|
|
Broj 1137, 18. januar 2008.
| Prokletstvo nafte |
| |
Spor razvoj u nestabilna politička situacija u mnogim zemljama obdarenim
prirodnim bogatstvima sve češće se naziva "prokletstvo nafte."
Glavna obeležja "prokletstva" su korupcija i nedostatak demokratije. Naftom
bogati Azerbejdžan, u kome vlada jedna stranka, danas se bori sa velikom
nezaposlenošću i rastućim nezadovoljstvom muslimanskog življa.
Molitve petkom, u džamiji Abu Bakr u glavnom gradu Bakuu, toliko su posećene
da se mnogi mole na ulici. Većina stanovnika te centralnoazijske države su
muslimani.
 Iako
vernici kažu da obnova islama posle pada komunizma nije radikalna, vladu
ipak zabrinjava širenje islamskog ekstremizma. Ministar vera, Hidajet
Orudžov, tvrdi da "strani agenti koriste neke verske organizacije za
sprovođenje terorizma," navodi Radio Glas Amerike.
"Preko svojih organizacija oni podstiču nestabilnost u Azerbejdžanu. Ali,
vlada i policija sprovode vrlo strogu kontrolu u zemlji kako bi ugušili te
vrlo negativne pojave," kaže Orudžov.
Kruže glasine da je džamija Abu Bakr povezana sa vahabi-stičkom
fundamentalističkom sektom iz Saudijske Arabije, koja se bori za strogo
poštovanje šerijatskog zakona.
Ali, vernici u Bakuu negiraju takvu vezu i tvrde da su apo-litični. Naprotiv,
kažu oni, mi smo na meti vlasti. Tako Hadža Agotagi iznosi da je bez razloga
bio uhapšen, zadržan pet dana i primoran da obrije bradu.
"Kada me je policija zaustavila tražio sam da mi pokažu zakon po kome ne
mogu da nosim dugu bradu. Rekli su mi "Ti si vahabija i moraš da prestanes
sa tim. Ovo je normalna procedura protiv vas."
Azerbejdžan je tradicionalno tolerantno društvo. Žene se oblače sličnije
evropljankama nego onima u Iranu. Vlada se predstavlja kao sekularna, ali je
autoritarna i ne dozvoljava ozbiljniju političku konkurenciju.
Ilgar Mamadov, iz Instituta za politička istraživanja i savetovanja, u Bakuu,
kaže da je "političko gušenje počelo da podstiče nezadovoljstva."
"Istinska fundamentalistička opasnost pojaviće se kroz 10 do 15 godina, ako
Azerbejdžan nastavi da falsifikuje izbore i guši demokratske i sekularne
alternative. Ono što sada vidimo su početni znaci," kaže Mamadov.
Potrebni su međunarodni pritisak i istinske demokratske reforme, smatra on,
da bi narod imao umerene alternative. SAD kažu da im je cilj da u
Azerbejdžanu promovišu izgradnju demokratskih institucija i osiguraju
dugoročnu bezbednost u regionu.
Ali, kritičari odgovaraju da, kada treba odlučiti između promovisanja
demokratije i garantovanog pristupa azerbejdžanskoj nafti - Vašington ne
bira. Aleks Aleksijev, analitičar vašingtonskog Centra za bezbednosnu
politiku, tvrdi da "SAD nisu baš uvek verne principima promovisanja
demok-ratije."
On dodaje da Vašington ređe kritikuje autoritarne države ako su one
strateški partneri, kao sto je Azerbejdžan, što je po njegovom misljenju
kratkovida politika.
Zapad, smatra on, treba da učini više za razvoj umerenih, demokratskih vlada,
kako bi osigurao svoje dugoročne strateške interese u oblasti Kaspijskog
mora. |
| |
| |
|
| |
| Šta sa osumnjičenim teroristima |
| |
Komandant Združenog štaba oružanih snaga SAD, admiral Majk Mulen, objavio je
da treba što pre ukinuti zatvor u Gvantanamo Beju na Kubi zato što, kako
kaže, negativini publictet u svetu oko ponašanja prema osumnjičenim
teroristima "prilično narušava" ugled SAD.
"Želeo bih da bude zatvoren," rekao je admiral u razgovoru sa trojicom
novinara koji su zajedno sa njim obišli zatvor, u prvoj poseti Mulena
Gvantanamo Beju od kako je u oktobru postao šef komande američkih oružanih
snaga.
