SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer

 Broj 1136, 11. januar 2008.

Predsednički izbori u Srbiji
 
Na izborima za predsednika Srbije pravo glasa ima 6.692.350 upisanih u birački spisak u Srbiji, kao i njih 37.053 u inostranstvu, 9.178 onih koji su na odsluženju vojnog roka i 8.201 u zatvorima.

Konačan birački spisak biće zatvoren u ponoć u noći između 17. i 18. januara. Do tog roka upis u birački spisak moguć je samo na osnovu odluke nadležnog suda.

Birači će 20. januara moći da glasaju na ukupno 8.573 biračkih mesta.

Glasanje u inostranstvu omogućeno je na 65 biračkih mesta u 36 zemalja, a najveći broj biračkih mesta biće otvoren u Crnoj Gori (7), u Nemačkoj (6), SAD i Italiji (4).

U zatvorima u Srbiji biće otvoreno 27 biračkih mesta.

Od ukupnog broja birača u Srbiji njih 103.137 će glasati na Kosovu i Metohiji.

Sva biračka mesta u Srbiji biće otvorena u nedelju 20. januara od sedam sati ujutro do 20 sati uveče.

Prema odluci Republičke izborne komisije, na biračkim mestima u Velikoj Britaniji, Kanadi, Portugaliji i Sjedinjenim Američkim Državama glasaće se 19. januara od 7 do 20 časova, dok će se u ostalim zemljama glasati 20. januara.

RIK treba do 14. januara u ponoć da dostavi obaveštenja svim biračima o danu i vremenu održavanja izbora sa adresom biračkog mesta.

Za predsedničke izbore biće odštampano 6.692.350 glasačkih listića, plus jedan odsto od ukupnog broja glasača u Srbiji rezervnih glasačkih listića.

Iz rezervnih listića se obezbeđuju listići za birače koji su na evidenciji za glasanje u inostranstvu, vojci i u zatvorima.

Štampanje, sečenje i pakovanje glasačkih listića trebalo bi da bude završeno 13. januara, a distribucija biračkim odborima počeće 14. januara.

Listići će biti odštampani u 28 varijanti, sadržina će biti ista, a razlikovaće se u jeziku i pismu.

Listići sa više jezičkih varijanti biće većeg formata od ostalih glasačkih listića.

Listić ima zaštitu u vidu vodenog žiga, a papir koji je uvezen iz Poljske neće moći da bude korišćen u druge svrhe.

Za troškove štampanja izbornog materijala koji uključuje listiće, zapisnike sa biračkih mesta i obrasce izdvojeno je 40 miliona dinara.

Glasački listić je formata A4, bele boje, a kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije biće u boji tamne kajsije.

Sav izborni materijal treba da bude dostavljan biračkim odborima do 17. januara u ponoć.

Na listi za predsedničke izbore 20. januara je devet kandidata čiji je redosled 3. januara utvrđen žrebom.

Na listi su: Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka), Jugoslav Dobričanin (Reformistička stranka), Boris Tadić (Demokratska stranka), Velimir Ilić (Nova Srbija), Ištvan Pastor (Mađarska koalicija), Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka), Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija), Milutin Mrkonjić (Socijalistička partija Srbije) i Milanka Karić (Pokret snaga Srbije).

Izborna ćutnja počinje u ponoć između 17. i 18. januara i završava se u 20 sati 20. januara. Tokom tog perioda zabranjena je izborna propaganda.
 
   
Ekonomija potiskuje Irak u predizbornoj kampanji
 
Rat u Iraku, koji je bio centralna tema u američkoj predsedničkoj kampanji, polako se povlači pred ekonomijom, pošto su birači najviše brinu zbog moguće recesije i smatraju da se stanje bezbednosti u Iraku poboljšalo.

Istraživanja javnog mnjenja u Ajovi, američkoj saveznoj državi u kojoj je prošle nedelje počeo proces izbora stranačkih predsedničkih kandidata, pokazala su da je rat pao na listi tema koje zaokupljaju građane koji smatraju da je slanje dodatnih snaga u Irak pomoglo da se situacija tamo smiri.

