Broj 1127, 2. novembar 2007.

Peterle i Turk idu u drugi izborni krug
U drugi krug slovenačkih predsedničkih izbra su se uvrstili poslanik u Evropskom parlamentu i prvi premijer nezavisne Slovenije Lojze Peterle i profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Ljub-ljani i bivši pomoćnik generalngo sekretara Ujedinjenih nacija (UN) Danilo Turk. Slovenački mediji objavili su ovu vest , iako je za prebrojavanje državnoj izbornoj komisiji ostalo još oko 3.000 od 44.865 glasačkih listića pri-stiglih poštom iz inostranstva. Najviše glasova dobio je Lojze Peterle, na slici desno, dok tesna razlika glasova između Danila Turka i bivšeg guvernera Banke Slovenije, dosadašnjim prebrojavanjem glasova iz inostranstva nije poremetila redosled plasiranih kandidata. Peterle je ubedljivi pobednik prvog izbornog kruga, jer do sada prebrojani glasovi iz inostranstva idu posebno njemu u prilog. Međutim, ono što mu ne ide u prilog jesu ankete javnog mnenja u kojima je preko 58 odsto glasova dato ljubljanskom profesoru, a svega nešto preko 28 odsto evropskom poslaniku. Izborni štab Danila Turka je i računao da će ogroman broj glasača za Mitju Gasparija, svoje glasove u drugom krugu dati Turku, a jednako bi trebalo da učine i glasači preostalia četiri kandidata, gde su glasovi za predsednika Slovenske nacionalne stranke, Zmaga Jeličiča, bili nabrojniji Obojica kandidata za drugi krug predsedničkih izbora, našla su vremena da između televizijskih nastupa i zajedničkog slikanja za javnost, za Betu kažu i svoje mišljenje o za Srbiju u ovom trenutku gorućem pitanju rešenja budućeg statusa Kosova. "Želim da Beograd i Priština nađu takvo rešenje kosovskog pitanja, koje bi zajednički dogovorili, rešenje koje ne bi povredilo dostojanstvo ni jednog ni drugog naroda, i koje bi bilo u skladu sa evropskim standardima," kaže Peterle. Za takvo šta "treba vremena" smatra Peterle, jer "Srbija i Kosovo moraju zajedno da žive u Evropskoj uniji, što znaci da se moraju okončati istorijski antagonizmi, i na kraju doći do međusobne saradnje i poštovanja." Stav Lojza Peterlea, prema njegovim rečima, proizilazi iz osnovnih načela EU, koja se odnose na "poštovanje svakog čoveka, svake nacije i svake manjine." "EU mora biti jedinstvena u politici prema Zapadnom Balkanu, odnosno naročito prema Kosovu, koje je posebno vazno pitanje. Danilo Turk (desno) rešenje kosovskog pitanja vidi kroz "adekvatnije prisustvo velikih sila u pregovorima između Beograda i Prištine" i pritom misli na to da "velike sile moraju razgovarati sa Beogradom i Prištinom i tako doći do sporazuma." "Do sada je toga bilo nedovoljno, potrebno je naći sveže ideje, a mislim da će se to i desiti, jer je Ahtisarijev plan samo osnova i u njemu se da mnogo šta popraviti." Ljubljanski univerzitetski profesor, smatra da je "Zapadni Balkan nedovršena priča", i da je tamo ostalo "više problema, koji se moraju ubrzano rešiti", a "deo tih problema je, naravno, i Kosovo koje je najakutnije." "Tu se zalažem za sporazumno rešenje, jer mislim da sve mogućnosti još nisu iskorišćne," rekao je on. Mišljenja dvojce predsedničkih kandidata, iako je funkcija predsednika države u Sloveniji ustavno ograničena, dobijaju na težinu jer će predsednik Slovenije, u vreme njenog predsedavanja EU, imati više nego samo protokolarnu ulogu.
Aleksandar Mlač

