|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1141, 15. februar 2008.
| Glasajte za Beograd |
| |
Među svetskim metropolama, Beograd je u prvih pet u trci za osvajanje pozicije
u novom izdanju popularne društvene igre "monopol: ovde i sada". Glasovi
ljubitelja ove igre sabiraće se do 29. februara, a od 68 gradova kandidata
samo 20 metropola koje osvoje najviše poena dobiće polje na "monopolskoj"
tabli.
 Glasanje
je počelo 22. januara, a Beograd je početkom februara naglo počeo da se
penje na listi, pa je tako bolje plasiran od Hongkonga, Tokija, Amsterdama,
Berlina, Rio de Žaneira i Moskve. Trenutno vodi Montreal, drugi je Pariz, a
svakodnevno se može glasati za najviše deset od 68 gradova kandidata putem
internet stranice www.monopolynjorldvote.com koja je dostupna na 30 svetskih
jezika uključujući i srpski.
Beograd je na sajtu predstavljen kao prestonica Srbije, jedan od najstarijih
gradova kontinenta i važna raskrsnica puteva istočne i zapadne Evrope.
Navedeno je da će u maju biti domaćin takmičenja "Pesma Evrovizije" i da ga
je list "Fajnenšel tajms" proglasio "gradom budućnosti južne Evrope". Hram
Svetog Save, zgrada Starog dvora i Beogradska tvrđava izdvojeni su kao
znamenitosti srpske prestonice.
Da nije reč samo o pukoj zabavi ukazuje činjenica da neke države vode
kampanje da za svoje gradove obezbede mesto na tabli, a čelnici Dablina i
Edinburga računaju koliko će novih turista privući ako se njihovi gradovi
nađu u "monopolu".
Da bi igra bila zanimljivija korporacija "Braća Parker" osmislila je još
jedno iznenađenje. Fanovi "monopola" moći će da po želji naknadno nominuju
bilo koji grad koji će se, takođe, boriti za osvajanje mesta u novom izdanju
ove društvene igre. Glasanje počinje 1. i traje do 9. marta, što znači da će
se još dva, verovatno manje poznata, grada koja dobiju najviše poena
pridružiti ostaloj "dvadesetorici" na "monopolskoj" tabli. Imena 22 grada
biće obelodanjena u avgustu, dok će novo izdanje "ovde i sada" biti u
prodaji od septembra ove godine.
Čarls B. Derou osmislio je "monopol" 1934. godine i ponudio firmi "Braća
Parker". Oni su je tada odbili, jer nije zadovoljavala njihove standarde.
Nezaposleni Amerikanac zatim prodaje 5.000 primeraka robnoj kući u
Filadelfiji. Ljudima se igra dopala, a vesti o njegovom uspehu ubrzo su
dospele do braće Parker, pa su napravili dogovor čiji se rezultat danas
ogleda u prodatih 250 miliona primeraka na 37 jezika u 103 zemlje širom
sveta.
"Monopol" je za 74 godine zabavio više od 750 miliona ljudi svih uzrasta
širom planete. |
| |
| |
|
|
| Vlada Srbije donela odluku o Kosovu |
| |
Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Odluku o poništavanju
protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o
proglašenju jednostrane nezavisnosti.
 Kako
se navodi u saopštenju, vlada je zatražila hitno sazivanje vanrednog
zasedanja Skupštine Srbije koja bi trebalo da potvrdi vladinu odluku.
Današnjom odlukom se poništavaju akti i radnje privremenih organa samouprave
na Kosovu i Metohiji kojima se proglašava jednostrana nezavisnost, jer "narušavaju
suverenitet i teritorijalnu celokupnost Srbije zajemčenu Ustavom Republike
Srbije, Poveljom Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija 1244 od 1999. godine i drugim rezolucijama Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i važećim međunarodnim pravom".
