|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1126, 26. oktobar 2007.
| Tri puta više usvojitelja nego dece |
| |
U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi oko 1.400 dece bez
roditeljskog staranja.
Godišnje se usvoji oko 120 dece, dok je broj potencijalnih usvojitelja tri
puta veći. Parovi koji posle dugogodišnjih pokušaja ne uspeju da dobiju
potomstvo i konačno se odluče na usvojenje, suočavaju se sa dugim čekanjem i
zahtevnom birokratskom procedurom.
 Šef
odseka za hraniteljstvo i poslove usvajanja u Ministarstvu za rad i
socijalnu politiku, Dobrila Grujić za agenciju Beta kaže da razlog dugog
čekanja na usvojenje deta nije složena procedura, već to što parovi uglavnom
imaju specifične zahteve kada je reč o izboru deteta.
Problem je, naravno, to što je mnogo više potencijalnih usvojitelja od broja
dece na Republičkom registru za usvajanje.
Grujić kaže da parovi uglavnom žele da usvoje dete do dve godine starosti, a
od ukupnog broja u registar je upisano samo 35 odsto dece tog uzrasta.
Usvojiteljima je, takođe, veoma važno da dete bude njihovog nacionalnog
porekla i bez zdravstvenih problema.
"Brže će realizovati usvojenje oni koji su spremni da prihvate dete starijeg
uzrasta i dete koje eventualno ima neke poteškoće ili zastoje u razvoju,"
kaže Grujić. Sama procedura usvojenja ne traje dugo.
"Od časa kada se raščisti porodično-pravni status deteta do realizacije
usvojenja, po instrukciji koje je donelo Ministarstvo za rad i socijalnu
politiku, najviše može da prođe 30 dana," kaže ona
Spisak dokumentacije koju potencijalni usvojitelji treba da podnesu jeste
dugačak, ali, Dobrila Grujić navodi da je sve to za dobrobit dece.
Potrebni su lični dokumenti i lekarsko uverenje. Dostavljaju se i podaci o
zaposlenosti, prihodima i imovini. Neophodna je i potvrda da budući
usvojitelji nisu lišeni roditeljskog prava, ili poslovne sposobnosti, kao i
dokaz da protiv njih nije bio pokretan, ili je u toku neki krivični postupak.
"Sprovodi se i procena svojstava ličnosti budućih usvojitelja, zapravo
razgovor u Centru za socijalni rad. Parovi prolaze i kroz program pripreme
koji veoma pomaže za bolje razumevanje potreba dece."
Ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić nedavno je izjavio da je
procedura za usvajanje komplikovana, između ostalog i zbog toga da bi se
suzbile česte zloupotrebe i maksimalno zaštitila deca.
On je najavio da će, izmenama zakona, ministarstvo nastojati da olakša
proceduru, ali i dodatno umanji mogućnost zloupotrebe prilikom procesa
usvajanja dece.
Dobrila Grujić ističe da su pojedini parovi koji dugo čekaju na usvajanje
počeli da se "sami snalaze" i izbegavaju redovnu proceduru, a u tome često
imaju i pomoć advokata. Najčešće se manipuliše sa zakonskom mogućnošću da
biološki roditelj deteta može odrediti usvojitelja.
"Potencijalni usvojitelji su dolazili do podataka o detetu, najčešće nakon
saznanja iz novina ili porodilišta, da su deca napuštena od strane svojih
roditelja. Pokušavali su da nađu najčešće majku sa kojim su sklapali dogovor
da ih ona označi kao potencijalne usvojitelje i time izbegavali zakonsku
proceduru," kaže Grujić.
Ona dodaje da je bilo slučajeva kada su usvojitelji nudili "materijalnu
pomoć" majci kako bi došli do potpisa za usvojenje. "Advokati parovima često
savetuju da usvojenje ostvare traženjem majke deteta, pa se čak postižu i
dogovori o priznavanju očinstva od strane budućeg usvojitelja. Na taj način
izbegava se procedura za usvojenje," ističe Grujić i dodaje da "takve
kombinacije nisu u interesu deteta."