Makedonski MUP će istražiti snimke albanskih gerilaca
Makedonska policija saopštila je da će ispitati video snimke sa područja Kumanova koje je emitovala Hrvatska televizija (HTV), a na kojima se vide naoružani albanski gerilci u uniformama i sa maskama na licu. "MUP će pregledati video snimke i ispitati gde su napravljeni kada i ko ih je načinio", izjavio je u Skoplju portparol ministarstva unutrašnjih poslova Ivo Kotevski. On je dodao da policija ostaje pri ranijoj oceni makedonskog Saveta za bezbednost da je bezbednosna situacija stabilna i mirna, ali sa od-ređenem izazovima u svetlu regionalnih događaja. Na snimcima HTV-a koji su večeras u vestima preneli skopske televizije A1 i Al SAT, gerilci su izjavili da se organizuju kao zaštitna snaga i kao protivteža navodnim naoružanim grupama Srba na tom području. "Prema informacijama MUP-a radi se o kriminalnim grupama i pojedincima koji nemaju političku povezanost", izjavio je nakon sednice Saveta za bezbednost presednik Makedonije Branko Crvenkovski. U reportaži HTV-a vidi se da su albanski gerilci dobro naoružani. Oni na snimku tvrde da nemaju veze sa napadom na makedonsku pograničnu patrolu prošle nedelje, kada je jedan policajac ubijen a dvojica su ranjeni. Naveli su da se okupljaju zbog zaštite, jer imaju pouzdane informacije o navodnom naoružavanju pripadnika takozvane garde Cara lazara na tom kumanovskom području.

Prevlaka ponovo na dnevnom redu
Crna Gora i Hrvatska su ovih dana, indirektno, priznale da je poluostrvo Prevlaka kod Herceg Novog i dalje otvoreno pitanje u odnosima između dve države. Bivši hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granić je prošle sedmice, na skupu ekonomista u Budvi, rekao da je Prevlaka "i dalje otvoreno pitanje", ali je izrazio nadu da će biti rešeno dogovorom dve države, bez posredništva. Granić je rešenje za Prevlaku najavio za 2008. godinu. Crnogorski ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Jusuf Kalamperović je, u izjavi za podgoričke "Vijesti", takođe rekao da prilikom obe-ležavanja državne granice Crne Gore sa susedima "može biti otvoreno pitanje granice na moru sa Hrvatskom". Za poluostrvo Prevlaka kod Herceg Novog sada važi privremeno rešenje, na osnovu protokola koji su bivša Savezna Republika Jugoslavije i Hrvatska potpisale aprila 2002. Pre toga, 1992. godine, sporazumom između tadašnjih predsednika SRJ Dobrice Ćosića i Hrvatske Franje Tuđmana, sa Prevlake je povučena bivša JNA, a na poluostrvo su stigli posmatrači Ujedinjenih nacija. Poznata Badenterova komisija, koja se bavila unutrašnjim granicama bivše SFRJ, ostavila je mogućnost da se pitanje Prevlake reši dogovorom. Administrativni status Prevlake u bivšoj SFRJ bio je rešen Uredbom o osnivanju uprava pomorskih oblasti, koju je potpisao Josip Broz Tito. Na osnovu uredbe, Rt Oštro (Prevlaka) pripao je upravi sa sedištem u Kotoru. Prevlaka je i u vreme kraljevine Jugoslavije bila u administrativno- političkom statusu Zetske banovine, sa sedištem na Cetinju. Prema navodima koji su ranije objavljivani u crnogorskim medijima, Hrvatska nikada nije imala suverenitet nad Prevlakom, bilo zbog toga što je taj deo Jadranskog primorja bio u sastavu drugih država, ili što granicama hrvatske države, kad je postojala, nije bilo obuhvaćeno i to područje. Između ostalog, bilo je tvrdnji da je Prevlaka za celo vreme postojanja Jugoslavije bila pod njenim suverenitetom, zbog toga što su na poluostrvu bile stacionirane jedinice bivše JNA. Prethodnih godina, zvanič-ni predstavnci Crne Gore, ali i Hrvatske, pominjali su mogućnost pretvaranja Prevlake u turistički kompleks, u koji bi zajednički investirale obe države. Prevlaka je zemljouz koji klinasto ulazi u more, dužine 2.500 i širine 500 metara.
Ilija Despotović