Agencija Beta emituje integralni tekst Odluke Vlade Srbije:
"Odluka o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na
Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti":
Polazeći od činjenice da je Republika Srbija međunarodno priznata država,
jedan od osnivača i član Ujedinjenih nacija, kao i da je član mnogih drugih
međunarodnih organizacija;
Da se na Republiku Srbiju, kao i na sve ostale države članice Ujedinjenih
nacija, primenjuje osnovna načela i norme Povelje Ujedinjenih nacija kojima
se garantuje i jemči suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih
država u njihovim međunarodno priznatim granicama;
Da Ustav Republike Srbije jemči suverenitet i teritorijalnu celokupnost
Republike Srbije, kao i da Ustav Republike Srbije izričito određuje da je
Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Republike
Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije
i da iz takvog položaja Kosova i Metohije svi državni organi, pa i Vlada
Republike Srbije, imaju ustavnu obavezu da zastupaju i štite državne
interese Republike Srbije na Kosovu i Metohiji;
Da je Narodna skupština Republike Srbije 26. decembra 2007. godine usvojila
Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog
poretka Republike Srbije, u kojoj se utvrđuje da bi proglašenje nezavisnosti
Kosova, kao i priznanje nezavisnosti Pokrajine od strane bilo koje države,
predstavljali grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Povelje
Ujedinjenih nacija, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije 1244 Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takvim aktima i aktivnostima bili bi
neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak
Republike Srbije;
Da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izričito
predvidela da je Kosovo i Metohija integralni deo Republike Srbije, da je
potvrdila "privrženost svih država njenom suverenitetu i teritorijalnom
integritetu", kao i da je ta pravna činjenica izričito navedena i u ranijim
rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1160, br. 1199, br.
1203 (sve od 1998. godine) i br. 1239 od 1999. godine;
Izražavajući bezrezervnu privrženost Povelji Ujedinjenih nacija i principima
i načelima suverene jednakosti država članica Ujedinjenih nacija koji čine
osnov Povelje Ujedinjenih nacija, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija na osnovu koje je uspostavljena misija
Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji, kao i snažno opredeljenje Republike
Srbije da se poštuje međunarodno pravo koje čini temelj sveopšteg mira i
bezbednosti u svetu,
Na osnovu člana 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije, člana 123. tačka 3.
Ustava Republike Srbije, člana 182. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana
43. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05 i
71/05-ispravka i 101/07),
Vlada Republike Srbije donosi
O D L U K U
O PONIŠTAVANjU PROTIVPRAVNIH AKATA PRIVREMENIH ORGANA SAMOUPRAVE NA KOSOVU I
METOHIJI O PROGLAŠENjU JEDNOSTRANE NEZAVISNOSTI
1. Poništavaju se akti i radnje privremenih organa samouprave na Kosovu i
Metohiji kojima se proglašava jednostrana nezavisnost, jer narušavaju
suverenitet i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije zajemčenu Ustavom
Republike Srbije, Poveljom Ujedinjenih nacija, Rezolucijom Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 1999. godine i drugim rezolucijama
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i važećim međunarodnim pravom.
Ovi akti i radnje predstavljaju nasilno i jednostrano otcepljenje dela
teritorije Republike Srbije, i zato su nevažeći i ništavni. Ovi akti i
radnje ne proizvode nikakvo pravno dejstvo u Republici Srbiji, kao ni i u
međunarodnom pravnom poretku. Jednostrano otcepljenje dela teritorije
suverene države predstavlja pravno nasilje nad Republikom Srbijom i nasilje
nad važećim međunarodnim pravom.
2. Vlada Republike Srbije i ovom odlukom potvrđuje da je Autonomna pokrajina
Kosovo i Metohija neotuđivi deo jedinstvenog i nedeljivog ustavnog i
državnopravnog poretka Republike Srbije na osnovu Ustava Republike Srbije i
Povelje Ujedinjenih nacija.
3. Vlada Republike Srbije i ovom odlukom potvrđuje da su Srbi i svi građani
Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji priznaju državu Srbiju u
potpunosti punopravni i ravnopravni građani Republike Srbije, i da imaju
puno pravo da ne priznaju nelegalne akte o proglašavanju jednostrane
nezavisnosti.
4. Vlada Republike Srbije potvrđuje spremnost da na teritoriji Autonomne
pokrajine Kosovo i Metohija sprovodi Ustav i zakone, kao i celokupan pravni
poredak Republike Srbije.
