|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1130, 23. novembar 2007.
| Za EURO 2012. spremaju se samo prostitutke i
crkva |
| |
Poljska je uveliko trebalo da počne pripreme za Evropsko prvenstvo u fudbalu,
koje se 2012. godine održava u toj zemlji i u Ukrajini, ali za sada
skrštenih ruku ne sede jedino prostitutke i crkva.
Uticajna Poljska katolička crkva obilazi mesta gde će se igrati utakmice,
kako bi pored stadiona postavila kapelice i ekumenske centre i obezbedila,
kako kaže, "versku logistiku" vernicima među desetinama hiljada navijača
koje očekuje iz cele Evrope.
 Poljske
crkve biće otvorene 24 časa, da bi pokazale inostranim gostima da je Poljska
zemlja u kojoj je vera živa.
"U našu zemlju će doći desetine hiljada navijača. To je sjajna prilika za
širenje jevanđelja. To ne možemo da propustimo", kazao je "Metrou" sveštenik
poljskih sportista Evdard Plenj.
Poljska katolička crkva namerava da služi mise na raznim jezicima a
angažovaće i sveštenike iz inostranstva.
"Doći će nam i protestanti, pravoslavci i drugi vernici. U saradnji sa
njihovim velikodostojnicima želimo da organizujemo ekumenska bogosluženja",
kazao je Plenj.
Crkvu su, međutim, već pretekle prostitutke, koje su ran-ije krenule u
reklamnu kampanju u Varšavi upućenu navijačima.
Na brisače automobila kače letke s porukom: "Dođite, navijači" ili "Pobrinućemo
se da budete u kondiciji" uz sliku razgolićene lepotice i telefone na koje
mogu da se jave.
Strane navijače mame na engleskom jeziku porukama: "Ho-ćeš da se poigramo?"
ili "Trenirajmo zajedno".
Prema nezvaničnim procenama, najstarijim zanatom na svetu bavi se oko 25.000
devojaka i žena u Varšavi, a u vreme Evropskog prvenstva u fudbalu očekuju i
konkurenciju sa Balkana ili zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.
Poljska je danas potpuno nespremna da organizuje tako veliku manifestaciju,
koju joj je u aprilu poverila Evropska fudbalska unija.
I nova, kao i prethodna vlada, ipak obećava da će za pet godina zahvaljujući
fudbalu, Poljska dobiti 650 kilometara autoputeva koje bi finansirala država
i još 450 koje bi izgradili privatni investitori, nove stadione i hotele. |
| |
| |
|
| |
| Novi Put svile |
| |
Kina i sedam centralnoazijskih zemalja dogovorile su se da izgrade modernu
varijantu istorijskog Puta svile, u nadi da će Centralna Azija ponovo
postati vitalni tranzitni pravac u trgovini između Azije i Evrope.
Do srednjeg veka, mreža trgovačkih puteva, poznata kao Put svile, bila je
ekonomska arterija koja je povezivala Kinu i Evropu preko centralne Azije.
Danas manje od jednog procenta trgovine između Azije i Evrope ide kopnom,
navodi radio Glas Amerike. Glavni razlozi su loša saobraćajna infrastruktura
i složena pogranična i carinska procedura.
To se sada menja.
Kina i sedam centralnoazijskih zemalja - uključujući Avganistan, Uzbekistan
i Mongoliju - dogovorile su se o strategiji čije bi ispunjenje koš-talo 18
milijardi dolara za popravku mreže puteva i žele-zničkih veza u narednih 10
godina.
Šon O'Saliven, direktor centralnog i zapadnog azijskog odeljenja Azijske
banke za razvoj, koja obezbeđuje deo novca za budući projekat, kaže da je
svrha novog Puta svile da osigura neposrednije veze između istoka i zapada.
"Ideja je da roba, umesto da ide oko centralnoazijskog regiona - južno,
morem ili severom, transibirskom železnicom - bude transportovana pravom
linijom uz pomoć saradnje, bolje infrastrukure i boljih graničnih procedura."
Projekat neće slediti istovetne rute od Kine do Evrope, koje je pratio
drevni Put svile.
Umesto toga, plan je da se razvije šest koridora koji ne samo što se protežu
od istoka ka zapadu, nego i od severa ka jugu, povezujući centralnoazijske
republike, Rusiju i Kinu sa južnom Azijom i zemljama Zaliva.
"Jedna od osnovnih karakteristika centralne Azije i okolnih zemalja je da
većina nema more. Veoma je važno otvo-riti koridor na primer na jugu - prema
moru - preko Avganistana."
Otprilike polovinu novca za projekat će obezbediti osam zemalja angažovanih
u poguhvatu, dok će ostatak obezbediti Azijska banka za razvoj i duge
multinacionalne organizacije. |
| |
| |
|
| |
| Kenedi ubijen pre 44 godine |
| |
22. novembra pre 44 godine u Dalasu je ubijen američki predsednik Džon
Fidžerald Kenedi i uprkos zvaničnim rezultatima istrage da je u jednog od
najpopularnijih američkih pred-sednika dva metka ispalio bivši marinac Li
Osvald, pozadina tog ubistva do danas nije razjašnjena.
