|
|
Broj 1143, 29. februar 2008.
| Odluku o Kosovu donećemo kada za to dođe
vreme |
| |
Mandatar za sastav nove crnogorske vlade Milo Đukanović izjavio je juče da će
Crna Gora odluku o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova doneti "kada
za to dođe vreme".
"Pratićemo dalji razvoj događaja i kada za to dođe vreme, donećemo odluku
pre svega poštujući državne interese Crne Gore", rekao je Đukanović u
Skupštini, u ekspozeu, pre poslaničke rasprave o programu njegove vlade i
glasanja o njegovom izboru za premijera.
 Đukanović
je kazao da se Crna Gora zalagala za "dogovorno rešenje" Beograda i Prištine
o statusu Kosova, s uverenjem da je ono bilo "najbolje".
"Pozicija Crne Gore u odnosu na kosovski proces poznata je svima, i na
domaćoj i na međunarodnoj sceni. Mi smo preferirali dogovor Beograda i
Prištine, uz posredovanje međunarodne zajednice, ničim ne prejudicirajući
ishod pregovora", rekao je Đukanović.
Crna Gora će, prema Đukanoviću, "shodno takvom pristupu pratiti dalji razvoj
događaja, uvažavajući pre svega potrebu učvršćivanja unutrašnje stabilnosti
Crne Gore i njenu posvećenost izgradnji najboljih mogućih odnosa sa Srbijom,
kao i sa Kosovom, i sa svim susedima i državama regiona".
Na toj osnovi, najavio je crnogorski mandatar, biće i doneta odluka u vezi
sa statusom Kosova.
Mandatar je građane Crne Gore pozvao da se pripreme za "novi veliki iskorak"
u razvoju, za "investicioni bum i ekspanziju" ekonomije.
"Moramo biti spremni na novi veliki iskorak, ne manji od onog kada smo
ostvarili nezavisnost države", rekao je Đukanović.
Mandatar je saopštio da će zadržati dosadašnji sastav vlade, a za dva ranije
upražnjena ministarska mesta predložio je pozorišnog reditelja Branislava
Mićunovića za resor kulture, sporta i medija i univerzitetskog profesora
Sretena Škuletića za ministra prosvete i nauke.
U vreme dok je Đukanović čitao svoj ekspoze, u skupštinskim klupama nije
bilo poslanika opozicije, osim Pokreta za promene.
Đukanović je ponovo dobio mandat za sastav crnogorske vlade, jer je
dosadašnji premijer Željko Šturanović, iz zdravstvenih razloga, podneo
ostavku.
Glasanje o izboru Đukanovića za premijera najavljeno je za danas. |
| |
| |
|
| |
| U aprilu potpisivanje sporazuma o
stabilizaciji |
| |
Evropski komesar Oli Ren je juče izjavio u Briselu da je "realna mogućnost" da
u aprilu bude potpisan sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)
EU-Bosna i Hercegovina, u očekivanju da prvenstveno u parlamentu BiH bude
usvojen zakon o policijskoj reformi.
 Ren
(na slici desno) je, posle susreta s čelnicima ključnih političkih
stranaka i vlasti BiH, juče i danas u Briselu, podvukao da je uočio volju
svih lidera BiH da se učini novi korak u pridruživanju zemlje Evropi.
SSP je, po rečima evropskog komesara, korak koji vodi dobijanju statusa
kandidata za članstvo u EU, čim se prethodno ispune svi nužni uslovi.
Član predsedništva BiH iz Republike Srpske, Nebojša Radmanović, je istakao
da postoji konsenzus u celoj BiH za evroatlantske integracije zemlje.
Dodao je da su u Evropskoj komisiji spremni za potpisivanje SSP i da će
idućih dana u parlamentu BiH biti usvojene za to nužne mere.
Radmanović je izneo zamerku na to što je juče Savet za primenu mira u BiH
potvrdio da funkcija visokog predstavnika EU i međunarodnog predstavnika za
Bosnu ostaje na snazi na neodređen rok.
"Razočaravajuće je", po rečima Radmanovića da, kad vlasti BiH preuzimaju
odgovornost za ugrađivanje zemlje u EU, iznad njih i dalje iznad
demokratskih institucija BiH ostaje međunarodni funkcioner sa višim
ovlašćenjima.
Na pitanje novinara da li je na skupu u Briselu bilo reči o jednostranom
proglašenju nezavisnosti Kosova i stavu BiH prema tome, Radmanović je
odgovorio da je pre tog čina u Prištini problem Kosova smatran unutrašnjim
pitanjem Srbije. Ali, naglasio je, dosad se institucije BiH nisu time bavile,
što će jednom u budućnosti biti slučaj.
