|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1130, 23. novembar 2007.
| Rat sve češća reč |
| |
U Bosni Hercegovini se danas, 12 godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog
sporazuma, sve češće sa javnih govornica i u neformalnim razgovorima,
spominje opasnost od mogućnih ratnih sukoba.
Strah građana BiH, od kojih čak četvrtina živi u ekstremnom siromaštvu,
ogleda se u svakodnevnoj masovnoj kupovini osnovnih životnih namirnica, čije
cene ne prestaju da rastu.
Politička i ekonomska situacija u BiH ocenjuje se katastrofalnom i
šizofrenom.
 BiH
jedina u regionu nije potpisala Sporazum o stabilizaciji i priduživanju sa
EU zbog neusvajanja reformi, a država je ostala i bez vlade, pošto je 1.
novembra predsedavajući Veća ministara BiH Nikola Špirić dao ostavku.
Špirić je ostavku dao "zbog preteranog uplitanja međunarodne zajednice u
donošenje zakona u državi i preterane zavisnosti domaćih političara o
međunarodnoj zajednici."
Direktan razlog Špirićeve ostavke je odluka visokog predstvnika Miroslava
Lajčaka 19. oktobra, kada je proglasio izmene i dopune zakona o Veću
ministara, čime je dao mogućnost vladi BiH da deluje kada je na sednici
većina ministara i da se odluke mogu donositi prostom većinom glasova.
Zvaničnici u Republici Srpskoj negoduju zbog Lajčakove odluke, tvrdeći da se
njome "jedan narod može preglasati," i najavljuju povlačenje članova SNSD iz
vlasti. Na drugoj strani, zvaničnici iz Federacije pozdravljaju potez
visokog predstavnika.
Obrazlažući ostavku pred poslanicima u državnom parlamentu, Špirić je ocenio
da je "BiH mini laboratorija za razne projekte međunarodne zajednice".
Ocenio da se BiH nalazi u "teškoj situaciji," da postoji mogućnost da se
kriza produbi, a Lajčakovu odluku opisao kao "nepoštivanje države BiH" i
funkcije koju je kao pređedavajući Veća ministara BiH obavljao.
Slično je ponovio i prošle sedmice, pred Većem sigurnosti UN, izražavajući
zabrinutost da bi "stvari u BiH mogle da izmaknu kontroli."
Komandant EUFOR u BiH, admiral Hans-Johen Vithauer, nedavno je ocenio da se
BiH nalazi u "složenoj političkoj situaciji", ali da je bezbednost stabilna.
"EUFOR ima mandat da održava stabilno i sigurno okruženje i spreči nasilje,"
rekao je Vithauer.
Predsednik Vojnog komiteta EU, Anri Benteza, podsetio je da EUFOR u BiH ima
2.500 vojnika i da se "za 24 sata, bez problema, te trupe mogu utrostručiti."
"Spremni smo, naravno, ako zatreba, da povećamo naše snage, bilo transferom
trupa sa Kosova u BiH, ili prebacujući vojnike iz strateških rezervi," dodao
je Benteža i izrazio nadu da do sukoba u BiH neće doći.
Visoki predstavnik u BiH, Miroslav Lajčak, kaže da je međunarodna zajednica
sve više zabrinuta zbog političke krize u BiH, dok analitičar Međunarodne
krizne grupe (ICG), Džejms Lajon, smatra da je međunarodna zajednica mnogo
uložila u BiH i da neće dopustiti da to propadne.
"Situacija u Bosni i Hercegovini jeste ozbiljna, ali sigurno neće doći do
novog ratnog sukoba," izjavio je nedavno Lajon.
Koliko je zapravo situacija u BiH ozbiljna svjedoči i prošlonedeljno
zasedanje Parlamenta BiH, kada je poslanik i predsjednik Socijaldemokratske
partije (SDP) BiH Zlatko Lagumdžija potvrdio da se građani BiH "danas plaše
povratka 1992. godine i rata."
"Parlament BiH treba građanima da poruči da neće biti rata i da neće
dozvoliti podelu zemlje, da neće biti pokušaja dominacije bilo kojeg naroda
i novog genocida," rekao je Lagumdžija.
