|
|
Broj 1138, 25. januar 2008.
| Širenje NATO recidiv hladnog rata |
| |
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da je širenje NATO "recidiv
hladnog rata, koji ne pomaže da se reši nijedan aktuelni problem bezbednosti".
"Mi smo ubeđeni da geografsko širenje NATO sa tačke gledišta bezbednosti
nema ozbiljnu motivaciju. Širenje NATO neće ojačati opšteevropsko polje
bezbednosti, naprotiv, ono će se deliti i stvarati nove linije podele, zone
sa različitim nivoom bezbednosti", kazao je Lavrov na konferenciji za
novinare.
On je rekao da se Rusija ne boji širenja Alijanse, ali da pažljivo prati taj
proces, i izrazio uverenje da ni NATO nema nameru da ulazi u vojnu
konfrontaciju sa Rusijom.
 Lavrov
(desno) je kazao da se Rusija zalaže za kvalitetnu reformu cele evropske
strukture i napuštanje ideologije pobednika u hladnom ratu.
"Mi nećemo dozvoliti da nas uvuku u konfrontaciju, uvek ćemo voditi
uravnoteženu i objektivnu politiku i predlagati konstruktine alternative
ponuđenim rešenjima....", kazao je Lavrov.
On je rekao da Rusija nikome "ne nameće svoju tačku gledišta, da je spremna
na otvoren i pošten dijalog", kao i da će svakako štititi svoje nacionalne
interese u međunarodnoj politici.
Lavrov je naglasio da Rusija ni prema jednoj zemlji nema neprijateljske
namere i da je usmerena na saradnju sa svima koji su na to spremni, na
osnovu pune ravnopravnosti i uzajamnih interesa.
Kazao je da se Moskva ne boji konkurencije na prostoru Zajednice nezavisnih
država, i da nema nameru da zloupotrebljava svoju ekonomsku snagu na tom
prostoru.
"Mi imamo svoje razumljive, zakonite i prozračne interese na postsovjetskom
prostoru, ali te interese nameravamo da realizujemo kroz uzajamno korisnu
saradnju sa svim zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND)", rekao je
Lavrov.
Što se tiče uticaja drugih država na države ZND, rekao je da Rusija priznaje
da i one imaju zakonite interese u tom regionu, koji je direktno povezan sa
obezbeđivanjem sveta energentima.
Šef ruske diplomatije je kazao da Rusija podržava reformu Saveta bezbednosti
UN, ali da je ubeđena da uključivanje novih članica treba da se odigra samo
uz najširu saglasnost svih članova međunarodne zajednice. |
| |
| |
|
| |
| Neznatno smanjen broj dece koja umru pre pete
godine |
| |
Oko 9,7 miliona dece umre svake godine pre petog rođendana, uglavnom od
bezazlenih bolesti koje bi mogle da budu sprečene jednostavnim merama,
saopštio je Fond UN za decu (UNICEF).
Iako je broj dece koja godišnje umiru prvi put pao ispod 10 miliona, ipak
više od 26.000 najmlađih svakodnevno gubi bitku sa upalom pluća, malarijom i
drugim bolestima i nesrećama. Četiri miliona njih umre u prvom mesecu života.
 "Još
uvek je potpuno neprihvatljivo da skoro 10 miliona dece umre svake godine od
uglavnom izlečivih bolesti", rekla je izvršna direktorka UNICEF-a An Veneman
i dodala da, pored toga, mnogobrojnoj deci majke umru na porođaju.
"Ima još puno posla koji treba da bude obavljen, ali do sada je postignut
napredak i nastavićemo u tom pravcu", rekla je ona u intervjuu Rojtersu.
UNICEF je upozorio da uprkos nedavnom napretku, Afrika, južna Azija i Bliski
istok ne uspevaju da postignu cilj UN da se smanji smrtnost dece za dve
trećine u periodu od 1990. do 2015. godine, odnosno na manje od pet miliona
smrtnih slučajeva godišnje.
