Broj 1143, 29. februar 2008.

FEST, festival filmova ili terapija protiv stresa
I ove godine FEST privlači beogradsku publiku, neko je tu da bi uživao u umetnosti, neko da bi pobegao od svakodnevice, a svi da bi bili deo priče o filmu, pronalazeći u njemu konkretan dokaz da se negde u svetu, ipak živi gore nego kod nas, za šta je celuloidna vrpca krunski dokaz. FEST-a je bilo i biće ga, tradicija se nastavlja, uprkos svima koji bi želeli da sve domete umetnosti svedu na puku "umetnost preživljavanja" nas ovdašnjih. Slogan kampanje "Izađi na fest", najavio je 36. po redu Beogradski Međunarodni filmski festival FEST. Kako je i sama napravljena u stilu kampanje januarskih predsedničkih izbora u Srbiji, već prvog dana festivala, na prvoj održanoj konferenciji za novinare, mogla se naslutiti atmosfera zabrinutosti organizatora festivala, da li će aktuelna politička situacija u zemlji uticati na posećenost kao i na dolazak najavljenih gostiju. Međutim, iste večeri pred početak svečanog otvaranja u Velikoj sali Centra "Sava", nije izostala glamurozna festivalska atmosfera, što je ujedno bio i nejeksplicitniji dokaz da kultura uvek pronađe put do čoveka bez obzira na stanje njegovog duha ili uprkos tome, što je, na neki način i potvrdio glumac Vojislav Brajović, ministar kulture Vlade Republike Srbije, obraćajući se publici rečima: - Ako volite svoju zemlju, ako volite svoj grad, ako volite svoju kulturu, ako volite domaći film koji je bio i ostao deo svetske umetnosti, a voleti znači negovati sa brigom i naklonošću, onda će i 36. FEST opstati na vašoj ljubavi. Potom je slavni nemački režiser i uvaženi gost ovogodišnjeg FEST-a, gospodin Folker Šlendorf, proslavljeni oskarovac i autor legendarnog filma "Limeni doboš", svečano otvorio festival, naglasivši da mu je izuzetno drago što mu je pripala ova čast: - Srećan sam i zahvalan FEST-u što održava film u životu jer trenutno nema velikog izbora - rekao je Šlendorf. Nakon ceremonije otvaranja prikazan je film pomenutog nemačkog reditelja "Ulžan", film u kome smo se ponovo susreli s Dejvidom Benetom, koji je svojedobno uzbudio svet svojom debitantskom ulogom u "Dobošu". I tako je krenuo "Ulžan", a koji je, prema rečima Miroljuba Vučkovića, umetničkog direktora FEST-a, potvrda interesa autora da se bavi, ne toliko civilizacijskim, već pitanjima ljudskog postojanja i kao takav, ovaj film je odličan predložak za otvaranje festivala jer predstavlja duhovno putovanje u formi fizičkog. A s ovim filmom i njegovim junacima, na putovanje su krenuli i beogradski gledaoci koji se decenijama susreću s istim ili sličnim pitanjima. Što se programa ovogodišnjeg FEST-a tiče, on je, kao i prethodnih godina podeljen u nekoliko programskih celina. Pogram pod nazivom "Horizonti" predstavlja pemijerno prikazivanje laureata brojnih prošlogodišnjih svetskih filmskih festivala. I ove godine posebnu celinu "Fantazija" čine savremeni azijski filmovi koji daju fantastičnu sliku sveta. Nakon prošlogodišnjeg uspešnog programa posvećenog nemačkom filmu, ove godine u celini "Iskreno iz Rusije" posebna pažnja posvećuje se filmovima aktuelne ruske kinematografije. Mladi autori koji su u protekloj sezoni privukli pažnju publike i kritike širom sveta, svojim ostvarenjima, imaju poseban kutak pod imenom "Mapa", dok će se u odeljku "Evropa van Evrope" predstaviti devet ostvarenja kinematografija zemalja kao što su: Hrvatska, BiH, Srbija, Turska, Rusija, Gruzija…Ovi filmovi će se takmičiti za nagradu festivala. Kao i prošle godine i ovoga puta o nagradi će odlučivati tročlani žiri koji čine Kim Dong Ho, direktor filmskog festivala u Pusanu, Hrvoje Hribar, režiser iz Hrvatske i Dubravka Lakić, kritičar "Politike". Uz to, 36. FEST će, u okviru ovogodišnjeg programa, na gotovo 300 festivalskih projekcija, prikazati 75 novih filmova iz sveta i ugostiti brojne uvažene goste iz inostranstva, autore, glumce i producente. Program FEST-a i ove godine odžava se u Centru "Sava", Dvorani Doma sindikata i Kulturnom centru Beograda, dok će u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, već tradicionalno kao i svake godine posebno za vreme trajanja FEST-a biti prikazani retrospektivni i omaž programi koji se odnose na festivale iz prethodnih godina. FEST će prikazati i pet domaćih filmova: "Zavet" Emira Kusturice, "Princ od papira" Marka Kostića, "Pikaso", dokumentarni film Milana Kilibarde, "Miloš Branković", Nebojše Radosavljevića i "Na lepom plavom Dunavu", Darka Bajića, koje će zatvoriti festival. Publika je svoje interesovanje za program FEST-a pokazala time što je još pre njegovog otvaranja prodato oko 60 000 karata, a kako kažu u Bilet servisu, čime je prodaja znatno porasla u odnosu na prošlu godinu. I dalje najveće interesovanje gledalaca izazivaju filmovi nominovani za ovodogodišnju prestižnu filmsku nagradu "Oskar", kao što su "Nema zemlje za starce" braće Koen i "Biće krvi" Pola Tomasa Andersona, u kome je za ulogu negativca Danijel Dej Luis dobio svog drugog "Oskara". Naravno, tu su i filmovi: "Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit" Tima Bartona i ekranizacija romana slavnog Gabrijela Garsije Markesa "Ljubav u doba kolere" Majkla Njuela, "Lista poslednjih želja" Roba Rajnera, kao i novi film Emira Kusturice "Zavet". I mada je FEST još uvek u toku, sasvim je izvesno da je i ove godine uspeo da očuva reputaciju Beograda kao dobrog organizatora koji je dorastao ozbiljnim zadacima koje sa sobom nosi festival ovog tipa. Zasigurno, atmosferi glamura i posvećenosti kulturi doprinela je, pre svega, publika koja je uprkos trenutnoj situaciji u kojoj se svi mi ovdašnji nalazimo, FEST ponovo odigrao važnu ulogu u našim životima. Postali smo za trenutak deo sveta, a njegov bogat filmski repertoar i mrak bioskopskih sala, poslužili su, ako ne kao beg u umetnost, onda bar kao izvestan predah od stresne svakodnevice, a sve u nadi da ćemo na sledećem FEST-u biti još mnogobrojniji u želji da uživamo u filmu, a ne da nam služi kao terapija.
Una BUJAS