Radmanović je naglasio da je jedino savršeno jasno da je jedan deo Bosne i
Hercegovine protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Član predsedništva BiH Haris Silajdžić je ocenio da je to "pobeda BiH", jer
je u interesu svih u Bosni i regionu, "uključujući Srbije", da se uključe u
Evropsku uniju.
Silajdžić je primetio da "smo, nažalost, u prošlosti zbog ranijeg režima u
Beogradu imali mnogo poraza, ali sad režim u Beogradu ima priliku da popravi
situaciju i da svi idemo dalje u EU".
On je ocenio da je ranije BiH bila zapostavljena u odnosu na Srbiju, i da se
on požalio ranije u pismu predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu.
Bošnjački član predsedništva BiH je dodao da Bosna može dati nešto Evropi, a
to je "pluralizam i multietničnost". |
| |
| |
|
| |
| U Medačkom džepu zatekli smo leševe |
| |
Bivši pripadnik civilne policije UN, koji je saslušan kao svedok u nastavku
suđenja generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu, izjavio je da su nakon
povlačenja Hrvatske vojske s prostora Medačkog džepa zatekli leševe,
spaljena sela i pobijenu stoku.
Stiv Marišink je pred sudskim većem Županijskog suda u Zagrebu izjavio da su
sve zgrade bile razorene, da su neke još gorele, a da civilna policija UN
nije pronašla žive ljude.
 "Razaranja
su bila sveža, a nad područjem se osećao miris smrti", dodao je svedok,
prisećajući se trenutka kada je u prostor Medačkog džepa, koji su napustile
snage HV-a, ušla civilna policija UN.
Rekao je da je u kokošinjcu u selu Čitluk video zapaljena tela dve žene,
kojima su lica bila neprepoznatljiva, a tela gotovo sasvim izgorela, kao i
da je na njihovim lobanjama primetio rupe iz kojih su izlazili crvi.
Zaključio je da su žene ubijene dan ili dva pre njihovog dolaska, i da su
tela zapaljena naknadno. Dodao je i da je na terenu zatekao leševe ubijenih
vojnika, od kojih je jednome bilo odsečeno uvo.
U višesatnom saslušanju, Marišnik koji je bio raspoređen u tim civilne
policije za pretraživanje terena, opisao je i susret s grupom hrvatskih
vojnika koji su, kako je rekao, izgledali drugačije od ostalih neurednih i
prljavih vojnika.
"Bili su uredno odeveni, a mislim da su imali jurišne puške 'Hekler i Koh'.
Kada sam im prišao, na ramenu su imali oznaku žute munje i pisalo je da su
policija. Izgledalo je kao da kontrolišu šta mi radimo. Samo su nas gledali,
ali zbog njihovog izgleda ja sam se naježio, mogu čak reći da sam se i bojao",
ispričao je Marišink.
Na suđenju su prikazane i fotografije koje je svedok snimio u Medačkom džepu,
a koje je zajedno s izveštajem o žrtvama i uništenim selima predao
Ujedinjenim nacijama.
U prvom postupku koji je Haški sud prepustio hrvatskom pravosuđu, generali
Ademi i Norac se po komandnoj odgovornosti terete za zločine nad civilima i
ratnim zarobljenicima u akciji oslobađanja dela ličkog ratišta poznatog kao
područje Medačkog džepa.
U toj akciji u septembru 1993. godine, prema tvrdnjama tužilaštva, došlo je
do uništavanja srpskih sela i brojnih ubistava i progona lokalnog srpskog
stanovništva. |
| |
| |
|
| |
| Vujanović ima velike šanse da pobedi u prvom
krugu |
| |
Kandidat crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i aktuelni
predsednik Crne Gore Filip Vujanović "ima velike šanse" da pobedi u prvom
krugu predsedničkih izbora 6. aprila, pokazalo je istraživanje podgoričkog
Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Kada bi se predsednički izbori u Crnoj Gori održali danas, Vujanović bi
dobio podršku 49,7 odsto birača, što je "jako blizu pobede u prvom krugu",
rezultati su februarskog istraživanja koji su danas objavljeni.
Istraživanje je sprovedeno do 15. do 20. februara, u devet crnogorskih
opština na uzorku od 981 ispitanika.
 Za
kandidata opozicionog Pokreta za promene (PZP) Nebojšu Medojevića glasalo bi
21,2 odsto birača, za lidera Srpske liste Andriju Mandića 14,8, a podršku
predsedniku Socijalističke narodne partije Srđanu Miliću ukazalo bi 9,9
odsto glasača.
Na izbore bi izašlo 71,7 odsto građana s pravom glasa.
Analitičar CEDEM -a Miloš Bešić je ocenio da je Vujanović "na početku
kampanje u velikoj prednosti", ali da je tu prednost "nemoguće sustići".
