Broj 1137, 18. januar 2008.

Dragan Velikić dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine
Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je Dragan Velikić za delo "Ruski prozor" objavljen u izdanju "Stubova kulture", saopštio je juče predsednik žirija Milan Vlajčić. Za Velikićev roman glasali su Slobodan Vladušić, Aleksandar Jovanović i Milan Vlajčić, a za roman Gordane Ćirjanić "Poljubac" su glasali Milo Lompar i Stevan Tontić. Prema rečima Vlajčića, dobitnik nagrade Dragan Velikić se trenutno nalazi u Beču, ali će doći u Beograd na uručenje priznanja, koje će se obaviti u četvrtak 24. januara u Predsedništvu Srbije. U saopštenju odluke žirija se navodi da roman Dragana Velikića pripada magistralnom toku naše novije književnosti koji dotiče sudbinski temu stranstvovanja, dobrovoljnog izgnanstva u najgorim godinama srpskog društva, krajem devedesetih godina prošlog veka. "Junak romana, izbegavši služenje vojnog roka u vreme bombardovanja 1999. godine, putuje po Evropi, obavlja razne nametnute poslove, ali roman u najširem luku obuhvata mnoge sudbine sa ovih prostora nudeći jednu široku, rapsodičnu sliku onog što se mnogima događalo", piše u saopštenju. Milan Vlajčić je istakao da je Velikićev roman ispisan sugestivnim rukopisom, unoseći dramaturgiju mnogostrukih ogledala u romaneskni oblik koji je sam pisac nazvao romanom omnibusom. U najužem izboru za NIN-ov roman godine bile su i knjige "Poljubac" Gordane Ćirjanić (Narodna knjiga - Alfa), "Feliks" Vladimira Kecmanovića (Via print) i "pH" Draška Miletića (Dereta). Prema rečima Vlajčića, izbor je bio izuzetno težak, jer je za nagradu konkurislao puno kvalitetnih i interesantnih knjiga. On je istakao da je pet dana pred kraj konkursa pristiglo 20 romana, što je žiriju otežalo posao, ali je dodao da su članovi žirija brzo dobili primerke tih romana i da su uspeli da pročitaju sve i čak jedan od njih uvrste u širi izbor. Novčana vrednost NIN-ove nagrade ove godine je povećana na 10.000 evra, a novi sponzor tog prestižnog domaćeg književnog priznanja je kompanija "Karneks" iz Vrbasa. Više od decenije sponzor NIN-ove nagrade bila je Alfa banka (ranije Jugobanka). Prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade je Svetislav Basara za roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti", a u najužem izboru bili su romani "Komo" Srđana Valjarevića i "Emilija Leta" Mirjane Mitrović.

NIN-ova nagrada mi je izuzetno važna
NIN-ova nagrada mi je izuzetno važna jer ona u prvi plan ne stavlja samo roman koji je osvojio nagradu već i prethodne knjige autora, rekao je danas dobitnik NIN-ovog priznanja za 2007. godinu Dragan Velikić. Velikić koji je trenutno ambasador Srbije u Beču rekao je Beti u telefonskom razgovoru da je na neki način očekivao da će dobiti tu prestižnu nagradu, obzirom da je do sada šest puta bio nominovan. "Kada sam pre 20 godina prvi put ušao u uži izbor za NIN-ovu nagradu za moj prvi roman 'Via Pula', to je za mene predstavljao veliki uspeh i nagradu nisam očekivao, ali moram da kažem da svaki sledeći put jesam", rekao je on. Prema njegovim rečima, priča o mladiću koji je 1999. godine otišao u inostranstvo predstavlja koordinate za jedan period života glavnog junaka, a to je zapravo nešto što je pisac lično preživeo. Velikić je istakao da knjiga "Ruski prozor" predstavlja roman o odrastanju i dodao da on u tom smislu ima distancu prema glavnom junaku i onome što je on sam preživeo. "Ja ne izmišljam literaturu, već pišem iz ličnog iskustva, a radnja romana se dešava u gradovima gde sam ja živeo", rekao je on. Velikić je rekao da nije pročitao knjigu Gordane Ćirjanić "Poljubac" koja je u izboru za NIN-ovu nagradu dobila dva glasa žirija, ali je dodao da ne sumnja da se radi o dobroj knjizi.

