|
|
Broj 1137, 18. januar 2008.
| Sedam momaka iz Batursta stradali nadomak
kuće |
| |
Sedam članova srednjoškolskog košarkaškog tima i jedna nastavnica poginuli su
u teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila proteklog vikenda, u čeonom
sudaru njihovog kombija sa teretnim kamionom, u neposrednoj blizini Batursta.
Na licu mesta, poginuli su Nejtan Kliland, Džastin Kormije, Denijel Hejns,
Havijer Aćevedo i Kodi Brenč, koji su imali po 17 godina, Nik Kvin 16, a
Nikolas Keli 15 godina. Ostalo četvoro putnika, među kojima je i suprug
poginule nastavnice Elizabret Lord, trener Vejn Lord, koji je i vozio kombi,
zadobilo je povrede koje nisu opasne po život.
 Tim
se vraćao sa košarkaške utakmice iz Monktona.
Grad im je odao poslednju poštu zajedničkom komemoracijom i sahranom, kojoj
je u gradskom centru Irving prisustvovalo više od šest hiljada ožalošćenih
članova porodice, rođaka, prijatelja i građana.
Gradonačelnik Batursta Siven Brunet pozvao je sve da makar na trenutak
pomisle šta bi sve ovi sjajni momci i sportisti mogli da postignu da se
tragedija nije desila.
Sahrana nastavnice Elizabet Lord obavljena je dan kaznije, u porodičnom
krugu.
U vreme dok je trajala sahrana sedmorice košarkaša iz Batursta, mladi
sportisti iz čitave zemlje odali su im na razne načine poslednju poštu,
najčešće minutom ćutanja.
U nekim školama učenici su nosili crvene trake u znak sećanja, dok su
učenici srednje škole Menihek u Labrador Sitiju, bili obučeni u crveno i
crno, boje košarkaškog tima iz Batursta.
U Nju Brunsviku otkazane su sve sportske manifestacije mladih.
Mesto pogibije sedmorice košarkaša obeleženo je košarkaškom mrežom, svećama
i cvećem u znak sećanja na njihov tragični odlazak.
U Baturst, na adrese porodica, škole i grada, stiglo je na hiljade telegrama,
poruka, e-mejlova, telefonskih poziva sa izrazima najdubljeg saučešća, od
znanih i neznanih iz zajednice, provincije, države i čitavog sveta.
Generalna guvernerka Mišel Žan u svojoj poruci ističe da čitava nacija žali
zbog njihovog ogromnog gubitka.
Policija i dalje ispituje uzroke nesreće, ali se veruje da je do nje došlo
zbog klizavog kolovoza.
Ustanovljeno je da kombi nije imao zimske, već gume za sve vremenske prilike,
iako su na putu vladali zimski uslovi, sneg i poledica.
Ovakav fordov klub kombi u SAD-u je proglašen za nedovoljno bezbedan i vlada
je zabranila školama da ga nabavljaju i upotrebljavaju za prevoz učenika. On
je van upotrebe i u Novoj Skotiji, a i mnoge organizacije polako ga izbacuju
iz upotrebe.
Poznati autor vodiča za polovne automobile Lemon Eid, Fil Edmonston kaže da
bi putničke kombije sa 15 sedišta trebalo izbegavati, jer se u poslednjih
nekoliko decenija dogodilo više od hiljadu saobraćajnih nesreća sa tim
vozilom.
Provincijsko Ministarstvo prosvete planira da preispita politiku putovanja u
okviru učeničkih vannastavnih aktivnosti, kaže ministar Keli Lemrok,
napominjući da se svakako moraju izvući neke pouke iz tragičnog udesa u
kojem su stradali mladi košarkaši.
Dva hotela u St. Džonsu, Fort Hovi i Kortnej Bej, podstaknuti željom da se
izbegnu tragedije poput ove, ponudila su besplatan smeštaj svim školskim
grupama, bez obzira na razlog njihovog dolaska u grad, ukoliko se zbog
vremenskih prilika ispostavi da je rizično putovati. |
| |
| |
|
| |
| Slovenija, Kvebek Siti i i dolina Okanagan na
istoj listi |
| |
Uredništvo Šerman Travela poželelo je napravi listu od deset lokacija koje
nikako ne bi trebalo propustiti ove godine.
Pošto se zna da ovakav izbor nikada nije i ne može biti lak, posebno u vreme
kada je gotovo sve na svetu poznato, oni su spisak proširili sa još tri
grada koji će apsolutno obeležiti ovu godinu - Peking, zbog Olimpijskih
igara, Kvebek Siti, zbog obeležavanja svog 400 rođendana, i Liverpul, koji
je proglašen za ovogodišnju evropsku prestonicu kulture.
