|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1131, 30. novembar 2007.
| Nafta i dalje poskupljuje |
| |
Za cenu nafte od gotovo 100 dolara po barelu u velikoj su meri zaslužne Kina,
Indija i druge ekonomije u brzom razvoju, čija je glad za petrolejom nezaita,
pa bi rastuća tražnja mogla bi pritisne ponudu i nametne daleko višu cenu.
Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava da rast tražnje nafte u
svetu, posebno Kine i Indije, može da dovede do kraha isporuka - možda već
2015. godine.
 Trenutno
proizvođači nude oko 85 miliona barela nafte na dan, dok američko
Ministarstvo energetike sadašnju potrošnju procenjuje na između 85 i 86
miliona. Ministarstvo predviđa da će svetska proizvodnja do 2030. godine
dostići 118 miliona barela.
Neki stručnjaci, navodi AP, krah očekuju već za pet godina, možda i pre.
Urednik londonskog časopisa Petroleum, Kris Skrebovski kaže da bi manji od
očekivanog rast ponude mogao da znači manjak na svetskom tržištu od sedam
miliona barela dnevno u 2013.
Tražnja nafte je tako snažna da će 100 dolara možda biti bagatelna cena u
budućnosti, kada će se barel plaćati i 300 dolara, kažu neki analitičari.
Bojazni ima i u krugu naftne industrije. Direktor Totala, najveće francuske
naftne kompanije, Kristof de Maržeri veruje da je prognoza globalne
proizvodnje američkog Ministarstva suviše visoka.
"Sto miliona barela dnevno je optimistička procena," kaže Maržeri i dodaje
da to nije samo njegov već i stav industrije, "stav onih koji žele da govore
jasno i pošteno a ne samo da bi umirili ljude."
Tokom vremena, upozoravaju stručnjaci, svetska ekonomija će osetiti teške
posledice rastućih troškova za energente. Posebno će biti pogođen saobraćaj,
ali i prerađivačka industrija, petrohemija i proizvodnja električne energije.
Neki analitičari, međutim, smatraju da će se rast potrošnje nafte usporiti
ako ograničena ponuda nastavi da drži cene visokim.
Dokaz za to, kako navodi vodeći ekonomista londonskog Centra za globalne
energetske studije, Leo Drolas, jeste činjenica da je cena od 80 dolara već
uzela danak potrošnji u industrijski razvijenim zemaljama.
On prognozira da će svetska potrošnja rasti po 1,2 odsto godišnje i 2015.
dostići oko 93 miliona barela dnevno što je manje nego u većini ostalih
prognoza.
IEA je u međuvremenu smanjila procenu rasta tražnje nafte u tekućoj godini
na 1,2 odsto dok rast u 2008. prognozira na 2,3 procenta.
Kada je o razvoju planiranih naftnih polja reč, Skrebovski računa da će do
2013. godine na tržište stići novih 23,6 miliona barela, ali samo ako svi
projekti budu završeni na vreme.
Nova proizvodnja biće zapravo mnogo manja - samo 3,5 miliona barela na dan -
dok će se proizvodnjom od 20 miliona nadoknaditi produkcija sa postojećih,
iscrpljenih polja. |
| |
| |
|
|
| Nije postignuto rešenje |
| |
Predstavnici Srbije izjavili su u sredu u Badenu da delegacije Srbije i Kosova
nisu postigle rešenje, ali da to ne znači kraj mogućnosti da se pregovori o
statusu srpske pokrajine nastave.
Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova, rekli su novinarima predstavnici
Beograda, posle završnog sastanka sa delegacijom Prištine i "trojkom"
Kontakt grupe u hotelu "Dvorac Vajkersdorf", u Badenu kod Beča.
 Premijer
Srbije Vojislav Koštunica je podvukao da će Srbija svaki jednostrani akt
proglasti nevažećim, da je Srbija međunarodno priznata suverena demokratska
država i da ni na koji način neće pristati da se dovede u pitanje njen
status.