Kustendorf filmski festival
Ruski reditelj Nikita Mihalkov, počasni gost Kustendorf filmskog festivala u Drvengradu na Mećavniku, veoma pozitivno je ocenio festival čiji je osnivač i selektor Emir Kusturica. Mihalkov je u Drvengradu rekao da je Kusturica uspeo da atmosferu iz svojih filmova prenese u život i Drvengrad, pretvorivši ih u "umetničko delo". Na festivalu u Drvengradu koji je u ponedeljak otvorio premijer Srbije Vojislav Koštunica, premijerno je prikazan Mihalkovljev poslednji film "12", priča o sudbini čečenskog tinejdžera osuđenog za prvostepeno ubistvo očuha, bivšeg oficira ruskih specijalnih jedinica. "Sasvim je jasno da je čečenski dečko kriv za zločin za koji ga optužuju, ali hajde da razgovaramo o tome, uvek je neophodno razgovarati i razumeti čoveka. To je veoma potrebno i ljudima u Rusiji, ali i u Srbiji, na Balkanu, u celom svetu", naglasio je Mihalkov. U okviru retrospektive filmova Nikite Mihalkova, publika u Drvengradu, osim filma "12", moći će da pogleda i njegova ranija ostvarenja: "Robinja ljubavi", "Nedovršeni komad za mehanički pianino" i "Nekoliko dana iz života Oblomova". Mihalkov trenutno snima nastavak filma "Varljivo sunce", koji će, kako je istakao, s budžetom od 35 miliona evra, uz film "Rat i mir", biti najveći filmski projekat u Rusiji i najavio da će njegovo snimanje trajati veoma dugo. Ruski reditelj namerava da snimi i 12 epizoda televizijske serije "Varljivo sunce", s posebnim scenama kojih neće biti u filmu. Kustendorf filmski festival trajaće do 21. januara, a među gostima u Drvengradu su i izraelski reditelj Eran Kolirin, nemački reditelj turskog porekla Fatih Akin, francuska filmska zvezda Odri Totu, glumac Miki Manojlović i drugi istaknuti filmski stvaraoci. Članovi žirija Kustendorf filmskog festivala, na čelu s austrijskim književnikom Peterom Hankeom, ocenili su danas da je taj festival, koji se održava u Drvengradu na Mećavniku, "odlična prilika za afirmaciju mladih filmskih stvaralaca". Pored Hankea, članovi žirija koji će ocenjivati filmove studenata iz 12 zemalja su i grčki filmski kritičar Ninos Mikelidis i filmski stvaralac iz Italije Andrea Gambeta. "Festival poput ovog u Drvengradu odlična je prilika da se, u vreme dominacije američkih blokbastera, upozna drugačija vrsta umetnosti, odnosno autorski film", istakao je na konferenciji za novinare Ninos Mikeldis koji je, inače, do sada bio član oko 40 žirija uglednih filmskih festivala širom sveta. Mikelidis je posebno naglasio da je festival u Drvengradu odlična prilika za mlade autore da predstave svoj rad, ali i da se susretnu s istaknutim svetskim filmskim stvaraocima, poput Nikite Mihalkova, Erana Kolirina, Fatiha Akina i drugih uglednih gostiju Kustendorfa. U takmičarskom programu festivala u Kustendorfu učestvuju autori iz Češke, Grčke, Italije, Poljske, Slovačke, Rusije, Velike Britanije, SAD, Kube, Španije, Francuske i Srbije, a najboljima će biti dodeljeno Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje. Kustendorf filmski festival održava se od 14. do 21. januara. Organizator manifestacije je produkcijska kuća "Rasta film", a pokrovielj Ministarstvo kulture Srbije.

Klopka Srdana Golubovića u užem izboru za Oskara
Organizatori dodele Oskara saopštili su u utorak spisak devet filmova koji su ušli u uži izbor za nagradu američke filmske akademije, za najbolji strani film, a među njima je i srpski film "Klopka" Srdana Golubovića, javila je agencija Frans pres. U konkurenciji za Oskara za film snimljen van engleskog govornog područja ove godine bila su 63 ostvarenja, od kojih su u uži izbor, uz "Klopku", ušli: "Die Foelscher", Štefan Ruzovicki, Austrija "Ano em ljue meus Pais sairam de Ferias"", Kao Hamburger, Brazil "L'age des tenebres", Deni Arkan, Kanada "Beaufort", Džosef Sedar (Izrael) "La Sconosciuta", Đuzepe Tornatore (Italija) "Mongol", Serguej Bodrov (Kazahstan) "Katyn", Andžej Vajda (Poljska) "12" , Nikita Mihalkov (Rusija) Pet filmova koji uđu u najuži izbor znaće se 22. januara, kad budu saopštene nominacije, a Oskari treba da budu dodelji 24. februara na ceremoniji u Kodak teatru u Holivudu.

Potvrđen identitet Mona Lize
Naučnik nemačkog Univerziteta u Hajdelbergu pronašao je dokaz koji potvrđuje identitet žene na čuvenoj "Mona Lizi" Leonarda Da Vinčija, saopštio je taj univerzitet. Reč je o Lizi del Đokondo, ženi firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda, zaključio je Armin Šlehter na osnovu beleški koje je Da Vinčijev prijatelj napisao u jednoj knjizi u vreme dok je umetnik radio na slici. Otkriće u rukopisu pronađenom u univerzitetskoj biblioteci, po svemu sudeći potvrđuje ono što se dugo verovalo, posebno imajući u vidu da se Mona Liza na italijanskom jeziku kaže Đokonda. Del Đokondovu ženu na slici je prvi 1550. prepoznao italijanski pisac Đorđo Vazari, koji je ustanovio i da je delo naslikano između 1503. i 1506, navodi nemački univerzitet. Međutim, pošto se Vazari oslanjao na nepouzdane dokaze, postojala je sumnja u pogledu identiteta žene, a Leonardo nije ostavio nikakve beleške o njemu. Nejasni pokazatelji da je slika nastala 1517, 1525. i 1540. uticali su na produbljivanje misterije. "Jedna od mogućnosti bila je da je to fiktivna žena, Leonardov ženski ideal", navodi nemački univerzitet i dodaje da Šlehterovo otkriće stavlja tačku na misteriju. Na primerku knjige rimskog filozofa Cicerona, Leonardov prijatelj i firentinski zvaničnik Agostino Vespuči napisao je da je Da Vinči radio na portretu Lize del Đokondo. Uz belešku je napisao i datum, oktobar 1503, čime je utvrđeno da je Leonardo tada radio na slici.