Direktor komunikacija OHR-a, Frane Maroević, sa druge strane, izjavio je
Beti da ne postoji bojazan od novih sukoba u BiH.
On je podsetio da je i Upravni odbor Veća za sprovođenje mira (PIC) istakao
da "međunarodna zajednica zadržava potrebne instrumente za borbu protiv
destruktivnih tendencija i da neće dozvoliti pokušaje podrivanja Dejtonskog
mirovnog sporazuma, bilo unutar ili izvan zemlje."
Bez obzira na zvanične izjave domaćih i međunarodnih predstavnika, opšta je
ocena da među građanima BiH vlada strah koji se može usporediti sa onim iz
1991. godine.
Pozitivno razrješavanje situacije čak se i ne nazire, dok reč "rat" postaje
jedna od najčešćih u BiH poslednjih mesec dana. |
| |
| Merima Spahić |
|
| |
| Savet ministara nije pripremio proizvođače za
CEFTA-u |
| |
U BiH je, u četvrtak, stupio na snagu Sporazum CEFTA kojim se dodatno
liberalizuje tržište regiona, ali se vlasti u Federaciji BiH nisu pripremile
za tako jaku tržišnu utakmicu izjavio je ispred Komisije za spoljnu trgovinu
Zastupničkog doma Parlamenta BIH Jerko Ivanković -Lijanović.
Savet ministara nije, u skladu sa zaključcima oba doma Parlamenta BiH,
utvrdio mere za pripremu domaćih proizvođača za CEFTA-u, što će za BiH imati
nesagledive posledice, rekao je Ivanković za sarajevsku agenciju Onasa.
Prema njegovim rečima, predstavnici vladajućih partija su u Zastupničkom
domu Parlamenta BIH izjavili da žele da taj problem reše kroz podsticaje
domaćim proizvođačima.
Na žalost, kako je kazao, to nije sprovedeno u delo i podsticaji u Republici
Srpskoj (RS) i u Federaciji BIH (FBIH) nisu značajno povećani.
On je podsetio da je Parlament FBiH pre mesec dana usvojio iznos sredstava
za podsticaje koji su regulisani određenom strategijom. Međutim, nacrtom
federalnog budžeta za 2008. predviđena je samo polovina od Strategijom
navedenih iznosa.
Kada je reč o posledicama koje će primena Sporazuma CEFTA u BiH
prouzrokovati, Ivanković je naglasio da će trenutna poskupljenja osnovnih
životnih namirnica, koja su, kako je kazao, posledica ugovora o slobodnoj
trgovini, biti nastavljena.
Kroz loše ugovore o slobodnoj trgovini uništena je domaća proizvodnja i BiH
je postala uvozno zavisna, a cenu plaćaju građani.
Zbog svega toga veliki je broj nezaposlenih, i taj trend će biti nastavljen.
Ivanković je dodao da će nezaposlenost i u narednom periodu rasti, država će
biti uvozno zavisna, a ceh svakog poremećaja na tržištu plaćaće građani.
BiH od danas postaje punopravna članica zone slobodne trgovine u
Jugoistočnoj Evropi. To znači da svi bilateralni sporazumi koje BIH ima sa
potpisnicama CEFTA-e, od danas prestaju da važe.
Članice Sporazuma o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi (CEFTA) su
Albanija, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija, teritorija
Kosova i BiH.
Ulaskom Bugarske i Rumunije u Evropsku uniju (EU), početkom 2007, ugovori o
slobodnoj trgovini sa te dve zemlje prestali su da važe, podseća štampa u
BIH. |
| |
| |
|
| |
| Podrška RS na očuvanju dejtonskih principa |
| |
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u sredu u Banjaluci da Vlada
Srbije podržava Vladu Republike Srpske i sve institucije tog entiteta u
nastojanju da zaštite svoj položaj tačno onako kako je on predviđen i
garantovan Dejtonskim sporazumom.
"Vlada Srbije je čvrsto opredeljena da međunarodno pravo postoji da bi bilo
poštovano", kazao je Koštunica, koji je doputovao u Banjaluku povodom
otvaranja nove zgrade Vlade RS.
