|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1126, 26. oktobar 2007.
| Skrivena zvezda kongresa kineskih komunista |
| |
Kineski predsednik Hu Đintao, u najdužem obraćanju u svom političkom životu,
obrazložio je na kongresu KP Kine socijalne ciljeve partije dok je ekonomiji
postvetio mnogo manju minutažu.
Ali, dok se kineski vođi zanimaju politikom i imenovanjima, prava zvezda i
potencijalni džoker, kako kažu analitičari, jeste baš ekonomija.
Za mnoge, vreme u kome se održava kongres, koji se sastaje svakih pet godina,
ne može biti bolje.
Od početka godine vrednost akcija na berzi je više nego udvostručena.
Ekonomija, sada četvrta po veličini u svetu, u petoj je uzastopnoj godini
rasta od deset i više procenata, a prihodi u gradskim, pa čak i u seoskim
sredinama, rastu po dvocifrenoj stopi.
"Život ljudi je mnogo bolji," naglasio je Hu na kongresu, a indeks na
Šangajskoj berzi probio je prvi put granicu od 6.000 poena.
Međutim, ekonomisti, čak i kineski zvaničnici, navodi AP, brinu da su skok
na berzama i munjeviti rast cena nekretnina i imovine neodrživi.
Oni upozoravaju i na inflaciju, koja je u avgustu dostigla 6,5 odsto na
godišnjem nivou, što je najviši nivo za više od deset godina.
U međuvremenu, Kineze, koji su višak novca usmerili u akcije umesto na
štedne knjižice, mnogo više zanimaju, ali i brinu, tržišta akcija čija je
vrednost za dve godine ušestostručena.
Takva pitanja nisu bili u žiži kongresa, koji je, uz sve ceremonije,
potvrdio drugi Huov mandat na čelu partije, pohvalio njegovu politiku
zasnovanu na velikoj socijalnoj potrošnji i izabrao tim koji će mu pomoći da
upravlja zemljom.
"Vlada nije voljna da ekonomiji da 'gorak lek' zbog uvreženog mišljenja među
kreatorima politike da će, ako se jednom ohladi, biti teško ponovo je
zagrejati," kaže nezavisni ekonomista iz Šangaja Endi Si.
Hu je na kongresu ponovio da vlada planira da do 2020. godine učetvorostruči
bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku, sa 860 dolara iz 2000. Takođe se
založio za usporavanje ekonomije i rešavanje problema nejednakosti, ističući
da ka tome ne treba ići na račun privrednog rasta.
Međunarodni monetarni fond (MMF) u najnovijem izveštaju zamerio je Kini što
nije preduzela oštrije mere da uravnoteži rast kroz smanjenje zavisnosti od
izvoza i prekomernih investicija u izgradnju i fabrike.
Od Pekinga je MMF zatražio da učini više da stimuliše domaću potrošnju i da
troši više na socijalno i zdravstveno osiguranje.
Umesto toga, kineski lideri se oslanjanju na mirna rešenja, povećavaju
kamate malim koracima i naređuju bankama da čuvaju više novca umesto da daju
zajmove.
Na taj način za sada sve funkcioniše i brojni stručnjaci i investitori
uvereni su da će tržište nastaviti da ide napred uz podsticaj kineskih
ulagača koji traže veći zaradu ba berzi nego što su kamate koje daju banke
na štednju. |
| |
| |
|
| |
| Bugarska dobila bitku da evro piše baš tako |
| |
Spor o "ćiriličnom spelingu" za jedinstvenu evropsku valutu evro je završen.
Rezultat: Bugarska 1, Evropska centralna banka 0.
Bugarska je dobila neobičan spor sa Evropskom centralnom bankom na samitu
Evropske unije u Lisabonu, gde su se vođi EU dogovorili da novoj članici
dozvole da ime jedinstvene evropske monete napisano ćiriličnim pismom
izgovaraju onako kako misle da je najbolje.