U svetskoj antologiji aforizama i pisci iz Srbije
BEOGRAD, 13. januara 2008. (Beta) - U svetsku antologiju aforizama "Klasici i savremenici - u svetu mudrosti" svrstani su i aforizmi četiri pisca iz Srbije, saopšila je u ponedeljak sekcija satiričara Udruženja književnika Srbije . Antologiju je pripremio ruski književnik Vladimir Šojher i objavljena je u izdanju ruske izdavačke kuće "Veče" u tiražu od 50 hiljada primeraka. U saopštenju se navodi da su se u antologiji našle misli pisaca-aforističara iz Srbije - Dušana Radovića, Zorana Rankića, Aleksandra Baljka i Aleksandra Čotića. Kako se dodaje, antlogija sadrži više hiljada aforizama i maksima mislilaca i pisaca od Aristotela, Dantea, Ničea, Toolstoja i Dostojevskog do savremenih pisaca i aforističara.

Deca ne vole klovnove
Mlađa britanska deca ne vole klovnove a starija ih se plaše, zaključak je jednog istraživanja Univerziteta u Šefildu. Anketa je obavljena kako bi se utvrdili načini za poboljšanje dekora i zabave u dečjim bolnicama. U istraživanju, koje objavljuje magazin "Nersing standard", pominje se da nijedan od 250 pacijenata između četiri i 16 godina starosti ne voli klovnove, a da ih oni stariji smatraju zastrašujućim. "Mi odrasli imamo samo pretpostavke o onome šta deca vole. Zaključili smo da deca generalno ne vole klovnove", izjavila je predavač Peni Kertis.

PGP izdaje kompilaciju pesama Slađane Milošević
Izdavačka kuća PGP RTS objaviće kompilaciju starih hitova Slađane Milošević pod nazivom "Fantastično putovanje", povodom obeležavanja 30 godina rada te pevačice. Kompakt disk će se naći u prodaji krajem januara, a pratiće ga gratis DVD sa svim spotovima koje je Slađana Milošević snimila, saopšteno je iz PGP-a. Miloševićeva je u petoj godini primljena u muzičku školu na odsek klavira. Svoj doprinos modernoj muzici dala je već u dvanaestoj godini, svirajući i pevajuci u grupama kao što je "Nebeska konjica", "Epitaf", "Džentlmeni". Prvi solo nastup je imala na festivalu "Studentsko ljeto" u Maglaju, 1974. godine, gde je osvojila "Grand Pridž". Tri godine kasnije, isplivala je na površinu jugoslovenske pop-rok scene, sa pesmom "Au, Au" i iste godine imala svoj prvi veći nastup na koncertu kod Hajdučke česme, gde je pevala ispred "Bijelog Dugmeta". Njena pesma "Seksi dama", koja je nastala u tom periodu, bila je zabranjena za emitovanje na brojnim radijskim i televizijskim programima. Godine 1983. odlazi u Nemačku, gde osniva grupu "Neutral Design", sa kojom je izdala album. Sledeće godine sa Dadom Topićem snima duet "Princeza", koja je prevedena i na engleski jezik ("Starlight"). Krajem 1980-tih odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde je neko vreme svirala sa grupom "Baby Sister", ali je radila i druge poslove. Jedno vreme je bila broker na berzi, a radila je i u marketinskim agencijama, da bi se 1995. godine vratila u Beograd, a poslednjih godina živi na relaciji Beograd - Los Anđeles.

Skorcezeov film o Rolingstonsima otvara Berlinski festival
Dokumentarni film o britanskoj grupi Rolingstons Martina Skorcezea otvoriće ovogodišnji Berlinski filmski festival, saopštili su organizatori festivala. "Shine a Light" je film zasnovan na dva koncerta "Stonsa", održana krajem 2006. godine u njujorškom Bikon teatru, na kojima su kao gosti nastupili i Džek Vajt iz benda Vajt Strajps, Kristina Agilera i Badi Gaj. Film, takođe, prikazuje i retke arhivske scene i događaje "iza scene" nedavnih koncerata, kao i intervjue sa čuvenim bendom. "Širokim kadrovima i, s druge strane, intimnim pristupom snimanju, Skorceze je napravio vanserijski muzički film i pružio publici nov pristup Rolingstonsima i na sceni i van nje", piše u saopštenju festivala. Ekipu filma čine i dobitnik oskara za fotografiju Robert Ričardson, koji je sa Skorcezeom radio i na njegovom filmu "Avijatičar" ("The Aviator"), kao i oskarovci Džon Tol, koji je bio direktor fotografije u filmu "Hrabro srce" ("Braveheart") i Endrju Lesni, koji je dobio nagradu za kinematografiju za "Gospodare prstenova". "Veoma smo uzbuđeni što će svetska premijera ovog izuzetnog ostvarenja predstavljati i gala otvaranje našeg festivala", rekao je direktor festivala Diter Košlik i dodao da je Skorceze uhvatio na velikom platnu čistu esenciju čuvenog benda. Rolingstonsi, jedan od najvećih rokenrol bendova u istoriji, koji su prodali više od 200 miliona nosača zvuka, započeli su 2005. godine dvogodišnju turneju, koju su okončali koncertom u Londonu, prošlog avgusta. Na spisku filmova učesnika jednog od najčuvenijih svetskih filmskih festivala, koji su organizatori objavili u sredu, 9. januara je i "Elegija" Isabel Koikset, zasnovana na romanu "Životinja na izdisaju" Filipa Rota, a u kome glavne uloge igraju Penelope Kruz, Ben Kingsli i Denis Hoper. U takmičarskoj selekciji biće prikazani i "Happy-Go-Lucky" britanskog reditelja Majka Lija, kao i "Lejdi Džejn" Francuza Robera Gedigijana. Za Zlatnog medveda nadmetaće se i "Julia" francuskog režisera Erika Zonke, sa Tildom Svinton, Ejdanom Gaundom i Saulom Rubinekom i "Caos Calmo" Italijana Antonela Grimaldija. U istoj selekciji su i film hongkonškog reditelja Džonija Toa "Sparronj" i "Kabei - Our Mother" Japanca Jodija Jamade. Tu su i "Heart of Fire" u režji Italijana Luiđija Falornija i izraelski film "Restleš". Retrospektivni program Berlinala biće posvećen Luisu Bunjuelu. Bunjuelov nemi, nadrealistički film iz 1929. godine, koji je radio zajedno sa Salvadorom Dalijem, "Andaluzijski pas" biće prikazan četiri puta tokom festivala. Svaka od projekcija ovog filma biće praćena različitim delima savremene muzike koja će biti izvedena uživo, a 9. februara film će biti prikazan zajedno sa još jednim nadrealistickim remek-delom "La ćute de la maison Husher" Žana Epštajna, na kome je Bunjuel radio kao asistent režije. Oba filma biće prikazana u restauriranoj verziji i praćeni muzikom u izvođenju holandskih muzičara. Berlinski filmski festival biće otvoren 7. februara i trajaće do 17. februara 2008. godine.