Istraživanja su pokazala da se birači sve više okreću domaćim temama, pre svega zbog pogoršannja ekonomske situa-cije u SAD.

"Investitori tumače najnovije brojke o broju zaposlenih koje su objavljene, kao još jedan znak da smo na putu ka recesiji", kaže bivši savetnik više republikanskih i demokratskih predsednika, Dejvid Gergen.

Prema izveštaju koji je 4. januara objavilo američko ministarstvo rada, rast broja zaposlenih u decembru bio je najniži u protekle četiri godine, dok je stopa nezaposlenosti porasla na pet odsto, što je najviše u protekle dve godine.

Analitičari tvrde da bi najveću političku korist zbog lošeg stanja u ekonomiji imali demokrati, ali da bi republikanci mogli da dobiju poene zbog poboljšanja situacije u Iraku, navodi Rojters.

Birači širom zemlje su pokazali da su promenili interesovanja i stavove o tome šta predsednički kandidati mogu da urade za njih.

"Rat u Iraku mi se smučio, ali tu malo toga mogu da učinim. Ekonomija je nešto gde nešto mogu da uradim", kaže jedan 70-ogodišnji birač iz Sinsinatija koji naginje demokratama.

"Brine me to što je rast ekonomije usporen, a ljudi gube socijlane povlastice", dodao je.

Pogoršanje ekonomije nije jedini uzrok za smanjenje inte-resovanja za rat. Kako je sve manje žrtva među američkim vojnicima u Iraku, mediji manje izveštavaju o situaciji u toj zemlji i težište se prebacuje na pitanja poput zdravstvene brige, krize na tržištu nekretnina i imigraciji.

"Dnevnih izveštaja o ratu je manje, svakodnevna briga oko toga da li se situacija pogoršava slabi i ljudi počinju da misle na teme bliže kući", kaže Tom Rozenstil iz istraživačkog centra Pju.

Za predsedničke kandidate to znači da će domaće teme imati veću ulogu u opredeljivanju birača, smatra Vit Ejers, koji se bavi istraživanjem javnog mnjenja za potrebe republikanaca.

On smatra da bi se umanjivanje značaj Iraka moglo pokazati kao povoljnije za republikanske kandidate.

"Sve ono zbog čega se Irak spušta na listi pomaže republikancima, pošto većina Amerikanaca smatra da je uopšte bila greška što se otišlo u Irak a republikanci vrlo malo toga da imaju da kažu da bi ubedili ljude u suprotno", rekao je Ejers.

Bilo da se ekonomska situacija u SAD pogorša ili ne, Irak neće nestati.

Jedan od glavnih kandidata demokrata, Barak Obama, pobrao je aplauze kada je poručio pristalicama da namerava, ako bude izabran, da vrati američke vojnike iz Iraka u roku od 16 meseci.

Kada demokrate i republikanci budu izabrali svoje predsedničke kandidate, pitanje Iraka će se verovatno vratiti u centar pažnje.

"Promena će se desiti čim budemo imali kandidate i teme se uobliče", kaže Gergen i dodaje da će Irak biti pitanje oko koga će se voditi oštra rasprava.

Predsednički izbori zakazani su za 4. novembar, a novoizabrani predsednik preuzeće funkciju od Džordža Buša 20. januara 2009. godine.
 
   
Želim da budem šampion
 
Najbolji srpski teniser Novak Đoković u izjavio je da bi bio srećan kada bi u 2008. ponovio rezultate iz prethodne godine.

"Bio bih srećan kada bih imao godinu kakva mi je bila 2007. u kojoj sam za šest meseci sa 16. mesta na svetskoj rang listi došao do treće pozicije, što nisam očekivao. Svestan sam, ipak, da mogu više, jer znam da mogu da popravim neke elemente u svojoj igri", rekao je Đoković.

Đokovićev prvi veliki izazov u 2008. godini biće Otvoreno prvenstvo Australije, na kome će pokušati da prekine dominaciju Švajcarca Rodžera Federera i Španca Rafaela Nadala.