"Ne treba potcenjivati ovaj problem", saopštile su UN u svom godišnjem
izveštaju "Država dece sveta".
Najteži zadaci tek predstoje Ujedinjenim nacijama - pokušaji da unaprede
život dece u zemljama zahvaćenim epidemijom side (HIV/AIDS), kao i lošu
socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
U izveštaju UNICEF-a se navodi da je najgora situacija u zemljama
podsaharske Afrike, u kojima umre 49 odsto dece ispod pet godina, dok se
rodi svega 22 odsto. Samo jedno od šestoro dece proslavi peti rođendan.
"Ovo je svetski region na koji najviše moramo da se koncentrišemo, ali
moramo da se pozabavimo svakom zemljom posebno", rekla je Venemanova.
Deca u zemljama u razvoju najčešće umiru od respiratornih bolesti i dijareje,
koje više nisu nikakva pretnja u razvijenim zemljama. Mnoga deca umiru od
malih boginja i drugih bolesti.
koje se mogu sprečiti vakcinacijom. |
| |
| |
|
| |
| Svetski ekonomski forum u znaku ekonomskih
izazova |
| |
Svetska poslovna i politička elita okupila se ove sedmice u švajcarskom
planinskom centru Davos u senci finanasijskih kriza koje su posledica loma
na američkom tržištu hipotekarnih kredita.
Ovogodišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, koji je počeo 23. januara,
protiče u znaku izazova u svetskoj ekonomiji, za razliku od prošle godine
kada su učesnici uživali u plodovima ekonomske ekspanzije i buma na polju
korporacijskih preuzimanja i spajanja zahvaljujući jevtinim kreditima.
 "Razgovorima
u Davosu dominiraju tekući ekonomski izazovi - posledice hipotekarne krize,
transfera kapitala iz zemalja potrošača u zemlje proizvođače energije i
inflatornue tendencije," kaže osnivač Foruma Klaus Švab.
Švab je rekao da su znaci upozorenja o krhkosti svetskog ekonomskog sistema
bili tu i prošle godine, i pored opšteg optimizma, za one koji umeju da
slušaju.
Investicioni i heh fodndovi bili su zvezde prošle godine. Međutim, ove
godine oni nesu tako primamljivi jer je u prvi plan izbili ulagački fondovi
država, uglavnom onih zemalja u razvoju koje investiraju milijarde dolara
svojih deviznih rezervi.
Promene u svetskoj dinamici odslikava i činjenica da je više od jedne petine
poslovnih vođa, koji ove godine učestvuju na skupu, iz države u brzom
razvoju.
Na Forumu učestvuje više od 2.500 učesnika iz 88 zemalja, uključujući 27
šefova vlada ili država, 113 ministara i više desetina šefova međunarodnih
finansijskih organizacija.
U Davos su došli rukovodioci 1.370 kompanija, uključujući 74 od 100 vodećih
kompanija na listama Forčun i Forbs .
Od najviših svetskih zvaničnika prisutan je i generalni sekretar UN Ban Ki
Mun i predsednik Evropske komisije Žoze Manuuel Baroso .
Skupu učestvuje predsednik Svetske trgovinske organizacije (STO) Paskal Lami,
Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan, Svetske banke Bob
Zelik i Evropske centralne banke Žan-Klod Triše .
Učestvuju i premijer Francuske Fransoa Fijon i Velike Britanije Gordon
Braun, predsednika Kolumbije Alvar Uribea, Avganistana Hamid Karzai,
Ukrajine Viktor Juščenko i drugi.
Japanski premijer Jasuo Fukuda predstavio je prioritete japanskog
predsedavanja grupe osam najrazvijenijih zemalja G8, tokom ove godine.
Suprotno tradiciji da novoizabrani lideri pohrle u Davos kako bi se sastali
sa drugim državnicima, francuski predsednik Nikola Sarkozi neće doći u Davos
zbog svoje posete Indiji.