Sarkozijevo žaljenje dodala Jelisejska palata
Francuska štampa objavila je u utorak da je predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) izrazio žaljenje zbog incidenta u kome je uvredio čoveka koji nije hteo da se s njim rukuje, ali se ispostavilo da to baš nije sasvim tačno. Rečenicu "bolje bi bilo da mu nisam odgovorio" Sarkozi zapravo nije ni izgovorio, već ju je Jelisejska palata dodala intervjuu koji je francuski lider dao listu "Parizijen", rekao je u utorak zamenik direktora redakcije tog lista. Sarkozi je u nedelju obišao sajam poljoprivrede u Parizu a kada je jedan od posetilaca sajma odbio da se s njim rukuje, šef države mu je odgovorio: "Gubi se, budalo". Rečenica "bolje bi bilo da mu nisam odgovorio" nije "izgovorena pred našim čitaocima", koji su se sa Sarkozijem sastali sutradan ujutro u Jelisejskoj palati, rekao je Žan-Batist de Monvalon na Kanalu plus. Prema njegovim rečima, rečenicu je u ponedeljak uveče dodala Jelisejska palata kada je, kao što je običaj u Francuskoj, pročitala originalni intervju sa predsednikom.

Kejt Blanšet dobila političko zaduženje u Australiji
Australijska glumica Kejt Blanšet u nedelju nije dobila drugog Oskara, ali je izabrana za predsedinicu vladinog komiteta za razmatranje budućnosti umetnosti u Australiji, javile su svetske agencije. Premijer Kevin Rad izabrao je Kejt Blanšet da predsedava panelu o umetnosti na aprilskom samitu koji će se baviti i drugim izazovima sa kojima se suočava zemlja, kao što su, na primer, globalno otopljavanje i ekonomski rast. Glumica, koja je i umetnički ko-direktor i član upravnog odbora Sidnejske teatarske kompanije, vodiće sednicu pod nazivom "Ka kreativnoj Australiji", a u debati će učestvovati 100 vodećih "mozgova" u tom domenu. Samit koji će se održati 19. i 20. aprila u Parlamentu u Kanberi okupiće 1.000 najboljih mislilaca koji će u 10 grupa razgovarati o 10 "kritičnih tačaka".