Prošle sedmice navršilo se šest godina od kako je zatvor otvoren u američkoj
vojnoj bazi na Kubi, januara 2002. Mulen naglašava da odluka o zatvarnju
nije na njemu i da je svestan postojanja brojnih i složenih pravnih pitanja
koje vlada prvo treba da reši. Kao što je - gde premestiti zatočenike.
Predsednik SAD Džordž Buš i ministar odbrane Robert Gejts takođe su javno
govorili u prilog zatvaranju zatvora, ali Mulen kaže da mu nije poznata "nikakva
aktivna rasprava u vladi kako to učiniti."
Upitan zašto misli da Gvantanamo Bej, opšte znan kao Gitamo, treba da bude
ukinut, a zatvorenici možda prebačeni na tlo SAD, Muler kaže da "je pre
svega reč o ugledu - o tome kako je Gitamo postao poznat širom sveta
predstavljajući SAD."
Kritičari kažu da su zatvoreneci u nekim slučajevima bili zlostavljani a da
pravne osnove njihovog zatočenja nisu u skladu sa vladavinom zakona.
"Verujem da sa tačke gledišta kako se odražava na nas, zatvor prilično
narušava ugled SAD," izjavio je Mulen u brodiću kojim se iz zatvora prevezao
preko zaliva.
Admiral kaže da je ohrabren što je mogao da čuje od američkih zvaničnika da
je broj zatvorenika pao na 277. U jednom trenutku, broj je prelazio 600.
Stotine su vracehene u njihove zemlje, ali američki zvaničnici kažu da neki
zatvorenici predstavljaju tako veliki rizik za bezbednost da ne mogu da budu
pušteni u doglednoj budućnosti.
Samo četvorica zatočenika Gitmoa su u ovom času suočeni sa suđenjem pred
vojnim sudom, pošto su formalno optuženi za kriminalna dela.
Mulenov prethodnik, penzionisani general ratnog vazduhoplovstva, Ričard
Majers , je branilac četvorice Britanaca koji tvrde da su bili sistematski
mučeni tokom dve godine zatočeništva u zabačenom zatvoru, što je Federalni
sud u Vašingtonu prošle sedmice odbacio.
Pre šet godina Gvantamano Bej je primio svoje prve zatvorenike, osumnjičene
teroriste pokupljene sa bojnih polja u Avganistanu kada je talibanska vlada
svrgnuta sa vlasti.
Zatvor je na tlu uzetom u najam od kubanske vlade pod uslovima dugoročnog
sporazuma koji je prethodio dolasku na vlast predsednika Fidela Kastra.
Gvantanamo Bej je pod komandom kontradmirala Marka Bazbija.
Američka adiministracija, kažu zvaničnici na koje se poziva AP, nije uspela
da zaključi raspravu o eventualnom ukidanju zatvora u svojoj vojnoj bazi na
Kubi.
Kao glavne prepreke su se pojavila pravna pitanja u vezi zatvaranja logora i
šta raditi sa zatvorenicima kada eventualno budu prebačeni u SAD.
Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Bušova administracija
je našla da je Gvantanamo Bej pogodno mesto da držanje ljudi osumnjičenih da
su povezani sa talibanima i al-Kaidom, s obzirom da zakoni SAD ne dopiru
donde, jer Gvantanamo nije deo SAD.
Advokati zatočenih ulažu žalbe protiv tog tumačenja od istog časa kada je
izrečeno. |
| |
| |
|
| |
| Vlasnik bara štrajkuje glađu zbog zabrane
pušenje |
| |
Vlasnik jednog bara na zapadu Francuske, koji odbija da primeni zabranu
pušenja u svom baru, izjavio je u ponedeljak uveče da je zatvorio svoje
zdanje i da je započeo štrajk glađu.
Žoel Laje (50), vlasnik bara "L'eskal" (L'Escale) u Dreniju, malom mestu od
800 stanovnika, zatražio da se prilagodi potpuna zabrana pušenja na javnim
mestima, uvedena u Francuskoj od 1. januara ove godine.
Laje, sam bivši pušač, zatvorio je svoj bar i smestio se u svoj stari
automobil ispred. Pošto mu dolaze posetioci da ga podrže, on svima govori: "Biću
dobro i idem do kraja sa svojim ubeđenjima".
