|
|
Broj 114, 8. februar 2008.
| Odrekli bi se glasanja ovde zarad glasanja
preko granice |
| |
Sudeći po anketi agencije za ispitivanje mišljenja Environiks, petnaest odsto
Kanađana odreklo bi se glasanja na sledećim ovdašnjim federalnim izborima,
samo da dobiju pravo da glasaju na američkim izborima.
Anketa pokazuje da dodatnih 46 odsto Kanađana smatra da je od velikog
značaja ko će pobediti na predsedničkim izborima u SAD-u, dok svega osam
odsto kaže da to uopšte nije važno.
 Oko
trećine građana želeli bi da demokrata pobedi na izborima u SAD-u, svega pet
odsto je na strani republikanaca, a više od polovine smatra da nema razlike
ko će pobediti.
Stručnjaci iz Environiksa objašnjavaju da ova anketa samo pokazuje koliko
građani veruju da američki izbori mogu uticati na dešavanja u svetu i Kanadi,
budući da vide SAD kao veliku globalnu supersilu.
Telefonsku anketu dve hiljade građana starijih od 14 godina, agencija je
sprovela u januaru, za potrebe organizacije Kanadski svet, građanske
inicijative koja koja se bavi ulogom koju Kanada i njeni građani imaju u
svetu. Vodeći sponzor bila je fondacija Sajmons, a podršku su dali i CBC i
Gloub end Mejl.
Istraživanje je pokazalo da su Kanađani potpuno podeljeni po pitanju
optimističkog ili pesimističkog pogleda na budućnost sveta u narednoj
deceniji. U naporima da se svet načini boljim, anketirani građani više
veruju nevladinim organizacijama, nego federalnoj vladi, pojedincima ili
poslovnim potezima.
Nešto malo iznad polovine anketiranih navelo je SAD kao ubedljivo vodeću
negativnu silu u svetu, budući da sledeće zemlje sa istim uticajem Iran
(22), Irak (19), i Kina (13 odsto), imaju mnogo manji negativan skor. Kit
Nojmen, potpredsednik grupe Environiks, napominje da ovi podaci ne moraju da
budu pokazatelj anti-američkog raspoloženja, već pre strahovanja o pravcu u
kojem se ta zemlja kreće.
On ističe da je u Kanadi bio mnogo povoljniji stav prema SAD-u bio
osamdesetih godina prošlog veka. Promena raspoloženja počela je 2001. godine,
da bi pre dve godine dostiglo najniži nivo, ponajviše zahvaljujući njihovoj
spoljnoj politici.
Sa druge strane, 51 odsto građana vidi Kanadu kao pozitivnu svetsku silu,
čime je ubedljivo stavljena na prvo mesto. Daleko iza su SAD (6 odsto),
Velika Britanija i Švedska (po 3 odsto).
Najbolji aspekt kanadske politike je, po mišljenju građana, mirotvorstvo,
dok se gotovo na začelju nalazi briga o životnoj sredini, koja bi trebalo da
bude najveća briga čovečanstva. Rat se visoko kotira na listi razloga za
zabrinutost, ali za razliku od prethodnih godina, terorizam je poprilično
potisnut - svega tri odsto anketiranih strahuje od toga.
Ogromna većina anketiranih veruje da nuklearno oružje utiče na povećanu
opasnost u svetu, dok svega šest odsto smatra da ono povoljno utiče na
sigurnost.
Anketa je pokazala i u kolikoj se meri Kanađani ponašaju kao građani sveta.
Dve trećine je sem po Kanadi i SAD-u, putovalo i u druge zemlje sveta.
Istini za volju, nešto preko dve petine je pri tom obilazilo rodbinu i
prijatelje.
Kanađani koji potiču iz drugih delova sveta predstavnici su jačih veza sa
spoljnim svetom, od rođenih Kanađana.
Takođe, skoro dve petine građana je dalo novčanu pomoć za rešavanje
različitih problema u drugim zemljama. |
| |
| |
|
| |
| Ablendovanje ipak nije protivzakonito |
| |
Veoma su oprečni stavovi da li je protivzakonito ili nije ablendovanjem
obaveštavati druge vozače da je policijska patrola u blizini.
