|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1143, 29. februar 2008.
Protesti u Torontu |
|
Više
slika
|
Protest protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova sa porukom Vladi
Kanade i kanadskoj javnosti da ne podrže kršenje osnovnih zakona Ujedinjenih
Nacija, održan je prošle subote, 23. marta 2008 ispred američkog konzulata u
Torontu.
 Organizaciju
protesta pokrenuli su studenti svih univerziteta u Torontu sa idejom da se
organizuje predavanje o Kosovu na fakultetu Toronto. Po zakazivanju termina
univerzite je, uplašen događanjima na protestu u Beogradu zabranio
okupljanje što je dovelo do toga da se protest održi islred američkog
konzulata. Protest je počeo nešto pole 5 časova intoniranjm kanadske i
srpske himne a zatim smo imali priliku da čujemo nekoliko govora studenata
i mladih ljudi, sasvim iskrenih i iz srca što je bilo pravo osveženje za oko
2000 ljudi koji se tada nalazilo ispred bine.
Negde oko 6 sati u daljini se odjednom čula pesma “Oj Kosovo”. Svi su se
okrenuli i jedan blok severnije ugledali više od 4000 studenata koji su
dolazili sa univerziteta Toronto, sa zastavama i transparentima.
Dostojanstveno i mirno su se približavali mestu sastajanje. Bila je to
zaista neverovatna slika. Čak su i policajci ostali u momentu zatečeni i sa
zakašnjenjem krenuli da reaguju, približavajući im se na biciklama da
obezbede prolaz.
Prema proceni policije skupu je prisustvovalo preko 6 hiljada ljudi dok su
kanadski mediji objavljivali da je bilo oko 2000.
Baš iz tih razloga bi trebali da se okupimo u još većem broju u subotu 1.
marta ispred Parlamenta Ontarija na još jednom protestu u trenutku kada
Kanada treba da zauzme stav po ovom pitanju.
Niko vam ne može garantovati da sve ovo ima svrhe i smisla, ali u svakom od
nas valjda postoji još ono nešto što se zove humano biće pa iz tih razloga
bi trebali da dođemo svi i pokažemo makar da se ne slažemo sa nepravdom.
Zanima me samo kako će se osećati pojedinci tog dana dok budu sedeli i
gledali na plazma televizorima izveštaje kanadskih medija, dok tamo neki
kliču “Kosovo je Srbija”, promrzli ali srećni jer su deo nečega i pripadaju
nekome.Ivana Đorđević
Više slika |
| |
| |
|
|
Nezavisnost Kosova suprotna evropskim
načelima |
| |
Španija ne može da prizna nezavisno Kosovo, ne samo zbog pravnih razloga već i
zato što je pozivanje na čisto etničke osnove u suprotnosti s principima na
kojima počiva Evropa, ocenio je španski državni sekretar za spoljne poslove
Bernardino Leon Gros (slika dole).
U autorskom tekstu objavljenom u "Blicu", Gros navodi da je jednostrano
proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti s Rezolucijom 1244 Saveta
bezbednosti UN, Poveljom UN i Završnim aktom iz Helsinkija.
 Španski
zvaničnik navodi da za razliku od drugih zemalja koje su se odvojile, poput
Slovačke i Češke, u slučaju Kosova ne postoji sporazum između strana, kao ni
rezolucija UN.
"Osim navedenih pravnih razloga, ovo proglašenje nezavisnosti je suprotno
svemu onome što je međunarodna zajednica proklamovala na Balkanu još od
pomenutih događaj tokom devedesetih godina", kaže Gros.
On dodaje da su međunarodna zajednica i posebno EU "omogućile stvaranje
multietničkih i multikonfesionalnih država kao što je BiH" i ocenjuje da se
zajednički život Srba i Hrvata i Bošnjaka "zasniva na vrednostima za koje se
zalaže Evropa i na uzajamnom poštovanju proizašlom iz demokratije".
"EU i Španija su uvek bile protivne stvaranju novih država iz čisto etničkih
razloga, upravo zbog toga što je to u suprotnostima sa suštinom vrednosti na
kojima počivanju naša društva", ocenio je Gros.
"Španija ne može da prizna Kosovo i to ne samo zbog pravnih razloga već i
zato što je pozivanje na čisto etničke osnove u suprotnosti s našim
principima", navodi Gros.
On je dodao da je Španija te argumente predočila u EU, i da je doprinela da
se prošlog ponedeljka usvoje zaključci Saveta za opšte poslove i spoljne
odnose EU, prema kojima svaka članica ima pravo da odlučuje o priznavanju
nove države.