"Srbija je međunarodno priznata suverena demokratska država i ni na koji
način neće pristati da se aktima jednostranog proglašenja, iza kojeg bi
mogle stati pojedine zemlje, taj njen status dovede u pitanje i da tako bude
izuzetak u svetu. Svaki takav akt biće proglašen nevažećim", rekao je
Koštunica.
Ponovio je da pitanje Kosova treba da se reši u Savetu bezbednosti UN, gde
je i počeo proces njegovog rešavanja, kao i da posle 10. decembra sledi nova
rasprava u Savetu bezbednosti.
"Razgovori o statusu Kosova su vođeni u okviru rezolucije (UN) 1244, ona je
pravno valjana, i ostaje na snazi dok se ne donese nova rezolucija. Ceo
proces je počeo u Savetu bezbednosti i mora se završiti u Savetu bezbednosti",
ukazao je srpski premijer.
Koštunica je sadašnju situaciju ocenio kao "veoma ozbiljnu" i izrazio
spremnost Beograda za nastavak pregovora i posle 10. decembra, kada
međunarodna "trojka" treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban
Ki-Munu.
Predsednik Srbije Boris Tadić je upozorio da jednostrano rešenje može da
dovede do destabilizacije Srbije i regiona i da će, u slučaju jednostranog
proglašenja nezavisnsoti, odgovor Srbije biti više nego jasan. "Srbija ne
prihvata nezavisnost Kosova jer smatra da takvo rešenje ne samo da
destabilizuje Srbiju i da je protivno je međunarodnom pravu i osnovnim
principima međunarodne zajednice, već i zato što je disfunkcionalno i uvodi
nestabilnost i domino efekat, ne samo na Balkanu već i drugim regionima i
Evropi", rekao je Tadić.
Kako je rekao, Srbija je legitimna, demokratska, međunarodno priznata država
koja će preduzeti sva zakonska sredstva u skladu sa međunarodnim pravom.
"Ne želimo nasilje i nećemo ga primenjivati i želimo da na pravni način
branimo naše interesa. Poništićemo svaki akt o nezavisnost i primeniti sva
pravna i diplomatska sredstva u odbrani svojih legitimnih državnih intreresa",
poručio je Tadić.
"Očekujem da će svi međunarodni poslenici uzeti u obzir stav Srbije i u tom
smislu imamo neke potvrde. Srbija ne želi rat i nasilje", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je, takođe, izrazio nadu da institucije kosovskih Albanaca
neće preduzimati jednostrane akte.
"Jasno smo izrazili želju da nastavimo dijalog i da intezivno radimo na
uspostavljanju kompromisnog rešenja koje obezbeđuje mir, razvoj i evropsku
budućnost svim stanovnicima Kosova, kao i čitavom regionu", poručio je
srpski predsednik.
Na završnivci današnjih direktnih pregovora svi učesnici su se međusobno
rukovali, saznaje Beta u krugovima pregovarača. |
| |
| |
|
|
| Čubrilo u poseti Vankuveru |
| |
Ministarka za dijasporu Milica Čubrilo u okviru svoje posete Kanadi sastala se
juče sa ministrom za visoko obrazovanje, istraživanje i tehnologiju u Vladi
provincije Britanska Kolumbija Murij Koelom i zamenikom ministra za
poslediplomske studije Rut Vitenberg.
Čubrilo je u Viktoriji, gde se nalazi sedište vlade Britanske Kolumbije,
razgovarala sa ministrom Koelom o saradnji Srbije i Britanske Kolumbije u
oblasti naučnog istraživanja.
 Čubrilo
je u telefonskoj izjavi agenciji Beta rekla da u Britanskoj Kolumbiji živi
oko 12.000 Srba i da su mnogi članovi akademske dijaspore, te da je sa
ministrom obrazovanja razgovarala o razmeni studenata i profesora sa
Univerziteta Britanske Kolumbije uz posredovanje srpke akademske dijaspore.
