SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2008
NA SVIM NASIM MESTIMA
 

 
SA NASLOVNE STRANE

Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost

Gordana Stajic - Svetlana Litvinjenko
Jelena Pucilowski
Tino Brelak Mortgage
Dusan Dragojevic Takse
Ivana Obradovic
Beograd rent
Frizer Bissa

Casovi_matematike_kompjutera  
SALSA  
Beograed Money Transfer

 Broj 1144, 7. mart 2008.

Ne donosite nikakvu odluku pre UN!
 
Kanadski Srbi nastavili su prošlog vikenda da mirno protestvuju protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, s namerom da kanadskoj vladi i javnosti skrenu pažnju na kršenje rezolucije UN i drugih zakona međunarodnog prava i apeluju da Kanada ne prizna Kosovo.

Uprkos oštroj zimi - hladnom vremenu i snežnim padavinama u nekim gradovima - protesti su održani u prestonici Otavi, Torontu, Vinipegu, Kalgariju i Edmontonu.


Kosovo će doći u Parlament

Srpska zajednica u Torontu organizovala je protest ispred parlamenta Ontarija na kojem je pristustvovalo preko hiljadu ljudi. Govore su održali Skot Tejlor, bivši kanadski vojnik UN i urednik stručnog časopisa posvećenog kanadskoj vojsci, a ujedno i poznati borac za širenje istine o stradanjima Srba u Hrvatskoj.

Svoj stav na ovom skupu izneo je i poslanik u parlamentu Kanade iz Liberalne partije Džim Kargianis, koji je rekao da Kanada treba dobro da preispita svoj odnos prema ovoj temi i to da zemlja čiji je on poslanik ne bi trebala da učini ništa po ovom pitanju pre nego što o tome daju svoj konačni sud Ujedinjene Nacije.

Skup je pozdravio i politički aktivista Dejvid Orčard. Na engleskom i srpskom jeziku program su vodili Jovan Filipović i Goran Bojović, a govorili su i studenti Bojan Ratković i Marko Pavlović.

Vrlo zanimljivo je bilo da se poslušaju govori Ron Banerdžija, predstavnika za odnose sa javnošću Hindu konferenije Kanade, koja zastupa organizaciju od 700 hiljada članova koji su u Indiji takođe ugroženi od islamskih milatarista. Na skupu je pročitano pismo Jevrejske narodne odbrane (Jenjish Defense League) u kome se, sa odličnim poznavanjem teme, traži od izraelskog parlamenta i vlade da ne prizna jednostranu secesiju Kosova od Srbije.

Skup je otvoren molitvom sveštenika SPC protojereja Prvoslava Purića, Milovana Sredojevića i Vojislava Pavlovića, a đakon Ivan Radović je pročitao pismo vladike Artemija sa Kosova sa posebnom porukom svima nama u rasejanju povodom Kosova i Metohije. Sveštenik pravoslavne crkve Etiopije takođe je pozdravio skup i uputio posebnu poruku srpskom pravoslavnom narodu KiM da istraje u zaštiti hrišćanstva u tom delu Balkana i Evrope. Velika povorka je potom otišla do američkog konzulata i još jednom, paljenjem sveća, podsetila Sjedinjene Američke Države na žrtve na strani srpskog naroda koje su prouzrokovali sledbenici njihove politike na Kosovu i Metohiji.

U Torontu se očekuje da će tokom naredne nedelje biti organizovan jedan naučni skup sa eminentnim učesnicima posvećen kanadskom stavu povodom ovog presedana u modernoj istoriji – jednostranoj secesiji i priznavanju jedne teritorije bez odobrenja UN.
 

Kanada treba da bude oprezna…

Pred federalnim parlamentom u Otavi proteste je organizovalo otavsko Društvo za zaštitu srpske baštine zajedno sa Udruženjem studenata pravnih nauka srpskog porekla i otavskom srpskom zajednicom.