 "Lideri
su se složili da je u redu da pišemo reč 'evro' onako kako želimo. To je za
nas sjajno," izjavila je portparolka bugarske vlade Betina Zoteva, prenosi
Rojters.
Bugarska je tvrdila da je reč "euro", zvanični naziv jedinstvene valute, u
neslaganju sa drugim "evro rečima" na bugarskom, kao što su Evropa i
Evropska unija.
Evropska centralna banka je, međutim, insistirala da Bugari ćirilicom pišu
"euro."
Da bi ostvarila svoje, Bugarska je zapretila da će zaustaviti redovne
poslove u okviru EU, tvrdeći da nije "u bugarskom duhu" da njeni građani
jedinstvenu valutu izgovaraju "euro".
Evropska unija odabrala je 1999. godine reč "euro" kao ime valute koja je
danas zajednička za 13 od 27 država članica.
U grčkoj i ćiriličnoj verziji, naziv je nastao prevođenjem slova iz reči
euro na odgovarajuća slova u tim pismima.
Evropska centralna banka smatra da je valuta jedinstveni pojam i da zato
speling u sva tri alfabeta treba da bude uniforman.
Bugarska je postala članica EU 1. januara, ali još nije uvela evro. U
sporazumu o ulasku u EU, na bugarskom jeziku, jedinstvena valuta je napisana
"evro", kao što Bugari žele.
Tu "grešku", međutim, pravnici EU tad nisu primetili, pa je Evropska
centralna banka insistirala na promeni u pisanju.
Bugarska je odbila i, da pokaže da se radi zaista o evropskim poslovima,
zamalo prošle sedmice nije stavila veto na Sporazum o stabilizaciji i
pridruzivanju Crne Gore sa Evropskom unijom.
Na sastanku ambasadora EU, Bugarska je 11. oktobra bila zaustavila odobrenje
potpisivanja sporazuma o Stabilizaciji i pridruživanju Crne Gore i EU
sledećeg ponedeljka zahtevajući pravo da zajedničku evropsku valutu naziva "evro"
umesto "euro" kako se od nje traži.
Komesar za proširenje EU, Oli Ren, je rekao da je veoma zabrinut zbog
mogućeg blokiranja potpisivanja sporazuma i dodao: "Za žaljenje je to što je
Bugarska spremna da Crnu Goru uzme kao taoca zbog nevezanog lingivističkog
problema, bez obzira na njegov domaći značaj".
Sporazum je ipak potpisan na vreme, u ponedeljak, 15. oktobra, a Bugarska je
potom dobila spor. |
| |
| |
|
| |
| Američki vojnici više ne ubijaju svoje
oficire |
| |
Tokom rata u Vijetnamu američki vojnici su toliko često ručnim bombama ubijali
svoje starešine da je taj zločin dobio svoje ime - "fragovanje" (fragging).
Reč "fragovanje" izvedena je iz naziva oružja kod kojeg je teško utvrditi
napadača - razarajuće ručne bombe. Fragovanje ima različite definicije, od
ubijanja bilo kojeg nadređenog oficira do ubistva samo neposrednog starešine
da bi li se izbegla borba.
 Od
početka operacija u Iraku i Avganistanu, vojska SAD je, međutim, podigla
optužnicu protiv samo jednog vojnika za ubistvo nadređenog oficira, što
predstavlja značajnu promenu u odnosu na vijetnamski rat.
Tu promenu mnogi stručnjaci objašnjavaju činjenicom da u Iraku i Avganistanu
danas služe samo profesionalni vojnici, odnosno da nema mobilisanih regruta
kao tokom vijetnamskog rata, navodi AP.
Neki tvrde ni da slučaj Alberta Martineza ne bi trebalo smatrati fragovanjem,
budući da je motiv ubistva nejasan. Član Nacionalne garde Martinez (40) iz
grada Troje u državi Njujork prošle nedelje je saslušan na sudu u Fort Bragu.
Njega možda čeka smrtna kazna ukoliko bude osuđen za aktiviranje nekoliko
granata i mina u jednoj od bivših palata Sadama Huseina u Tikritu.