Na skupu učestvuju i osnivač Majkrosofta Bil Gejts , vlasnik Renoa Karlos
Gosn, medijski magnat Rupert Mardok i izvršni direktor Goldman Saksa Lojd
Blenkfejn . Na forum i ove godine učestvuju i ličnosti iz sveta kulture.
Bivši potpredsednik SAD Al Gor i vođa grupe U2 Bono umereno su juče na
Svetskom ekonomskom formu u Davosu pohva-lili napore u suočavanju sa
klimatskim promenama i siromaštvom, uz opomenu da se stanje ne popravlja
onoliko koliko bi moralo.
"Klimatska kriza se pogoršava i širi," kaže Gor, koji je prošle godine
podelio Nobelovu nagradu za svoje napore u borbi sa klimatskim promenama.
Bono, koji je uveren da se siromaštvo može umanjiti olakšavanjem dugova
Africi i zaštitom od side, ukazuje da cilj Grupe osam najbogatijih zemalja
da se 50 milijardi dolara godišnje usmeri na eliminaciju siromaštva nije
ispunjen.
"To je skandal" rekao je Bono, koji ipak kaže da ima ohrabrujućih znakova,
kao što je obećanje nemačke kancerake Angele Markel da će pritusnuti da se
obećanje ispuni. |
| |
| |
|
| |
| Promena imena hit u Britaniji |
| |
Za imigrante u Velikoj Britaniji, prilagođavanje na život u novoj zemlji ne
odnosi se samo na učenje jezika i navikavanje na klimu - promene sve češće
obuhvataju i njihova imena.
Više od 300.000 hiljada imigranata došlo je proteklih godina na rad u
Britaniju. Neki sa neobičnim imenima od po 13 slova. Tako se, zbog obimne
administracije, javila opšta želja za imenima jednostavnijim za izgovor i
pisanje.
Tako je posao britanske državne službe koja omogućava legalno menjanje imena
za samo 70 dolara, počeo da cveta: 40.000 ljudi promenilo je ime prošle
godine, što je 20 odsto više nego 2006.
Konkurencija na tom tržištu je postala veoma velika, jer i druge kompanije
pokušavaju da se ubace u novi unosni biznis.
"Imamo veliki priliv imigranata, pogotovo iz istočne Evrope, pa je dosta
ljudi koji pokušavaju da imena prevedu na engleski jer je njihova gotovo
nemoguće izgovoriti na engleskom," izjavila je Rojtersu Dženet Čedvik,
direktorka Kompanije za promenu imena. Kako je objasnila, neki od veruju da
im imena teška za izgovor, kada se radi o prijavama za poslove, idu na štetu.
Posle Poljaka, imigranti iz Azije i Bliskog istoka takođe su krenuli tim
putem, pa tako Guang postaje Edvard, Mohamed Majkl, a Karim Kevin.
Direktor britanske službe za izmenu imena, Majk Barat, kaže da je trend
počeo posle napada na SAD 11. septembra 2001, kada su muslimani počeli da
menjaju imena da bi izbegli diskriminaciju.
"Dešavalo se da je nekim ljudima bio otežan ulazak u SAD zato što su imali
imena koja zvuče arapski. Naravno, veliki broj imigranata menja imena samo
da bi ljudima ovde bilo lakše da ih izgovore, da bi učinili život
jednostavnijim."
Zahvaljujući mogućnosti da se ime promeni putem Interneta, sada je svakome
postalo je lako i brzo da to učini.
Mnogi Britanci kojima se ne sviđaja ime koje su im dali roditelji, ili žele
originalnija, takođe su se dali u promene. Prošle godine je jedan Džoel Vitl
je postao Veliki Ludi Lester.
Jedini zahtevi koji se odbacuju su oni kojima bi se nečije ime promenilo u
broj, u nešto nepristojno ili u titulu koju osoba u stvarnosti nema, poput
lorda.