5. Vlada Republike Srbije zahteva da i sve druge, Ustavom određene državne
institucije i organi Republike Srbije, preduzmu sve ustavne i zakonske akte
i mere kojima se obezbeđuje i osigurava Ustavom Republike Srbije zajemčena
jedinstvenost i nedeljivost teritorije Republike Srbije, u skladu sa
Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkim
sporazumom između Međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") i vlada Savezne
Republike Jugoslavije i Republike Srbije.
6. Pozivajući se na Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti
suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije,
posebno na tačku 5. Rezolucije u kojoj Narodna skupština traži od Vlade
Republike Srbije da sa Evropskom unijom utvrdi da misija Evropske unije ne
može doći na teritoriju Republike Srbije, na Kosovo i Metohiju, bez
adekvatne odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Vlada Republike
Srbije proglašava ništavnim sve odluke organa Evropske Unije o slanju misije
na Kosovo i Metohiju. Kao protivpravne, ove odluke za Republiku Srbiju
nemaju nikakvo pravno dejstvo i ne proizvode bilo kakve obaveze Republike
Srbije prema Evropskoj uniji, niti prema bilo kome ko bi ih sprovodio.
7. Vlada Republike Srbije zahteva hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija na kojoj bi saglasno Povelji Ujedinjenih nacija i
Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 odmah bio poništen
protivpravni akt o proglašavanju jednostrane nezavisnosti Pokrajine. Vlada
Republike Srbije zahteva da Specijalni predstavnik Generalnog sekretara
Ujedinjenih nacija preduzme sve mere koje mu stoje na raspolaganju prema
Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i prema drugim
aktima tog organa Ujedinjenih nacija, da spreči kršenje Povelje Ujedinjenih
nacija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i da odmah
poništi sve akte i radnje kojima se protivpravno proglašava jednostrana
nezavisnosti Pokrajine, kao i da predupredi svako dalje kršenje te
rezolucije, drugih akata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Povelje
Ujedinjenih nacija i važećih normi i pravila međunarodnog prava.
8. Vlada Republike Srbije zahteva od svih država članica Ujedinjenih nacija
da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, saglasno
međunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija i Rezoluciji 1244 Saveta
bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije". |
| |
| |
|
|
| Prvi srpski ustav |
| |
|
Pre sedam godina Skupština Srbije je odlučila da se Dan državnosti obeležava
na Sretenje, u znak sećanja na 15. februar 1804, kada je, pod vođstvom Đorđa
Petrovića Karađorđa, u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak za oslobođanje od
Turaka.
 Na
isti dan 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu, proglašen
je prvi ustav Srbije - poznat kao Sretenjski.
Suština Sretenjskog ustava sadržana je, pre svega, u karakteru vladavine
kneza Miloša Obrenovića koji je uspeo da se uz tursku podršku uzdigne na
položaj "baš kneza" ili vrhovnog kneza.
Nezadovoljstvo kneževim apsolutizmom je dovelo do mnogobrojnih buna čiji je
cilj bio ograničenje Miloševe vlasti. Miletina buna iz januara 1835. godine
bila je neposredan povod za donošenje ustava.
Pod narodnim pritiskom, knez je poverio pisanje prvog srpskog osnovnog
zakona Dimitriju Davidoviću, pravniku iz takozvane "francuske škole", koji
je u ustav uneo i neke odredbe slične onima iz francuske Deklaracije o
slobodama i pravima građana iz 1789. godine.
U Kragujevcu, na jednoj livadi kraj stare Miloševe crkve, na Narodnoj
skupštini oko 2.400 poslanika iz cele kneževine, donet je Sretenjski ustav.
Sledila je dvodnevna proslava Dana državnosti, u čast jednog od
najliberalnijih ustava u tadašnjoj Evropi.
U njemu je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Zakonodavna i izvršna vlast pripadale su knezu i Državnom savetu, a sudska
nezavisnim sudovima.
Knez je po Sretenjskom ustavu "neprikosnovena ličnost". Šef je države.
Njegovo dostojanstvo je nasledno. Po ustavu, nasleđuju ga muški potomci, a
ako ih nema, muški potomci kneževog brata ili muški potomci kneževih kćerki.
Savet u svom sastavu ima šest ministarstva (popečiteljstava): spoljnih i
unutrašnjih poslova, pravosuđa, finansija, vojske i prosvete.