 Iz
Azije je, pored Pekinga, na listi se nalazi i Butan, koji svečanostima
čitave ove godine obeležava 101. godišnjicu svoje monarhije. Afrika je
zastupljena sa Mozambikom, koji je okarakterisan kao buduća velika afrička
destinacija sa čistim, plavim morima, nedirnutim tropskim obalama,
nacionalnim parkom Gorongoza, na milion akri, i ronjenjem kao sastavnim
delom izleta za upoznavanje bogatog biljnog i životinjskog podvodnog sveta,
i Tunisom, za koji kažu da predstavlja idealnu turističku destinaciju, kroz
spoj između kulture, plaža, avanture i luksuza.
Iz Latinske Amerike tu su Kito, glavni grad Ekvadora, proglašen za UNESKO
lokaciju iz svetske kulturne baštine, koji se preporučuje zbog uzbudljive
kuhinje i noćnog života, botaničkih bašti i istorijskih muzeja, i dugo
zapostavljani Tobago, koji je bio u senci mnogo poznatijeg Trinidada.
Evropa je najinteresantnija, makar kada se uzme u obzir broj predloženih
destinacija. Tri tačke koje ne treba propustiti su Grenland, Lisabon i
Slovenija, svaka iz potpuno drugačijih razloga.
Oni smatraju da vredi videti dansku provinciju Grenland kao mesto koje će
ponuditi turistima da iz prve ruke osete klimatske promene i da se susretnu
sa fokama, belim medvedima i irvasima, dok je Lisabon primamljiv jer je
najjeftinija evropska prestonica, sa posebnim šarmom svega što se može
videti i okusiti, u koju treba otići što pre dok još nije iskvarena pred
naletom znatiželjnika.
 Slovenija,
pak, koja je interesantna jer na relativno malom prostoru nudi i i visoke
planine i jadranske plaže, doživljava svoj turistički procvat u evropskom
okruženju, sa svojim alpskim gradićima i trgovima iz starih vremena.
Na severnoameričkom kontinentu ne bi trebalo nikako zaobići Nju Orleans,
koji se vraća u život posle razornog uragana Kartina, sa revitalizovanom
ulicom Kanal i promenadama pored reke, i dolinu Okanagan, Britanska
Kolumbija, sa svežom i suvom klimom leti, idealnom za uzgoj grožđa, i
ledenim zimama, bitnim faktorom u proizvodnji čuvenog kanadskog ledenog vina.
Jedna druga lista, koja se nalazi na veb-sajtu concierge.com, svetskim
putnicima preporučuje Mozambik, ostrvo St. Lusija, Siciliju, kinesko ostrvo
Hainan, Oman, Puerto Eskondido i obalu Oakskan u Meksiku, Pariz, San Dijego,
kao i prethodna Ekvador, a od nama bliskih lokacija Crnu Goru.
Kažu da je zbog događaja u Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka ostao
po strani ovaj planinski deo jadranske obale, sa svojim mirnim plažama i
slikovitim utvrđenim gradovima. Predviđaju da će postati nova Hrvatska, ili
nova evropska Rivijera, jer iako im je evro već zvanična valuta, tu nije
skupo kao u susednoj Hrvatskoj i Italiji. |
| |
| |
|
| |
| Starosedeoci mlađi od ostalih |
| |
Najnoviji objavljeni podaci iz popisa tiču se starosedelaca. Statističari kažu
da skoro 60 različitih jezika, kojima se oni služe, predstavlja samo jedan
od dokaza kulturne raznolikosti starosedelačke populacije, u kojoj ima skoro
1,2 miliona ljudi.
Oko tri petine starosedelaca izjasnili su se kao severnoamerički Indijanci
ili Prve nacije, nešto preko 33 odsto su Metisi (mešovito
evropsko-starosedelačkog porekla) i oko četiri odsto su Inuiti, dok su
ostali pripadnici više nego jedne od tih grupa.
Po broju starosedelaca, Kanada je na drugom mestu u svetu, posle Novog
Zelanda.
 Najveći
broj starosedelaca živi u Vinipegu, 68.380 ili deset odsto od ukupnog broja
stanovnika.
Statistički podaci takođe govore da su starosedeoci u proseku mlađi od
ostalog stanovništva. Srednja starost starosedelaca je 27 godina, po
podacima iz 2006. godine, u poređenju sa 40 godina, kolika je srednja
starost ostalih žitelja Kanade. Pet godina ranije razlika u godinama bila je
za godinu manja, odnosno iznosila je 12 godina.