 On
je istakao da Srbija insistira na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti UN o statusu Kosova u Srbiji, a ne izvan nje, kao i na
poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, čiji je Srbija jedan od garanata.
Prema njegovim rečima, Srbija insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma u
kojem je BiH definisana kao međunarodno priznata država, sastavljena od dva
ravnopravna entiteta.
Navodeći da "nije mala stvar" da Vlada RS dobija novo sedište, Koštunica je
ocenio da otvaranje nove zgrade entitetske vlade govori o "napretku RS,
stabilnosti njenog razvoja i daljim koracima kojima će se čvrsto kretati
RS".
"To nas raduje, jer postoji posebna veza između Srbije i RS u Sporazumu o
specijalnim i paralelnim odnosima, koja nas upućuje da naše odnose razvijamo,
da sarađujemo ekonomski, politički i kulturno, koja nas upućuje na to da
Srbija investira u RS", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija u budućnosti želi da još više investira u RS.
Premijer Srbije najavio je da će danas sa rukovodstvom RS razgovarati o
predstojećim poslovima i Veću za saradnju Srbije i RS.
Premijer RS Milorad Dodik rekao je da je Koštunica "promenio odnos između RS
i Srbije i doprineo da se ti odnosi suštinski osmisle i ne budu prazna priča",
kao što je to bilo godinama ranije.
"Zahvaljujući naporu Vlade Srbije, koju vodi Koštunica, i predsedniku (Srbije
Borisu) Tadiću, mi smo danas u RS mogli da dočekamo ovaj dan. Da nije bilo
aktivnosti za privatizaciju Telekoma i ostalih zajedničkih privrednih
aktivnosti, sigurno danas ne bi bili sposobni da ovako obeležimo jednu
značajnu radnu pobedu", istakao je Dodik.
Prema njegovim rečima, RS i Srbija su posvećene miru i svim vidovima
međusobne saradnje, a dve vlade pokazuju da mogu da rade na dobrobit svih
onih koje predstavljaju.
"Naša želja je da stabilizujemo region i obezbedimo mir koji nema
alternativu", rekao je Dodik. |
| |
| |
|
| |
| Nemoguće deportacije osoba kojima je oduzeto
državljanstvo |
| |
Direktor Službe Ministarstva bezbednosti BiH za poslove sa strancima Dragan
Mektić izjavio je da je deportacija velikog broja osoba kojima je oduzeto
državljanstvo BiH nemoguća, jer se ne može ustanoviti gde se nalaze.
"Trošimo dosta vremena preduzimajući mere za utvrđivanje mesta njihovog
trenutnog boravka. Postoji veliki broj osoba kojima je oduzeto državljanstvo
BiH, a za koje nikako ne može da se ustanovi gde su", rekao je Mektić za
banjalučke "Nezavisne novine".
Mektić je naveo da osobe kojima je oduzeto državljanstva BiH često menjaju
imena, što usporava njihovo pronalaženje i deportaciju.
On je potvrdio da Služba za poslove sa strancima BiH još radi na proveri
biografija sedam osoba afroazijskog porekla po zahtevu švajcarskih vlasti,
koje traže njihovu deportaciju iz Švajcarske u BiH, navodeći da se radi o
sedam osoba iz Tunisa i Maroka koji imaju pasoše BiH.
"Proveravamo validnost njihovih bh. državljanstava, kao i to da li su
učestvovali u ratu u BiH, te kada su napustili ovu teritoriju. |
| |
| |
|
| |
| Balkan bi ponovo mogao da gori |
| |
Evropske lidere plaši jugoistok Evrope u stanju ni rata ni mira, u kome ni
sukobi nisu isključeni ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti Kosova, piše
zagrebački "Vjesnik".
U komentaru pod naslovom "Rat ili mir", zagrebački dnevnik navodi da je
Brisel vrlo zabrinut zbog stanja u BiH i na Kosovu, i iza zatvorenih vrata
užurbano raspravlja o tome kako će se Evropska unija pona-šati tokom
decembra, "kada su najavljeni burni dani u regionu".
 Region
zapadnog Balkana zabrinjava Brisel u toj meri da je prvi čovek spoljnih
poslova EU Havijer Solana mobilisao sve koji mogu da pomognu da se dođe do
rešenja, piše list.