Pokušaj usvajanja deteta mimo zakonske procedure je krivično delo. Davanje
podataka o detetu od strane zdravstvenih radnika ili radnika Centara za
socijalni rad, predstavlja kršenje službene tajne i takođe je protivzakonito.
Ministarstvo rada i socijalne politike za cilj ima i razvijanje
hraniteljstva u Srbiji. Broj dece bez roditeljskog staranja koja su zbrinuta
u hraniteljskim porodicama, porastao je za 90 odsto u proteklih godinu dana.
Hraniteljske porodice trenutno se staraju o ukupno 3.417 dece.
Dobrila Grujuć ističe da je hraniteljstvo do nedavno bilo razvijeno u svega
nekoliko opština Srbije, a sada se ta mreža širi. Ona dodaje da je sve više
parova koji bez obzira na to što već imaju svoje potomstvo žele da preuzmu
brigu o deci bez roditeljskog staranja. |
| |
| Bojana Milovanović |
|
| |
| Tragedija koja se da sprečiti - može li
Amerika da se povuče sa ivice? |
| |
U organizaciji "Fondacije Lord Bajron za balkanske studije" i "Američkog
saveta za Kosovo" u vašingtonskom klubu Kapitol Hil održan je jednodnevni
simpozijum pod nazivom "Kosovo: Tragedija koja se da sprečiti-može li
Amerika da se povuče sa ivice".
 Učesnike
konferencije su pozdravili i članovi srpskog kokusa u američkom Kongresu,
Melisa Bini Den Burton.
Konferenciju je otvorio direktor Američkog saveta za Kosovo, Džejms Džatras,
rekavši da je cilj simpozijuma da se iznesu gledišta o kosovskom problemu i
budućem statusu te pokrajine, koja odudaraju od zvaničnih, odnosno koja su u
suprotnosti sa sadašnjim stavom američke administracije da podržava
nezavisnost Kosova.
Politički analitičari, autori, publicisti i profesori, iznosili su različita
gledišta, a većina je dovela u pitanje mudrost američkog rešenja za status
Kosova, u kontekstu dugoročnih interesa kako SAD, tako i Evropske unije.
Učesnici su se većiinom fokusirali na globalni terorizam; posledice
jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova i izazove Rusiji; kao i na to
da bi nezavisnost Kosova stvorila presedan za secesionističke pokrete širom
sveta.
Predsednik Bajronove fondacije i bivši kanadski ambasador u Jugoslaviji,
Džejms Bi-set, rekao je da bi međunarodna zajednica morala da uvaži
Vestfalski mirovni sporazum iz 1648. godine, koji štiti koncept integriteta
suverenih država i međunarodno pravo, na čemu Srbija bazira odbranu svog
stava o celovitosti i nedeljivosti svoje teritorije.
Profesor političkih nauka na američkom Nacionalnom unverzitetu za odbranu,
Stiven Majer je, istakao je, između ostalog, obnovu uticaja i moći Rusije na
međunarodnom planu, njenu povezanost sa Beogradom i nameru da zaštiti
interese Srbije. Majer smatra da Kontakt grupa ne bi smela da isključi
mogućnost razmatranja svake opcije za rešavanje kosovskog problema.
Direktor Američkog Saveta za Kosovo, Džejms Džatras, osudio je američku
politiku prema Srbiji i Kosovu, za koju je rekao da bi mogla da dovede do
dugoročne nestabilnosti na Balkanu. On se osvrnuo na uticaj i važnost
albanskog lobija u poređenju sa srpskim, za koji je rekao da ni izdaleka
nije tako efikasan.
U prvom delu programa posebnu pažnju privukla su dva predavanja: profesora
Džona Šindlera, o konfliktu u Bosni 1990-tih, ratu protiv svetskog džihada i
Al Kaidi, o čemu je detaljno pisao u svojoj knjizi " Unholly Terror” (Nesveti
teror).
Šindler je izneo gledište da Sarajevo i Priština vešto koriste, kako je to
nazvao, "informacionu dominaciju" u međunarodnim medijskim centrima, što se
po njegovom mišljenju sprovodi zahvaljujući i uticaju i podršci arapskog
sveta.