Čubrilo je navela da bi to ministarstvo prihvatilo te predloge jer se na taj
način otvaraju vrata saradnji univerziteta.
Ministar Koel je izjavio da je spreman da podrži inicijativu našeg
Ministarstva za uvođenje nastave srpskog jezika u svim nadležnim
institucijama, kao što je Školski odbor Vankuvera.
Kako je navela, tokom sastanka razgovaralo se i o većem učešću Srbije i
uspešnih Srba u Britanskoj Kolumbiji u međunarodnim kulturnim
manifestacijama koje se održavaju pod pokroviteljstvom Ministarstva za
visoko obrazovanje.
Prema njenim rečima, razgovor je vođen i o međunarodnom džez festivalu i
filmskom festivalu u Vankuveru na kom je pokazano veliko interesovanje za
srpski film.
Ona je navela da je Kanada zemlja koja podržava multikulturalnost i da je
njima u intersu da se što više i kvalitetnije sarađuje sa Kanđanima srpskog
porekla jer to doprinosi bogatstvu te zemlje.
Čubrilo je istakla da je njena poseta prva poseta zvaničnika Srbije
Britanskoj Kolumbiji od 1989. godine kada je bio zatvoren konzulat Srbije.
Konzulat je ponovo otvoren 2004. godine, ali do danas nije bio ni jedan
zvaničnik iz Srbije u poseti Britanskoj Kolumbiji pa je povodom njenog
dolaska priređen i prijem u parlamentu.
Čubrilo se juče sastala sa studentima srpskog porekla na Univerzitetu
Britanske Kolumbije, kao i sa uredništvom lista "Kišobran" . |
| |
| |
|
|
| Bivši narko-bos zvezda bioskopskih blagajni |
| |
Frenka Lukasa, 77-godišnjaka u invalidskim kolicima, opslužuje grupa pouzdanih
pomagača - sinovi, predstavnici za medije i prijatelji, koji su oko njega za
sve što mu treba.
 Obraćaju
mu sa strahopoštovanjem, iako su dani kada je Lukas (desno) bio čuveni
narko-bos u Harlemu davno prošli, i uprkos tome što je američka vlada odavno
zaplenila milione dolara koje je zgrnuo trgujući drogom.
U filmu Ridlija Skota "Američki gangster," koji je na vrhu najgledanijih u
SAD, Denzel Vašington igra Lukasa, čije je životna priča neverovatna čak i
za holivudske standarde.
Posle detinjstva provedenog u Severnoj Karolini, navodi AP, preselio se u
Njujork gde je postao vozač, a potom pomoćnik moćnog harlemskog gangstera
Elsvorta "Bampija" Džonsona.
Posle Džonsonove smrti, Lukas je preuzeo poslove sa heroinom uz drastičnu
promenu: izbacio je posrednike iz biznisa, sam našao svoju vezu i
isporučivao ogromne količine gotovo čistog heroina.
Lukas kaže prodajom takvog heroina, koji se na ulicama zvao "blu medžik",
dnevno zarađivao po milion dolara.
Drogu je kupovao u džunglama Vijetnama, po dojavi američkih vojnika koji su
tamo ratovali. Da bi dopremio drogu u SAD Lukas je smislio "mrtvačku vezu" -
heroin je skrivao u kovčezima poginulih vojnika.
Sudija Sterling Džonson iz Bruklina, koji je sudio Lukasu i imao važnu ulogu
u njegovom hapšenju, jednom prilikom je rekao da je to bila "jedna od
najozloglašenijih bandi krijumčara heroina koja je ikada postojala."
Lukas je uhapšen 1975. godine, a sudovi u Njujorku i Nju Džersiju osudili su
ga na ukupno 70 godina robije. Ubrzo je postao doušnik vlasti, prvenstveno u
raskrinkavanju korumpiranih policajaca.
Od 70 pripadnika specijalne jedinice za istragu, 52 je na kraju ili završilo
u zatvoru ili je protiv njih podignuta optužnica. "Jedini ljudi o kojima sam
davao podatke su bili oni policajci koji su uzeli moj novac," kaže Lukas.