Uprkos tome, navodi "Vjesnik", "pukotine unutar Unije sve se više osećaju",
pa tako i razmimoilaženja onih država koje nemaju ništa protiv proglašenja
samostalnosti Kosova i onih koje se tome protive.
List podseća da su ministri spoljnih poslova EU nedavno Kosovu poslali
poruku da ne žuri s proglašenjem nezavisnosti kako bi Evropa dobila na
vremenu da se dogovori i postigne jedinstveni stav.
"Jugoistok Evrope u stanju ni mira niti rata plaši evropske lidere, jer su
zaista sve opcije otvorene. A gotovo nijedna ne uliva nadu da će se stanje
mirno rešiti. Dođe li zaista do proglašenja nezavisnosti Kosova sukobi nisu
isključeni, kao ni otcepljenje onih delova u kojima žive Srbi", upozorava u
tekstu "Vjesnik".
Ionako loše stanje dodatno bi ugrozile "ucene Republike Srpske da će slediti
primer Kosova ako mu međunarodna zajednica omogući samostalnost, što sve
više izlazi na videlo kao nova pretnja u regionu", piše list.
"Bosna i Hercegovina, ionako podeljena i razapeta između niza interesa, tada
bi praktički nestala. Ni na jugu Makedonije nije mirno, a igra šargarepe i
batine sa Srbijom - priznajte Kosovo, a mi ćemo vam progledati kroz prste u
vezi s Hagom - dugoročno neće dati rezultate", piše list.
"Vjesnik" upozorava da će se sve "vratiti na početak, kada je Balkan goreo"
i da će se vatra teško moći ponovo ugasiti. List dodaje da je sve snažnija
Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom takođe činjenica s kojom se Evropa mora
pomiriti.
Uz konstataciju da zemlje EU na severu, a među nima pre svih Švedska, "misle
jedno, a većina ostalih drugo", "Vjesnik" piše da su zemlje u regionu vrlo
oprezne i da se ne izjašnjavaju previše, ostavljajući vrući kesten Briselu u
rukama.
"Hoće li trgovina u poslednjem trenutku doneti mir na Balkanu ili će stvari
izbeći kontroli, sada je teško reći", ocenjuje zagrebački dnevnik i dodaje
da je "konačno došao trenutak da se reši problem Kosova, ali i sudbina
fantomske Republike Srpske, pa što koštalo da koštalo, jer je ionako sve na
Balkanu skupo koštalo". |
| |
| |
|
| |
| Vanredno stanje zbog Lajčakovih odluka |
| |
Predsedavajući Zastupničkog doma Parlamenta BiH Milorad Živković uputio je
pismo generalnom sekretaru Saveta Evrope Teriju Dejvisu i evropskim
parlamentarcima, u kojem ih upozorava da je u BiH na snazi "vanredno stanje".
Živković navodi da je takvo stanje prouzrokovano poslednjim odlukama visokog
predstavnika u BiH Miroslava Lajčaka i dodaje da je "visoki predstavnik
izašao iz okvira svoga mandata, da je nametnutom odlukom prekršio Ustav BiH".
Predsedavajući Živković navodi da ni bonska ovlašćenja ne daju visokom
predstavniku nikakvu mogućnost da donosi odluke iz domena Parlamenta.
Po njegovim rečima, "neprimeren je, nedemokratski i neevropski način
komuniciranja s najvišom zakonodavnom institucijom u zemlji ucenjivanjem
Parlamenta BiH".
"Time se uvodi novi vid odnosa nepoznat u parlamentarnoj praksi i
diplomatiji u svetu", navodi Živković u pismu.
Kako je objasnio, OHR je od Parlamenta BiH zatražio da razmotri i usvoji u
istovetnom tekstu izmene i dopune poslovnika oba doma Parlamenta do 1.
decembra ili će ih, u suprotnom, nametnuti visoki predstavnik.
"Meni, kao predsedavajućem, data je 'nemoguća misija' dogovaranja s
političkim neistomišljenicima kojima ove mere odgovaraju i nisu
zainteresovani za bilo kakav kompromis", poručio je Živković. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