Jedna velika grupa smatra da se radi o univerzalnoj, gotovo globalnoj
solidarnosti na drumu, gestu dobre volje koji izjednačava sve vozače i čini
od njih zaverenike koji, u borbi između mačke i miša, pobeđuju one koji im
kvare zabavu. Poruka bez teksta šalje se po poput štafete, bez prestanka, sa
dozom svojevrsnog zadovoljstva što je izbegnuto plaćanje kazne i što smo i
drugome pomogli da jeftino prođe. Insistira se da je osnovna ideja uvođenja
radarske kontrole zadržana - smanjena je brzina vožnje i automatski, makar i
na ograničenom prostoru i vremenu, povećana bezbednost u saobraćaju.
Druga, ipak manja grupa, opravdava kažnjavanje vozača koji svojim gestom
sprečavaju ravnopravan tretman svih i učenje na osnovu negativnog iskustva.
Oni smatraju da svako treba da odgovara za svoje postupke i bude kažnjen
ukoliko se ne ponaša u skladu sa onim što zakon kaže. Njihov argument je da
je zakon i osmišljen da bi se uveo red, a ne da bi postojalo nešto što treba
kršiti ili po čemu treba tražiti rupe.
Bilo kako bilo, nedavno je vozač Bred Dajmond, iz Toronta, kažnjen sa 110
dolara, za upozoravanje vozača iz suprotnog smera na policijsku radarsku
kontrolu. Rečeno mu je da je napravio prekršaj člana provincijskog zakona o
saobraćaju i dobio je obaveštenje o kazni, ali je i započeo svoju istragu o
njenoj opravdanosti.
Dajmond, koji je producent TSN šoua Motoring, kaže da ga je otac još pre
četiri decenije naučio da ablendovanjem obaveštava druge vozače i da to radi
gotovo automatski. Prostudiravši provincijske propise, uvideo je da nema
nikakvih odredbi koje se odnose na ablendovanje i odlučio je da odbije da
plati kaznu. Međutim, ispostavilo se da kazna nije ni mogla da mu bude
naplaćena pošto nije bilo dokaza da je napravio prekršaj.
Ali, u tom trenutku u medijima se već pročulo za njegov slučaj. Oglasio se
čak i premijer Dalton Mekgvinti, koji je, kroz šalu, priznao da i sam sa
zahvalnošću prima i prenosi obaveštenja o radarskoj kontroli, ali je takođe,
zamolio vozače da budu pažljivi i voze odgovorno.
U najvećem broju kanadskih provincija nema nikakvih preciznih zakonskih
odredbi na osnovu kojih bi se upozoravajuće ablendovanje moglo
okarakterisati kao saobraćajni prekršaj. Izuzetak su Alberta i Manitoba, gde
je policiji ipak ostavljen određeni prostor. U Alberti, na primer, vozač
može biti kažnjen novčano do 402 dolara i sa tri kaznena poena, ako se
njegovo ponašanje označi kao aktivnost koja 'ometa, upozorava ili utiče na
korisnike autoputa'.
Dajmond insistira da zakoni moraju da se izmene ukoliko policija želi da se
kažnjava ovaj gest solidarnosti, u suštini jedan od retkih te vrste među
vozačima. On lično veruje da do toga neće doći. |
| |
| |
|
| |
| Kanađanin kupio Mekdonaldov potpis |
| |
Peti Keli iz Masačusetsa prošle nedelje ponudila je na prodaju preko Ebeja
delić kanadske istorije, kartu sa potpisom prvog kanadskog premijera Džona
A. Mekdonalda, koji je na toj funkciji bio od 1867-1873. i od 1878-1891.
godine.
Početna cena bila je 99 centi, kao i kod mnogih drugih predmeta koje je
ranije prodavala.
 Amerikanka
Keli je rekla da je ovaj predmet, koji je od svih njenih ponuđenih dostigao
najvišu cenu, kupila na jednoj privatnoj aukciji u Masačusetsu.
Ponuda je privukla pažnju mnogih pojedinaca, ali i organizacija
zainteresovanih za kanadsku istoriju, između ostalog i kabineta premijera i
instituta Dominion, organizacije koja se bavi očuvanjem nacionalne istorije
i istorijskih predmeta. U jednoj fazi licitacije, i Konzervativna stranka
bila je jedan od učesnika, ali su odustali kada su iznosi ponuda počeli
naglo da skaču.