Zakone su zajednički donosili knez i Državni savet. Knez je mogao da odbije
zakon, ali ako bi ga Savet tri puta ponovio, vladalac je morao da prihvati.
Za svoj rad Savet je odgovoran knezu koji može da smenjuje članove, ali oni
i dalje ostaju u Savetu kao savetnici.
Narodna skupština se sastoji od 100 "najodabranijih, najrazumnijih,
najpoštenijih i poverenija narodnog u najvećem stepenu zaslužujućih deputata
iz sviju okruženija i svega knjaževstva Serbije", čiji se izbor i
nadležnosti određuju "osobitim zakonom".
Skupština nije imala zakonodavnu vlast, ali je dobila takozvano budžetsko
pravo, što znači da porezi nisu mogli da budu uvedeni bez njene saglasnosti,
niti je država mogla da se zaduži.
Za Srbiju tog vremena to je bila mogućnost da Skupština, ipak, donekle
ograniči oligarhijsku moć Saveta i samovolju kneza i da tako među njima
stvori ravnotežu.
Najzanimljiviji deo Ustava bio je onaj koji govori o ustavnim pravima
srpskih građana i koji se zvao: "Opštenarodna prava Srbina."
Ustavnim odredbama garantovana je jednakost pred zakonom, sloboda kretanja i
rada. Po ustavu, niko nije mogao da bude kažnjen ako kazna nije predviđena
zakonom. Niko nije mogao da bude držan u zatvoru duže od tri dana, a da mu
se ne saopšti zbog čega je zatvoren.
Ustav ne sadrži politička prava. Sretenjski ustav spada u "čvrste ustave",
jer je propisano da se može menjati samo "tričetvrtinskim kvorumom i
dvotrećinskom odlukom deputata".
S obzirom da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija bila
vazalna kneževina Otomanskog carstva, Turska se protivila njegovom donošenju.
Prvi ustav Srbije izazvao je veliki otpor i u Austriji i Rusiji, pre svega
zbog njegovih demokratskih načela, koja su viđena kao "klica demokratske
zaraze" u Evropi.
Austrija je bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala, dok je Rusija
donošenje ustava prokomentarisla kao "francuski rasad u turskoj šumi".
Knez Miloš je ukinuo ustav samo mesec i po dana od donošenja. |
| |
| Ana Slović |
|
|
| Madona peva u Budvi krajem leta |
| |
Svetska pop zvezda Madona je prihvatila da krajem ovog leta nastupi na plaži
Jaz kod Budve, rečeno je u toj crnogorskoj opštini.
 Pregovori
o dovođenju Madone, kojima je koordinirao potpredsednik Demokratske partije
socijalista Crne Gore Svetozar Marović, trajali su dva meseca, a iz opštine
navode da menadžerski tim pevačice tek treba da usaglasi sve pojedinosti oko
održavanja ovog spektakla.
Nezvanično se pominje da će Madona od koncerta u Crnoj Gori inkasirati pet
miliona dolara.
Madona će nastupiti na prostoru na Jazu kod Budve, koji je opština Budva
pripremila prošlog leta za potrebe koncerta "Rolingstonsa". |
| |
| |
|
|
| Domaći zadaci za čitavu porodicu |
| |
Domaći zadaci imaju premalo pozitivnog efekta na učenike do šestog razreda
osnovne škole, tvrde autori tek objavljene, prve nacionalne studije na tu
temu, profesori Linda Kameron i Li Bartel sa Instituta za studije u
obrazovanju, pri Univerzitetu u Torontu.
Oni takođe ističu da je domaći zadatak uzrok stresa i umora đaka, kao i
razlog za svađe, čak i za bračnu napetost u mnogim porodicama, ali i pitanje
koje ima dodirnih tačaka sa socijalnom pravdom, budući da deci mogu da
pomažu samo roditelji koji, pored dovoljno obrazovanja, imaju i dovoljno
vremena da se umesto decom, bave njihovim školskim obavezama. Oni koji nisu
u prilici da rade sa svojom decom, angažuju privatne nastavnike. Ovakva
stručna pomoć je često i najbolji izbor, jer roditelji nikako ne bi trebalo
da zaborave da su oni svojoj deci mame i tate, a ne nastavnici.