Prošlog vikenda kanadski Srbi i pojedini Kanađani drugih nacionalnosti koji im pružaju podršku demonstrirali su u Torontu, Montrealu i Vankuveru.

Kanadski Srbi takođe potpisuju elektronsku-internet peticiju protiv nezavisnosti Kosova i upućuju pisma članovima federalnog parlamenta i pojedinim članovima vlade uključujući i premijera, što je posebno važno u ovo doba kanadskog “većanja” o tome kakvu će odluku doneti i da li će je uopšte doneti.

Manjinska vlada lidera Progresivno-konzervativne partije Stivena Harpera još uvek se nije izjasnila o (ne)priznavanju Kosova. Osim jedine izjave da se "slučaj razmatra" o toj važnoj odluci nema novih javnih nagoveštaja.

Lideri sve tri opozicione partije: Liberalne, Kvebečkog (separatističkog) bloka i Nove demokratske partije otvoreno su pozvali premijera da ubrzo prizna nezavisno Kosovo.

Bivši dugogodišnji (1993-2003) kanadski premijer Žan Kretjen je, međutim, upozorio da bi "Kanada trebalo da bude oprezna razmatrajući priznavanje nezavisnosti Kosova ... jer i u Kanadi ima onih koji žele da se od nje odvoje".

Predsednik Srbije Boris Tadić poslao je pismo kanadskoj generalnoj guvernerki Mišel Žan sa zahtevom da Kanada ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Posle više intervjua i izjava za najpoznatije kanadske elektronske i štampane medije uključujući anglofone i frankofone kanale, državne televiziju Si Bi Si (CBC), najveću privatnu TV-mrežu Si Ti Vi (CTV) Ambasador Srbije, dr Dušan T. Bataković, slika desno, održao je sinoć zapaženo predavanje na Univerzitetu Otava o Kosovu i Metohiji pod naslovom: "Kosovo: Serbia's troublesome province", u organizaciji Centra za slavistiku (profesori A. Donskova i A. Švarc), .

U prisustvu stotinak slušalaca, koji su osim profesora, studenata i predstavnika srpske i albanske zajednice uključivali i desetak predstavnika diplomatskog kora i kanadskog establišmenta, Bataković je ubedljivo izneo istorijsku, pravu i političku argumentaciju koja nedvosmisleno ukazuje na suverena  prava Srbije da poništi svaku ilegalnu secesiju jednog dela svoje teritorije. Bataković je posebno naglasio izuzetno negativan saldo u zaštiti ljudskih, građanskih i vlasničkih prava Srba, kao i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohije, a potom ubedljivo odgovarao na brojna, često agresivna pitanja albanskih posetilaca.

Ambasador Bataković je naročito istakao da, uz pomoć svojih partnera u svetu, od Rusije i Kine, do Indije, Brazila, Indonezije i Južne Afrike, Srbija neće prihvatiti politiku svršenog čina i da će koristiti sva pravna i diplomatska sredstva da pitanje statusa  Kosova i Metohije vrati na kolosek pregovora pod nadzorom Ujedinjenih nacija. Borba za Kosovo nije, kako mnogi smatraju  gotova, poručio je ambasador Bataković, ona tek počinje.

U kratkom prikazu kanadskog pogleda  na kosovsko pitanje, Bataković je ukazao da, poput Clarity Acta, i u Srbiji i u međunarodnoj zajednici postoje desetine ustava (Srbije i Jugoslavije), kao i validnih akata iz UN i međunarodnog prava (Povelja UN, Završni Helsinški akt, Rezolucija 1244) koji, u raznim epohama, svi odreda,  nesporno definišu Kosovo kao sastavni, neodvojivi deo  Srbije.  

 
M.N., D.Ć.  
Vlada opstaje dok se poštuje svih pet principa
 
Na konferenciji za novinare, Tadić je rekao da predložena rezolucija nije u funkciji očuvanja integriteta Srbije već da za cilj ima prekid procesa evropskih integracija i da, kao takva, predstavlja kršenje principa na kojima je vlada formirana.