"Drugi značajan element dokumenta koji je usvojila EU jeste podsećanje na to
da je Kosovo slučaj 'sui genereis', neprimenljiv na druge situacije, s
obzirom na težinu događaja koji su se tamo odigrali", navodi Gros.
On je dodao da je Madrid na istoj osnovi odlučio da učestvuje u civilnoj
misiju EU, ocenjuje da je ta misija predviđena "kao izraz evropske
angažovanosti u ovom regionu".
|
| |
| |
|
|
Proglašenje nezavisnosti Kosova ilegalno |
| |
U najnovijem broju, od 10. marta uglednog magazina “Maclean’s” objavljen je
duži intervju Izabele Vinsent sa ambasadorom Srbije D. T. Batakovićem.
Bataković je napre istakao da je predsednik Tadić uputio pismo generalnoj
guvernerki M. Žan zahtevajući od Kanade da ne prizna nezavisnost Kosova
pozivajući se na sve prethodne pravne akte, uključujući Rezoluciju UN
1244 i pravo Srbije da uspostavi kontrolu nad pokrajinom. Ambasador
je, takodje, odluku Narodne skupštine Srbije predao u kanadskom Ministarstvu
spoljnih poslova uz poruku da je proglašenju nezavisnosti nezakonito i da će
biti poništeno. Ambasador je ukazao da će ukoliko Otava prizna Kosovo, po
predaji protesta vladi napustiti Kanadu u roku od 48 sati.
 “Parti
Quebecois je požurila da podrži svoju kosovsku braću, a Kanada je upozorena
o opasnosti koju nosi ovaj presedan. Ovo je opasan ali važan presedan koji
ohrabruje sepratiste širom sveta. Nadam se da Kanada, odana UN i
medjunarodnom pravu, neće priznati Kosovo ali ne znam šta će se desiti u
budućnosti”.
Na pitanje da li se Srbi plaše da će ovo ugroziti njihov ulazak u EU što je
bio cilj Miloševićevih protivnika od 2000. godine, ambasador Bataković
izjavio da Srbija sebe smatra evropskom državom, ali ako se Srbi pitaju da
li bi se pridružili EU na račun Kosova, odgovor bi bio, razumljivo, da se
sačuva Kosovo. “Naši zapadni partneri ne razumeju da Kosovo nije samo
teritorija sa 1,300 srpskih crkvi i manastira već i sastavni deo srpskog
identiteta. Ja sam Srbin, hrišćanin i Evropljanin, i Kosovo je važan deo
moga identiteta. Kosovo je u srcu svakog Srbina. U Kanadi živi 200,000
Srba, još dva miliona u SAD i milion u Evropi i svi oni slave samo jedan
zajednički praznik 28. juna - Vidovdan”.
Bataković je posebno ukazao da je albanski nacionalizam uništio Jugoslaviju
i doveo Miloševića na vlast. “On (Milošević) bi ostao opskurni
provincijski bankar da nije bilo raširenog albanskog nacionalizma,
podsticanog od strane staljinističkog albanskog režima E. Hodže 80-tih
godina. Tito je znao za opasnosti koje nosi albanski nacionalizam i
upozoravao je da Albanci mogu uništiti jedinstvo Jugoslavije. Treba, takodje,
imati u vidu da Srbi ne slave poraz u kosovskoj bici od 28. juna 1389, već
borbu protiv opresije, borbu za slobodu i ljude koji su branili
naciju. Zato su prošle nedelje Srbi izašli na ulice, od premijera do
reditelja E. Kusturice, tenisera N. Đokovića (putem video-konferencije).
Najvećim delom protest je bio veličanstven i veoma miran sa malim
procentom ljudi koji su učestvovali u huliganskim akcijama koje su nažalost
završile napadima na ambasade zapadnih zemalja.”
Na pitanje da li se može očekivati još nasilja od Srba, naročito da zaštite
one koji još uvek žive na Kosovu, ambasador Bataković ocenjuje da će Srbi
nesumnjivo ostati nepokorni, ali da je teško predvideti kakva će biti
unutrašnja dinamika u Srbiji i stav EU. “Postoji čitava jedna nova post-Miloševićevska
generacija – mladih ljudi koji se ne sećaju 78 dana NATO bombardovanja – a
koji vide stav Zapada kao potpunu nepravdu. Imamo poteškoće da ih ubedimo da
nisu tretirani kao večita žrtvena jagnjad za sve loše što se desilo na
Balkanu”.