To, međutim, ne znači da neko ne može da proba da popravi svoj status na
neki drugi način, na primer tako što bi promenio ime u neki vojni čin.
"Ako bi neko želeo da se zove Kapetan Starpauer, mi bismo to verovatno
učinili," kaže Barat. |
| |
| |
|
| |
| Novi sjaj starog grada |
| |
Prošle godine nivo ulica u delovima starog Kabula spušten je za skoro tri
metra.
Razlog? Veliki obračun gradskih vlasti sa smećem. Gotovo svaki nezaposleni
muškarac u četvrti Murad Kan regrutovan je na čišćenju đubreta i blata koje
se godinama slegalo na ulicama koje su se uporno dizale u vis.
 Kada
je posao završen i otpad uklonjen, ulice i sokaci su utonuli. U proseku za
2,7 metra.
Smeće sa ulica uklonjeno je u okviru projekta čišćenja i obnove starog
Kabula, posle šest godina relativnog mira i pomoću više miliona dolara
stranih donacija.
Fondacija Turkoaz mauntin, posvećena tradicionalnoj avganistanskoj umetnosti
i arhitekturi, potrošila je milion dolara na otkopavanje Murad Kana.
Posle ukanjanja smeća, vrata kuće Abdula Salama delovala su neobično, 91
santimetar iznad trga. Kabulska fondacija je morala da uskladi ulaz u
Salamovu kuću sa utonulim nivoom ulice, a ostaci blata ukazuju gde su se
vrata nekad nalazila. Iz zida još vire izlizane ivice plastičnih kesa.
"Izgleda mnogo lepše," kaže je Salam o očišćenom susedstvu. "I više ne smrdi."
Pored njegove kuće, fondacija je dovršila svoju prvu potpunu restauraciju -
130 godina stare "kuće pauna," nazvane po paunovima izrezbarenim na drvenim
prozorskim kapcima.
Slične kuće su naređane po uskim uličicama starog grada u ratom razrušenoj
avganistanskoj presto-nici. Po prolasku kroz drveni portal i natkrivenu
stazu, posetilac dospeva u intimno dvorište, sa svih strana okruženo
izrezbarenim kapcima - kao u drvenoj kutiji za nakit.
Te zanimljive kuće iz 19. veka jedva su preživele bombardovanja iz
devedesetih godina, kada je Kabul bio prva linija fronta u krvavom
građanskom ratu. Jedva su pre-živele i planove da budu srušene u korist
betonskih stambenih blokova. Ipak, bombe i zemljotresi od većine njih
načinili su tek klimave i trošne ruine.
Danas, kuće drveta obnavljaju se do nekadašnjeg sjaja, što vraća ponos
stanovnicima starog grada, većinom pripadnicima radničke klase.
"Bila je tako lepa, ali su dve rakete pale na našu kuću", kaže 63-godišnji
stolar Aminulah, čija je porodica skoro dva veka živela drvenoj dvospratnici.
Krovovi kuća danas se popravljaju, a dvorišta se popločavaju ciglom.
"Kuće u starom gradu su toliko stare. Nasledili smo ih od predaka. Kada bi
me neko pitao da li želim da je zamenim ne bih to uradio, jer sam veoma
vezan za kuću," kaže Aminulah.
Njegova kuća jedna je od 11 koje je obnovio Trust Aga Han za kulturu, koji
je potrošio preko osam miliona dolara na očuvanje istorijskih zdanja u
Kabulu od 2002. godine kada su američke snage srušile talibanski režim.
Ta organizacija, sa sedištem u Ženevi, obnavlja zdanja u četvrti Ašekan va
Arefan, koja je deset je puta gušće naseljena od Njujorka.
Trust Aga Han radi na dve velike restauracije u Kabulu - ciglom nadsvođene
grobnice vladara Timura Šaha s kraja 18. veka i terarastog vrta od 11
hektara iz 16. veka na obodu starog grada.
Ipak, na život ljudi najviše utiču manji projekti - obnova privatnih kuća,
javnog kupatila, nekoliko hramova i manjih džamija.