Park kod ruševina hramova Maja
Gvatemala će napraviti turistički park kod ruševina drevnog grada civilizacije Maja, gde se nalaze neke od najvećih piramida sveta, saopštio je predsednik Gvatemale Alvaro Kolom. Pripadnici civilizacije Maja gradili su ogromne hramove i palate u Centralnoj Americi i na jugu Meksika pre nego što su misteriozno nestali oko 900. godine nove ere. Nedavno izabrani predsednik Gvatemale rekao je da će park pružiti turistima pristup arheološkom nalazištu Mirador, u džungli na severu zemlje, na kome ima više stotina zdanja Maja. "Među njima je najveća piramida sveta za koju mislim da je viša od egipatskih, za oko jedan metar", naveo je Kolom. Lokalitetu Mirador trenutno se može pristupiti samo helikopterom ili dvodnevnim pešačenjem kroz džunglu. Kolom je rekao da je ta piramida tri puta viša od čuvenih ruševina u Tikalu, koje privlače veliki broj stranih turista. Prema njegovim rečima, park će promovisati razvoj te oblasti koja vrvi od krijumčara droge i lovokradica. Propast civilizacije Maja, koje su vladale područjem oko 2.000 godina kao savršeni naučnici i graditelji, jedna je od najvećih misterija arheologije. Stručnjaci su kao razloge za propast Maja naveli razne uzroke - od bolesti, konstantnih ratovanja pa do promene klime koja je dovela do velikih suša.

Pokajanju 14 nominacija za britanske filmske nagrade
Film "Pokajanje" dobio je čak 14 nominacija za nagrade Britanske filmske akademije (BAFTA), saopštili su organizatori. Epska drama snimljena po romanu "Iskupljenje" Ijana Makjuana čija se radnja najvećim delom zbiva uoči i tokom Drugog svetskog rata, je priča o dvoje ljubavnika čiji su životi uništeni jednom lažju. Za uloge u "Pokajanju", koje konkuriše za nagradu za najbolji film, nominacije za glavne uloge dobili su Kira Najtli i Džejms Makavoj. U trci za nagradu BAFTA za najbolji film su još "Američki gangster", "Nema zemlje za starce", "Biće krvi" i "Životi drugih". Makavoju su konkurenti Danijel Dej-Luis ("Biće krvi"), Džordž Kluni ("Majkl Klejton"), Vigo Mortensen ("Eastern Promises") i Ulrih Muhe ("Životi drugih"). Uz Kiru Najtli, za glavnu žensku ulogu, nominovane su i Kejt Blančet ("Elizabeta: Zlatno doba"), Džuli Kristi ("Anjay form Her"), Marion Kotijar ("La vie en rose") i Elen Pejdž ("Džuno"). Dodela nagrada britanske filmske akademije je 10. februara u Londonu.

Štrumfovi slave 50. rođendan
BRISEL, 14. januara 2008. (Beta-AFP) - Film, televizijska serija, novi albumi i prodaja lutkica neki su od planova koje su danas najavili naslednici Peja, kako bi obeležili 50 godina od nastanka popularnih crtanih junaka Štrumfova (Schtroumpfs). Ove godine, Štrumfovi će osvojiti 20 gradova Evrope, rekla je novinarima Veronik Kilifor, ćerka Belgijanca Pjera Kilifora koji je, pod psudonimom Pejo, 1958. godine stvorio male plave patuljke. Dogodovštine Štrumfova prvi put su objavljene u listu "Spiru", u priči o avanturama Žoana i Pirluija, seriji čiji je tvorac takođe Pejo. "Invazija će početi 20. januara i završiće se u oktobru", naveo je Hendrik Kojsman, direktor kompanije IMPS, vlasnice autorskih prava za Štrumfove. Prema njegovim rečima, desetine hiljada lutkica Štrumfova naći će se u prodaji, a zarada je namenjena Fondu UN za decu (UNICEF). "Aukcijskom prodajom džinovskih figura Štrumfova, 23. oktobra, završiće se cela operacija", dodao je on. Ove godine u pričama o selu Štrumfova, pojaviće se i mnogo više junakinja, pošto je do sada među 100 Štrumfova postojala samo Štrumfeta. U planu su i animirani film o plavim patuljcima i serija od 26 epizoda, a novi, 26. album, biće objavljen 18. januara u Francuskoj, u 200.000 primeraka. U svetu je do danas prodato 25 miliona albuma sa Štrumfovima, prevedenih na 25 jezika, kao i milioni video igara i DVD-ova sa popularnim junacima. Štrumfovi su svetski uspeh stekli 1980-ih godina zahvaljujući seriji od 272 epizode, koje je devet godina snimao američki studio Hana Barbera. Pjer Kilifor - Pejo umro je 1992, u 65. godini.