.jpg)
O kažnjavanju Srbije za Miloševićeve počinjene zločine, ambasador iznosi
komentar M. Ahtisarija koji je njemu lično izjavio da su Srbi krivi kao
narod i da, shodno tome, moraju da plate cenu kolektivne krivice (Beč 2006.
godine). “Ukoliko je tako, uzvratio je Bataković, zašto onda nismo svi u
Hagu? Ahtisarijevi komentari su izazvali skanadal u Srbiji, mada je on
postepeno ublažavao svoju poziciju ideja o kolektivnoj krivici i kažnjavanju
Srba je ostala”. (Ahtisari je potom negirao da je pričao o kolektivnoj
krivici).
Ambasador je na pitanje novinarke ukazao da je bio veoma aktivan u
anti-Miloševićevom pokretu od sredine 90-tih godina nakon povratka sa
doktorskih studija iz Pariza. Zbog odbijanja da potpiše akt o vernosti
režimu je umalo izgubio posao na Beogradskom univerzitetu.
“Kosovo je uz pomoć medjunarodne zajednice imalo skoro devet godina
da implementira nediskriminatorske mere za zaštitu manjina u provinciji, ali
jedino što su kosovski Albanaci sproveli bilo je etničko čišćenje.
Postoji bojazan da će se ono s tim nastaviti i da Srbi i druge
manjine neće biti zaštićeni kao što je predviđeno Rezolucijom 1244. Priština
je jedina etnički čista prestonica u Evropi; 1999. u njoj je živelo 40,000
Srba, sada ih ima ukupno 86. Oko 60% kosovskih Srba, njih blizu
200,000 žive kao interno raseljena lica ili izbeglice u Srbiji ili Crnoj
Gori. Ukupno 156 srpskih crkava i manastira na Kosovu je uništeno od strane
ovih Talibana balkanskog tipa koji uništavaju srpske srednjovekovne crkve u
cilju potpunog brisanja tragova srpskog prisustva na ovim prostorimaa. Dalje,
vladavina zakona na Kosovu se uopšte ne poštuje. U Srbiji već postoji
nekoliko optužnica protiv policajaca koji su počinili zločine protiv
Albanaca, ali na Kosovu, gde je ubijeno 1,300 Srba i isto toliko njih oteto,
još nijedan počinilac nije kažnjen. Kosovo je jedino mesto na svetu gde neko
može da postane premijer nakon što je ubio policajca”. Vi mislite na
Hašima Tačija, upitala je novinarka?
Ambasador Bataković smatra da je tužno što su naši zapadni partneri odbacili
demokratsku Srbiju i sve što je postignuto u poslednjih osam godina kao
prirodni okvir za rešavanje kosovskog pitanja, a prihvataju bivše vojne
vodje poput H. Tačija.
 Na
pitanje šta će se desiti ako Kosovo dobije šire priznanje u medj. zajednici,
amb. Bataković odgovorio da je Kosovo zavisno od Srbije u pogledu vode i
struje, a da postoje opštine sa srpskom većinom koje su još uvek integrisane
u politički sistem Srbije. “Ljudi još uvek primaju plate od Vlade Srbije i
škole funkcionišu pod našom jurisdikcijom. Srbija će upotrebiti sva
demokratska i legalna sredstvа da speči da Kosovo postane članica UN, čime
se sprečava i njeno članstvo u drugim medjunarodnim organizacijama,
kao što su UNESCO, UNICEF i Svetska banka. Pravo i pravda su ovoga puta
na našoj strani i ne možemo biti kažnjeni na ovaj način kada tražimo
da budemo tretirani kao ravnopravan partner u medjunarodnoj zajednici. Ne
može se tražiti od Srbije da se odrekne 15% svoje teritorije. Nijedna zemlja
EU nije morala da ustupa svoju teritoriju ili identitet. Na Kosovu se,
takodje, nalazi oko 70% rudnog bogatstva Srbije, uključujući cink, zlato i
srebro, i 90% svih rezervi uglja, tako da ovde nisu samo u pitanju
teritorija i nasleđe već i unosan posao”.
Da li će se Albanci vratiti za pregovarački sto zavisi isključivo od sila
koje na njih utiču, smatra ambasador. “U poslednje tri godine, Srbija je
ponudila sve vrste nadgledane autonomije Kosovu ali su Albanci odbili da
pregovaraju. Uloga UN je da štite sve građane umesto toga oni čuvaju granice
i nezavisno Kosovo. Oni nisu zbog toga došli ovamo”, zaključio je
ambasador Bataković.