Tadić je, međutim, rekao da je važan krajnji rezultat, odnosno politika koju će sprovoditi Vlada Srbije.

"Demokratska stranka neće da obara vladu jer je, zbog situacije na Kosovu i Metohiji i ekonomskih prilika, potrebna puna stabilnost svih institucija", rekao je Tadić i poručio da ako neka stranka želi da vlada padne treba da za to preuzme odgovornost.

Dodao je da bi smena predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića značila pad vlade i formiranje nove skupštinske većine.

On je izjavio da se Kosovo i Metohija ne brani rezolucijama već nastavkom evropskih integracija što podrazumeva ekonomsko jačanje Srbije i stabilnost. Predsednik je pozvao političke partije da povuku iz procedure predlog rezolucije koji je predložila Srpska radikalna stranka i da "se prestane sa lažnim patriotizmom".

Tadić je rekao da bi on, kada bi to bilo ponuđeno, još danas potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, jer taj tekst podrazumeva ekonomsku stabilizaciju, ali i predviđa poštovanje rezolucije 1244 SB UN, koja Kosovo definiše kao sastavni deo Srbije.

Dodao je da po Bečkoj konvenciji on, kao predsednik, ima pravo da potpiše sporazum sa Evropskom unijom.

"Srbija koja ne ide ka EU osiromašuje, ima više nezaposlenih i manji budžet... Takva Srbija nema kapacitet za odbranu Kosova i Metohije", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije se usprotivio eventualnom referendumu na kojem bi se građani izjašnjavali o evrointegracijama sa ili bez Kosova, navodeći da je nedopustivo relativizovanje pitanje integriteta države Srbije.

Tadić je ocenio da je nemoguće postavljati zahtev Evropskoj uniji da se izjasni u kakvim granicama priznaje Srbiju jer se EU, kako je kazao, ne bavi time, već ostavlja svakoj svojoj članici pojedinačno da o tome odluči.

Ogromna većina građana Srbije je na nedavnim predsedničkim izborima dala legitimitet politici koja se zalaže za nastavak integracija i očuvanje Kosova i Metohije, ukazao je Tadić i istakao da nikada od toga neće odustati.

Predsednik je rekao da bi Srbija, kada postane članice EU, mogla da onemogući integraciju "lažne države Kosovo" u uniju.

Tadić je pozvao sve političare u Srbiji da ne donose brzoplete i kratkoročne odluke, već da se pažljivo osmisli plan kako Srbija treba da izgleda u budućnosti.

"Pozivam da ne srljamo jer smo upravo zbog takve politike 90-ih godina ekonomski osiromašili a naši sunarodnici iz drugih republika više ne žive u svojim kućama. Politika parola iza kojih slede politički i ekonomski rizici ne ide u prilog Srbiji i njenim interesima, jačanju ekonomije, kulture i identiteta", rekao je on.

Predsednik Srbije je rekao da šef misije EU na Kosovu Piter Fejt boravi nelegalno i da ne može da daje instrukcije i naloge građanima, da ne sme da ugrožava integritet Srbije i da za sve odluke i dalje treba da bude nadležna Savet bezbednosti UN.

On je rekao da su izjave Fejta "apsolutno neprihvatljive" i da im se suprotstavlja, kao i da ne prihvata nikakve ucene ni iz EU ni iz Srbije.

Upitan da li će odluka Slovenije da prizna Kosovo poremetiti odnose dve zemlje, Tadić je potvrdio da će se to desiti i da je razočaran diskusijom koja se o tom pitanju vodila u tamošnjem parlamentu.

Hrvatskoj je sugerisao da ne prizna nezavisnost Kosova, navodeći da nije ispunila sve pretpostavke za prijem u EU. Dodao je da sa tom zemljom ali i sa svim ostalim u regionu želji najbolje moguće odnose.