Kazna mu je smanjena na pet godina zbog doušničkog rada, ali je ubrzo posle
izlaska na slobodu ponovo uhapšen zbog trgovanja drogom, ali na mnogo nižem
nivou. Izdržao je još sedam godina zatvora i pušten je 1991.
Tužilac Nju Džersija, Ričard Roberts, koji je vodio proces, sada je dobar
prijatelj Frenka Lukasa i kum njegovom 11-godišnjem sinu čiju je školarinu
platio.
"Imali smo uspone i padove," kaže Roberts. "Šarm koji je Denzel Vašington
prikazao u filmu je baš onakav kakav je bio Frenkov. Frenk bi vas smrtno
ranio i učinio da se osećate dobro dok umirete."
Nikolas Pileđi, prema čijoj je knjizi snimljen film o mafijašima "Dobri
momci," ukazao je na priču o Lukasu. Bivšeg gangstera je upoznao sa autorom
Markom Džejkobsonom, čiji je članak za jedan njujorški magazin poslužio kao
osnova za film "Američki gangster."
Scenarista Stiv Zailijan konsultovao se sa Lukason i Robertsom, a Lukas je
gotovo svakodnevno prisustvovao snimanju u Harlemu i često pokazivao Denzelu
Vašingtonu kako je on baratao pištoljem.
Danas se Lukas kaje ne samo zbog mnogih ubistava koje je počinio ili naredio,
već iz zbog dejstva njegovog heroina koji je usmrtio mnoge.
"Učinio sam strašne stvari i užasno mi je žao," kaže on. |
| |
| |
|
|
| Otvorena istraga protiv porodice Radovana
Karadžića |
| |
Tužilaštvo BiH nedavno je otvorilo istragu protiv članova najuže porodice
haškog optuženika Radovana Karadžića, zbog sumnje da pomažu u njegovom
bekstvu, pišu banjalučke "Nezavisne novine" pozivajući se na neimenovane
izvore.
Istraga je otvorena protiv Karadžićeve supruge Ljiljane Zelen-Karadžić i
čerke Sonje Karadžić-Jovičević, sina Saše Karadžića, kao i protiv
Karadžićevog zeta Branislava Jovičevića, navodi list.
Sud BiH je 23. novembra dobio odluku o zabrani raspolaganja imovinom
Karadžićevoj porodici.
 "Radi
se o privremenoj meri zabrana raspolaganja imovinom, što znači da je oni ne
mogu prodavati ili ostvarivati finansijsku korist kojom bi finansirali
Karadžićev beg", pišu "Nezavisne novine".
Zabrana raspolaganja odnosi se na kuću Karadžićeve supruge Ljiljane
Zelen-Karadžić u paljanskom naselju Krivače, stan njihove kćerke Sonje
Joviče-vić-Karadžić i njenog supruga Branislava Jovičevića u Palama, kao
poslovni objekat u izgradnji.
Stan Karadžićevog sina Sa-še nije na spisku imovine.
"Drago nam je što smo primili ovu odluku i što se konač-no zna ko je za nas
zadužen. Do sada je mogao da dolaziti ko je hteo i ispitivati, a poslednjih
desetak godina to su činili policijski službenici, tajne službe i razni
ucenjivači", izjavila je Sonja Karadžić-Jovičević.
Ona je ocenila da sada konačno postoji zakonski okvir i postupak u kome će i
oni moći da učestvuju sa svojim dokazima.
Savet ministara BiH ranije je zamrznuo imovinu četvorici haških optuženika -
Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Stojanu Župljaninu i Zdravka Tolimiru. Na
osnovu slične odluke zamrznuta je određena imovina i Župljaninovim
pomagačima. |
| |
| |
|
|
| Brisel treba da prihvati dogovor o reformi
policije |
| |
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da očekuje da će Evropska
komisija prihvatiti usaglašene stavove političkih lidera u BiH o reformi
policije kao korak napred ka parafiranju Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju između BiH i EU.