Ovo je, inače, prvi put da je jedan srpski ambasador dobio tako veliki
publicitet (dve pune stranice) u prestižnom kanadskom nedeljniku, koji se
smatra glavnim barometrom političkih i kulturnih zbivanja u zemlji. |
| |
| |
|
|
Narod je rekao dosta |
| |
Kao što su i 1999. digli glas zbog toga što je NATO bombardovao našu zemlju
bez odobrenja Ujedinjenih nacija, tako i danas srpski sportisti u "dijaspori"
protestvuju zbog nasilnog otimanja Kosova.
Dejan Bodiroga, proslavljeni srpski košarkaš, danas tehnički direktor rimske
Lotomatike, puno toga što je rekao na nedavnom mitingu "Kosovo je Srbija"
ponovio je i u intervjuu za italijanski list "Il Manifesto": "Srbija želi da
ostane u Evropi. Reizbor predsednika Borisa Tadića na poslednjim izborima
predstavlja još jedan očigledan dokaz toga. Problem je da se shvati kakvu
Srbiju Evropa hoće. Ako hoće sakatu Srbiju bez 15 odsto naše teritorije onda
ne, to je cena koju nećemo da platimo", izjavio je Bodiroga.
Bodiroga je u intervjuu, koji je preneo "Tanjug", ocenio da priznavanje
jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja kršenje međunarodnog
prava i presedan opasan za budućnost demokratije u Srbiji.
 -
Srbija je ponovo pogođena u srce i moralno ranjena. Ranjena, ali ne ubijena.
Bes ljudi je razumljiv zato što je ovo ko zna koja po redu nepravda koja se
čini jednom narodu koji je poslednjih 10 godina toliko patio i koji sada
kaže dosta", rekao je dodajući da je na mitingu "Kosovo je Srbija" bilo "mnogo
različitih emocija - besa, nezadovoljstva, ali i ogromne želje za odštetom i
žeđi za pravdom:
- Ljudi su se okupili da bi pokazali svoje nezadovoljstvo zbog nezakonite
nezavisnosti i izrazili solidarnost sa svim Srbima koji žive na Kosovu.
Bodiroga je ovako opisao svoje viđenje Srbije u predstojećim danima i
godinama:
- Ovo je vrlo težak trenutak za Srbiju i postoji potreba za jednom
generacijom koja neće pokleknuti pred moćnijima. Ne može se ostati nepomičan
i trpeti, večito trpeti. Godinama trpimo. I uvek nas smatraju negativcima,
dok su svi ostali dobri. Dobri kao Amerikanci koji koriste silu po svom
nahođenju i koji su pre devet godina 78 dana bombardovali našu zemlju iz
humanitarnih razloga, kako su govorili; pa zar je moguće reći takvu laž? A
etničko čišćenje i osiromašeni uranijum da i ne pominjem. Spisak bi bio
previše dug i bolan.
Američki list "Star Ledžer" iz pera Dejvida Valdštajna ovako počinje tekst o
Nenadu Krstiću, članu NBA ligaša Nju Džersija:
- Dok su se svi u klubu proteklih sedam dana tugovali zbog odlaska Džejsona
Kida u Dalas, suze Nenada Krstića nisu bile upućene svom bivšem saigraču
nego Kosovu, duši, srcu kulture i istorije njegove zemlje.
- U Srbiji smo svi veoma ponosni na Kosovo. Veoma loše sam se osećao kada
sam čuo da su proglasili nezavisnost, plakao sam pet, šest dana. Protivnik
sam paljenja i rata, ali odluka o nezavisnosti je loša. Srpska istorija
počinje na Kosovu i otimanje dela teritorije Srbije je kao kada bi neko od
SAD oduzeo Nju Džersi, rekao je centar srpske reprezentacije dodavši - da
ovde ljudi razumeju da niko nije protiv američkih građana, ali jeste protiv
politike SAD.