"Vujanović je blizu pobede u prvom krugu i teško je očekivati neizvesnu
predsedničku trku", kazao je Bešić.
Po njegovim rečima, ukoliko bi došlo do drugog kruga izbora, ubedljivu
pobedu bi ostvario Vujanović, s 63,2 odsto podrške birača, dok bi njegov
naverovatniji protivkandidat bio Nebojša Medojević za koga bi glasalo 36,8
odsto birača.
Istraživanje je pokazalo da je od stranaka i dalje najpopularnija
Demokratska partija socijalista (DPS) za koju bi u ovom trenutku glasalo
44,5 odsto opredeljenih glasača, što je za oko procenat više u odnosu na
septembarsko istraživanje.
Blagi pad popularnosti zabeležio je Pokret za promene (PZP) za koga bi
glasalo oko 18 odsto glasača, dok je porasla popularnost opozicione
Socijalističke narodne partije (SNP), s sedam procenata u septembru, na 9,7
odsto u februaru.
Veliki broj građana 72,8 odsto njih, i dalje podržava članstvo u Evropskoj
uniji, ali raste broj protivnika učlanjenja u NATO.
Protiv članstva u Severnoatlantskom savezu je preko 44 odsto birača, dok je
u junu 2006. godine procenat protivnika članstva u tu organizaciju bio 28,5.
Građani Crne Gore, njih 22,8 odsto smatraju da zvanična Podgorica u spoljnoj
politici treba u potpunosti da se oslanja na Srbiju, a slede Evropska unija
s 22,6, Rusija s 16,2 i SAD sa 6,5 odsto.
Oko 39 odsto ispitanika smatra da je pitanje Kosova "jako značajno" za Crnu
Goru, 28 odsto njih je procenilo da je to pitanje "donekle važno", dok 11
odsto ocenjuje da ono nema značaja.
Od institucija su najkorupmiranije i dalje carina, sudstvo, zdravstvo i
tužilaštvo, percepcija je građana. |
| |
| |
|
| |
| Sačuvati unutrašnju stabilnost |
| |
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da nema nikakvih pritisaka sa
strane kada je reč o priznavanju nezavisnosti Kosova i naglasio da se sada
mora sačuvati unutrašnja stabilnost čuvajući stabilnost odnosa Srba i
Albanaca u Crnoj Gori.
"Moramo sačuvati dobre odnose sa Beogradom i Prištinom, ali i voditi računa
i o našim integracionim ambicijama. Uvažavajući sve ove dimenzije, mudro i
strpljivo ćemo saopštiti svoj stav", kazao je Vujanović za Radio Budva.
On je dodao da se po tom pitanju ne treba ishitreno izjašnjavati.
Povodom ekspozea mandatara u parlamentu, Vujanović je rekao da Milo
Đukanovića u svom ekspozeu daje mogućnost za valorizaciju svih vrednosti
Crne Gore koje su integracione sa nastavkom sjajnog investicionog ciklusa
bez kojeg nema razvoja Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
| Neprihvatljiva nezavisnost Kosova |
| |
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić i ruski ambasador
u BiH Konstantin Šuvalov ponovili su u Banjaluci da je jednostrano
proglašenje nezavisnosti Kosova neprihvatljivo.
Radojičić je novinarima rekao da BiH ne može priznati Kosovo kao nezavisnu
državu, dodajući da je ruskog ambasadora upoznao s nedavnim protestima u RS
održanim povodom secesije Kosova.Predsednik parlamenta je izrazio žaljenje
što je posle protestnog skupa došlo do incidenata, u kojima su neke od meta
bila i diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Radojičić je ocenio i da je nedavno usvojena skupštinska rezolucija o
neprihvatanju nezavnosti Kosova i opredeljenju RS izazvala prenaglašene
reakcije dela međunarodne zajednice.
Ambasador Ruske Federacije u BiH Konstantin Šuvalov rekao je da je
jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje te nezavisnosti "kršenje
međunarodnog prava, a ne stvaranje novog prava".On je istakao da je uloga
Rusije da stane u zaštitu međunarodnog prava, dodajući da je međunarodno
pravo u BiH predstavljeno Dejtonskim sporazumom.
Prema njegovim rečima, poštovanje Dejtonskog sporazuma naglašeno je i u
deklaraciji Saveta za implementaciju mira.
"U tom dokumentu potvrđen je stav da treba nastaviti rad na tranziciji i
predaji ovlašćenja političarima BiH. To se mora desiti u najskorije vreme",
istakao je Šuvalov.
Ruski ambasador je kazao i da "jednostrano proglašenje nezavnosti Kosova
nije stavilo pravo na samoopređeljenje do otcepljenja na dnevni red
međunarodnog prava". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