 Dodik
(desno) je pozvao sve političke aktere u BiH da ulože dodatne napore kako bi
se što hitnije razrešila postojeća kriza u zemlji i dala šansa evropskim
pitanjima BiH.
"Ako budemo uspešni na ovom prvom pitanju, uveren sam da u Briselu postoji
spremnost da se ubrzano radi na rešavanju zajedničkih pitanja", rekao je
Dodik posle sastanka sa visokim predstavnikom u BiH Miroslavom Lajčakom.
Prema njegovim rečima, najvažnije pitanje za BiH je potpisivanje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju, jer bi to zemlju "trajno uputilo ka evropskim
integracijama i relativizovalo mnoga pitanja koja danas predstavljaju
problem u BiH".
Navodeći da je sa Lajčakom danas imao "relaksirajući razgovor, u kome se
prvenstveno razgovaralo o evropskim pitanjima BiH", Dodik je naveo da ga je
visoki predstavnik obavestio o najnovijim razgovorima sa predstavnicima EU u
Brise-lu i "dobroj šansi da se razre-še određena pitanja važna za put BiH ka
evropskim integracijama".
"Naravno, potrebno je da prvo rešimo aktuelnu političku krizu u BiH, da
rešimo pitanje poslovnika o radu parlamenta BiH i pitanja u vezi sa
funkcionisanjem Saveta ministara BiH", rekao je Dodik.
Visoki predstavnik u BiH Miroslav Lajčak izjavio je da je "povratak BiH na
evropski put i nastavak tog puta najbolji odgovor na sve probleme sa kojima
se ta zemlja danas suočava".
Navodeći da nakon povratka iz Brisela sve političke lidere u BiH želi
direktno da informiše o svojim razgovorima sa zvaničnicima Evropske
ko-misije u Briselu, Lajčak je rekao da je Brisel pozdravio Mo-starsku
deklaraciju i prošlonedeljni dogovor političkih lidera u Sarajevu o reformi
policije, navodeći da to predstavlja novi korak ka parafiranju Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju.
Prema njegovim rečima, pre svega je potrebno rešiti postojeću političku
krizu u BiH, zbog čega nastavlja svoje razgovore sa vodećim liderima u BiH.
"Imamo prostor i priliku ne samo da se preavaziđe trenutna politička kriza,
već da se ide dalje evropskim putem. Sve je u rukama političkih lidera u BiH",
naveo je Lajčak i dodao da je za rešenje postojeće krize potrebna dobra
volja i kompromis. |
| |
| |
|
|
| Srpski fotograf među 10 najboljih u knjizi
Paskala Batensa |
| |
Srpski fotograf Đorđo Grujica uvršten je među 10 najboljih svetskih fotografa,
čija dela su ušla u knjigu "Nude Photogrphy, the Art and Craft" autora
Paskala Batensa .
 Knjiga,
koju je izdao poznati britanski izdavač "Dorling Kindersli", izašla je tokom
novembra u preko 100 zemalja sveta, rekao je Grujica agenciji Beta.
U knjizi su se našle fotografije, između ostalih, Silvije Blum, Gevina
O'Nila, Alana Dženkinsa, Almonda Čua i drugih autora, za koje je Grujica
rekao da u svetu fotografije imaju status poput Ronaldinja u svetu fudbala.
"To je popriličan uspeh za mene, da sam izabran da budem sa njima u istoj
knjizi, jer je svako ime prošlo rigoroznu kontrolu. Kad sam video koja su
imena, prihvatio sam poziv odmah", rekao je Grujica.
On je naveo da je specijalno za knjigu napravio jednu fotografiju, kao i da
su izdavači zabeležili ceo proces rada, od ideje do realizacije, kao i samo
fotografisanje.