U razgovoru za "Star Tribjun", u kome novinar ovog lista kaže da je "Jarić
rastao sa verovanjem da je Kosovo istorijski deo njegove zemlje i da je
raspad zemlje ostavio dubok trag na njega" naš reprezentativac i bek NBA
ligaša Minesote je, pored ostalog, rekao:
- I ostali u svetu žele nezavisnost, kao Katalonija u Španiji, ali to se
nije dogodilo pošto je Španija snažna država. Samo zato što je moja zemlja
ekonomski slaba Kosovo je proglasilo nezavisnost. Veoma sam pogođen, i pre
nego što mi kažete da smo imali Miloševića, ja vam kažem da nismo imali
dobru vladu. Sada imamo demokratsku vladu, dobri ljudi vode državu. Oni su
približili Srbiju svetu, Evropi i SAD, ali američka vlada je odlučila da
prizna nezavisnost Kosova, što je stvarno nepošteno. Mislim da je nepošteno
to što se događa mojoj zemlji i što su uradile moćne zapadne zemlje. Teško
mi je jer sam toliko udaljen od moje porodice koja je sva u Srbiji - rekao
je između ostalog Marko Jarić. |
| |
| |
|
|
Srbija u EU samo s Kosovom |
| |
"Za nas, stvari su jasne - kada je reč o daljim pregovorima o članstvu u EU,
moramo jasno da raščistimo koja je teritorija Srbija koju priznaje EU, a to
za nas znači samo Srbija sa Kosovom kao svojim sastavnim delom", rekao je
Koštunica za ruski TV kanal na engleskom jeziku "Raša tudej.
On je podsetio da je Srbija formulisala svoj interes za članstvo EU pre više
godina i prevazišla neke prepreke koju joj je postavila EU i napravila vrlo
važne korake.
 Upitan
da li to znači da Srbija neće pristupiti EU, s obzirom na stav većine
članica EU u vezi s Kosovom, Koštunica je rekao da je "teritorijalni
integritet Srbije više nego važan".
Srpski premijer istakao je da Kosovo nije samo pitanje celovitosti Srbije i
njenog teritorijalnog integriteta, već da je vrlo važan deo Srbije i nešto
što ima veze sa srpskim identitetom.
Upitan kako će to funkcionistati s obzirom da je predsednik Srbije Boris
Tadić "vrlo proevropski nastrojen", on je rekao da je Demokratska stranke
Srbije (DSS), čiji je lider, i pre predsedničkih izbora jasno iznela svoj
stav.
"Videćemo u ovoj novoj situaciji. I pre izbora DSS je jasno stavila do
znanja da imamo sasvim jasan stav kada je reč o daljim pregovorima. Mi
nemamo ništa protiv tih pregovora, ali postoje dve prepreke", rekao je
Koštunica.
Prema njegovim rečima, to su Kosovo koje Srbija u skladu sa ustavom smatra
svojim sastavnim delom i razmeštanje civilne misije EU u pokrajini, čime se,
kako je ocenio, krši teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, pošto su
mnoge članice EU već priznale Kosovo.
Srbija ne može da prihvati da bude na kraju jedina članica EU čiji
teritorijalni integritet nije priznat, naglasio je Koštunica.
"To je zaista pitanje principa i ne treba da se time kalkuliše kada dođe do
toga", rekao je srpski premijer.
On je ocenio da da je bilo kakva podela Kosova protivna principu očuvanja
teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije za šta se zalaže.
"Ja to zovem principijelnim pristupom Kosovu. Principijeni pristup znači da
Srbija neće braniti samo Kosovo, već princip teritorijalnog integriteta i
suvereniteta", rekao je Koštunica.
On je rekao da će Srbija ostati pri tom stavu i ocenio da je njeno
najefikasnije oružje insistiranje na legalitetu i na teritorijalnom
integritetu Srbije.
Upitan da li strahuje da bi Srbija mogla da izgubi i albanski i srpski deo
Kosova, on je rekao da Srbija ne može da izgubi ono što joj pripada.
Premijer Srbije je rekao da će ambasadori koji su povučeni na konsultacije,
ostati u zemlji izvesno vreme, pošto se mora videti kako će se stvari
razvijatri.
Na pitanje da li je Srbija razmatrala prekid diplomatskih odnosa sa zemljama
koje su priznale Kosovo ili o ekonomskim sankcijama Kosovu, on je rekao da
su vlada i ministarstvo spoljnih poslova pripremili "neku vrstu plana" i da
su joj na raspolaganju "sve moguće diplomatske mere".
On je rekao da neće sigurno biti normalizacije odnosa sa zemljama koje
priznaju Kosovo, da Srbija razmišlja da preduzme i jače diplomatske mere
protiv tih zemlja, s obzirom na reakciju javnosti i sveta, ali da se za sada
odlučila na povlačenje ambasadora na konsultacije.
Koštunica je rekao da Srbija razmatra i druge mere i ukazao da je važno što
se razmišlja o podizanju tužbi pred međunarodnim ili domaćim sudovima.