Dejvid Bouvi hvali debi album Skarlet Johanson
Britanski muzičar Dejvid Bouvi pohvalio je debi album glumice Skarlet Johanson, na kojem je učestvovao kao prateći vokal. Legendarni roker bio je prateći vokal u dve pesme na albumu "Anynjhere I Lay My Head", na kojem se nalaze obrade pesama Toma Vejtsa Bouvijev glas čuje se u pesmama "Falling Down" i "Fannin' Street", piše britanski muzički magazin "NME". "Pesme su odlične, stvarno dobre stvari Toma Vejtsa, a Skarlet je mistična i više nego dobra. Stvara atmosferu koja se može uporediti sa Mardžeri Latimer i Džinet Vinterson", naveo je Bouvi na svom sajtu BowieNet.

Erik Klepton pozvan u Severnu Koreju
Severnokorejski zvaničnici pozvali su rok gitaristu Erika Kleptona da održi koncert u toj zemlji, izjavio je jedan diplomata iz severnokorejske ambasade u Londonu. Diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, time je potvrdio pisanje britanske štampe koja je objavila da je Klepton zvanično pozvan u Pjongjang, kao prva zapadna rok zvezda koju Severna Koreja želi ga ugosti. "Erik Klepton je dobro poznat muzičar i gitarista, čuven širom sveta. To će biti dobra prilika da Koreanci bolje razumeju zapadnu muziku", kazao je severnokorejski diplomata. List "Fajnenšel tajms" u utorak je objavio da je 62-godišnji Klepton dao načelan pristanak i predložio da koncert održi 2009. Severnokorejske vlasti godinama ignorišu zapadnu rok i pop muziku, iako je Kim Džong Čol, sin severnokorejskog lidera Kima Džonga Ila, navodno veliki Kleptonov obožavalac. Njujorška Filharmonija nastupila je u utorak u Pjongjangu, a severnokorejski Državni simfonijski orkestar za septembar planira koncerte u Londonu i engleskom gradu Midlsbrou.

"Terminator 4" u bioskopima u maju 2009.
Novi film u serijalu o Terminatoru, "Terminator Salvation: The Future Begins" stići će 22. maja 2009. u severnoameričke bioskope, piše "Varajeti". U filmu koji snima studio Vorner brosigraće Kristijan Bejl i Sem Vortington. Za isti dan Tventiet senčeri foks najavio je i premijeru nastavka filma "Luda noć u muzeju", "Night at the Museum II: Escape From the Smithsonian", ponovo sa Benom Stilerom u glavnoj ulozi. Prvi film u SAD je zaradio 250,9 miliona dolara. Poslednji film o Terminatoru "Terminator 3: Pobuna mašina" iz 2003. u severnoameričkim bioskopima zaradio je 150,4 miliona dolara. Snimanje četvrtog filma u serijalu počeće 5. maja u Novom Meksiku i trajaće dva meseca.

Najslabija gledanost ovogodišnjih Oskara
Svečana dodela Oskara, održana u nedelju uveče u Los Anđelesu, bila je najslabije gledana u SAD od kako je počelo merenje broja gledalaca, 1974. godine. Prema podacima grupe Nilsen medija riserč, 80. dodelu pozlaćenih statueta, koja je trajala tri sata i osam minuta, gledalo je oko 32 miliona ljudi na kanalu Ej-Bi-Si (ABC). Prošlogodišnju svečanost pratio je 41 milion američkih televizijskih gledalaca. Do sada je najlošiju gledanost imala ceremonija iz 2003. godine (33,04 miliona gledalaca), održana nekoliko dana posle američko-britanske invazije na Irak.

Najgledaniji filmovi u Britaniji
Naučnofantasticni triler "Skakač" najgledaniji je film drugu sedmicu za redom u britanskim bioskopima, prema podacima magazina "Skrin internešenel". Priča u kojoj Hajden Kristensen igra čoveka koji može da se teleportuje na bilo koje mesto u bilo koje vreme do sada je u Britaniji zaradila 5,89 miliona funti. Na drugom mestu najgledanijih je film "Be Kind Renjind", u kojem Džek Blek i Mos Def nenamerno brišu sve filmove u video prodavnici i problem rešavaju tako što sve filmove ponovo snimaju sa sobom kao zvezdama. Treće mesto drži "Rambo 4" sa Silvesterom Staloneom kao bivšim pripadnikom Zelenih beretki u spasilačkoj misiji u Burmi. Slede priča o trudnoj tinejdžerki "Džuno" i "Nacionalno blago: Knjiga tajni" sa Nikolasom Kejdžom, na četvrtom i petom mestu. Priča o dečaku, velikom ljubimcu i Loh Nesu "Njater Horse" je na šestom, a veliki pobednik na dodeli Oskara "Biće krvi" na sedmom mestu. Na osmom mestu je "Lista poslednjih želja" sa Džekom Nikolsonom i Morganom Frimanom, na devetom priča o čudovištu "Kloverfild", a na desetom "Alvin i veverice".