"U knjizi je objavljena ta fotografija kao velika, kao i gomila fotografija
sa snimanja. To je praćeno galerijom fotografija iz mog prethodnog opusa,
biografijom, pričom o mom viđenju i pristupu fotografiji, kako sam se
opredelio za 'art nude' fotografiju i slično", rekao je Grujica.
Autor "Nude Photography, the Art and Craft " Paskal Batens je jedan od
najpriznatijih svetskih fotografa.
Knjiga je zamišljena kao ilustrovano remek delo, štivo za zaljubljenike u
"art nude" fotografiju, i pokriva kompletnu oblast, od istorijata, preko
praktičnih saveta, do prikaza načina rada i galerije radova najvećih
svetskih imena u tom žanru. |
| |
| |
|
|
| Želim da rodim dvoje dece! |
| |
Najlepša svetska teniserka Ana Ivanović kaže da sebe u budućnosti vidi u
velikoj porodici, kao majku bar dvoje dece. Ana je u intervjuu švajcarskom
magazinu "Anabel", pored ove velike želje, prvi put iznela i neke podatke iz
privatnog života. Otkrila je kako se prvi put napila, priznala da nema dečka
i požalila se da ne može lako ni da ga nađe sa svojih 185 centimetara visine.
- Svi me pitaju kada ću da nađem dečka, ali to stvarno nije lako u mom
slučaju. Postoje tu dva velika problema. Najpre, nemam vremena za ljubav,
jer tokom godine idem sa turnira na turnir i stvarno ne znam kako bi ta veza
funkcionisala. Ali, ima tu još jedna stvar. Visoka sam 185 centimetara, a
muškarci se pomalo plaše kada vide toliku devojku - priznala je Ana
švajcarcima.
 Ivanovićeva,
desno, je rekla da bez obzira na to što je emotivni život trenutno žrtvovala
zbog tenisa, i te kako razmišlja da se jednog dana uda i rodi decu.
- Vidim sebe kao majku bar dvoje dece u velikoj porodici. Kada budem imala
četrdeset godina, moj život će definitivno izgledati tako - rekla je Ana.
Srpska teniserka ispričala je i da se jedan jedini put u svom životu napila,
u jednom baru u Italiji.
- Sedela sam sa mamom i mojim kondicionim trenerom. Videla sam neke sjajne
koktele koji su mi se baš svideli, pa sam odlučila da ih naručim. Nas troje
naručili smo dva koktela, a ja sam probala oba. Posle mi se baš vrtelo u
glavi. Nikada posle toga nisam probala alkohol. Isto važi i za cigarete,
grozim se duvanskog dima, uopšte mi ne prija.
Ana je rekla da se njena najbolja drugarica zove Jelena, ali da se ne radi o
Jeleni Janković.
- U pitanju je devojka sa kojom sam išla u osnovnu školu. Nekada smo se
viđale mnogo češće, ali sada zbog mojih obaveza ne provodimo mnogo vremena
zajedno. Ipak, redovno se čujemo telefonom, a kada dolazim u Beograd,
obavezno nađem vremena da se vidimo. Obe se interesujemo za psihologiju, ali
često pričamo i o svim drugim stvarima. Pa, i o momcima.
Ona kaže da ju je tenis naučio da bude odgovorna i da drži stvari pod
kontrolom.
- Nikada nisam ludovala u životu, niti sam imala želje za tim. Uvek sam
mogla da se kontrolišem, a trenirajući, stekla sam smisao za odgovornost.
Sećam se da sam samo jednom napravila neodgovornu stvar - vozila sam auto
bez vozačke dozvole.
Ivanovićeva priznaje da joj prija kada je proglašavaju za najlepšu teniserku
sveta, ali priznaje da bi mnogo više volela da postane najbolja.
- Drago mi je kada kažu da sam lepa, pa koja devojka to ne voli. Ipak, više
mi gode komplimenti za moju igru. Bila bih srećnija da sam najbolja nego da
sam najlepša teniserka. I biću vrlo razočarana ako jednog dana ne budem "broj
jedan" na svetu - rekla je Ana. |
| |
| |
|
| |
|
|