"Trudim se da igram konstantno, što je u modernom tenisu jedna od najtežih stvari... da ostaneš gde si što duže možeš. To je jedan od mojih ciljeva", rekao je 20-godišnji Đoković.

Finalistu prošlogodišnjeg Ju-Es Opena svi vide kao jednog od favorita na prvom grend slem turniru sezone, ali Đoković tvrdi da nema potrebe da žuri.

"Imam dosta vremena i nisam u žurbi. Znam da se od mene mnogo očekuje, ali još ima mnogo stvari koje treba resiti", naveo je treći teniser sveta.

Đoković je Federera već uspeo da pobedi u finalu turnira Masters serije u Montrealu, ali mu se najbolji teniser sveta revanširao savladavši ga u borbi za titulu šampiona Otvorenog prvenstva SAD.

"Ne želim da budem samo deo tog rivaliteta ili onoga što mediji pišu o mom odnosu sa Federerom, koga posmatram kao i svakog drugog protivnika. Naravno, svaka mu čast, on je najbolji na svetu, ali ne razmišljam više o tome", rekao je Đoković.

"Kada sam nekada, pre recimo dve godine, igrao protiv Federera ili Marata Safina, velikih šampiona, trudio sam se samo da pružim što bolju partiju. Sada želim da pobeđujem, jer želim da budem na njihovom meštu. Želim da budem šampion", dodao je srpski teniser.

Đoković, koji je obelodanio da trenutno naporno radi na popravljanju volej igre i agresivnosti, ocenio je da su prelomni trenuci u njegovoj karijeri bili pobeda na Mastersu u Majamiju i finale u Indijan Velsu, jer je tada shvatio da može da se bori protiv najboljih na svetu.

"Tada sam počeo sve više da pobeđujem, uključujući tu i velike mečeve, kao što je bio onaj protiv Rafe (Nadala) u Majamiju, gde sam osvojio titulu. Kasnije sam igrao i u finalu indijan Velsa i stekao mnogo samopouzdanja", kazao je Đoković.

Novu sezonu Đoković je počeo na Hopman kupu u Pertu gde je dobio sva svoja četiri meča u singlu.

"Nisam još 100 odsto spreman, svestan sam toga, ali se ne plašim. Naporno sam radio u protekle tri i po nedelje i imam još vremena. Siguran sam da ću biti spreman za početak Otvorenog prvenstva Australije gde ću imati velike ciljeve", istakao je Đoković.
 
   
Milion iz Toronta na Facebook-u
 
Više od milion žitelja Toronta prošle godine bili su korisnici Facebook-a, što je grad dovelo na čelnu poziciju među severnoameričkim gradovima. Treba reći da London drži primat u svetu, sa dva miliona umreženih.

Po izveštaju koji su objavili ZINC riserč i Daferin riserč, u Kanadi skoro svaki drugi korisnik interneta ima svoj nalog na Facebook-u. Samo u poslednja tri meseca broj Kanađana se udvostručio. Podrobnije analize pokazuju da je najveće interesovanje za sajtove koje omogućavaju druženje.

U svetu ima oko 58 miliona korisnika Facebook-a, a samo u Kanadi više od sedam miliona, većinom između 18 i 34 godine starosti.

Anketa je pokazala da devet od deset osoba zna za Facebook, a za MySpace zna tek nešto malo manje anketiranih. Ova dva sajta su glavni konkurenti od trenutka kada se Facebook pojavio, februara 2004. godine. Osmislio ga je Mark Cukerberg, bivši student sa Harvarda, sa inicijalnom idejom da to bude sajt kome bi mogli da se pridružuju samo studenti sa tog univerziteta. U roku od svega dva meseca sajt je postao otvoren za studente sa MIT-a, Univerziteta i Koledža u Bostonu, svih institucija Ajvi Lige, da bi brzo mogli da ga koriste studenti iz čitavog sveta. Posle dve godine spustila se starosna granica za učlanjenje, jer su uključeni i srednjoškolci.