Upozorio je da će svaka odluka o eventualnom priznanju Kosova imati duboke političke i ekonomske posledice i pozvao sve zemlje u regionu da dobro razmisle o tom pitanju.
 
   
Bil Gejts pao na treće mesto
 
Voren Bafet, američki investitor i šef kompanije "Berkšir hetevej", pretekao je svog prijatelja, osnivača "Majkrosofta" Bila Gejtsa na vrhu liste najbogatijih ljudi sveta, objavio je časopis "Forbs".

Bafetovo bogatstvo "Forbs" je procenio na 62 milijarde dolara u svojoj godišnjoj rang listi najbogatijih ljudi sveta.

Na drugo mesto probio se meksički tajkun u oblasti telekomunikacija Karlos Slim, sa imovinom procenjenom na 60 milijardi dolara, potisnuvši na treće mesto Gejtsa, koji je trinaest godina važio za najimućnijeg čoveka.

Gejtsovo bogatstvo ove godine je procenjeno na 58 milijardi dolara.

Bafetov uspon na prvo mesto liste, prema oceni "Forbsa", posebno zanimljivim čini okolnost da je usledio u vreme snažnih finansijskih previranja i nakon što je milijarder počeo redovno da izdvaja deo svog imanja za humanitarne svrhe.

"Iako svake godine daje deo svog bogatstva, kapital Berkšir heteveja, koji je izvor Bafetovog blagostanja, raste vrlo brzo," kaže časopis uz naznaku da se Bafetovo bogatstvo samo prošle godine uvećalo za 10 milijardi dolara.

Bafet je u junu 2006. godine najavio da će u dobrotvorne svrhe dati 85 odsto svoje imovine, namenivši je Fondaciji Bila i Melinde Gejts i još četiri porodične humanitarne fonadacije.

Gejts je član odbora direktora kompanije "Berkšir hetevej" i dugogodišnji je partner za bridž Vorena Bafeta.

Časopis "Forbs" procenio je da je ukupno bogatstvo 1.125 svetskih milijardera dostiglo fantastični iznos od 4.400 milijardi dolara. Od toga, 469 američkih milijardera zajedno poseduju 1.600 milijardi, a 656 milijardera širom sveta raspolažu bogatstvom od 2.800 milijardi dolara.

Po broju milijardera, na drugom mestu je Rusija sa 87, a Moskva je postala milijarderski svetski centar, sa većim brojem najbogatijih ljudi od Njujorka.

Najmlađi bogataš u tom klubu je dvadesettrogodišnji Mark Cukerberg osnivač vebsajta Fejsbuk, čije bogatstvo "Forbs" procenjuje na 1,5 milijardu dolara.
 
   
Konzervativci ponudili novac za glas
 
Knjiga Toma Zitarika Kao stena: Priča Čaka Kadmena, i pre svog objavljivanja podigla je veliku prašinu. U knjizi je, naime, navedeno da je Stiven Harper znao da su dva predstavnika Konzervativne stranke ponudila novac nezavisnom poslaniku Čaku Kadmenu kao nadoknadu za njegov glas za obaranje manjinske liberalne vlade, maja 2005. godine.

Taj podatak je iznet na osnovu intervjua napravljenog septembra 2005. godine sa Harperom, tadašnjim liderom opozicije. Harper pobija navode iz knjige, a RCMP je potvrdila da proučavaju optužbe liberala da se radi o krivičnom delu.

Nezavisni poslanik Čak Kadmen je na svojoj samrtnoj postelji priznao ćerki Džodi, nedugo posle glasanja o budžetu 2005. godine, da su mu konzervativci nudili polisu osiguranja na milion dolara samo da glasa protiv budžeta koji je predložila liberalna vlada. Isto je Zitariku ispričala i udovica Dona Kadmen, napominjući da je njen suprug bio uvređen ponudom. Poslanik Kadmen, koji je umro od raka kože šest nedelja posle glasanja o budžetu, postao je nezavisan poslanik zato što 2004. godine nije dobio konzervativnu nominaciju.