Iskupljenju Zlatni globus za najbolju dramu
Saga o Drugom svetskom ratu, film "Iskupljenje" (Atonement) Džoa Rajta, dobila je Zlatni globus za najbolju dramu, saopšteno je na kratkoj konferenciji za štampu na Beverli Hilsu. Štrajk scenarista primorao je Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu, koje dodeluje te nagrade, da umesto gala zabave u Hilton hotelu na Beverli Hilsu, organizuju samo čitanje imena nominovanih, prikazivanje inserata iz filmova i proglašenje pobednika - bez prisustva ijedne zvezde. "Iskupljenje" je dobilo dve nagrade, što je slučaj sa još tri filma - krimi pričom "Nema zemlje za starce" (No Country For Old Men), krvavim mjuziklom "Svini Tod: Pakleni berberin iz Ulice Flit" i filmom "Skafander i leptir", snimljenom po istoimenoj autobiografiji novinara tragične sudbine. "Svini Tod" je proglašen za najbolji mjuzikl/komediju, a njegov junak Džoni Dep dobio je nagradu za najboljeg glumca u mjuziklu/komediji. "Skafander i leptir" nagrađen je u kategoriji najbolji strani film, a njegov reditelj Džulijan Šnabel dobio je priznanje za režiju. "Iskupljenje" je dobilo i nagradu za muziku, koju je napisao Italijan Dario Marijaneli. Za najboljeg glumca u drami proglašen je Britanac Danijel Dej-Luis, za film "Biće krvi" (There Njill Be Blood), dok je priznanje za najbolju glumicu u drami pripalo Britanki Džuli Kristi, za priču o Alchajmerovoj bolesti "Away From Her". Zlatni globus za najbolju glumicu u mjuziklu/komediji dobila je Francuskinja Marion Kotijar, za priču o Edit Pjaf "La Vie en Rose". Nagrade za epizodne uloge dobili su Kejt Blančet, koja u filmu "I'm Not There" igra Boba Dilana, i Havijer Bardem, nemilosrdni ubica u filmu "Nema zemlje za starce". Nagrada za najbolji scenario pripala je braći Itanu i Džoelu Koenu, režiserima filma "Nema zemlje za starce". Za najbolji animirani film proglašena je "Mućkalica". Edi Veder iz grupe "Perl Džem" nagrađen je za najbolju filmsku numeru, "Guaranteed" iz drame "Into the Njild" u režiji Šona Pena. Što se televizijskih kategorija tiče, za najbolju dramsku seriju proglašena je "Mad Men", dok je nagradu za najbolju glumicu u drami dobila Glen Klouz, za "Damages". Nagrada za najbolju seriju u kategoriji mjuzikl/komedija pripala je seriji "Extras", a priznanje za najboljeg glumca u toj kategoriji dobio je Dejvid Dukovni, za "Californication". Sudbina najveće holivudske svečanosti, dodele Oskara, koja je zakazana za 24. februar, neizvesna je, pošto se štrajk scenarista nastavlja. Organizatori tvrde da će se dodela održati, bez scenarista ili sa njima. "Budite sigurni da će sledeće godine dodela Zlatnih globusa biti veća i bolja nego ikada", obećao je predsednik Udruženja stranih novinara akreditovanih u Holivudu Horhe Kamara. Solidarišući se sa štrajkačima, glumci, režiseri i drugi profesionalci, nisu se pojavili da se zahvale za nagrade.

Češke kafane dobile osam pivskih zapovesti
Ne zaslužuje svaka kafana da je nazovu kafanom, ni pivnica pivnicom, a do toga kako prepoznati onu pravu, naučnim metodama došla je slavna češka pivara Prazdroj iz grada Plzenj. Za kafane, pivnice i restorane koji žele da toče slavno plzenjsko pivo a da mu nemarom ne pokvare ukus, eksperti iz Prazdroja sastavili su "osam pivskih zapovesti". Zapovesti počinju od podruma gde burad sa pivom ne treba da budu izložena temperaturi višoj od pet stepeni. "Za pivo na stolu prava temperatura je sedam stepeni. Kada je toplije neće osvežiti, hladnije ne pruža takav užitak", rekao je za današnje "Pravo" Vaclav Berka iz Prazdroja. "Pivske zapovesti" obuhvataju i to pod kojim uglom drži barmen kriglu kada u nju toči pivo - najbolje je pod 45 stepeni, a pena mora da bude gusta kao krem. Zapovest je i da se bar jednom nedeljno čiste cevi kroz koje prolazi pivo, što na žalost čini svega 17 odsto čeških kafana i pivnica. Plzenjski pivari mislili su i na uslugu. "Razlika je kada vam neko donese pivo sa osmehom na licu i kada samo sa izrazom dosade na licu stoji za barom", upozorava Berka na taj subjektivni, ali bitni faktor u izboru dobre pivnice. Kafane, restorani i pivnice koje ispunjavaju svih osam zapovesti dobijaju od plzenjske pivare sertifikat kvaliteta a do sada ga je steklo nekoliko stotina objekata.

