezik.
 "Mnogi
od tih naslova sada su izloženi na štandu Kanade (u Hali DžIV Beogradskog
sajma), a samo u toku priprema za ovaj sajam 15 novih kanadskih naslova
objavljeno je na srpskom jeziku", istakao je Mekdugal.
Kanadski ambasador izrazio je zadovoljstvo zbog najave Ministarstva kulture
Srbije o uspostavljanju međunarodnog programa pomoći za prevođenje koji je
zasnovan na kanadskom modelu.
Prema tom modelu, inostrani izdavači sami će birati dela srpskih pisaca koja
žele da prevedu na svoje jezike, u skladu s ukusom i interesovanjima
čitalačke publike u svojim zemljama.
Umetnički direktor Beogradskog sajma knjiga Zoran Hamović podsetio je da je
pre dve godine potpisan ugovor o saradnji sa sajmom knjiga u Kvebeku, što je,
kako je istakao, uticalo na povećanje interesovanja za dela srpskih autora,
ne samo u tom gradu, nego i u drugim delovima Kanade.
U Beogradu ove godine gostuje osam pisaca iz Kanade: Mari-Luiz Ge, Žil
Pelren, Norman Ravin, Pan Bujukas, Dejvid Homel, Elizabet Abot, Tecija
Verbovski i David Albahari.
Gosti 52. sajma knjiga su i dva ilustratora iz Kanade: Stefan Joriš i Dušan
Petričić, saopšteno je iz ambasade.
Svoje knjige na štandu Kanade u Hali DžIV Beogradskog sajma izlaže 17
kanadskih izdavačkih kuća, a predstavljene su i dve nove putujuće izložbe
knjiga koje je poslala Asocijacija za izvoz kanadskih knjiga kao i kolekcija
savremenih kanadskih klasika, pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu
Kanade. |
| |
| |
|
|
| Peković srušio Barsu |
| |
Partizan Barselona 81:78 čudo se desilo, David je ipak pobedio Golijata!
Košarkaši Partizana, predvođeni fenomenalnim Nikolom Pekovićem i odličnim
Milenkom Tepićem, napravili su pravi podvig pobedivši u Pioniru Barselonu
81:78 u prvom kolu C grupe Evrolige.
 Crno-
beli su posle šest sezona konačno startovali pobedom u elitnom takmičenju a
do nje su došli u dramatičnoj završnici.
Kod rezultata 79:77, 12 sekundi pre kraj Lakovič je pogodio samo jedno
slobodno bacanje. Košarakši Barselone su tek tri sekunde pre kraja napravili
faul na Vitkovcem i koji je pogodio oba bacanja za erupciju 7000 navijača u
Pioniru!
Maestralnu igru pružili su Nikola Peković (slika gore) i Milenko Tepić (slika
dole) zbog kojih je šampion Srbije i došao do prilike da pobedi. Pred
prepunim "Pionirom" Barselona je krenula serijom 6:0, a već sredinom prve
četvrtine imali su i plus sedam (13:6). Veliki problem crno-belima zadavala
je igra dva na dva u kojoj je Mario Kasun razbio Slavka Vraneša.
Međutim, ulaskom Nikole Pekovića promenio se tok meča pošto je mladi
Bjelopoljac gospodario ispod oba koša. Njegovim poenima srpski šampion je do
kraja prve deonice uhvatio rezultatski priključak (17:18) a već polovinom
druge četvrtine trojkom Vitkovca stiže i do prvog vođstva (28:27).
Do kraja poluvremena igralo se egal, Partizan je prednost pod košem a Barsa
spolja. A onda je fenomenalni Milenko Tepić vezao pet poena (jednu trojku) i
domaćin je na odmor otišao sa prednošću 42:41. Peković je u tom delu meča
nanizao 15 poena (šut iz igre 6-6) uz četiri skoka, dok je Tepić ubacio 11
koševa uz šut 4-4.
U nastavku meča "ratnici" Duška Vujoševića nošeni frenetičnom publikom
prosto su leteli po terenu, bukvalno pretrčali Barine skupocene akvizicije i
stigli do osetnijeg vođstva (59:49) u 28 minutu. Pokušavao je trener španske
ekipe Duško Ivanović da sa nižom postavom pokrene svoj tim i nekako smanji
prednost rivala, ali nije uspevao.
Crno-beli su rutinskom igrom na Pekovića držali prednost (72:66) sve do pred
kraj meča, kada su malo popustili u odbrani i dozvolili gostima da minut pre
isteka vremena izjednače na 73:73. Ušlo se u neizvesnu završnicu.
Dva napada Partizana poenima je završavao Peković, dok su na drugoj strani
precizni su bili Fran Vaskez i Alber Monkasi. A onda je plejmejker crno
belih Milton Palasio 24 sekunde pre kraja oba puta bio precizan sa penala pa
je Jaka Lakovič pogodio samo jedno, da bi Vitkovac postavio konačan rezultat. |
| |
| |
|
|
| Religija i izbori u SAD |
| |
Uticaj religije na politiku u SAD nije novost, a demokratski i republikanski
predsednički pretendenti sve češće govore o svojoj veri.
Posebno posle nedavne pretnje evangelista da će podržati kandidata treće
stranke ukoliko najbolje plasirani republikanac, Rudi Đulijani, bude izabran
za predsedničkog kandidata partije.
Evangelistički hrišćanski republikanci su jedna od najvećih i najuticajnijih
grupa u SAD, koja čini čak jednu petinu izbornog tela.