Srednja starost predstavlja broj godina koji se nalazi tačno na sredini, s
tim da podjednak broj osoba sa više, isto kao i sa manje godina.
Skoro polovina svih starosedelaca mlađa je od 24 godine. Najmlađa populacija
je u Nanavutu, 20 godina, a slede Saskačuan, sa 22 i Manitoba sa 24 godine.
Razlozi za ovakvu mladost leže u kraćem životnom veku. Muškarci starosedeoci
žive sedam godina kraće od nacionalnog proseka, a žene pet godina.
Pored toga, kod starosedelaca se rađa više dece, 1,5 puta više nego ostalih,
a i to se dešava u ranijim godinama. |
| |
| |
|
| |
| Pratnja ne mora da plati dodatnu avio-kartu |
| |
Osobe sa hendikepom koje moraju da putuju u pratnji ili im je zbog
zdravstvenog stanja potrebno više od jednog mesta u avionu, više neće morati
da plaćaju dodatne avio-karte, saopštila je nacionalna Agencija za saobraćaj.
Ovo se takođe odnosi i na osobe koje su ozbiljno hendikepirane zbog debljine,
pošto više neće morati da se muče zbog toga što su prinuđene da sede samo na
jednom sedištu, niti će to dodatno sedište morati da plate.
Kako se naglašava, međutim, odluka se neće primenjivati u slučajevima kada
se neko oseća neudobno jer mora da sedi na jednom sedištu ili vodi pratnju
iz ličnih razloga. Pratnja se neće odobravati ni onima kojima je pomoć
potrebna na zemlji, ali ne i u avionu.
 Zahtev
za rešavanje ovog veoma bitnog pitanja podneli su, još 2002. godine, Savet
za osobe sa hendikepom, Džoana Nojbauer iz Viktorije, koja boluje od veoma
teškog oblika reumatoidnog artritisa i Erik Norman iz Njufaundlenda, koji je
redovno putovao u Toronto na lečenje od raka, sve dok nije umro, pre 18
meseci.
U Centru za samostalni život Sandra Karpenter kaže da će zbog starenja
nacije biti sve više osoba sa ozbiljnim hendikepom, koje jednostavno neće
moći da žive same, a još manje da same odlaze na put.
Statistika Agencije za saobraćaj govori da se za putovanje avionom odluči
svega deset odsto osoba sa posebnim potrebama ili izrazito gojaznih, u
poređenju sa oko dve petine ukupnog stanovništva. Računa se da će ova odluka,
koja je već godinama unazad standard u autobuskom i železničkom saobraćaju,
a važi i za trajekte, koštati otprilike jedan odsto od 8,2 milijarde
godišnjeg prihoda prodaje karata Er Kanade.
Er Kanada, Er Kanada Džez i VestDžet imaju godinu dana da pripreme
odgovarajuće medicinske kriterijume i počnu da primenjuju odluku. |
| |
| |
|
| |
| Lažno samoubistvo umalo da se obistini |
| |
Jedan 23-godišnji mladić iz Barnabija, Britanska Kolumbija, umalo da glavom
plati snimanje lažno samoubistva.
Naime, on i njegov godinu dana mlađi prijatelj dosetili su se da snime lažno
samoubistvo vešanjem i da snimak stave na poznatu internet stranicu YouTube.
 No,
nešto je očigledno pošlo naopako i obešeni mladić je počeo da se guši.
Prijatelj je nastavio da snima, ne sluteći ništa loše, smatrajući da njegov
drug samo glumi.
Policija ne zna koliko je mladić visio pre nego što je postalo jasno da je
igra izmakla kontroli. Mladić je prebačen je u bolnicu u kritičnom stanju
kada je snimanje lažnog samoubistva bešenjem izmaklo kontroli.
Kako se napominje, nema naznaka da je prijatelj snimatelj imao bilo kakve
skrivene namere.
Policajka Aleksandra Malvihil kaže da bi ova priča trebalo da posluži kao
upozorenje svima koji posle gledanja filmova dobiju slične kontroverzne
ideje, čak i onda kada smatraju da su preduzeli sve mere predostrožnosti.
Ona skreće pažnju da je pri snimanju opasnih scena u filmovima uvek sve
brižljivo isplanirano i da su interventne ekipe uvek prisutne, za slučaj da
se desi nešto nepredviđeno.