Direktor Centra za studije o politici islama, Bil Vorner, usredsredio se u
svom izlaganju na isprepletenost i uticaj politike na islam i vrednosti
muslmanskog društva.
U popodnevnom delu programa, Srđa Trifković, publicista, autor i
spoljnopolitički urednik časopisa "Hronika-časopis za američku kulturu"
osvrnuo se na problematiku kosovskog pitanja i pregovarački proces Beograda
i Prištine, ulogu SAD i EU, i na mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova.
On je rekao da očekuje prolongiranje stanja neizvesnosti i napetosti dugi
niz godina.
Direktor vašigtonskog Instituta za istraživanje strateških pitanja, Ben
Vorks, analizirao je sistematski priliv albanskog življa na Kosovo, i
političke posledice promene demografske strukture te pokrajine i gubljenja
srpskog uticaja.
Konferenciju je završio politički komentator i pisac Dag Bandou, tezama o
opasnostima i posledicama unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova.
Branko Mikašinović
Vašington,
24/10/2007
www.voanews.com/serbian/2007-10-24-voa14.cfm |
| |
| |
|
| |
| Počela izborna kampanja na Kosovu |
| |
Preizbornim skupovima Alijanse novo Kosovo juče je i formalno počela
predizborna kampanja za parlamentarne i lokalne izbore na Kosovu zakazane za
17. novembar.
Iz Centralne izborne komisije je, međutim, navedeno da kampanja počinje tek
u ponoć i da partije koje su već u toku dana počele aktivnosti krše
pravilnik o izborima, koji je doneo šef UNMIK-a Joakim Riker.
Predizborne aktivnosti tokom dana počinju i Demokratska partija Kosova i
Alijansa za budućnost Kosova.
Pravo učešća na izborima ima 97 političkih partija, koalicija, nezavisnih
kandidata i grupa građana.
Ovo su peti izbori na Kosovu od juna 1999. godine i uspostavljanja
međunarodne administracije na Kosovu.
Pravilnikom za izbore je predviđeno da se oni odvijaju po proporcionalnom
sistemu, sa otvorenim listama, dok će predsednici opština biti birani
neposredno. |
| |
| |
|
| |
| Nagrada Dinkiću priznanje za čitavu Srbiju |
| |
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je proglašenje Mlađana Dinkića
za ministra finansija godine, priznanje za čitavu Srbiju.
 "To
je priznanje za sve nas i za Srbiju, i zadovoljstvo mi je da sa Dinkićem
radim u dve vlade, a rezultat te saradnje je i ova velika nagrada", kazao je
Koštunica na prijemu povodom povodom proglašenja ministra ekonomije i
regionalnog razvoja Mlađana Dinkića za "ministra finansija (2006) godine" u
izboru britanskog časopisa "Juromani".
Dinkić je kazao da je to nagrada Srbiji i timu koji je uspeo da napravi
pomak u sektoru ekonomije.
"Mi znamo da mora još mnogo da se radi, ali i znamo da možemo da napravimo
još bolje rezultate da resimo preostale probleme", rekao je Dinkić.
On je kazao da će Vlada Srbije nastaviti da gura Srbiju ka EU i radi na
boljem standardu građana, jer "ne vredi članstvo ni u kakvoj organizaciji
ako građani ne žive bolje".
"Srbija mora da bude poštovanija u svetu i mi ćemo svu svoju profesionalnu
energiju uložiti da dobije priznanje koje joj pripada", rekao je Dinkić. |
| |
| |
|
| |
| Ugrožavanje interesa srpskog naroda |
| |
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da je cilj
Lajčakovih mera i Ahtisarijevog plana ukidanje Republike Srpske i
proglašavanje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Lajčakove mere imaju za cilj da se sruši Rezolucija 1244 i Dejtonski
sporazum, odnosno da se proglasi jednostrana nezavisnost Kosova i ukine
Republika Srpska. Ovo je otvoreno ugrožavanje suštinskih interesa srpskog
naroda", navodi se u izjavi Koštunice za medije.
Prema njegovim rečima, Srbija će kao potpisnica Dejtonskog sporazuma pružiti
svu podršku premijeru Dodiku i institucijama Republike Srpske da sačuvaju
položaj Srpske kako je to uređeno Dejtonskim sporazumom.