Eksperti iz osiguravajućih kompanija rekli su da je neuobičajeno i gotovo nemoguće da smrtno obolela osoba dobije polisu osiguranja na milion dolara, pošto bi cena takve polise bila mnogo viša i samim tim neisplativa.

U jednom trenutku su se dešavanja oko afere Kadmen tako uskovitlala da su navela liberale da otvoreno razmišljaju promeni strategije i o prolećnim izborima kao o novoj ideji koja se nameće. I ispitivanja javnog mnjenja su pokazala na kratko da je podrška konzervativcima opala, ali su je brzo povratili i izjednačili se sa liberalima.

Premijer Stiven Harper ozbiljan je u nameri da podigne tužbu protiv lidera Stefana Diona i Liberalne stranke zbog optužbi koje su uputili na račun konzervativaca u vezi sa slučajem Kadmen, dok su liberali zatražili pokretanje krivične istrage kojom bi se potvrdilo da su konzervativci, predvođeni Harperom, tada opozicionim liderom, maja 2005. godine ponudili finansijsku nadoknadu Kadmenu ako svojim glasom ne pruži podršku liberalnoj vladi.

Premijer Stiven Harper je u parlamentarnom terminu za pitanja i odgovore rekao da je lider liberala Stefan Dion napravio najveću grešku u svojoj političkoj karijeri kada je doveo u vezu Harpera sa aferom o podmićivanju nezavisnog poslanika Kadmena. Konzervativci su odbacili mogućnost da su Kadmenu ponudili bilo šta drugo sem pomoći oko njegove predizborne kampanje, ukoliko bi se ponovo vratio u Konzervativnu stranku.

U saopštenju datom u ponedeljak, liberali su rekli da se ni Dion niti bilo koji drugi član stranke neće izviniti zbog upućenih optužbi na računa konzervativaca.

Udovica Čaka Kadmena, Dona naglasila je da joj je sam Harper rekao da ne zna ništa o ponudi koja je bila upućena njenom suprugu. Ona je u cirkularnom e-mejlu optužila da je čitava afera izbila zbog 'indiskrecije nekoliko pojedinaca, čiji identitet pokojni Čak nikada nije otkrio'.

Kadmenova ćerka Džodi, apeluje na majku da napusti Konzervativnu stranku i da na izborima bude nezavisan kandidat. Ona kaže da je izuzetno ponosna što njen otac nije prihvatio ponudu, a kao razlog za dosadašnje ćutanje o tome, ona je navela očevu molbu upućenu njoj da to ostane u poverenju.

Kadmen je bio poznat i cenjen po svom poštenju i principijelnosti i ističe se da nije bilo te cifre koja bi njega naterala da reaguje drugačije nego što je uradio maja 2005. godine. Napominje se da je, bez obzira na to što je tih dana sa njim razgovarao i premijer Pol Martin, Kadmen glasao onako kako su od njega tražili birači iz njegove izborne jedinice, a to je da ne bude izbora.
 
   
Sreća je nasledna
 
Sreća se ne može kupiti, ali se može naslediti, tvrde britanski i australijski naučnici.

Istraživanje sprovedeno nad 1.000 parova identičnih i dvojajčanih blizanaca pokazalo je da geni određuju polovinu ličnih karakteristika koje ljude čine srećnima, dok su za ostatak ljudske dobrobiti zaslužni faktori kakvi su veze, zdravlje i karijera.

"Ustanovili smo da je oko polovina stvari koje jedne čine srećnijima od drugih pitanje genetike. To je zaista iznenađujuće", kazao je istraživač Univerziteta u Edinburgu i vođa istraživanja Tim Bejts .

Učesnici u istraživanju - stari od 25 do 75 godina - odgovarali su na seriju pitanja o svojoj ličnosti, odnosno o tome koliko su u životu zabrinuti, a koliko zadovoljni.