Samo tokom poslednjih godinu dana, ovaj sajt je sa 60, skočio na 7. mesto po posećenosti, a po fotografijama je broj jedan u SAD-u, sa preko 60 miliona postavljenih fotografija nedeljno.

Ovaj sajt je dobio ime po paper facebook-u, koji se u nekim američkim koledžima i pripremnim školama daju novim i starim polaznicima i zaposlenom osoblju, kao način da se lakše upoznaju ko je ko.
 
   
Sin Benazir Buto odlučan da nastavi borbu svoje majke
 
Blago se preznojavajući, sin ubijene bivše premijerke Pakistana Benazir Buto, skliznuo je u podrum jednog elegantnog londonskog hotela, zauzeo svoje mesto ispred hrpe mikrofona i pogledao u pravcu kamera.

Bilaval Buto Zardari (desno) duboko je udahnuo pre nego što se u utorak suočio sa svetskim medijima, mirno prisvojivši pravo na majčino nasleđe, iako je priznao da još mnogo mora da uči.

Devetnaestogodišnji mladić nije se suočio sa novinarima otkada ga je prošlog meseca Pakistanska narodna partija njegove majke imenovala za simboličnog vođu - što je čin koji su mnogi smatrali primerom vladarskog nepotizma.

Mladi Buto Zardari bio je spreman za pitanja o nasleđu, naglašavajući činjenicu da partija treba da bude jedinstvena u borbi protiv nasilja koje se razbuktalo posle ubistva njegove majke 27. decembra. Izbaran je jednoglasno.

"Ovaj položaj mi nije dat kao deo porodičnog nameštaja," rekao je on. Partija je, kaže, od njega to tražila i zbog toga je prihvatio.

Malo se zna o Buto Zardariju. Iako je rođen u Pakistanu, odrastao je u Dubaiju u Ujedinjenim arapskim emiratima.

Priznaje da nije proveo mnogo vremena u svojoj rodnoj zemlji, koja broji 160 miliona stanovnika, ali tvrdi da ga je majka uključivala u sve što je radila.

Zatrpani zahtevima za intervjuima, zvaničnici stranke su organizovali konferenciju za novinare u elegantnom hotelu Gor, sa nadom da će novinari posle toga odustati ili ga bar ostaviti na miru dok ne završi studije na Oksfordu, gde trenutno pohađa prvu godinu.

Ideju "evo vam prilika-a-onda-ga-ostavite-na-miru" već je ranije plasirala Bakingemska palata sa prinčevima Vilijamom i Harijem.

"Iako priznajem da je moje iskustvo veoma ograničeno, nameravam puno da učim," rekao je on i dodao da mu je prioritet da se vrati na Oksford i završi studije.

"Ako ne završim studije i dovoljno ne sazrim, mislim da nikada neću steći dovoljno mudrosti da uđem u političku arenu."

Na pakistanskoj političkoj pozornici Butovi nisu dugo poživeli.

Deda Buto Zardarija obešen je dve godine pošto je svrgnut; jedan njegov ujak je ubijen, drugi je umro pod tajanstvenim okolnostima u Francuskoj.

Kada su ga novinari pitali da li se boji za svoj život Buto Zardari nije trepnuo. "Više se plašim za svoju privatnost", rekao je.

Obraćanje medijima Buta Zardarija prenosile su pakistanske televizije i u svim emisijama vesti dale kratke izveštaje o tome.

Ajaz Amir, bivši pravnik i novinski kolumnista bio je impresioniran, posebno konciznošću odgovora mladog Zardarija.

"Pretpostavljam da rečitost dolazi s godinama i iskustvom", rekao je on.

Tauzif Ahmed, profesor novinarstva na Državnom urdu univerzitetu u Karačiju, rekao je da se trenutna samouverenost mladog naslednika ne mora obavezno transformisati u uspeh u surovom pakistanskom političkom ringu.