 Kameron
i Bartel ustanovili su da vreme izrade domaćeg zadatka varira od dana do
dana, potom od jednog do drugog đaka, ali i od uzrasta. U proseku, učenici u
Ontariju svake večeri provode po 40 minuta nad domaćim zadacima, dok je u
drugim provincijama deci malo lakše, oni ga rade tek 32,6 minuta. Oni
naglašavaju da sa učenicima nižih razreda sav program treba uraditi na času,
kako bi deca imala vremena da se igraju. Na žalost, primećuje se da se sve
više zanemaruje ta izuzetno bitna potreba dece ako im se, posle čitavog dana
dana provedenog u školi, nameće da rade domaći zadatak. Jedina obaveza koju
bi najmlađi učenici trebalo da dobiju je da čitaju, jer će tako
najadekvatnije raditi na svom obrazovanju.
Ovo istraživanje je pokazalo da ima više opravdanja davanje domaćih zadataka
učenicima sedmog i osmog razreda, jer doprinosi njihovom znanju. No, ni tu
ne treba preterivati i možda samo treba insistirati na projektima koje
učenici rade.
Školska uprava državnih škola u Torontu preporučuje da se učenicima daje
dnevno daje do 10 minuta domaćih zadataka po razredu. No, Karen Gros,
nadzornik za programe, kaže da se najčešće ove smernice pogrešno koriste kao
donja, a ne kao gornja granica.
Napominje se da nastavnike najčešće ne treba kriviti za ovakvo opterećivanje
dece. Programi su preobimni, te se domaći zadaci često daju kako bi gradivo
moglo da se savlada.
Do aprila ili maja trebalo bi da bude sačinjen predlog reformi u ovom
segmentu obrazovanja. |
| |
| |
|
|
| Džaja se neće vraćati u FSS! |
| |
Najbolji srpski fudbaler svih vremena Dragan Džajić neće više obavljati
nijednu funkciju u Fudbalskom savezu Srbije, bez obzira na ishod sudskog
procesa protiv njega, saznaje Pres. Čak i ako optužbe protiv njega padnu i
ako bude pušten na slobodu, legenda Crvene zvezde povući će se trajno iz
srpskog fudbala.
 Džajićeva
funkcija u Savezu je trenutno zamrznuta, čeka se ishod istrage, ali vrlo je
izvesno da je njegova karijera na Terazijama završena, praktično, pre nego
što je i počela. Naravno, niko u Savezu ne želi to javno da kaže. Međutim,
čim se predsednik Zvezdan Terzić vrati iz inostranstva i čim bude bio poznat
ishod istrage, FSS će reagovati.
Sa druge strane, iako Džajić trenutno ima veće probleme od razmišljanja o
direktorskoj funkciji u Savezu, kada izađe na slobodu (kad god to bude), on
će se definitivno povući iz srpskog fudbala i neće više obavljati nikakve
funkcije uvek su ažurni dobro obavešteni izvori da objave.
Sada se, dakle, čeka da se predsednik Zvezdan Terzić vrati sa proputovanja
po Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno, kako je on naveo, "stručnog
usavršavanja iz oblasti sportskog menadžmenta", pa da se krene u zvaničnu
potragu za novim direktorom!
- Naravno da bez Terzića nije moguće donositi bilo kakve odluke, a naročito
one koje se odnose na kadrovske promene. Iako nije u zemlji, predsednik
prati sva dešavanja, jasno mu je da će morati brzo da reaguje čim se vrati u
zemlju ukoliko želi da smiri situaciju, a jedan od osnovnih poteza biće
imenovanje novog direktora - rekao je izvor.
Prvi operativac FSS i trenutno rukovodilac te organizacije Zoran Laković
nije želeo da komentariše spekulacije da je "Džajina era" završena, odnosno,
da se već traži njegov zamenik.
- Bilo bi degutantno i ružno da bilo šta komentarišem. U kontaktu smo sa
porodicom Dragana Džajića, ali prerano je da govorimo o nekim potezima -
kratko je rekao Laković.
On je još dodao da se redovno čuje sa predsednikom Terzićem.
- Predsednik Terzić će po povratku iz SAD dati komentar o spekulacijama i
natpisima u štampi, koje su vezane konkretno za njega. Nas dvojica se čujemo
redovno, ali tema naših razgovora su rešavanje tehničkih pitanja i
funkcionisanje Saveza - objasnio je Laković.