U prodaji kuća tvorca Petra Pana
Kuća u srcu Londona, u kojoj je engleski pisac Džejms Metju Bari stvorio junaka Petra Pana, ponuđena je na prodaju za oko sedam miliona funti (9,2 miliona evra). Smeštena u luksuznoj londonskoj četvrti Južni Kensington, kuća sagrađena u viktorijanskom stilu ima šest soba, tri kupatila, dva balkona i vrt. Zdanje ima četiri nivoa i 313 kvadratnih metara, navodi agencija za prodaju nekretnina koja nudi kuću na prodaju. "Kuća je stvarno jedinstvena i magična", ističe agencija. Kuća sagrađena od crvenih cigala ponuđena je zainteresovanim kupcima za sumu od 6,75 miliona funti (8,88 miliona evra). Nalazi se u blizini Kensington parka, gde je Džejms Metju Bari upoznao pet dečaka koji su ga inspirisali za priče o Petru Panu i izgubljenim dečacima u zemlji Nedođiji. Bari je umro 19. juna 1937. godine i nije imao decu. Avanture Petra Pana prvo su zaživele kao pozorišna predstava 1904. a zatim kao roman 1911. godine.

Nagrada Lazar Trifunović Maji Ćirić
Nagrada "Lazar Trifunović" za kritičko pisanje o savremenoj vizuelnoj i likovnoj umetnosti dodeljena je u ponedeljak beogradskoj istoričarki umetnosti Maji Ćirić, (1977) u galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda (KCB). Maji Ćirić (na slici desno) prestižno godišnje priznanje za najbolju likovnu kritiku dodeljeno je za tekst u katalogu "Reset" Mrđana Bajića, koji je objavljen povodom izložbe tog umetnika u paviljonu Srbije na prošlogodišnjem Bijenalu vizuelnih umetnosti u Veneciji. Komisija u sastavu: Milanka Todić (predsednica), Slobodan Ristić i Radonja Leposavić, ocenila je da je Ćirićeva u multimedijalno predstavljanje Mrđana Bajića na venecijanskom bijenalu ugradila "ne samo svoj sofisticirani kritički govor, već i kustosko umeće kao lični entuzijazam u realizaciji celokupnog projekta". Milanka Todić je istakla da je kritičarsko-kustorski angažman Maje Ćirić otvorio novu mogućnost saradnje dve nekada udaljene kulturne sfere, nezavisne i institucionalne. Dosadašnji dobitnici nagrade "Lazar Trifunović" od 2003. godine su: Mileta Prodanović, Ljiljana Ćinkul, Lidija Merenik, Branislav Dimitrijević, Jasmina Čubrilo, Stevan Vuković, Bojana Pejić, Jovan Despotović, Dragica Vukadinović, Branislava Anđelković, Darka Radosavljević, Zoran Gavrić i Milanka Todić. Pored nagrade "Lazar Trifunović" danas je u "Artgetu" dodeljeno i priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju autorsku izložbu u 2007. godini. Ovogodišnji dobitnik tog priznanja je kustos Slobodan Jovanović, desno, iz Beograda (1973) za izložbu "Ilustratori Politikinog zabavnika", održanu u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu tokom avgusta i septembra prošle godine. Odluku o dobitniku priznanja doneo je žiri u sastavu: Darka Radosavljević Vasiljević (predsednica), Svetlana Mladenov i Dragana Kovačević. Žiri je ocenio da izložba Slobodana Jovanovića ima "izuzetnu važnost", kao dokument i prilog za buduća istraživanja o značaju i uticaju ilustratora "Politikinog zabavnika" na kulturu i duh vremena u kojem je taj časopis nastajao, od 1939. godine do danas. "Postavka izložbe je realizovana prema savremenim shvatanjima muzeologije zbog čega je bila ostvarena dobra komunikacija sa publikom, a katalog sa istorijskim činjenicama je omogučio da se ona lakše sagleda i kritički razmotri", piše u saopštenju žirija. Prema oceni žirija, izložba je pokrenula i brojna pitanja o samom medijumu - ilustraciji, o njenoj suštini, istorijskom razvoju i promenama.

Izložba crteža i mozaika u muzeju 25. maj u Beogradu
Izložba mozaika i crteža umetničke grupe "Ametist" pod nazivom "Apstraktno- konkretno", otvorena sinoć, 17. januara muzeju "25. maj" u Beogradu. Na izložbi su postavljena dela sedam autora iz Srbije i dva gosta iz Makedonije i Bugarske, a projekat "Apstraktno- konkretno" je već prikazan u Novom Sadu, Pirotu i Vranju. Izložba predstavlja dve različite polazne pozicije u modernom slikarstvu, jednu koja se zasniva na figurativnom i drugu koja potvrđuje sliku kao dvodimenzionalni objekat. "Te dve pozicije imaju tačke preseka, zone preplitanja, a kako se taj problem prelama kroz mozaik, zapravo predstavlja temu izložbe", piše u saopštenju. Na izložbi su predstavljeni i mozaici, od kasnoantičkog perioda do autora 20. veka, iz zbirke muzeja "25. maj". Grupa Ametist je osnovana 2001. godine u Beogradu, a osmišljena je da ukaže na ono što je najvrednije u mozaičkom nasleđu i da stvaralački unapredi mozaik. Izložba "Apstraktno- konkretno" biće otvorena u muzeju "25. maj" do 15. februara 2008. godine.