U eksplozijima juna 2005. godine, za koju se prvo tvrdilo da su izavane
minobacačem, poginuli su Martinezov starešina kapetan Filip Espozito (30) i
potporučnik Luis Alen (34).
Između 1969. i 1971. godine, u izveštajima vojske SAD je navedeno da je u
600 slučajeva fragovanja ubijeno 82 oficira i podoficira, dok je ranjeno
651. Samo 1971. godine, na svakih 1.000 američkih vojnika u Vijetnamu bilo
je 1,8 fragovanje, ne računajući napade pištoljima i noževima.
"Ti ljudi su znali da je rat izgubljen, da će biti žrtvovani," kaže profesor
istorije na Teksaškom univerzitetu i vijetnamski veteran Teri Enderson.
Profesor istorije na univerztetu Đuk, Aleks Roland kaže da se nikada ne bi
moglo saznati odakle je stigla granata koja je upala u rov u kojem se
na-lazio omrzunti narednik.
Jedini pripadnik američke vojske optužen za ubistvo starešine od početka
sukoba u Iraku i Avganistanu je narednik Hasan Akbar. On je osuđen na smrt
zbog napada granatom 2003. godine u bazi u Kuvajtu pre nego što je njegova
jedinica krenula u Irak.
Ali, iako je među žrtvama Akbarovog napada bilo i nekoliko viših oficira,
oni mu nisu bili nadređeni. Akbarovi advokati su tvrdili da je bio isuviše
mentalno bolestan da bi planirao napad.
Roland i Enderson kažu da je današnja dobrovoljna vojska, nasuprot vremenu
vijetnamskog rada kada su vojnici bili regrutovani protiv svoje volje,
osnovni razlog zašto napada fragovanja skoro da uopšte nema u Iraku i
Avganistanu.
Roland objašnjava i da su uslovi u Iraku takvi da su napade teže izvodivi. "Nema
toliko mnogo izolovanih operacija." kaže on.
Za rat u Vijetnamu je karakteristično da je bilo izuzetno mnogo akcija malih
jedinica, odnoso situacija u kojima bi se neki vod sam našao u džungli van
vida i nadžora.
"U Iraku, nikada ne znate kada može nadleteti helikopter ili naići novinar,"
kaže Roland. |
| |
| |
|
| |
| Svet ne voli Amerikance a Česi i Albanci Ruse |
| |
Narod koji je najmanje voljen trenutno u svetu su Amerikanci, a za njima
Iranci, dok Česi, Poljaci zajedno sa kosovskim Albancima i Filipincima
najmanje simpatija imaju za Ruse, pokazala je anketa Galup Internešenel.
Većina naroda u 52 zemlje sveta gde je Galup u saradnji sa Evropskom unijom
obavio istraživanje ne podnosi Amerikance, iako su oni po toj anketi narod
koji je najviše kritičan prema sebi, prenose danas iz ankete češki mediji.
Rusi su bez premca narod prema kome najviše antipatija gaje kosovski Albanci,
Česi, Poljaci i Filipinci, a Rusi su zauzeli prvo mesto među narodima koji o
sebi imaju pozitivno mišljenje, dok izazivaju bojazni drugih.
Galupovo istraživanje pokušalo je takođe da odgovori na pitanje koja velika
sila iz četvorke SAD, Rusija, EU i Kina ima najmanje i najviše neprijatelja
u svetu.
Odgovori anketiranih na pitanje koju svetsku silu bi hteli da oslabe a koju
da ojačaju, pokazali su da najmanje neprijatelja i najveću popularnost ima
EU. Analitičari to pripisuju činjenici da Brisel ne nastupa sa izrazitim
stavovima, a i činjenici da se EU proširuje i da su neki od anketiranih
naroda u njoj ili kucaju na njena vrata. Ukoliko bi Brisel nastojao da ima
kao super sila veći uticaj, morao bi da zauzima oštre nepopularne stavove i
simpatije bi počele da se gube, a takođe i u trenutku kada zaustavi proces
proširivanja, veruju analitičari. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