Desetomesečna istraga o ubistvu, koju je vodio predsednik Vrhovnog suda Erl
Voren, dovela je 1964. godine do zaključka da je Li Harvi Osvald sam
planirao ubistvo predsednika Kenedija.
 Ankete
javnog mnjenja tokom niza godina ukazivale su, međutim, da većina
Amerikanaca još veruje da je to ubistvo bilo rezultat zavere, koja tek treba
da izađe na videlo.
Istoričari i biografi ocenjuju da je Kenedi ostavio jak pečat za sobom, jer
ga Amerikanci doživaljavaju kao političara koji je puno obećavao, a ta su
obećanja osujećena, naprosto presečena.
Američki istoričari takođe tvrde da je Kenedijev trajni doprinos bio i
njegov poziv građanima da služe zemlji koji je izrekao tokom inauguracionog
govora 1961. godine.
"Stoga moji sugrađani Amerikanci, ne pitajte šta vaša zemlja može da učini
za vas, već pitajte šta vi možete da učinite za svoju zemlju", rekao je
Kenedi u svom prvom predsedničkom govoru.
Analitičari smatraju da je Kenedi bio predsednik koji je razbijao kalupe i
tvrde da "u eri televizije ni pre ni posle njega nije bilo predsednika koji
je imao moć da inspiriše Amerikance van njihovih sopstvenih ideja, da
podstakne zemlju na dela idealizma mimo sebičnih interesa."
Kenedijev imidž je unekoliko zamrljan u kasnijim godina otkrićima o njegovim
avanturama sa ženama i činjenicom da je sakrivao niz zdravstvenih problema.
Međutim, Kenedijev legat je, smatraju njegovi biogra-fi, uglavnom na "polju
inspiracije, zbog osećaja optimizma koji je za života širio oko sebe".
"On je pružio naciji nešto što se, kako izgleda, ne završava, odnosno neku
vrstu vezanosti za njega kao ličnost koja nosi nadu, kao nekoga ko bi, da je
živeo duže, učinio zemlju i svet boljim mestima za život. A to je prilično
dobar legat za jednog predsednika", ocenio je jedan od njegovih brojnih
biografa Robert Dalek.
Da je ostao živ, predsednik Džon Kenedi, koji je rođen 29. maja, danas bi
imao 90 godina. |
| |
| |
|
| |
| U Evropi povećano konzumiranje kokaina |
| |
U Evropi je znatno povećano konzumiranje, ali i zahtev za lečenje zavisnosti
od kokaina, saopštili su evropski stručnjaci i dodali da ne postoji efikasno
lečenje protiv te vrste zavisnosti.
"Kokain se trenutno najviše konzumira od svih narkotika i ta droga bez
terapije supstitucije predstavljaće realan problem za zdravstvo", izjavio je
Frank Cobel, predstavnik iz Evropske opservatorije za lečenje toksikomanije.
 U
najnovijem izveštaju te organizacije navodi se da je 4,5 miliona Evropljana
priznalo da je konzumiralo kokain tokom prethodne godine.
Dodaje se da sve više zavisnika traži lekarsku pomoć, posebno u Holandiji i
Španiji.
Naučnici su naveli da je teško odrediti terapiju protiv kokainomanije i da
većina zavisnika dobije antidepresive ili sedative kako bi se smanjili
simptomi krize, kao što je anksioznost (uznemirenost).
Iako kokain izaziva osećaj euforije i fizičke snage, kasnije se pojavljuju
fizičke i psihičke posledice kao što su - depresija, anksioznost, česte
promene raspoloženja, napadi panike, samoubilački poriv, epilepsija,
cerebralni i kardiovaskularni poremećaji. Tokom 2005. godine u Evropi je
registrovano više od 400 smrtnih slučajeva direktno povezanih sa uzimanjem
kokaina. |
| |
| |
|
| |
| Teško ranjen kandidat opozicije na izborima |
| |
Nepoznate osobe pucale su i teško ranile na jugu Rusije kandidata opozicije na
predstojećim parlamentarnim izborima u zemlji, saopštila je policija.
Naoružane osobe su prek- sinoć pucale u kandidata liberalne stranke Jabloko
Farida Babajeva ispred zgrade u kojoj živi, u Mahačkali, prestonici južne
oblasti Dagestan, rekao je portparol regionalnog Ministarstva unutrašnjih
poslova Mark Tolčinski.
Babajev je ranjen sa više metaka, od kojih ga je najmanje jedan pogodio u
glavu, rekao je lekar u glavnoj dagestanskoj bolnici za hitne slučajeve
Kazanfar Kurbanov.
Kurbanov je rekao da je Babajev priključen na respirator i da je njegovo
stanje ozbiljno, ali stabilno.
Babajev je glavni kandidat stranke Jabloko za region na parlamentarnim
izborima u Rusiji, koji će se održati 2. decembra.
Prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, ta stranka neće uspeti da
pređe cenzus od sedam odsto za ulazak u Državnu Dumu. |
| |
| |
|
| |
| Napravljene matične ćelije iz kože |
| |
Dva naučna tima saopštila su da su pretvorili obične ćelije kože u matične
ćelije koje deluju kao matične ćelije embriona, ali bez upotrebe tehnike
kloniranja, saopšteno je u Vašingtonu.