Špirić podneo ostavku u Savetu ministara BiH
Predsedavajući Saveta mi-nistara BiH Nikola Špirić podneo je juče Predsedništvu BiH ostavku na tu funkciju, potvrđeno je agenciji Beti u Predsedništvu. Špirić je zvaničnim pismom obavestio članove Predsedništva BiH da podnosi ostavku na mesto predsedavajućeg Saveta ministara BiH, rekla je Irena Kljajić iz pres službe člana Predsedništva BiH Željka Komšića. "Predsedavajući i članovi Saveta ministara BiH će u skladu sa članom 12. Zakona o Savetu ministara nastaviti rad u tehničkom mandatu, odnosno do potvrde novog predsedavajućeg i članova Saveta ministara BiH", dodala je ona. Kljajićeva je rekla da će Predsedništvo BiH na narednoj sednici razmotriti novonastalu situaciju i shodno ustavnim ovlašćenjima i zakonskim odredbama doneti odgovarajuće odluke o daljim merama. Špirić je juče najavio da će podneti ostavku nakon što je međunarodna zajednica stala iza odluka visokog predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka o proglašenju izmena i dopuna zakona o radu Saveta ministara BiH. Tim odlukama je omogućeno da vlada BiH deluje kada je na sednici većina ministara i da donosi odluke prostom većinom glasova. Zvaničnici iz RS negodovali su zbog tih mera smatrajući da je Lajčak njima redukovao entitetsko glasanje u vladi BiH. Špirić je ocenio da je ta Lajčakova odluka "antidejtonska i opasna". Visoki predstavnik Miroslav Lajčak nazvao je juče Špirićev stav "preemotivnim, neracionalnim i neodgovornim".

Bosanski zvaničnici o ostavci Špirića
Član Predsedništva BiH Haris Silajdžić ocenio je u Sarajevu da je politička situacija u BiH pogoršana i izrazio nadu da će prevladati umerenost i saradnja na svim nivoima vlasti u BiH. Silajdžić je rekao da će Predsedništvo BiH na vanrednoj sednici u Sarajevu razmotriti ostavku predsednika Saveta ministara Nikole Špirića i izrazio nadu da će Špirić i sadašnji ministri raditi u tehničkom mandatu. Predsednik Socijaldemok-ratske partije BiH (SDP) Zlatko Lagumdžija smatra da ostavka Nikole Špirića "predstavlja jedini častan izlaz iz trenutne situacije". "Špirić je proteklih nekoliko meseci potpuno marginaliziran i sveden na to da o svom poslu saznaje iz novina", rekao je Lagumdžija i izrazio uverenje da će Špirić i sadašnji saziv Saveta ministara raditi do potvrde novog Saveta ministara. Stranka demokratske akcije (SDA) smatra da Predsedništvo BiH ne treba sutra da prihvati Špirićevu ostavku "jer za takav čin ne postoje razlozi". SDA smatra da Špirićeva ostavka samo produbljuje tešku političku situaciju u BiH. Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić podneo je danas ostavku na tu dužnost. Špirić je potvrdio novinarima da je ostavku uputio Predsedništvu BiH u skladu sa odredbama Zakona o Saveta ministara. Špirić je svoj postupak obrazložio "nezadovoljstvom stanjem u zemlji", smatrajući da nametanja rešenja iz međunarodne zajed-nice ne pomažu poboljšanju stanja u BiH. Prema Zakonu o Savetu ministara BiH ostavka premijera znači i pad cele Vlade BiH. Sadašnji članovi Veća ministara BiH dužni su da deluju u tehničkom mandatu dok ne bude imenovana nova vlada.