Dodao je da su očuvanje Kosova i Republike Srpske sada najpreči ciljevi
državne i nacionalne politike.
"Obavestio sam premijera Dodika da može da računa na punu podršku Srbije i
mi ćemo zajedno sa istom odlučnošću braniti i Rezoluciju 1244 i Dejtonski
sporazum", naveo je Koštunica.
Lajčak je prošle sedmice doneo odluke kojima je naložena promena u donošenju
odluka u Savetu ministara i parlamentu BiH.
Njegove mere koje podrazumevaju smanjenje broja potrebnih glasova iz
entiteta i konstitutivnih naroda za donošenje odluka u Savetu ministara i
parlamentu BiH, u RS su protumačene kao otvaranje mogućnosti za
preglasavanje srpskih predstavnika u tim institucijama. |
| |
| |
|
| |
| Većina država EU mogle bi priznati Kosovo |
| |
Većina država EU mogle bi ubrzo da priznaju Kosovo ako ono 10. decembra
proglasi nezavisnost, a takvu odluku mogle bi doneti uprkos zahtevu manjeg
broja članica Unije koje traže više vremena za pregovore.
To je Frans presu rekao visoki zvaničnik Hrišćansko-socijalne unije (CSU),
članice nemačke vladajuće koalicije, Karl-Teodor cu Gutenberg, inače i član
Odbora za spoljne poslove Bundestaga.
Gutenberg je konstatovao i "veliku inventivnost" zemalja EU u naporima za
pronalaženje rešenja oko kojeg bi se njene članice mogle složiti.
On je naveo da bi u slučaju kraha pregovaračkog procesa uz posredništvo
međunarodne "trojke" Kontakt grupe i ukoliko Priština jednostrano proglasi
nezavisnost, "jedna grupa zemalja EU mogla da ubrzano prizna" Kosovo, među
kojima i Nemačka.
Kako se EU "ne bi podelila", njene članice bi mogle da se prvo slože oko
budućeg vojnog prisustva EU na Kosovu. To bi stvorilo uslove kojima bi se
moglo izbeći međuetničko nasilje i potom se Uniji olakšalo priznavanje
nezavisnosti Kosova.
Kipar, Grčka, Mađarska, Rumunija i Slovačka iznele su rezerve ili odbacuju
takvu perspektivu.
"Kao deo procesa moglo bi se smatrati i to da grupa zemalja EU brže prizna"
nezavisnost Kosova, ocenio je Karl-Teodor cu Gutenberg, dodajući da Unija ne
treba da prihvati da njihove stavove "diktira Moskva".
On je, međutim, rekao da "treba pokazati uzdržanost" sve dok traju pregovori
o budućem statusu Kosova. |
| |
| |
|
| |
| Saša Vlaisavljević generalni direktro Jat
ervejza |
| |
Vlada Srbije imenovala je Sašu Vlaisavljevića za novog generalnog direktora
državne aviokompanije Jat ervejz .
Vlaisavljević je do sada bio direktor zemaljskih poslova Jata, član je
Demokratske stranke i predsednik stranačkog Odbora za privredu.
Kako je rečeno u Jatu, novi generalni direktor u srpskoj aviokompanije radi
više od 10 godina, a obavljao je i dužnost šefa operativnog centra.
Trenutno je u toku priprema privatizacije Jat ervejza, a prema najavama
poslovodstva, savetnik, američka kompanija Rotšild, trebalo bi da završi
nacrt strategije prodaje aviokompanije u novembru.
Jat ervejz je u prvih devet meseci ove godine prevezao 1.044.290 putnika,
devet odsto više nego u istom periodu prošle godine, a popunjenost putničke
kabine povećana je za četiri indeksna poena i dostigla je 63 odsto.
Tokom predstojeće zimske sezone Jat će putnike prevoziti sa flotom od 12
aviona, koji su u proseku stari 20 godina, a u prošloj godini je ostvario
dobit od četiri miliona evra.
Funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora Jat ervejze do sada je
obavljao Nebojša Starčević, koga je na tu funkciju bio predložio Srpski
pokret obnove (SPO). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