 To
otkriće predstavlja postizanje cilja stvaranja matičnih ćelija bez
političkih i etičkih nesuglasica naučnika o upotrebi ljudskog embriona,
navela su oba tima.
Stručnjaci su rekli da se matične ćelije kože ponašaju kao embrionske ćelije,
odnosno na osnovu njih mogu da se naprave tkiva bilo kojeg organa ljudskog
organizma.
"Sada možemo da planiramo šta dalje, kada se jednostavnijim postupkom mogu
proizvoditi matične ćelije koje kasnije mogu da se pretvore u bilo koje
tkivo", rekao je Ian Vilmut iz škotskog Centra za regenerativnu medicinu
Univerziteta u Edinburgu.
Vilmut je dodao da će njihovo otkriće "imati ogroman uticaj na dalje
medicinsko istraživanje u toj oblasti".Vilmut je bio u timu kloniranja prvog
sisara, ovce Doli 1997. godine.
Stručnjak Džejms Tomson sa Univerziteta u Viskonsinu (SAD) rekao je da je
došao do istog otkrića zajedno s kolegama iz Univerziteta Kjoto u Japanu.
Oba tima su koristila samo četiri gena kako bi ćelije kože pretvorili u
matične ćelije.
"Sada možemo da pomognemo pacijentima tako što ćemo napraviti matične ćelije
za određeni organ koji je oboleo, a da pri tome ne koristimo jajne ćelije
ili embrione", rekli su japanski stručnjaci.
"Takve ćelije mogu da pomognu u boljem razumevanju mehanizma određenih
bolesti i u potrazi za novim terapijima u takozvanom ćelijskom lečenju
pacijenata", dodali su japanski naučnici.
Oba tima su navela da je potrebno još istraživanja kako bi se tačnije
utvrdilo koliko su nove ćelije iz kože slične matičnim ćelijama iz embriona. |
| |
| |
|
| |
| Nađen fosil škorpiona dugačkog dva i po metra |
| |
Britanski naučnici našli su fosilni ostatak morskog škorpiona, njegova klješta,
koja su toliko velika da se pretpostavlja da je cela životinja bila najveći
zglavkar koji je ikada išao zemljom - dugačak oko 2,5 metra.
Na osnovu fosilnih otisaka na stenama starim 390 miliona godina, koje su
otkrili paleontolozi Univerziteta u Bristolu, naučnici pretpostavljaju da su
i pauci, rakovi, insekti i slične životinje bile znatno veće nego što se
ranije pretpostavljalo, rekao je palentolog Simon Bredi sa tog univerziteta.
"Ovo je neverovatno otkriće. Već neko vreme znamo na osnovu fosilnih
ostataka da su zemljom milele cudovišne stonoge, ogromni škorpioni,
kolosalne bubašvabe, i preveliki vilini konjici.Ali do sada nikada nismo
shvatali do kojih veličina su narastali ti prastari zastrašujući gmizeći
stvorovi", rekao je Bredi.
Pronađeni fosil škorpiona je skoro pola metra duži nego što su naučnici
pretpostavljali. U studiji objavljenoj na sajtu "Rojal sosajeti džurnala"
navodi se da je škorpion čiji je fosil pronađen bio duži nego što je danas
visok prosečan čovek. |
| |
| |
|
| |
| Cene nafte iznad 99 dolara za barel |
| |
Cene sirove nafte postigle su danas nov rekord od blizu 100 dolara za barel,
gurane strahovanjima o mogućim teškoćama u snabdevanju severne hemisfere
koja ulazi u zimu i vestima o problemima u rafinerijama.
 Pad
dolara i nagađanja da će Federalne rezerve SAD ponovo smanjiti kamatnu stopu
takođe su podstakli cene. Neki ulagači stavljaju pare na petrolej, u
očekivanju da će zarade na ceni nafte biti veće od gubitka na slabljenju
dolara.
Trgovci kažu da tržište kao sledeći cilj vidi cenu od 100 dolara za barel.
Laka, američka nafta za januarske isporuke dostigla je danas 99,29 dolara za
barel, rušeći prošlonedelji rekord "svih vremena" od 98,62 dolara.
Cene su dobile podstrek na vest da je rafinerija u Memfisu, koja prerađuje
180.000 barela nafte dnevno, zatvorena na 10 dana zbog neplaniranog remonta.
Takođe je privremeno prekint rad rafinerije u Alberti koja pretvara butumen
u 155.000 barela sintetičkog petroleja dnevno.
Trenutno, proizvođači svakog dana isporučuju oko 85 miliona barela petroleja,
dok američko ministrarstvo za energeditku kaže da je svetska potrošnja
između 85 i 86 miliona barela.
Cene su sada u dometu inflatorno prilagođenih rekordnih visina dostignutih
početkom osamdesetih godina. U zavisnosti od načina računanja, barel nafte
od 38 dolara tada, danas bi koštao 96 do 103 dolara ili više. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