Otvoren konkurs za nagradu Pavle Vasić za 2007. godinu
Konkurs za nagradu "Pavle Vasić", za 2007. godinu, za tekstove iz oblasti primenjenih umetnosti i dizijana, koji je raspisalo Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), otvoren je od 15. januara do 10. februara 2008. godine. U saopštenju ULUPUDS-a se navodi da je konkurs otvoren za tekstove koji u najužem smislu, prate jednogodišnju produkciju objavljenu u svim vrstama stručnih publikacija, među kojima su monografije, knjige, zbornici, televizijske emisije, kao i autorske izložbe istoričara umetnosti. Prijavu za konkurs, sa kratkom biografijom autora, preporukom ili recenzijom rada kao i dva primerka knjige, kataloga ili rada, treba dostaviti u prostorije ULUPUDS-a (Terazije 26). Nagrada "Pavle Vasić" osnovana je 1995. godine sa ciljem da podstiče, razvija i afirmiše kritičko- teorijsku misao iz oblasti primenjene umetnosti i dizajna u Srbiji. Odluka Žirija za dodelu nagrade, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, biće saopštena 12. marta. Pokrovitelj nagrade je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Dita fon Tiz gošća Operskog bala u Beču
Fotomodel i plesačica Dita fon Tiz pozvana je na prestižni Operski bal u Beču, 31. januara, kao specijalna gošća imućnog austrijskog biznismena. Rihard Lugner, 75-godišnji biznismen koji se obogatio trgujući nekretninama, svake godine na Operski bal dolazi sa nekom od zvezda šou biznisa. Ovog puta izabrao je Ditu fon Tiz, rekao je on danas novinarima. Amerikanka, čije je pravo ime Heder Svit, bila je u braku sa pevačem gotik roka Merilinom Mensonom. Dita fon Tiz se 2007. pojavila kao Devica Marija na modnoj reviji francuskog kreatora Žan-Pola Gotijea. Među ranijim balskim pratiljama Riharda Lugnera su bogata naslednica i starleta Paris Hilton, nekadašnje zvezde serije "Čuvari plaže" Karmen Elektra i Pamela Anderson, glumice Endi Makdauel i vojvotkinja od Jorka Sara Ferguson. Austrijska novinska agencija je prenela da je Lugnerova ćerka danima molila oca da ove godine pozove Ditu fon Tiz. Godišnjem Operskom balu, koji uživo prenosi austrijska nacionalna televizija, prisustvuju političari i slavne ličnosti Austrije, kao i brojni strani gosti. Ulaznice za taj bal rasprodaju se mesecima unapred.

Džojs Kerol Outs nominovana u dve kategorije
Džojs Kerol Outs nominovana je u dve kategorije - beletristika i autobiografija - za američke nacionalne nagrade udruženja književnih kritičara. Džojs Kerol Outs je u kategoriji beletristike nominovana za knjigu "The Gravedigger's Daughter", kao i Džunot Dijaz (Junot Diaz) za "The Brief Njondrous Life of Oscar Njao". U konkurenciji su i knjige Merijen Vigins "The Shadonj Catćer", Hišama Matara "In the Country of Men" i Vikrama Čandre "Sacred Games". Džojs Kerol Outs je nominovana i za autobiografsko delo "The Journals", a u toj kategoriji, među konkurentima je i ubijena ruska novinarka Ana Politkovska za knjigu "Ruski dnevnik: Konačni izveštaj novirana o životu, korupciji i smrti u Putinovoj Rusiji". Imena dobitnika nagrada udruženja osnovanog 1974. koje broji oko 500 članova, biće saopštena na ceremoniji 6. maja u Njujorku. Nagrada koja se ove godine dodeljuje 34. put, nema novčani deo.

Telohranitelji neće da šetaju pse političara
Telohraniteljima poljskih zvaničnika i političara dozlogrdilo je da šetaju kučiće, nose kese iz hipermakreta ili obezbeđuju imendan nečije tašte i pripremili su svoj predlog zakona koji bi takve zloupotrebe sprečio. Glavni cilj zakona je da natera političare da prestanu da državno plaćeno obezbeđenje koriste za obavljanje privatnih poslova. Poslednja kap koja je ubrzala pripremu novog zakona bio je skandal za vreme prethodne vlade premijera Jaroslava Kačinjskog oko vođene kuje Sabe šefa Sejma, donjeg doma parlamenta Ludvika Dorna. Tek kad je izbila afera i u poljskim medijima se pojavile fotografije Dornovih telhoranitelja kako trčkaraju za Sabom u šetnjama oko Sejma, naterale su Dorna da joj za svoje pare angažuje asistenta da kuji pravi društvo kada se dosađuje u kancelariji šefa Sejma. "Zahvaljujući novom zakonu nećemo morati da idemo u kupovinu u parfimeriju ili obezbeđujemo imendan nečije tetke", rekao je za današnji "Super ekspres" neimenovani oficir iz državnog obezbeđenja poljskih funkcionera. Zamenik ministra unutrašnjih poslova general Adam Rapacki poslao je predlog zakona poslanicima Sejma poljskog parlamenta a vladajuća Građanska platforma premijera Donalda Tuska obećala je da će gledati da zakon što pre i lakše prođe. "Državni telohranitelji više neće pomagati političarima u privatnim stvarima, već treba da budu zaduženi samo za to da ih čuvaju u opasnim trenucima", rekao je zamenik šefa poslaničkog kluba vladajućih liberala Gžegož Dolnjak.