Zabrana pušenja u Francuskoj se relativno dobro poštuje za sada, mada su
neki vlasnici restorana i barova rekli da su pokrenuli "pokret otpora", tako
što pišu peticije.
Francuska kao i Nemačka su ove godine krenule u borbu protiv pušenja i uvele
zabranu pušenja u svim barovima, restoranima i diskotekama.
Zabrana pušenja već je na snazi u Francuskoj na aerodromima, školama,
železničkim i autobuskim stanicama, bolnicima i na svim zatvorenim javnim
mestima.
Kazna za pušače u Francuskoj, koji se ne budu pridržavali zabrane, iznosi 63
evra, a za vlasnike ustanove gde je uhvaćen pušč 135 evra. |
| |
| |
|
| |
| Antiraketni štit nije u stanju da zaštiti ni
Evropu ni SAD |
| |
Radar američkog antiraketnog štita nije u stanju da zaštiti Evropu i SAD a
pretnja iz Irana ni ne postoji, rekao je bivši zamenik američkog ministra
odbrane Filip Kojl.
Kojl, koga je u Češku pozvala ekološka organizacija Grinpis kao protivtežu
vladinoj jednostranoj kampanji u pri-log američkom radaru, rekao je i da bi
Poljska i Češka zbog američkog štita bile prve mete u eventualnom ratu.
Poznati američki ekspert za protivraketnu odbranu sastao se sa predsednicima
opština oko vojnog poligona Brdi gde treba da bude postavljen američki radar
a razgovarao je i sa šefom češke diplomatije Karel Švarcenberg.
Kojl je naglasio da tehnologije američkog antiraketnog štita nisu delotvorne
i da zbog toga i zbog bojazni da su radari pretnja za zdravlje stanovniš-tva,
u projekat nisu htele da se uključe ni Kanada ni Južna Koreja.
 "Da
se smakne neprijateljska raketa iz svemira, to je kao kad hoćete da iz prvog
poteza pogodite lopticu za golf koja se kreće brzinom od preko 27.000
kilometara na čas. Ako neprijatelj upotrebi varalice, sistem ne zna koji
cilj da gađa", kazao je Kojl.
Američki ekspert je upozorio da je, što se samog sistema tiče, mnogo bolja
lokacija koju je ponudio ruski predsednik Vladimir Putin - u Azerbejdžanu.
U intervjuu za "Žečpospolitu", Kojl je upozorio da štit ni sa bazama u
Poljskoj i Češkoj ne bi bio u stanju da zaštiti Evropu, a nema nikakvih
dokaza da bi štitio i samu Ameriku.
"Čak i sama Agencija protivraketne odbrane SAD priznaje da bi štit bio
delotvoran samo ako bi Iran upotrebio raketu ili dve. Čak i kada bi iranske
vlasti bile toliko lude da razmišljaju o napadu na SAD ili Evropu, što ne
mogu da zamislim, pošle bi za primerom Rusije koja ima toliko raketa da je u
stanju da prodre preko svakog štita", rekao je Kojl u intervjuu poljskom
listu.
Kojl koji je bio od 1994. do 2001. godine šef odeljenja za testiranje novih
oružja i tehnologija u Pentagonu, naglasio je da su današnje realne pretnje
potpuno drugačije i da Poljskoj da bude bezbedna neće pomoći ni savremeni
protivraketni sistemi patriot ili THAAD koje traži u zamenu za američku bazu.
"Danas opasnost predstavljaju automobili bombe, mine ili atentatori
samoubice. Protiv njih je štit neupotrebljiv.
Ako se Poljska uključi u projekat uperen protiv Irana samo može da uvredi
muslimane širom sveta i podstakne ih na terorističke napade i u Poljskoj",
rekao je Kojl. |
| |
| |
|
| |
| Kolumbo doneo sifilis u Evropu |
| |
Kristofer Kolumbo je izgleda odgovoran za širenje sifilisa, jer je iz
takozvanog novog sveta u Evropu doneo bakteriju, koja je kasnije mutirala i
od koje se dobija sifilis, saopštili su američki naučnici u studiji
objavljenoj u Francuskoj.
Ekipa stručnjaka iz Atlante, na čelu s Kristin Harper, analizirala je klice
26 bakterija rasprostranjenih po celom svetu, koristeći prvi put molekularnu
genetiku za pronalazak uzroka sifilisa.
