|
Oglasavanje Marketing
|
Broj 1131, 30. novembar 2007.
| PRVA BRAČNA NOĆ |
| |
"Prva bračna noć", popularna monodrama Mime Karadžića izvedena je premijerno
prošle subote u srpskom centru na Diksiju u Misisagi.
U sali su se tražile stolica više, što i ne čudi kada znamo koliko nam treba
smeha, a koliko tog istog ima u ovoj komediji.
Za svoju familiju Karadžića, Mima kaže da su potomci dede koji je bio
perjanik kralja Nikole, a nekada su se prezivali Kuradžić.
Ali Mima nikad neće reći da je to od kuraži, kao što i jeste, već od nečeg
drugog...Tako je i okosnica oko koje se gradi radnja komedije "Prva bračna
noć" ženidba već matorog momka. Crnogorska kuća mala, čeljadi mnogo a prva
bračna noć se dešava u sobi u kojoj spavaju svi ukućani.
Svi čekaju prenos.
Svi dobacuju, prebacuju, sufliraju, nerviraju.
Tu nastaju svi zapleti i svi raspleti.
Dominira crnogorski jezik. Petog padeža, naravno, nema.
Popularna kako kod čitalaca, tako i gledalaca, ova komedija ni malo nije
izgubila od svoje originalnosti kroz glumu Đorđija Živkovića (na slici desno).
Svojom sjajnom glumačkom kreacijom on je verno dočarao lik mladoženje, sa
kojim se mnogi ne bi poistovetili jer je njegova drama ili komedija upravo u
tome što sa 40 godina prvi put upoznaje ženu.
"Prva bračna noć" verno prikazuje ljudske osobine, pa je i komično samo ono
što je verno. Ovoj autentičnosti, doprinela je kao režiser Dragana Živić-
Ilić, koja je svaki pokret i glasnost glumca precizno dozirala .
S obzirom da je ovo bila prva profesionalna režija Dragane Živić-Ilić, za
pohvalu je skromna ali sasvim dovoljna scenografija: sto, dleto, piljevina,
rakija, bokal vode... Vodilo se računa i o kostimu glavnog glumca, koji je
bio odeven, kao da je upravo izašao iz kuće moga dede u Danilovgradu.
Zapadne mi za oko svaki detalj, ali oštrom oku ove mlade režiserke ništa
nije izmaklo.
Uz neobičan spoj melanholičnih tonova "Još ne sviće rujna zora" i Betovenove
devete simfonije sa temom "Tako sudbina kuca na vrata", ova predstava zaista
zaslužuje veliki aplauz.
Transformacija je bila potpuna, kako glumca, tako i nas, publike.
Uđosmo u jednu crnogorsku kuću i ostadosmo tu čitavih 45 minuta...i još
bi...da ne opali puška i ne rodi se Milutin....
Ako odlučite da se ženite, ne zaboravite na reči Duška Radovića koji kaže: "Nemojte
se ženiti zbog noći. Noću možete i spavati. Tražite ženu koja će vam rešiti
probleme danju." |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| DOSTOJANSTVENO “MOJE SE ZNA” |
| |
Svaki povod pisanoj reči jeste da čoveka, da ljude, učini mudrijima i da tako
im da snagu, da se i dalje nadaju smislu. Pre svih to čine pesnici. Reč
pesnika koja ne puti mudrosti izgubljena je reč, reč je kojoj se niko neće
vraćati jer neće imati zašto.
 Najnovija
knjiga Dragomira Brajkovića (na slici desno) “Moje se zna”, nedavno
objavljena u izdanju “Beogradske knjige”, svu svoju poetsku snagu oslanja na
lepotu izvorne pesnikove mudrosti, snažno izrečene, večito živim bogatstvom
rečnika narodnog jezika. Brajković namerno ne ogoljuje svoju mudrost već je
stavlja u svrhu upotpunjenja celovitosti poetskih slika i upravo to je ono
što ovom delu daje trajnu jačinu. Time, on opravdava i podnaslov knjige
“Kazivanja iz Pisane Jele”. Ako će se iz drugih knjiga, jednoga dana,
praviti antologije pesništva Dragomira Brajkovića, za ovu zbirku pesama
sigurno je, moraće, od prvog do poslednjeg stiha, da bude prenošena u celinu
kakvu joj je Pesnik utvrdio.
Ako svojim stavom, pojavom, kao čovek Dragomir Brajković deluje kao
dostojanstveni profesor, i ako se ne bavi profesurom, još više, svojom
poetskom rečju, svojim stihom, on je dostojanstveni pesnik koji je obogatio
srpsku književnost dostojanstvenim stihovima. Bez mudrosti dostojanstvo niko
nije stekao. Ova knjiga nedvosmisleno dokazuje, u slučaju Dragomira
Brajkovića: zasluženo.
“Rasprava o pušci u dvadest i tri slike” (slika 8.)
“Vidim, ne razumiješ se u puške,
a da razumiješ ne bi tako zborio no prigrlio svaku.
Ne pita se za pušku pošto je ni trebuje li.
Kad to puška nije trebovala živu čeljadetu?
Ako nej pucati, moš se poštapat,
a onaj ko te snjom vidi drukčije razgovara.”
“Moje se zna” (odlomak)
Svakome svoje:
a moje se zna:
ukraj i potamo se,
tuli i tutuli,
kameni zakameni,
svakom svoje
a moje se zna!
Svakom svoje,
i još po nešto pride
a moje se zna ko što se vavijek znalo.
Od kad sam za se znala:
prije nimalo no imalo!
Što preostane, a nije preostajalo!
Očekuje se da će knjiga “Moje se zna” biti promovisana u Torontu početkom
proleća 2008. godine. |
| |
| Radovan Gajić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
|