Iako nema zvanične potvrde da se radi o autentičnom potpisu, navodi se da je
Mekdonald imao izuzetno karakterističan način za povezivanje svog srednjeg
slova A sa prezimenom, što je uočljivo i u primerku koji je ponuđen na
prodaju.
Karta sa potpisom prvog premijera Džona A. Mekdonalda prodata je za 7.850
američkih dolara Džejsonu Keliju iz Otave. Kaže da je bio spreman da ponudi
još više, tim pre što je Kanađanin i veliki poštovalac istorije. Objašnjava
da je njegova obaveza bila da ovaj potpis vrati u Kanadu.
U Institutu Dominion su oduševljeni što je Kanađanin dospeo u posed ovog
delića kanadske istorije. Džeremi Dajmond, direktor programa pri Institutu,
kaže da bi bilo interesantno znati i priču koja stoji iza potpisa na ovoj
karti.
Novopečeni vlasnik potpisa već je izrazio spremnost da pregovara o
mogućnostima da građanima bude pružena prilika da vide potpis, naravno
ukoliko bude potvrđena njegova autentičnost. U njegovoj kolekciji potpisa
ovo je svakako najvredniji primerak, ali tu se nalaze još dvojica premijera
Džon Difenbejker i Vilijem Lajon Mekenzi King. |
| |
| |
|
| |
| Pamela Anderson u pariskom Krejzi Horsu |
| |
 Čuvena
zvezda iz Čuvara plaže i Plejboja, Pamela Anderson, koja je rođena pre
četrdeset godina u Ledismitu, Britanska Kolumbija, nastupiće sredinom ovog
meseca u jednom od najpoznatijih pariskih noćnih klubova Crazy Horse.
Klub je izdao saopštenje da će Pamela učestvovati u okviru jednog od
najpoznatijih francuskih striptiz revija, u numeri osmišljenoj specijalno za
nju, na motoru harli dejvidson. U dva dana, 13. i 14. februara, revija će
biti izvedena ukupno četiri puta.
Andersonova je do skoro učestvovala u magičnom šou u Las Vegasu. |
| |
| |
|
| |
| Sve više igrača kompjuterske košarke |
| |
Nova statistička analiza pokazuje da se mladi Kanađani sve manje bave sportom.
Drastično smanjivanje interesovanja primetno je od devedesetih godina
prošlog veka, kada se skoro svaka druga odrasla osoba starija od 15 godina,
redovno bavila makar jednim sportom, a 2005. godine ustanovljeno je da se
sportski duh i dalje održao tek kod 28 odsto.
No, to nije sve. Promenio se i najomiljeniji sport, od hokeja sada se prešlo
na mnogo smireniji golf.
 Dnevni
prosek za bavljenje sportom je pola sata.
Treba, međutim, reći da je od 1998. do 2005. godine broj gledalaca povećan
za 20 odsto.
U izveštaju se naglašava da opadajući trend kod učestvovanja u sportskim, ne
znači da se Kanađani ne bave fizičkim aktivnostima. Mnogi idu na časove u
okviru raznih programa organizovanih fizičkih aktivnosti, dok su brojni i
oni koji su aktivni u nekim samostalnim ili alternativnim aktivnostima,
poput džoginga, baštovanstva i slično. Objašnjava se da se ovo dešava delom
i zbog starenja populacije, zbog čega društvo postaje manje aktivno, ali ne
treba zanemariti ni ostale bitne faktore kao što su nedostatak vremena zbog
porodice, vaspitanje dece i posla. Ogroman uticaj svakako ima i promena
životnog ritma, ponajviše zbog drugačijih preokupacija i interesovanja
kojima se ljudi bave u slobodno vreme - televizije i interneta.
Na Ostrvu princa Edvarda jedino nije smanjeno učešće u sportu, dok je
najveći pad zabeležen u Kvebeku i Britanskoj Kolumbiji. |
| |
| |
|
| |
| Ne recikliraju oštećenu elektroniku |
| |
Po novom programu o recikliranju elektronskog otpada, koji je početkom ovog
meseca stupio na snagu u Novoj Skotiji, žitelji provincije su u obavezi da
svoje stare elektronske aparate donesu u jedan od 32 depoa širom provincije.