On je dodao da će se izvesna ekonomska saradnja nastaviti. Koštunica je
ocenio da je prvi talas priznanja za sada stao i dodao da je Srbija
ohrabrena time.
On je rekao da je, iako se u prvoj nedelji po jednostranom proglašenju
nezavisnosti čekivalo da će 40 zemalja, uključujući 17 članica EU, priznati
Kosovo, to do sada učinilo ukupno 17 zemalja u svetu.
Ocenio je da je poseta prvog potpredsednika ruske vlade Dmitrija Medvedeva
bila vrlo značaja i za Srbiju i za Rusiju i da se desila u pravom trenutku
zbog usklađivanja zajedničke politike prema Kosovu nakon proglašenja
nezavisnosti 17. februara.
Koštunica je dodao da je poseta bila važna i u smislu energetske i ekonomske
saradnje. |
| |
| |
|
|
Bez stabilne Srbije nema stabilnog Balkana |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u intervjuu "Paisu" da se Srbija ne
odriče ni Kosova ni Evrope i upozorio da bez stabilne Srbije neće biti ni
stabilnog Balkana.
Tadić je rekao da ne očekuje nove demonstracije i nemire zbog jednostranog
proglašenja nezavisnosti Kosova dodajući da se "mora imati racionalan izlaz
iz tog procesa".
"Nećemo se odreći Kosova. To je prinicpijelni stav u odbrani naših interesa
i međunarodnog prava... Iskoristićemo sva diplomatska i politička sredstva u
toj odbrani, ali bez nasilja", kazao je.
 Predsednik
Srbije rekao je da ne može da odgovori "da li su prošlonedeljni incidenti
bili planirani ili su se vandali oteli kontroli" dok se ne okonča istraga,
ali je dodao da se "nasilje moglo predvideti jer su ljudi ogorčeni".
"Ne znam, kako bi regaovala Španija, Nemačka neka druga zemlja ako bi
izgubila deo svoje teritorije i svog identiteta. U Evropi postoji nedovljno
razumevanja za izazove sa kojima se suočava Srbija. Bez stabilne Srbije neće
biti ni stabilnog Balkana ni integracije regiona u evropske strukture",
rekao je on.
Prema rečima srpskog predsednika "važno" je i "racionalno" da se za Kosovo
pronađe kompromisno rešenje.
"Ako imamo pobednike i pobeđene neće biti stabilnosti. Ako Albanci budu
dobili sve, a Srbi sve izgube, biće problema. Ako želimo da imamo stabilnu
Srbiju onda ne treba samo ona da snosi posledice", dodao je.
Na pitanje da li bi kompromis o kome govori mogla da bude podela Kosova
Tadić je rekao da "ne bi bilo u našem interesu da imamo konflikt koji bi se
produžio na narednih pet, 10, 20 godina, kao na Kipru".
"Ne želimo takvo rešenje, već rešenje koje bi prihvatile obe strane, a to je
i u interesu Evrope", dodao je.
Kao "dvostruku lekciju" koju je srpsko društvo naučilo "kroz četiri
balkanska rata" Tadić je naveo poruke : "ne izolaciji" i "ne ratu".
"Ljudi u Srbiji shvataju da je Evropa put, iako neke evropske zemlje nisu
dovoljno pravedne prema njenom integritetu. Ljudi shvataju da moramo biti
članica EU, da je to naš nacionalni interes. Ne odričemo se ni Kosova ni
članstva u EU", naglasio je.
Predsednik Srbije je ukazao da je u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije
bilo žrtava na svim stranama, da se mora tražiti izvinjenje, ali da Srbija
nije jedini krivac.
"To je veoma važno za proces istinskog pomirenja, reformni i integracije u
EU. Nije realno očekivati da budemo jedini koji će priznati svoje greške iz
prošlosti kad gubimo jedan deo svoje teritorije i svog identiteta, rekao je.
Na pitanje šta može EU da učini posle Kosova Tadić je rekao da "ne očekuje
da će EU olakšati taj proces".
"Tokom proteklih osam godina imali smo samo prepreke. To je naša realnost.
Bilo je mnogo obećanja, ali ne i mnogo prilika za Srbiju. Uprkos našim
naporima da se približimo Evropi to nikada nije bilo ni dovoljno, ni
dovoljno brzo", rekao je.
Izrazivši nadu da je stav španske vlade o Kosovu prinicpijelan Tadić je
ocenio "Španija, Slovačka, Rumunija ne brane interes Srbije već sopstveni
teritorijalni integritet".