I Živković najavio ostavku
Milorad Živković, predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, najavio je juče da će podnijeti ostavku ukoliko se ne uvaže stavovi Republike Srpske u vezi s nametnutim odlukama visokog predstavnika Miroslava Lajčaka. Živković je saopštio kako će slijedi svog stranačkog kolegu i predsjedavajućeg Savjeta ministara Nikolu Špirića u namjeri da podnesu ostavke ako ne dođe do "kvalitetnog dijaloga i zadovoljavajućeg rješenja u vezi s Lajčakovim odlukama". On je, u pismu upućenom Lajčaku, ponovio da su neke od predloženih izmjena Poslovnika državnog parlamenta protivustavne i da bi, u slučaju njihove primjene, moglo doći do manipulacija u parlamentu. Živković je u pismu ocijenio da se izmjene Poslovnika, koje Lajčak traži da se bezuslovno prihvate, i ne mogu naći na parlamantu, s obzirom na to da se "još nije pojavio ovlašteni predlagač izmjena", a i zato što se već u proceduri nalaze i drugi zahtjevi za izmjenu Poslovnika. On je precizirao da je predloženim izmjenama Poslovnika derogirano i pravno tumačenje primjene Poslovnika, koje je parlamentu u februaru 2000. godine dostavio OHR, kada se pojavio problem kod glasanja. Živković je ocijenio i da bi, u slučaju prihvatanja predloženih izmjena, moglo doći do manipulacija poslaničkim karticama i prisustvom na sjednicama, s obzirom na komplikovano određivanje jedne trećine poslanika. U pismu Lajčaku negirao je, takođe, tvrdnje za navodnu neefikasnost parlamenta, kao argument za izmjene Poslovnika, ističući da su u aktuelnom mandatu usvojena 44 zakona, a ne jedan, kako se tvrdi.

Špirić trebalo da informiše o reformi u kojoj nije učestvovao
"Gorko sam se nasmijao kada sam dobio poziv za ovo zasjedanje u kojem je stajalo da bih ja trebalo vas da informišem o reformi policije i najnovijim dešavanjima na tom polju. Dame i gospodo, ja bih trebalo vas to da pitam. Vaši ambasadori znaju mnogo više o tome od predsjedavajućeg Savjeta ministara. Mjesecima sam ponavljao da bi trebalo da budem prisutan na svim sastancima u vezi s reformom policije kako bih mogao dati svoj doprinos. Na koliko sam sastanaka bio pozvan? Niti na jedan", kazao je Šprić. Rekao je da pozdravlja dogovor političkih lidera u Mostaru o toj reformi i da se nada da će procjena Evropske komisije biti pozitivna i da će ovaj dogovor biti dovoljan za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Treba ukinuti i bonska ovlašćenja i OHR
Član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ocenio je da podrška Upravnog odbora Saveta za primenu mira poslednjim merama visokog predstavnika Miroslava Lajčaka ne doprinosi rešavanju problema u BiH. On smatra da podrška Saveta Lajčakovim merama "teško da može da utiče na smirivanje situacije u BiH. Govoreći o ulozi visokog predstavnika, naveo je da on nije samo za ukidanje bonskih ovlašćenja koja visokom predstavniku daju mandat da nameće zakone i smenjuje zvaničnike, već i OHR-a u celini. "O tome sam govorio na sednici Saveta pre pola godine, u Briselu, i zbog toga me više, verujem, i ne zovu na sednice", izjavio je Radmanović za "Dnevni avaz". Prema njegovim rečima, "nesporno je da kriza postoji u BiH, samo se ne možemo složiti ko je pravi". "Ja mislim da je prave ljudi oko OHR-a i onda pokušavaju kriviti druge. Da bi se rešavala kriza, treba smireno sagledati sve argumente", rekao je Radmanović. Radmanović tvrdi da je Nardona skupština RS dala argumente za to zašto negira poslednju odluku visokog predstavnika, o nametanju izmena zakona o radu Veća ministara BiH. "Potpuno je ustavno i pravno osporena mogućnost da visoki predstavnik donosi takvi zakoni i utvrđeno da to nije u skladu s Dejtonom", tvrdi Radmanović, dodajući da u OHR-u ipak tvrde da su Lajčakvoe odluke ustavne. "Ničija, pa ni isključivost međunarodne zajednice nije dobra za smirivanje stanja", oceno je Radmanović.