Časovi baleta za rumunske saobraćajce
Kako graciozno regulisati saobraćaj? Ništa jednostavnije - pomoću časova baleta, koje već pohađa 20 saobraćajnih policajaca iz Temišvara, kako bi "dobili na eleganciji" i "oslobodili stresa vozače" u špicevima. "Cilj je razvijanje umešnosti regulisanja saobraćaja i dobijanje na eleganciji pokreta, što neće biti samo prijatno za oko, već će moći i da odagna stres ili tugu vozača koji čekaju na crvenom svetlu", kazao je direktor policije Temišvara Dorel Kožan. Novi vid obrazovanja, na časovima koji se održavaju u zgradi lokalne Filharmonije, sprovode dva bivša baletana Opere, koji će u prvo vreme držati kurs u trajanju od mesec dana, dva puta sedmično.

Turista ispisivao grafit po glečeru pa morao da ga briše
Nemački turista uhvaćen dok je ispisivao grafit na novozelandskom glečeru Franc Jozef, morao je posle da obriše svoju rukotvorinu, pišu u utorak lokalni mediji. Engleski turisti snimili su prošle nedelje Jana Filipa Šarberta dok sprejom šara stene i led na glečeru, piše "Pres". Fotografije su predali ministarstvu za ekologiju, koje je obavestilo policiju. Šarbert (28), koji živi u Minhenu, uhapšen je kad se ukrcavao u autobus kojim je trebalo da ode iz sela Vataroa, na glečeru Franc Jozef, i naređeno mu je da očisti grafit, pod nadžorom osoblja ministarstva. Seoska policija je saopštila da je Šarbertu trebalo dan i po da opere grafit, a da je usput morao da trpi prebacivanje drugih turista.

Koncert Simfonijskog orkestra RTS-a na Kolarcu
Simfonijski orkestar RTS-a će pdo rukovodstvom dirigenta Bojana Suđića sutra održati koncert u Kolarčevoj zadužbini od 20 časova, na kojem će nastupiti pijanista Aleksandar Madžar i mecosopran iz Bugarske Andrijana Grekova. Bojan Suđić je danas na konferenciji za novinare u galeriji "Nju moment" u Beogradu rekao da je na programu Klavirski koncert br. 3 u D-molu Sergeja Rahmanjinova i Kantata za mecosopran, hor i orkestar Aleksandar Nevski Sergeja Prokofjeva. "Prošlo je dosta vremena od mog poslednjeg nastupa sa Simfonijskim orkestrom RTS-a i jako se radujem sutrašnjem koncertu", rekao je Madžar. Aleksandar Madžar je studirao Muzičku akademiju u Beogradu, Novom Sadu, Moskvi, Strazburu i Briselu i bio je pobednik mnogih muzičkih konkursa. Pored brojnih nastupa sa domaćim orkestrima, bio je i solista sa orkestrom Beogradske filharmonije, Evropskim kamernim orkestrom, Kraljevskom filharmonijom iz Londona, Engleskim kamernim orkestrom, sa Češkom filharmonijom, orkestrima Kelnskog i Frankfurtskog radija i drugim. Prošle godine je počeo koncertnu sezonu u Barbikanu u Londonu sa Londonskim školskim simfonijskim orkestrom, u Italiji sa simfonijskim orkestrom Rai Torino, u Parizu u Teatru de la Vil, a imao je i serije koncerata sa sopranom Džulijen Bens u Barseloni, Firenci i Nemačkoj. Pored profesionalne karijere, profesor je na Kraljevskom flamanskom konzervatorijumu u Briselu i Visokoj školi za muziku i pozorište u Bernu.