Inače, početkom sledeće nedelje biće održana sednica Odbora za hitna pitanja
FSS, kojoj će pored genseka prisustvovati i četvorica potpredsednika -
Tomislav Karadžić, Predrag Teofilović, Svetolik Kostadinović i Dragan
Đorđević. |
| |
| |
|
|
| Muzika legalno na internetu |
| |
Posle višegodišnjih sukoba oko besplatnog skidanja muzike sa interneta,
muzička industrija mogla bi konačno da dođe do rešenja koje će biti
prihvatljivo svim velikim igračima na muzičkoj sceni i koje neće uništiti
prodaju kompakt diskova.
Učesnici nedavno održane godišnje konferenecije u Kanu, MIDEM, kojoj su
prisustvovale sve važnije kompanije iz sveta muzičkog posla, izneli su staru
žalbu da zbog piraterije kompakt diskova godišnje gube milijarde evra.
 Činjenica
da na tržištu, navodi AP, na svaki legalan CD dolazi po 20 piratskih izdanja,
naterala je velika imena industrije da pokušaju da pronađu kompromis sa
najvećim internet servisima preko kojih je moguće besplatno skinuti muzičke
materijale.
Jedno od mogućih rešenja u borbi sa piraterijom biće, prema svemu sudeći,
legalizovanje distribuiranja muzike preko internet servisa, gde će izdavačke
kuće glavnu zarada praviti od reklamiranja na tim servisima.
Obraćanje Janusa Frisa , jednog od osnivača popularnog internet servisa Kaza
(Kazaa), koji uglavnom služi za skidanje muzičkog i video sadržaja sa
interneta, privuklo je veliko interesovanje. Fris je podržao poslednji u
seriji takvih internet servisa, Kjutreks (Ljtradž), koji je podigai priličnu
prašinu u okviru grupe MIDEM, iako je još uvek u početnoj fazi rada.
Razlog za uzbunu među velikim kompanija u muzici je što Kjutreks omogućava
neograničeni daunloud podataka, pre svega muzičkog i vedeo sadržaja, kroz
takozvanu pir tu pir mrežu (P2P).
Kjutreks je inače pompezno promovisan baš u Kanu, a na ceremoniji su se, uz
neizbežni šampanjac, pojavile i muzičke zvezde El El Kul, Džej (LL Cool J) i
Džejms Blant (James Blant)
Na internet stranici Kjutreksa može se pročitati da nije u pitanju samo još
jedan servis koji omogućava korisnicima besplatno skidanje fajlova, već da
će pored muzike biti omogućeno skidanje i video materijala, reči pesama sa
albuma kao i slike sa omota.
Ono što Kjutreks razlikuje od gomile sličnih servisa je to što će uskoro
omougućiti da muzički sadržaj koji je sinut sa interneta bude sačuvan ne
samo u računarima, već da bude prebačen i na popularne prenosne muzičke
plejere. To u većini slučajeva sada nije moguće zbog postojanja digitalnog
sistema zaštite koji prodavci muzike i plejera ugrađuju.
Kompanija ističe da sve svoje usluge obavlja potpuno legano i besplatno jer
je uspela da sa svim većim kompanijama postigne dogovor. Da nije baš tako,
ispostavilo se samo nekoliko dana po lansiranju servisa na internetu.
Kjutreks inače nije baš sasvim nova kompanija među pir tu pir mrežama. Naime,
servis potiče od legendarnog Nepstera (Napster), jednog od pionirskih
servisa koji je omogućio skidanje miliona pesama i albuma korisnicima
interneta širom sveta, pre nego što je zatvoren.
Nepster je 2001. godine imao rekordnih 26,5 miliona korisnika širom sveta,
ali je kompanija već sledeće godine morala da proglasi bankrot posle
nekoliko velikih obeštećenja koje je morala da plati velikim muzičkim kućama.
Kjutreksov veb servis nije praktično još ni počeo rad, a već je objavljeno
saopštenje u kome Vorner mjuzik grup (Njarner Music Group) demantuje da je
dala bilo kakvo ovlašćenje Kjutreksu da besplatno deli muzički sadržaje u
njegovom vlasništvu.