Najveći pad na tržištu kapitala u BIH za pola godine
Tržište kapitala u Bosni i Hercegovini (BIH) ovog meseca doživelo je najveći pad u poslednjih pola godine, što berzanski analitičari povezuju sa uzavrelom političkom situacijom u državi, pišu banjalučke "Nezavisne novine". Uzavrelu političku situaciju prouzrokovale su poslednje odluke visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, navodi dnevnik. Iako kriza na tržištima kapitala Republike Srpske i Federacije BiH traje već pola godine, analitičari ukazuju da se ona ovog meseca značajno pojačala, pogotovo nakon Lajčakovih odluka. Berzanski indeksi Banjalučke berze, koji su od maja ug-la-vnom beležili mesečne padove od nekoliko procenata, ovog meseca, zaključno sa trgovinom 30. oktobra, prvi put imaju dvocifreni pad. Sarajevska berza, koja je u proteklom periodu imala nešto blaže negativne trendove, ovog meseca takođe je ubeležila priličan pad. Indeks investicionih fondova BIFDž na Sarajevskoj be-rzi pao je za 6,3 odsto, a indeks akcija preduzeća SASDž-10 za osam odsto. Istovremeno je banjalučki indeks akcija najlikvidnijih preduzeća BIRS potonuo za 18,5 odsto a indeks fondova FIRS za 16,3 odsto. "Nastanku 'crnog oktobra' najviše je, ipak, kumovao pravi potop indeksa od 19. oktobra, kada je Lajčak saopštio svoje odluke, uz učestale visoke dne-vne padove, koji su u nekim slu-čajevima bili i do 4,5 odsto", navodi se u tekstu.

U Makedoniji ubijen Džavid Morina
Jedan od komandanata terorističke Albanske nacionalne armije (ANA) Džavid Morina ubijen je rano jutros u razmeni vatre kod makedonskog sela Odri, u graničnom delu prema Kosovu, pokazuju prve informacije makedonske po-licije, saznaje agencija Beta. Stanovnici sela Odri su juče oko šest sati pronašli na putu prema graničnom prelazu Jažince muški leš bez dokumenata i u civilu. Oni su jutros oko pola četiri čuli pucnjavu. Prema prvim saznanjima policije nakon uviđaja na terenu, reč je o Džavidu Morini koji je pobegao iz zatvora gde je izdržavao 12-godišnju kaznu zbog terorističkih napada u Makedoniji. Morina je, prema navodima policije, ubijen u oružanom sukobu sa grupom Agima Krasnićija iz sela Kondova. Krasnići je optužen za terorizam u Makedoniji. Prema prvim informacijama policije, u tom sukobu je ranjena jedna osoba. Policija je pre dva dana pojačala patrole na putu Tetovo-Jažince zato što su građani prethodno prijavili da su ih ljudi u uniformama bez oznaka i sa oružjem zaustavljali na putu legitimisali i pretresali. Policija je saopštila i da traga za Morinom koji je pobegao iz zatvora. Morina, poznat kao "komandant Drenica", bio je među grupom zatvorenika koji su 18. avgusta pobegli iz zatvora u Dubravi, kod Istoka na Kosovu. Pored Morine, tada su iz zatvora pobegli i Faton Hajrizi, Astrit Šabani, Ljirim Jakupi, Ramadan Shiti, Burim Baša i Amir Sopa.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2008 "NOVINE Toronto"