Naučnici su otkrili da su te klice najbliskije bakteriji sifilisa, koja se
prvi put u Evropu pojavila 1495. godine. Te bakterije vode poreklo iz južne
Amerike, gde je postojala slična infektivna bolest.
Kolumbo je "dobio na američkom ostrv, bolest koja truje izvor generacija i
često sprečava samo nastajanje generacije". Na taj način se pretpostavlja da
su Kolumbo i njegova posada dobili neki oblik sifilisa. |
| |
| |
|
| |
| Kinezi u Godinu pacova ulaze trezni |
| |
Kineski potrošači, koji već posrću pod rastućim cenama hrane, suočavaju se
pred Kinesku novu godinu i sa skupljim alkoholnim pićima pošto su vodeći
proizvođači vina podigli cene, i sva je prilika da će u Novu godinu ući
trezni.
 Uporni
rast cena najviše brine kineske zvaničnike jer je, kako pokazuju rezultati
nedavnog istraživanja, inflacija pretekla korupciju i nejednakost i postala
društveni problem broj jedan u Kini.
Proizvođač vina od pirinča, kompanija Gu Ju Long Šan Šaosing vajn, objavila
je na Šangajskoj berzi, prenosi Rojters, da bi pre početka Godine pacova 7.
februara mogla da podigne cene više vrsta pirin-čanog vina.
Postepeni rast cena ostalih vodećih marki alkoholnog pića, uključujući
Maotai koji proizvodi Kveičou Moutai, isporučioci i potrošači su već osetili.
"Svake godine cene alkohola skoče pred Prolećni festival (Kinesku novu
godinu), ali je ove godine poskupljenje neuobičajeno visoko," piše pekinški
"Pipls dejli".
Proizvođači tvrde da su veće cene u najvećoj meri posledica znatnog rasta
troškova za žito, ugalj i prevoz.
Poskupelo je i pivo. Nacionalna pivara Singtao podigla je cene nekih vrsta
piva, piše "Čajna dejli". "Rast cena odnosi se na samo nekoliko vrsta i
verovatno je da će posle Prolećnog festivala doći do još jednog poskupljenja,"
navodi list portparola pivare Juana Lua.
Rastuće cene prehrambenih proizvoda, posebno svinjetine, pogurale su
godišnju inflaciju u Kini u novembru na maksimum za 11 godina, od 6,9 odsto.
Kina je obećala subvencije da bi ohrabrila seljake da povećaju isporuke
svinjetine i dru-gih poljopoprivrednih proizvoda.
"Verujem da će povećanje isporuke moći da obezbedi relativno stabilne cene",
rekao je novinarima zamenik kineskog ministra poljoprivrede Gao Hongbin.
Međutim, potrošači nisu uvereni. "Sve cene su otišle naviše, posebno
svinjetine i proizvoda od pšenice," kaže domaćica iz Pekinga Gabi Jang.
Prema njenim rečima, u baka-lnicama su u mesecima pred Prolećni festival
hleb i pekarski proizvodi poskupeli za 25 odsto a mleko za oko 20 procenata.
"Rast nekih cena je stvarno preteran," zaključuje ona. |
| |
| |
|
| |
| EP odbacio zabranu muslimanskih marama |
| |
Evropski parlament odbacio je poziv članicama Evropske unije da zabrane
muslimanskim učenicama da nose marame u osnovnim školama.
 U
predlogu italijanske poslanice Roberte Anđelili iz skupštinske grupe desnog
centra navodi se da bi to "učvrstilo pravo da se bude dete i osiguralo
stvarnu i neprisiljenu slobodu izbora u kasnijem dobu".
Predlog neobavezujećeg izveštaja o pravima dece u EU takođe navodi da su
poslanici zabrinuti zbog višestrukog kršenja prava devojčica iz imigrantskih
porodica i traži od država EU da zabrane marame makar u osnovnim školama.
Predlog je, međutim, odbačen na zahtev socijalista sa 367 glasa protiv i 200
za, uz 134 uzdržanih.
Nošenje marama u školama i na poslu osetljivo je pitanje širom EU.
Pristalice zabrane kažu da se time pomaže muslimankama da se bolje integrišu
u društvo, dok protivnici tvrde da je to diskriminacija. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