Imajući u vidu da identični blizanci dele iste gene, a dvojajčani ne, naučnici su identifikovali zajedničke gene koji su zaslužni za određene osobine i ljude čine predodređenima za sreću.

Osobe koje su komunikativne, stabilne, vredne i savesne češće su i srećnije, navode naučnici u listu "Sajkolodžikal sajens" .

"Ova studija nam je pokazala da identični blizanci u jednoj porodici imaju veoma sličnu ličnost i život, a suprotno njima, dvojajčani blizanci liče samo u pola osobina. To znači da geni imaju presudnu ulogu", naveo je Bejts.

Nalazi njegovog istraživanja nude značajna saznanja naučnicima koji istražuju depresiju i faktore koji različite ljude čine srećnima, odnosno nesrećnima, dodao je.
 
   
Terzić me je ucenjivao!
 
Jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena Siniša Mihajlović tvrdi da je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić ucenom pokušao da ga ućutka, ali da u tome nije uspeo! Pomoćni trener Intera, koji je pre nekoliko meseci u više navrata optužio Terzića da uzima procenat od prodaje pojedinih igrača, u intervjuu za Pres kaže da je prestao da priča o mahinacijama prvog čoveka FSS-a, ne zbog ucene, već zato što nije hteo više da se ponavlja.

- Krenuo je na moju familiju, pričao je da će, kao, nešto da im pokaže, međutim, ja nisam imao razloga da se plašim jer sam čist pred svima. To samo dokazuje kakav je on čovek! Ja sam pre nekoliko meseci rekao šta sam imao, to su preneli svi mediji, i nisam više želeo da ponavljam istu priču. A to da se je bojim Terzića i da sam zbog toga ućutao, potpuna je glupost. Čist sam i nemam čega da se plašim.

Policija je saopštila da traga za Terzićem zbog utaje novca od transfera jednog igrača. Da li vas je to iznenadilo?

- Iznenadila me je samo činjenica da se to nije ranije dogodilo. Pravda je spora, ali na kraju sve dođe na naplatu. Akcija države je veoma dobra i sada je najbitnije da se situacija u srpskom fudbalu raščisti. Na rukovodeća mesta trebalo bi da dođu ljudi kojima cilj neće biti da kradu, već da rade na unapređenju našeg fudbala. Nažalost, dok su ljudi poput Terzića u vrhu naše fudbalske organizacije, to neće biti moguće.

Vi ste jedan od retkih koji su javno optužili Terzića za mahinacije. Zbog čega ste to uradili?

- Jednostavno, imao sam podatke o tome da on "gura" neke igrače u reprezentaciju kako bi kasnije uzeo procenat od njihove prodaje. Verovatno je bilo još ljudi koji bi mogli da kažu o Terziću ono što sam ja govorio, ali iz nekih razloga, oni to nisu hteli. Ja, međutim, imam posao, nezavisan sam i sve što imam, pošteno sam zaradio. Zbog toga sam u situaciji da kažem ono što mislim.

Da li je vaš sukob sa Terzićem u vezi sa činjenicom da se on usprotivio ideji da vi preuzmete mesto selektora Srbije?

- Kada je krenula priča o mogućnosti da postanem selektor, odmah sam rekao da sa Terzićem ne mogu da sarađujem. Na šta bi ličilo da sam postao selektor, pa da sam onda počeo da pričam o onome što znam o Terziću? Nisam hteo da mi ne neko kaže: "šta si dosad čekao?".

Kako bi, prema vašem mišljenju, trebalo da reaguje FSS na pokretanje policijske potrage za Terzićem?

- Posle svega ovoga, Zvezdan Terzić ni slučajno ne bi smeo da ostane na mestu predsednika FSS-a! Ukoliko se to ipak desi, bila bi to neviđena bruka za naš fudbal. Ko će biti predsednik, umesto njega, nije moja stvar. O tome bi trebalo da odluče ljudi u FSS-u.
 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"