Ubrzo su se oglasile još dve velike kompanije, Juniverzal mjuzik grup
(Universal Music Group) i I-Em-Aj (EMI Group PLC), koje su takođe porekle
postojanje ugovora sa Kjutreksom, navodeći međutim, da su pregovori u toku.
Jedino su u Soniju (Sony BMG Music Entertainment) potvrdili da je ugovor sa
veb servisom, čije je sedište u Njujorku, potpisan.
Iako su velike muzičke kuće postale sve više otvorene za nove tehnologije i
prodaju preko interneta, jedna od najvećih među njima, Soni Mjuzik, tek je
pre nekoliko sedmica počela da prodaje preko interneta svoja izdanja bez
uoubičajene zaštite koja onemogućuva kopiranje sadržaja.
Koliko će još biti potrebno vremena da velike kompanije konačno prihvate
novu politiku u borbi sa piraterijom ostaje da se vidi. Izgleda da bi iz
svega najzadovoljniji mogli da izađu krajnji korisnici, koji će, u slučaju
dogovora velikih internet servisa i muzičkih kuća, moći da uživaju u
omiljenoj muzici, ali sad legalno. |
| |
| |
|
|
| Ponovo zlatna goznica |
| |
Zlato je na berzama dostiglo rekordnu cenu od 900 dolara za uncu, pa Aljaska,
na krajnjem severozapadu američkog kontinenta, očekuje novi juriš u potrazi
za zlatom.
Broj napuštenih parcela na kojima je dozvoljeno traganje za zlatom sve je
manji, a broj dozvola izdatih za izvlačenje manjih količina zlata je u
porastu, i skočio je sa 233 u 2002. na 315 u 2007. godini.
 Američko
udruženje tragača za zlatom, sa sedištemu Kaliforniji, broji 45.000 članova
i sve ih je više, a broj obnovljenih članarina u 2007. godini bio je dva
puta veći nego 2006.
Udruženje je nedavno organizovalo sajam opreme, na kojem je potvrđen rast
popularnosti traganja za zlatom.
"Ne sećam se kada sam video više ljudi koji izlaze sa detektorima za metal i
drugom opremom", kaže Ken Raker, generalni menadžer Udruženja. "Ljudi znaju
šta znači 900 dolara za uncu."
Prema rečima tragača, taj posao, međutim, ne donosi bogatstvo ni brzo ni
lako.
Jedan od njih, Majk Telgenhof, ijavio je aenciji AP da je zaradio dosta
novca od zlata, ali da je dosta i potrošio. "Od toga se nećete obogatiti,"
tvrdi.
Na Aljasci je broj tragača za zlatom mali tokom zime a Telgenhof i njegovi
saradnici očekuju dolazak većeg broja kada dođe proleće i led počne da se
topi.
Ulagači se uvek okreću zlatu u vreme političke i ekonomske nestabilnosti.
Danas kad dolar pada, kad se nad svetom se nadvija pretnja recesije, na
Bliskom istoku rasplamsavaju nemiri, a cena nafte raste, zlato postaje sve
privlačnije kao sigurna investicija.
Interesovanje, međutim, nije ni blizu čuvenoj "zlatnoj groznici" koja je u
19. veku zabeležena u Kaliforniji, Aljasci i u pojedinim delovima Kanade.
Danas su tragači za zlatom najčešće sezonski radnici i penzioneri koji se
time bave manje više rekreativno.
Prema zvaničnim podacima, na Aljasci približno 150 porodica živi od zlata.
Oni sa iskustvom u ovom poslu kažu da je izvlačenje malih količina
neizvestan posao, fizički težak i često potpuno neisplativ.
U klubovima za traženje zlata okupljaju se oni kojima je to hobi i koji žele
da izbegnu prikupljanje mnoštva dokumenata i plaćanje naknada za dobijanje
parcela na kojima mogu da traže zlato.
Udruženja imaju razlicite ugovore koji članovima omogućavaju da kopaju na
državnim ili privatnim posedima. "Lepo je otići tamo i možda pronaći nešto i
samo uživati u prirodi", kaže Rik Segebreht iz Oregona.
"Uvek postoji šansa da nešto nađete", dodaje. |
| |
| |
|
| |
|
|