"Predvođenje jedne velike političke sile kao što je Pakistanska narodna partija je ozbiljan i grandiozan zadatak", rekao je on i dodao da će mladom Zardariju biti potrebno mnogo pomoći od prijatelja i partijskih vođa, a ne samo oksfordsko obrazovanje.

Viđen u partiji kao ujediniteljska sila, Bilaval Zardari je dodao "Buto" svom imenu kada je preuzeo simboličnu predvodničku ulogu.

To je pragmatičan potez, koji će očuvati jedinstvo stranke, dok se ne okončaju najavljeni izbori, smatra Farcana Šejh, pomoćnica u Azijskom programu Četam hausa, kraljevskog instituta za spoljne poslove.

"Ovu vrstu simboličnih funkcija ne treba potcenjivati u zemlji kao što je Pakistan, gde je većina stanovništva siromašna i neobrazovana."

SAD se nadaju da će Buto, liberalni musliman, popularan na zapadu, postati premijer posle izbora i ući u neku vrstu podele vlasti sa Mušarafom - dvojac koji se smatra moćnom snagom u borbi protiv Al Kaide i talibanskih pobunjenika.

Međutim, Buto Zardari možda ima druge namere. Upitan o svojim vezama sa SAD, on je kritikovao američku podršku Mušarafu. "Verujem da je problem u tome što diktatorski režimi pothranjuju ekstremizam, i jednom kada SAD prestanu da podržavaju diktatore, moći ćemo uspešno da se uhvatimo u koštac sa problemom ekstremizma."

Pakistanska narodna partija je najveća opoziciona partija i očekuje se da će dobro proći na predstojećim izborima.
 
   
Prostitutke dobile banku
 
Banka za prostitutke u najvećoj indijskoj zoni crvenih fenjera toliko je uspešna da klijentkinjama ne samo da pomaže da pobegnu od siromaštva koje ih drži u bordelima, već i da grade kuće i školuju decu.

U Kamatipuri, delu Mumbaja poznatom po prijateljicama noći, banka je startovala sa grupom prostitutki vođenih željom da nešto uštede za vreme kada više neće moći da zarađuju.

S obzirom da većina nema krštenice ni prijave boravka, prostitutke teško da su mogle da otvaraju račune u klasičnim bankama ili podižu kredite.

Međutim, sad i prijateljice noći mogu da ostvare san i svaki dan stave novac, koji su im ranije češto otimale pijane mušterije ili lokalni lopovi, u žensku kooperativnu banku.

"Sve sam starija, ali još mogu da štedim za gradnju kuće u mom selu," prenosi Rojters reči sredovečne prostitutke lica pokrivenog teškom šminkom.

"Pokušala sam jednom da otvorim račun u banci ali su me izbacili čim su saznali čime se bavim," kaže ona.

Prostitucija je u Indiji zabranjena, ali se tim poslom, prema procenama, bavi oko dva miliona žena. One su uglavnom žrtve trgovine ljudima ili ih je na takav rad primoralo teško siromaštvo.

S obzirom da najveći deo života provode otplaćujući vlasnicima javnih kuća njihovo ulaganje, prostitutke nisu u stanju da pokidaju lance i izađu iz kruga siromaštva i eksploatacije i često se zadužuju kod zelenaša koji zaračunavaju enormne kamate.

Većina klijentikinja nove banke navodi da štedi za kuću u rodnom mestu. Ostale mahom žele da uštede da bi poslale decu u dobre škole.

Kapital banke snažno raste od osnivanja, kao i štednja klijentkinja kojih je trenutno oko hiljadu. Prihod delom ide za kamate šedišama a delom za plate službenika banke i za odobravanje zajmova.

Banka, čije prostorije čine tri sobice, radi uz podršku Popjulejšen servisis Internešenela, nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu.

Zahvaljujući izvesnom višku gotovine, banka je čak krenula sa subvencionisanjem baka-lnica u kojima se snabdeva, kako se procenjuje, 22.000 prostitutki u Kamatipuri.

Banka je počela da menja finansijske perspektive prostitutki, kaže Šilpa Merčant, šef kancelarije PSI u Mumbajiu. PSI je pomogao osnivanje banke tako što je obezbedio početni kapital.