Pored toga, treba znati i da su kaskaderi i glumci prošli specijalnu obuku
kako bi mogli svoj zadatak da obave na najbolji i najbezbedniji mogući način. |
| |
| |
|
| |
| Novina na aerodromima |
| |
Er Kanada planira da uskoro osposobi sistem za samo-označavanje prtljaga, gde
bi putnici sami, na elektronskim prijavnim mestima, sami obeležavali svoj
prtljag.
 Po
ovom sistemu, putnik bi na određenom mestu uneo odgovarajući broj za svoje
rezervacije i odštampao oznake za svoj prtljag. Nakon toga bi prtljag
pokretnom trakom bio prosleđen do mašine za rentgenski pregled.
Ukoliko stigne odobrenje od Ministarstva za saobraćaj, ovaj sistem mogao bi
da proradi do kraja ove godine. Probe se već izvode u Vankuveru, Montrealu i
Torontu, a uvođenje samo-označavanja prtljaga planira se i u Otavi,
Kalgariju, Edmontonu, Vinipegu i Halifaksu.
Predsednik i izvršni direktor aviokompanije, Monti Bruer, koji naglašava da
se ovakvim sistemom štedi vreme, veruje da će putnici prihvatiti ovu novinu
na isti način na koji su prihvatili i automatizovane bankomate pre dvadeset
godina.
VestDžet planira da sredinom ove godine uvede svoj program samoprovere
prtljaga. |
| |
| |
|
| |
| Više škole, više straha |
| |
Dve trećine lica starijih od 55 godina iznelo je da strahuje da će postati
žrtva prevare, pokazuje anketa koju je za Ministarstvo pravde uradio Ekos, a
čiji rezultati su dostupni na vladinom veb-sajtu.
Starije osobe se čak više plaše obmane nego kriminala u globalu. Svaka
četvrta anketirana osoba kaže da se plaši da će biti žrtva kriminala, a
svaka treća da se po malo plaši. Skoro dve trećine priznaje da je odbilo
neki predlog baš iz straha da se radi o prevari.
 Istini
za volju, kod jednog broja ispitanika strah nije bezrazložan, već se zasniva
na ličnom iskustvu. U poslednjih godinu dana, oko deset odsto je na svojoj
koži iskusilo ili krađu ili neki oblik prevare, a podaci govore da se to
dvostruko češće dešava mlađim i obrazovanijim seniorima. Polovini je takvo
iskustvo desilo po prvi put, ali je iznenađujuće da je među oštećenima skoro
svaka treća osoba to doživela tri i više puta. Najčešće se radi o prevarama
vezanim za kreditnu karticu ili uopšte banku, dok su kao druge najbrojnije
navedene trgovačke obmane, tipa lažnog reklamiranja ili neisporučivanja
naručene robe.
Za koliko su oštećeni seniori? Gotovo ravnomerno su raspoređeni u tri grupe,
prvu onih koji nisu izgubili nikakav novac, potom onih koji su izgubili do
hiljaadu dolara i najzad, onih čiji novčanik je olakšan za više od hiljadu
dolara.
Svega svaka treća prevarena osoba prijavi policiji ono što im se dogodilo.
Ostali to pokušaju da srede na drugačiji način. Najčešće se opredeljuju za
ćutanje, ali oko dve petine prevarenih to rešava suočavanjem sa onima koji
su ih prevarili. |
| |
| |
|
| |
| Kontroverzni Kohov Isus |
| |
 Terens
Koh, umetnik iz Kanade, miljenik njujorške likovne scene, za koga kažu da je
jedna od zvezda iz umetničkog sveta u najvećem usponu, čija dela se prodaju
za stotine hiljada dolara, izazvao je kontroverze u Velikoj Britaniji svojom
skulpturom Isusa sa erekcijom. Kohova skulptura izložena je u Centru za
savremenu umetnost Baltik u Gejtshedu, i po komentarima u londonskom Tajmsu,
podjednako je uvredila i hrišćane i posetioce izložbe.
Treba napomenuti da ovo nije jedina Kohova skulptura ovog tipa, već je
centralna u seriji od 74 staklom obložena gipsana modela kulturnih ikona, od
Mikelanđelovog Davida, do Mikija Mausa i vanzemaljca E.T.-ja.
Predstavnici grupe Hrišćanski glas optužili su i Koha i galeriju za
bogohuljenje.
Izložba, koja je u stvari izbor iz internacionalne zbirke jedne od najvećih
i najinovativnijih britanskih kolekcionarki Aniti Zabludovič, otvorena je do
20. januara. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