Lik Beson snima film o zaštiti životne sredine
Francuski režiser Lik Beson planira film inspirisan prizorima planete Zemlje koje je francuski fotograf Jan Artis-Bertran snimio pod zajedničkim nazivom "Zemlja iz vazduha", saopštio je sponzor filma. Film, čiji je radni naziv "Bumerang", snima se kako bi doprineo "svesti o lošem stanju naše planete", navodi francuski lanac prodavnica PPR. Film bi bioskope trebalo da stigne 5. juna 2009, na Dan zaštite životne sredine. Beson je krenuo stopama Ala Gora i njegovog Oskarom nagrađenog filma "Neugodna istina" i filma "The 11th Hour" Leonarda DiKaprija.

Miki, Tejk Detu i Leoni Luis po četiri nominacije za nagrade Brit
Pevač preklom iz Libana - Mika, pop sastav "Tejk Det" (Take That) i zvezda rijaliti šoua Leona Luis dobili su najviše nominacija za prestižne britanske muzičke nagrade Brit. Svako od njih nominovan je u četiri kategorije, javile su svetske agencije. Bend "Tejk Det", koji se ponovo okupio posle višegodišnje pauze, takmiči se za nagradu Brit u kategorijama najbolja britanska grupa, najbolji britanski album, najbolji izvođači uživo i najbolji britanski singl. Leona Luis, pobednica muzičkog rijaliti šoua Eks-faktor (X-Factor), i pevač Mika nominovani su u kategorijama najbolji britanski pevač odnosno pevačica, najbolji britanski album, najbolja britanska nada i najbolji britanski singl.

Labrador ritriver najpopularniji pas u SAD
NjUJORK - Najpopularniji pas među Amerikancima je labrador ritriver, a buldog, kojeg 75 godina nije bilo na listi 10 najtraženijih vrsta, vratio se na spisak, zahvaljujući tome što ga poseduju mnoge slavne ličnosti. Buldog je 10. mestu ovogodišnje liste koju je objavio američki kinološki klub, koji rangira 157 priznatih vrsta. Labrador ritriver je na prvom mestu od 1991, a slede jorkširski terijer, nemački ovčar, zlatni ritriver i bigl, navodi se u saopštenju kinološkog kluba koje prenose svetske agencije. Buldozi, koji su toliko dugo bili "u nemilosti", vratili su se među najpopularnije pse, po svemu sudeći zato što ih poseduju glumačke zvezde kao Adam Sendler i Džordž Kluni. Ta vrsta je na drugom mestu na listi omiljenih pasa u Los Anđelesu. Spisak deset najpopularnijih pasa u Americi dopunjavaju bokser, na šestom mestu, jazavičar (7), pudla (8), ši cu (9) i buldog (10).

Izložba fotografija Linde Makartni
Bivši "Bitls" Pol Makartni u aprilu će organizovati izložbu fotografija svoje pokojne žene Linde, saopštila je Galerija Džejms Hajman. "Izložba koja predstavlja širok opseg Lindinog fotografskog stvaralaštva odavno je trebalo da se održi i veoma mi je drago što se to najzad događa", naveo je u saopštenju 65-godišnji pevač. "Džejms Hajman, moja ćerka Meri i ja na njoj smo radili tri godine, a rezultat je pažljiv izbor radova koji ilustruju Lindino plodno fotografsko stvaralaštvo", naveo je Makartni.

Ajk Tarner umro od preterane doze kokaina
Smrt pionira rokenrola Ajka Tarnera u decembru u 77. godini, bila je prouzrokovana preteranom dozom kokaina, saopštile su vlasti okruga San Dijego, a prenele svetske agencije. Pevač je imao srčane probleme koji su, u kombinaciji sa prekomernom dozom droge, izazvali njegovu smrti 12. decembra, precizirali su medicinski stručnjaci. Posle izvanrednog uspeha koji je postigao u duetu sa suprugom Tinom Tarner, brak je zapao u krizu a Ajk Tarner je 1980-ih tonuo sve dublje u zavisnost od droga i alkohola. Iako nije krio zavisnost od droga, Tarner je uvek odlučno demantovao tvrdnje bivše supruge da ju je zlostavljao. Godine 1991 bio je u zatvoru zbog afere sa narkoticima pa je tako sprečen da prisustvuje ceremoniji uvođenja u Hol slavnih rokenrola.

List "Est repibliken": Sarkozi se navodno venčao
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i bivša italijanska manekenka Karla Bruni navodno su se venčali prošlog četvrtka u Jelisejskoj palati, piše list "Est repibliken" na svom sajtu. List citira "izvor blizak očevicu koji je prisustvovao venčanju", ali se ipak ograđuje od tih informacija. Zamoljeni da potvrde ili demantuju takve vesti, portparol Jelisejske palate David Martinon i Frank Luvrije, nadležan u pres službi predsedništva, rekli su da nemaju komentar.

Ustajanje na levu nogu najbolji početak dana
Ustajanje iz postelje na levu nogu pravi je način za započinjanje dana, poručili su britanski naučnici. Eksperti za san, feng šui i psiholozi analizirali su najbolji način ustajanja iz kreveta i, u studiji urađenoj za hotelski lanac Premijer in (Premier Inn), zaključili da ustajanje nalevo od kreveta pozitivno deluje na ljude. Ustajanje na levu nogu povezano je sa stvarima koje su ljudima najvažnije - porodicom i zdravljem, novcem i moći, rekao je ekspert za feng šui Jan Cizek. Ekspert za psihologiju i motivaciju Pit Koen (Pete Cohen) kazao je da leva strana podstiče racionalno razmišljanje o danu koji ljudi imaju pred sobom.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"