"I Rusija brani svoje interese", dodao je.
Tadić je rekao da je Srbija protekle dve decenije bila traumatizovana zemlja
i da se mora pronaći strategija da to prestane da bude. "Oduzimati joj deo
teritorije na kome je njen identitet i priznavati njegovu nezavisnost nije
najbolji izlaz", rekao je. |
| |
| |
|
|
N i EU - Ko vlada Kosovom? |
| |
Evropski diplomatski izvori su preneli su da nikakvo zvanično pismo s naznakom
problema za prenos ovlašćenja s UNMIK-a na misiju EU na Kosovu nije upućeno
visokom predstavniku EU Havijeru Solani od generalnog sekretara UN Ban-Ki
Muna.
Zvaničnici u Briselu su podsetili da je o razvoju na Kosovu juče sa Solanom
zvaničnik UN zadužen za mirovne operacije Žan-Mari Geno, duže razgovarao o
razvoju situacije na Kosovu, ali da nema potvrde da je Geno predao bilo
kakvo pismo Ban Ki-Muna Solani, niti da je to uručeno drugim putem.
 Geno
je novinarima u Briselu kratko rekao da će UNMIK ostati na Kosovu na temelju
rezolucije 1244, a da će o budućim odnosima Unmika i misije Evropske unije
odlučiti razvoja zbivanja na samom Kosovu.
Ključni činilac će za to biti u kojoj meri će se pospešiti stabilnost na
Kosovu i u regionu.
Agenciji Beta su, istovremeno, međunarodni diplomatski izvori pri sedištu UN
u Njujorku preneli da generalni sekretar UN Ban Ki-Mun izgleda nastoji da
uvaži različita mišljenja kakva među članicama Saveta bezbednosti UN postoje
oko pravnog utemeljenja misije koju je EU odlučila da uputi na Kosovo.
Ban Ki-Mun prvenstveno nastoji da očuva integritet UN i SBUN kao institucija,
pa je "prijemčiv" i na argumente koje mu podnose i one članice Saveta
bezbednosti UN koje smatraju da bez odluke tog saveta misija EU na Kosovu ne
može biti legalno razmeštena.
Ali, kako se to ističe, generalni sekretar UN takođe smatra da je presudno
kako će se razvijati situacija na Kosovu, hoće li biti više stabilnosti i
smirivanja situacije u regionu. |
| |
| |
|
|
A kako nam je svet? |
| |
Prelazak, kako se stručno kaže, na prve održive ekonomije, zaokuplja
preduzetnike, nevladine organizacije i sve veći broj vlada u svetu.
Ulaganje u takozvane "zelene" poslove, uz sve veću zabrinutost za očuvenje
životne sredine, glavna je tema ovogodišnje studije pod nazivom "Stanje
sveta u 2008" vašingtonskog Instituta za praćenje svetskih trendova.
Zagađenje prirodne sredine preti ekonomijama svih vrsta i veličina,
zaključak je stručnjaka.
 Zbog
toga će, prema rečima predsednika Instituta Kristofera Flavina, poslovni
vođi na svim nivoima - od ministara do privatnih preduzetnika - morati da se
prilagode i uvedu neke suštinske promene.
"To važi na lokalnom nivou, kao što je nestanak vode u nekoj oblasti, ali i
na globalnom, jer svetska ekonomija počinje da eksploatiše cele sisteme
prirodnih izvora od kojih zavisi."
Istraživanje pokazuje da problemi sa životnom sredinom, koji predstavljaju
rizik za ekonomiju, služe i kao inspiracija za nova poslovna ulaganja.
Navodi se da je 52 milijarde dolara, koliko je 2006. godine uloženo samo u
tehnologiju za proizvodnju čiste energije, za trećinu više nego prethodne.
Na osnovu preliminarnih podataka, suma je 2007. godine skočila na 66
milijardi dolara. Flavin je radiju Glas Amerike izjavio da su najznačajnije
investicije došle od malih, početničkih kompanija koje su spremne da preuzmu
rizik i uvedu široki izbor čiste tehnologije.
"Sa ukupno 86,6 milijardi u 2006. godini, to je treća po veličini privredna
oblast, posle informativne tehnologije i farmaceutske industrije, za
ulaganje kapitala."
Došlo je i do velikih promena u stavovima preko 20 velikih američkih
kompanija, koje su ujedno i najveći zagađivači. Naime, te su kompanije od
američkog Kongresa zatražile donošenje oštrih propisa o emisiji štetnih
gasova.