Stari Kabul je lavirint uskih ulica, kuća i hramova utkanih daleko izvan
glavnih gradskih ulica. Neke od starih kuća su prljave, sa blatom
nagomilanim u dvorištima i pilićima koji kvocaju po mutnim barama ostalim
posle pranja rublja, stvarajući oštar konstrast sjaju obnovljenih drvenih
kuća.
Ulice koje su nekada bile samo blatnjave bare i otvorena kanalizacija danas
su popločane. Nova infrastuktura radi, a na gradnji su bili angažovani
lokalni majstori, što je bio znak priznanja a i znatno je smanjilo troškove. |
| |
| |
|
| |
| Spasen kesten Ane Frank |
| |
 Stablo
kestena koje je u svom dnevniku opisivala Ana Frank i kome je pretila seča,
ostaće netaknuto u narednih pet do deset godina, saopšteno je .
Profesor Arnold Herće, jedan od najaktivnijih boraca za očuvanje obolelog
stabla napadnutog parazitima, naveo je da je u ponedeljak potpisan ugovor i
da danas ističe rok za prigovore.
"Nezamislivo je da plan bude odbačen. Opština je već dala odobrenje za njega",
rekao je Herće Frans presu.
 Ugovor
između Fondacije Ane Frank, Fondacije za očuvanje drveća, prvog suseda,
opštine i stanovnika ulice, predviđa postavljanje strukture koja će sprečiti
pad stabla.
Ta struktura "trebalo bi da bude izgrađena do 31. maja", dodao je profestor
Herće.
Stablo kestena teško je 27 tona i njegova starost je procenjena na 150
godina. Jevrejska devojčica ga je u svom dnevniku nekoliko puta spomenula
dok se krila od nacista i jedino što je mogla da vidi od prirode bio je
upravo taj kesten.
"Veoma sam srećan zbog ovakvog dogovora. Ovo nije bilo kakvo stablo. Ono
spada u priču o Ani Frank, o progonu Jevreja", rekao je još Herće.
Vest o mogućem obaranju stabla izazvala je ogorčenje javnosti a uloženo je i
nekoliko žalbi na odluku.
Ana Frank je umrla u 16. godini u koncentracionom logoru Bergen Belsen,
marta 1945. |
| |
| |
|
| |
| Kanađanin preživeo jedući strvine |
| |
Jedan Kanađanin ostao je zaglavljen 96 sati ispod džipa, u Stenovitim
planinama, a preživeo je hraneći se trulim lešinama životinja, pijući
otopljeni sneg i misleći na unuke.
Ken Hildebrand je bio zaglavljen licem prema tlu, četiri dana i tri noći, u
oblasti prevoja Krausnest, i na razne načine pokušavao da se iskobelja, a
temperatura je bila blizu nule. Kojote i vukove je rasterivao duvajući u
pištaljku.
Na kraju su ga spasli planinari koji su pešačili malo korišćenim putem kojim
su se šetali.
Hildebrand je ispričao da je proveravo zamke za životinje nekih 130
kilometara jugozapadno oa Kalgarija, gde su se rančeri žalili da im vukovi
kolju ovce. Džip je udario u kamen i on je izleteo iz kola, a vozilo mu je
zarobilo noge.
Prvo je pokušavao da sekirom koju je imao kod sebe, podigne džip, ali nije
uspeo. Onda je probao da kostima životinja rasutim po putu izdigne vozilo,
ali zbog nezgodnog položaja u kojem je ležao nije uspeo.
Tada se, kako je ispričao, odlučio da preživi zahvaljujući onome šta mu je
na raspolaganju. Jeo je uginule životinjice koje je uspevao da sakupi ali mu
je bilo zlo od trulog mesa, piše "Kalgari san" (Calgary Sun).
Hildebrand je u bolnici a povrede i promrzline koje je zadobio nisu opasne
po život, naveli su lekari. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