 Mada
su čvrsto podržali predsednika Džordža Buša, na izborima 2004. godine, mnogi
posmatrači navode da su evengelsti kao izborno telo sada podeljeni.
Analitičari ističu da to posebno važi u odnosu na bivšeg gradonačelnika
Njujorka, Rudija Đulijanija, koji podržava pravo na abortus, i bivseg
guvernera Masačusecsa, Mita Romnija, čija se mormonska vera i gledišta prema
pravu na abortus ne dopadaju evangelistima.
Direktor katedre za verske studije Univerziteta Oklahome, Alen Hercki, rekao
je radiju Glas Amerike da bi uticaj vere i politike mogao da promeni izbornu
scenu 2008. godine.
"Na strani republikanaca, deo konzervativnih hrisćanskih vođa nastojao je da
osujeti Đulijanijevu nominaciju. Druga je činjenica da se jedan mormon
kandidovao za predsednika. Za evangeliste, mormonska vera nije istinsko
hrišćanstvo. Ukoliko Mit Romni postane favorit, to bi znatno uticalo na neke
evangelističke birače."
Hercki kaže da je uticaj vere donekle važan i za demokrate koji se kandiduju
za Belu kuću. Na predsedničkim izborima 2004. godine, ankete su pokazale da
je samo 21 odsto evangelista među republikancima glasalo za predsedničkog
kandidata Demokratske stranke, Džona Kerija.
Prema Pjuovom forumu za religiju i javni sektor, 2006. samo 27 odsto
evangelista je glasalo je za demokratske kandidate za Kongres.
Stiven Valdman, urednik vodećeg verskog sajta Belifnet, kaže da je to razlog
što demokrati ove godine agresivno nastoje da se dopadnu vernicima među
biračima.
Na poslednjim predsedničkim i kongresnim izborima demokrati nisu izgubili
samo glasove evangelističkih protestanata već nisu uspeli da dobiju podršku
ni američkih katolika, kaže Alen Hercki.
Glasovi katolika često osciliraju između demokrata i republikanaca - što je
pomoglo da se izabere Bil Klinton 1990 -ih i Džordž Buš 2004. godine.
Većina analitičara kaže da su za te oscilacije velikim delom zaslužne verske,
društvene, političke i etničke podele u okviru katoličke zajednice.
Timoti Matovini, direktor Kusva Centra za studije američkog katolicizma, na
univerzitetu Notr dam, smatra da su tokom proteklih godina hispanski
katolici posebno postajali sve uticajniji politički igrači.
"Iako Latinosi naginju glasanju za demokrate a ne za republikance,
tradicionalno su vezani za porodične vrednosti Republikanske stranke i
društvene inicijative Demokratske stranke. Naravno imigracija je sada za
njih veliko pitanje. Nije moguće reći kako će glasovi Hispanaca biti
podeljeni na narednim izborima."
Mada katolici i evangelistički protestanti čine najveće biračke blokove,
mnogi analitičari ističu da demokratski i republikanski kandidati moraju se
dopadnu i muslimanima, Jevrejima i protestantskim biračima.
Smatra se da će te grupe imati veliki uticaj na izborima naredne godine.
Stručnjaci cene da će muslimani verovatno gravitirati prema Demokratskoj
stranci, Jevreji će takođe tradicionalno podržati demokrate.
Mormoni će još više biti naklonjeni republikancima nego što su sada, dok će
sve manja, ali ipak znatna grupa običnih protestanata biti više naklonjena
Demokratskoj stranci nego što je to ranije bio slučaj.
Na koju god stranu da krene versko klatno - većina analitičara se slaže da
će religija igrati istaknutu ulogu u odlučivanju ko će biti sledeći
predsednik SAD. |
| |
| |
|
|
| Kastro učio gađanje na Hemingvejevim puškama |
| |
Oružje na kojem se Fidel Kastro obučavao za napad na kasarnu Monkada, kojim je
1953. počeo njegov uspon na vlast, otkrio je "oružar" čuvenog američkog
pisca.
 "Postoji
nešto što niko ne zna. Godine 1953, na strelištu El Čero (u Havani),
nekoliko mladih je vežbalo, ne znajući da to rade na puškama 'Pape' (Hemingvejev
nadimak)", ispričao je dnevniku "Huventud rebelde" Fernando Njues, koji je
čuvao piščevo oružje i pratio ga u lovu.
"Među njima bio je Fidel (Kastro)" i nekoliko budućih učesnika juriša na
kasarnu Monkada u Santjagu, po snazi drugo utvrđenje u zemlji, koje su 26.
jula 1953. napali mladi kubanski advokat i njegovi istomišljenici u vreme
diktature Fulgensija Batiste, kazao je Njues (75).
"Fidel nije vodio računa o tome iz koje puške puca, ali sam mu ja dao
Hemigvejevu omiljenu, onu koju je zvao 'la jegva' (kobila). Ali, Fidel je
znao više o oružju od mene", ispričao je Njues, koji je kasnije postao
međunarodni sudija za sportsko streljaštvo.
"Pozajmljivao sam im oružje, ali tada nisam znao da se pripremaju za napade
koji će promeniti istoriju", dodao je.
Hemingvej je na Kubi živeo blizu 20 godina. "Bio je odličan lovac, nije se
junačio.
Imao je naočare sa metalnim okruglim okvirom zbog kratkovidosti i
astigmatizma, ali ih je skidao kada je pucao... a malo golubova je uspevalo
da mu pobegne", ispričao je Njues o američkom piscu. |
| |
| |
|
| |
|
|