Predsednik Instituta smatra da globalni ekonomski kolaps može da se spreči
jedino ako vlade raznih zemalja i privatnici prestanu da ulažu u naftu, gas
i ugalj.
Nemačka i Japan su tokom protekle decenije usvojile propise koji podstiču
okretanje energiji Sunca. Obe zemlje danas dominiraju u toj industriji, koja
se razvija brže od bilo koje druge i zarađuje 10 milijardi dolara godišnje.
S druge strane, Kina će uskoro postati veći zagađivač vazduha od SAD, koje
su sada na prvom mestu u svetu. I dok kineske vlasti grozničavo rade na
uvođenju tehnologija za proizvodnju čiste energije, u isto vreme prave
planove za izgradnju 500 novih elektrana koje će raditi na ugalj.
Analitičari dovode u pitanje mogućnost Kine da napravi brz prelaz i obustavi
izgradnju prljavih elektrana. Šansa postoji, kažu oni, jedino ako SAD i
Evropa dodatno podrže Kinu na putu ka čistoj energiji.
Zaključak je da će biti potrebno mnogo promena u ekonomiji vezanih za
ekologiju i održivi razvoj, ali da će novi način poslovanja omogućiti
zemljama da nastave sa privrednom ekspanzijom i pri tom sačuvaju planetu. |
| |
| |
|
|
MI6 imao plan za ubistvo srpskog nacionaliste |
| |
Zvaničnik MI6, identifikovan kao "A", rekao je sudu da je zamislio ideju "navođen
humanizmom" kako bi pokušao da spreči još veće krvoproliće na Balkanu.
"Javila mi se misao da možda imamo odgovornost da istražimo da li bi trebalo
da imamo plan u slučaju da ova radikalna osoba, ovaj lider, dođe na vlast u
Srbiji", odnosno u tadašnjoj SRJ, rekao je A u istrazi.
On nije identifikovao metu, ali je negirao navode bivšeg člana te službe
Ričarda Tomlisona da je plan bio usmeren protiv bivšeg predsednika Srbije
Slobodana Miloševića.
Taj službenik MI6 je ocenio da bi to bilo "apsurdno", budući da je Milošević
u to vreme smatran središnjom figurom za diplomatske napore da se okončaju
ratovi na Balkanu.
 Istraga
o smrti princeze Dajane i njenog ljubavnika Dodija al-Fajeda u saobraćajnoj
nesreći 1997. godine ispituje navode Dodijevog oca Mohameda da su ih ubile
britanske bezbednosne službe.
Plan o ubistvu lidera na Balkanu relevantan je za saslušanje zato što se
postavlja pitanje da li bi MI6 ikada izvela ubistvo, što je na saslušanju
prošle nedelje emfatično negirao njen bivši šef Ričard Dirlov.
Službenik MI6, koji je naveo da je obučavan u službi tokom Hladnog rata,
rekao je: "Iznenada sam suočen sa situacijom gde se bavimo krvavim
građanskim ratom u središtu Evrope, gde je ubijeno desetine hiljada nevinih
ljudi".
U to vreme postojala je zabrinutost da bi Milošević mogao biti svrgnut i da
bi ga mogao zameniti nacionalistički ekstremista, što bi vodilo još većem
etničkom čišćenju i većem broju smrti, objasnio je A.
Prema nacrtu plana, trebalo je da se iskoriste ili disidenti u Jugoslaviji
ili britanske "vojne opcije", naveo je A, odbijajući, međutim, da iznese
više detalja.
Prema njegovim rečima, on je tu ideju izneo u kratkom razgovoru sa jednim od
šefova MI6 i tada mu je rečeno da je "stavi na papir".
Kada je predlog otkucan, jedan od nadređenih mu je rekao da je predlog
izazvao komešanje i da je "izdato naređenje da se uništi dokument".
Istražioci u Velikoj Britaniji i Francuskoj su zaključili da su Dodi i
Dajana poginuli u saobraćajnoj nesreći dok su pokušavali da pobegnu od
fotografa, kao i da je njihov vozač Henri Pol, koji je takođe poginuo, bio
pijan.
Mohamed al-Fajed je izneo optužbu da su oni ubijeni po naređenju princa
Filipa, muža kraljice Elizabete, zato što kraljevska porodica nije mogla da
prihvati da bi Dajana mogla da se uda za Dodija, egipatskog muslimana. |
| |
| |
|
| |
|
|