Jamna Metgud kaže da štedi da bi kupila auto koji će iznajmljivati. "Želim stabilan prihod kada završim sa ovim", kaže ta četrdesetogodišnja majka dvoje dece.

"Sada ne zavisimo od nečije milosti" dodaje Mena koja u Kamatipuri radi već 15 godina, i napominje da "ako se desi nešto vanredno, recimo da je neko bolestan ili kada se venčava neko u porodici, može da uzme kredit".
 
   
Duda će vratiti sjaj Srbiji!
 
Dogovori radne grupe Košarkaškog saveza (Kapičić, Stanković, Danilović, Čović) i Ivkovića su dugo trajali, svesni krize što vlada u sportu koji nam je doneo pregršt medalja sa svetskih takmičenja. Šta se očekuje od Dude u narednom četvoroipogodišnjem mandatu?

- Čišćenje Augijevih štala je po grčkoj mitologiji bio herkulovski zadatak koji je mogao da obavi samo heroj Herkul, odnosno Heraklo. E, to čeka Ivkovića kaže Bora Stanković, počasni generalni sekretar FIBA. - Vrlo sam zadovoljan i srećan što se ličnost o kojoj se sve zna prihvatila prvog, najvažnijeg koraka u poboljšanju rezultata srpske košarke u budućnosti. Pred Dudom je veliki posao, iza njega mora da stane čitava organizacija, a on je energičan i sposoban da sve uradi kako treba. Sadašnju situaciju ne bih okarakterisao kao krizu, već početničke korake nove zemlje i Košarkaškog saveza. Ne možemo da očekujemo preko noći da dođu uspesi i da budemo preveliki optimisti, polako. Moramo da shvatimo jedno: ovo nije više Jugoslavija, već start Srbije, nove države u košarkaškom svetu - jasno će Stanković.

Legendarni Dražen Dalipagić tvrdi da više nemamo kvalitetne igrače kadre za vrhunske rezultate.

Pozitivna stvar je što državni tim preuzima veliki i ozbiljan trener koji ima autoritet i znanje, ali pitanje je da li će uspeti da napravi rezultat koji narod očekuje. Razlog je što nemamo više velikih igrača koji bi osvajali medalje. Možda je Ivković pametniji od svih nas, ali... Ne treba previše očekivati.

Komplikovano je sad pitati šta su ciljevi?

- Jednostavno, nisam ni optimista ni pesimista, Ivković će umreti od posla, napraviće reorganizaciju, dovesti sve na svoje mesto, međutim, kad počnu utakmice, to će biti najteža stvar za sve nas - rekao je Praja.

Aleksandar Đorđević tvrdi da je ovo samo prvi korak u nadoknađivanju onoga što je izgubljeno neprekidnim polemikama.

- Ivković je jedan od najautoritativnijih ljudi naše košarke, pravi čovek na pravom mestu, ali to je samo prvi korak, dobar početak povratka na stare staze uspeha. Sada je na Dudi da postavi stvari na svoje mesto, da organizuje mnogo toga, zavede gvozdenu disciplinu, zaista ne sumnjam da će u tome uspeti. Upućen je u psihologiju igrača, zna kako im prići s te pozicije i usaditi im želju da ponovo igraju za nacionalni tim. Dobili smo novog starog lidera, a videćemo da li ćemo dobiti i rezultate.

Nekad veliki as ističe da Srbija ima dobre igrače, ali i da je neophodno da se nastavi kvalitetan rad sa mladima, kako bi i u buduće imali košarkaše za vrhunske rezultate.

- Mi imamo kvalitet, lidere, apsolutno, međutim moramo i da nastavimo da ih stvaramo. Treba im probuditi želju da igraju za reprezentaciju, da se takmiče i da bolji zasluži mesto u njoj, a ne da im budemo zahvalni na tome što su došli. Mislim da će Ivković čvrstom linijom uspeti da promeni njihov odnos prema reprezentaciji, da ne idu samo za novcem - naglasio je Đorđević.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"