Beogradu predstavljen časopis na makedonskom jeziku
U Beogradu je danas predstavljen časopis za književnost, kulturu i umetnost na makednonskom jeziku "Videlo" koji bi trebalo da doprinese očuvanju kulturnog identiteta Makedonaca u Srbiji. Na promociji časopisa u Međunarodnom pres centru istaknuto je da je to prvi časopis na makedonskom jeziku izvan Makedonije, u nekoj od zemalja na Balkanu. Dirktorka Makedonskog informativnog i izdavačkog centra Elisaveta Stojanovska Ivanović naglasila je da su "manjine most saradnje srpskog i makedonskog naroda i njihovih država". Ambasador Makedonije u Beogradu Kire Ilioski kazao je da je reč o projektu od velikog značaja za makedonsku zajednicu u Srbiji. On je poželeo da se "novim projektima nastavi dalja afirmacija i negovanje makedonskog jezika, kulture i tradicije". Urednik časopisa Viktor Šećerovski rekao je da će časopis nastaviti da preuzima priloge iz svih oblasti života, najviše iz književnosti, kulture i umetnosti, vodeći računa o značajnim i raznovrsnim estetskim, etičkim i filozofskim temama. U prvom izdanju časopisa "Videlo" objavljen je izbor iz makedonske narodne poezije, nove makedonske poezije, proza ali i savremena srpska proza. Objavljivanje časopisa omogućili su Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine u Srbiji i Izvršni savet AP Vojvodine.

Umrla Mira Alečković
Pesnikinja Mira Alečković preminula je noćas u 85. godina života. Mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteni, rečeno je Beti u Udruženju književnika. Mira Alečković je objavila dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. Njene knjige prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski i na sve jezike naroda bivše Jugoslavije. Uređivala je dečije listove Zmaj, Pionir, Omladina, Mladost, Poletarac. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom. Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je članica SKOJ-a i članica partizanskog pokreta od početka rata 1941. godine. Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik Zmaja, bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije. Prvu zbirku pesama "Zvezdane balade" objavila je 1946. godine. Mira Alečković je autor teksta pesme "Druže Tito, mi ti se kunemo".

Trg star 5.500 godina iskopan u Peruu
Ceremonijalni trg sagrađen pre 5.500 godina otkriven je u Peruu, a arheolozi navode da je datiranjem ugljenikom utvrđeno da je to jedna od najstarijih struktura ikada pronađena na tlu dveju Amerika. Tim peruanskih i nemačkih arheologa je pronašao trg kružnog oblika, koji je bio sakriven ispod drugog zdanja, kod ruševina poznatih pod imenom Sečin Baho, 370 kilometara severo od Lime. Frizovi sa prizorom naoružanog lovca i trofejima pronađeni su u blizini trga, koji ima prečnik 14 metara. "To je impresivno otkriće. Naučnici i arheolozi su veoma srećni", rekao je Sezar Peres iz peruanskog Nacionalnog instituta za kulturu koji je nadgledao iskopavanja. "Ovo (otkriće) bi moglo da izmeni istoriju zemlje", dodao je on. Pre otkrića u Sečin Bahu, arheolozi su najstarijom građevinom i zapadnoj hemisferi smatrali staru peruansku tvrđavu u Karalu, podignutu pre oko 5.000 godina. Naučnici su naveli da je na mestu iskopavanja pronađeno još arhitektonskih tvorevina koje bi mogle biti starije od trga sagrađenog pre 5.500 godina. "Na većoj dubini postoji još četiri ili pet trgova, što znači da je struktura građena nekoliko puta, možda svakih 100 do 300 godina", preneo je nemački arheolog agenciji Rojters. U Peruu se nalaze stotine arheoloških lokaliteta. Mnoge među uništenim strukturama sagradile su civilizacije koje su postojale pre moćne imperije Inka, koja je dostigla vrhunac u 16. veku, pred dolazak španskih osvajača na teritoriju današnjeg Perua.

Piton progutao čivavu
Piton dugačak pet metara, ignorišući predmete koji su na njega bacani, progutao je čivavu naočigled vlasnika psa i njihove dece, piše danas australijska štampa. Piton koji je ušao u kuću u Kurandi, gradu australijske države Kvinslend, počeo je da guta sićušnog psa a u tome nisu uspeli da ga spreče vlasnici čivave koji su na zmiju bacali stolice. Kada je došao lovac na zmije, iz čeljusti pitona mogli su se videti samo rep i zadnje noge psa. U napadu iste vrste zmije na tu kuću, pre nekoliko meseci stradali su mačka i hrčkovi, piše list "Kerns post". Pitoni, koji mogu da dostignu dužinu od 7,7 metara, često se mogu sresti u Kvinslendu. Hrane se uglavnom malim kengurima ali napadaju i domaće životinje i kućne ljubimce.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"