 Ističe
se, međutim, da televizori, laptopi i monitori ne smeju biti oštećeni ili sa
polomljenim ili skinutim ekranima, zato što onda predstavljaju opasnost po
sigurnost.
Član Saveta fonda za obnavljanje resursa, Džef Mekkalam kaže da je
ograničenje uvedeno zato što u pojedinim proizvoda ima određenih opasnih
materija, ali i zbog toga što je opasno raditi sa slomljenim staklom. On je
naglasio da će jako oštećena elektronika biti odlagana na lokalnim otpadima,
kao što je slučaj i u drugim provincijama.
Takođe, svi koji kupuju novi kompjuter ili televizor moraće od sada da plate
između 4 i 45 dolara poreza na reciklažu. |
| |
| |
|
| |
| Lista putnika biće obavezna za sve prevoznike |
| |
Kanadska pogranična služba planira da proširi svoj program kontrole putnika
koji ulaze u zemlju, tako što će zahtevati da pored aviona, i autobusi,
vozovi i brodovi obavezno elektronskim putem unapred prilože spisak putnika
i njihove lične podatke.
Za aviokompanije takva obaveza uvedene je oktobra 2002. godine, kao i kazna
od tri hiljade dolara za one koji tu obavezu ne izvrše. Po nekim podacima,
propusti se javljaju tek u oko četiri odsto slučajeva.
Spiskovi putnika se proveravaju i upoređuju sa drugim listama na kojima su
naznačene sumnjive osobe. Ukoliko se neka od tih osoba pojavi na granici,
službenici je podvrgnu podrobnijem ispitivanju.
Za autobuske, železničke i brodske prevoznike za sada ne postoji ova obaveza
i oni dostavljaju spiskove putnika tek na izričit zahtev nadležnih službi.
U izveštaju koji je služba sačinila u januaru, stoji da će ove godine biti
osnovano centralno telo koje će voditi prikupljanje, praćenje i analizu
informacija o putnicima, radi potencijalnih terorista i kriminalaca.
Pojedine informacije biće razmenjivanje sa odgovarajućim američkim službama,
u skladu sa postojećim sporazumom.
Namera je takođe da se već ove godine preduzmu prvi koraci ka boljem
praćenju pomorskog tereta i komercijalne robe pre ulaska u Kanadu, zajedno
sa oštrijim kaznama ukoliko se ustanovi kršenje propisa.
Pogranična služba godišnje troši oko 63 miliona dolara na prikupljanje
podataka o potencijalno opasnim ili sumnjivim osobama, kao i na paralelni
sistem za komercijanu robu. |
| |
| |
|
| |
| Prvo plati, pa uzmi benzin |
| |
Od početka ovog meseca u Britanskoj Kolumbiji počelo je da važi novo pravilo -
da vozači moraju da plate pre nego što sipaju gorivo u svoja vozila, bez
obzira na doba dana.
Sastavni deo propisa je i da posle deset sati uveče radnik na pumpi mora
ostati iza zaključanog pulta.
Britanska Kolumbija prva je koja je uvela ovaj propis, poznat pod imenom
Grantov zakon, nazvan u spomen na mladog radnika Granta De Patija na pumpi
Mepl Ridž, koji je pre tri godine stradao u pokušaju da spreči krađu benzina
u vrednosti od 12 dolara.
Prvih dana je, uz nervozu, najveći broj vozača video samo mane ovog propisa,
ali se veruje da će se sa vremenom nervoza smanjiti i da će uz malo dobre
volje, sve uskoro doći u normalu. Druga strana, odnosno prodavci,
pozdravljaju propis koji veruju da će doprineti njihovoj bezbednosti.
Najglasniji zagovornici ovog zakona su roditelji mladog Granta, koji su tri
godine sa svih strana tražili podršku da se u provinciji ozvaniči ovaj
njihov predlog. Oni se nadaju da će ovaj zakon biti usvojen u čitavoj zemlji. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
