|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1145, 14. mart 2008.
| Tadić raspustio skupštinu |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić raspustio je skupštinu i raspisao parlamentarne
izbore za 11. maj.
 Tadić
je ukaz o raspuštanju Skupštine Srbije doneo na obrazloženi predlog vlade.
"Izbori su demokratski put na kome će građani reći kako Srbija treba da se
razvija u godinama koje dolaze. Ovo je nova šansa da ojačamo naše kapacitet
za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, da ojačamo nasu
ekonomsku perspektivu kroz proces evropskih integracija, da ptorvdimo
demokratski kapacitet društva i da menjamo stvari na bolje", izjavio je
Tadić.
Predsednik je pozvao sve učesnike da "kampanja bude fer i korektna i da
protekne u mirnoj i demokratskoj atmosferi, kako bi Srbija dobila stabilne
institucije koje će u narednim godinama efikasno raditi na dobrobit svih
građana Srbije".
Vlada Srbije u ponedeljak je predložila predsedniku da raspusti parlament i
raspiše vanredne parlamentarne izbore za 11. maj jer je ustanovljeno da
vlada više nema jedinstvenu i zajedničku politiku.
To, prema ustavu, onemogućava vladu da obavlja svoju osnovnu ustavnu
funkciju - da utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, navodi se u
obrazloženju.
Zaključeno je da jedinstvene i zajedničke politike više nema ni unutar onih
poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su formirale i podržavale Vladu
Srbije.
Premijer Vojislav Koštunica je izjavio da Vlada Srbije više nema jedinstvenu
politiku po pitanju Kosova i Metohije, a Tadić je narednog dana ocenio da
vlada ima zajedničku politiku po pitanju Kosova, ali nema po pitanju odnosa
prema EU.
Za 11. maj već su zakazani lokalni i pokrajinski izbori.
Vlada na čijem čelu je Vojislav Koštunica izabrana je 15. maja 2007. godine
nakon parlamentarnih izbora održanih 21. januara prošle godine. Skupština je
konstituisana 14. februara 2007. godine.
Vladajuću većinu činili su DS (64 poslanika), koalicija DSS-NS (47) i G17
plus (19) poslanika.
Parlamentarni izbori koje je predsednik Srbije Boris Tadić danas raspisao za
11. maj, biće osmi izbori od ponovnog uspostavljanja višepartijskog sistema
1990. godine.
Izbori za 250 poslanika Skupštine Srbije održavaju se po proporcionalnom
izbornom sistemu sa celom zemljom kao jednom izbornom jedinicom.
Poslednji izbori održani su 21. januara 2007. godine. Tada je učestvovalo 20
izbornih lista, od toga šest manjinskih.
Mandate su osvojili Srpska radikalna stranka (81), Demokratska stranka (64),
koalicija Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija (47), G17 plus (19),
Socijalisticka partija Srbije (16), koalicija LDP-GŠ-SDU-LSV (15), kao i
manjinske liste - Savez vojvođanskih Mađara (3), Lista za Sandžak (2) i
Unija Roma Srbije, Romska partija i Koalicija Albanaca Preševske doline po
jedan.
Censusu su bili najbiži Srpski pokret obnove (3,33 odsto), koalicija Partija
ujedinjenih penzionera-Socijaldemokratska partija (3,11) i Pokret snaga
Srbije (1,75).
Na tim izborima, od 6.653.851 birača upisanih u birački spisak glasalo je
4.029.286, ili 60,56 odsto, a u glasačke kutije ubačeno je 4.028.492
glasačka listića, dok 794 listića nije ubačeno u kutije. Važećih listića
bilo je 3.963.087, ili 98,36 odsto.
Prvi višestranački izbori za parlament Srbije održani su 1990. godine po
većinskom izbornom sistemu.
Naredni izbori, 1992. i 1993. godine, održani su po proporcionalnom izbornom
sistemu sa devet izbornih jedinica, dok je na izborima 1997. godine bilo 29
izbornih jedinica.
Izbori sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom, održani su 2000, 2003. i
2007. godine.
Ustav Srbije nalaže da raspušstena skupština i vlada čiji je mandat prestao
obavljaju samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom.
Predsednik Srbije Boris Tadić je raspustio skupštinu .
Time je prestao mandat vlade, jer po ustavu mandat vlade prestaje pre isteka
vremena na koje je izabrana, "izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem
Narodne skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima
utvrđenim Ustavom".
Zakon o Vladi Srbije predviđa da vlada kojoj je prestao mandat obavlja samo
tekuće poslove, ne predlaže zakone i druge opšte akte niti donosi propise,
izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe
države, interesi odbrane, prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Skupština može da obavlja samo neodložne poslove.
Zakon o skupštini kojim bi se bliže odredila ta materija nije usvojen nakon
izmene Ustava oktobra 2006. godine.
Ni Zakonom o Vladi nije precizirano koje je okolnosti podrazumevaju pod "potrebom
države" niti ko odlučuje o njima.
Zakon o vladi u članu 17 precizira da vlada kojoj je prestao mandat ne može
postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri
vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da daje
saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i
nadzornog odbora. |
| |
| |
|
|
| Srbija bi danas drugačije izgledala |
| |
Supruga pokojnog premijera Zorana Đinđića Ružica ocenila je da bi Srbija
potpuno drugačije izgledala da je on živ.
 "Nesumnjivo
da priča 'da li u Evropu' i 'da li Srbija ima alternativu' ne bi bila tema.
Bavili bismo se nekim trivijalnijim temama", kazala je Ružica Đinđić .
Ona je istakla da Zoran Đinđić "ovakvu Srbiju sigurno ne bi želeo".
Govoreći o njegovom radu i ubistvu, Ru-žica Đinđić je rekla da joj se čini "da
je ostavio svoj politički testament za slučaj kako treba ići i kako reforme
treba nasta-viti za slučaj da se to njemu desi".
Ružica Đinđić govorila je u specijalnoj emisiji emitovanoj povodom
petogodišnjice ubistva Đinđića, o njegovoj borbi za promene u Srbiji,
uticaju njegovog bavljenja politikom na porodicu kao i o danu kada je ubijen. |
| |
| |
|
|
| Hiljadu belih ruža na grob Đinđića |
| |
Oko hiljadu studenata i pristalica Pokreta "Evropa nema alternativu" obeležilo
je u Beogradu petu godišnjicu smrti premijera Zorana Đinđića.
Nakon skupa na Platou ispred Filozofskog fakulteta i projekcije
dokumentarnog filma "Ako Srbija stane", građani su krenuli u šetnju
centralnim beogradskim ulicama do Aleje zaslužnih građana na Novom groblju
gde je Đinđić sahranjen.
Obeležavanje je proteklo bez govora, političkih transparenata i parola.
 Ipak,
među okupljene ispred Filozofskog fakulteta sa prozora te zgrade bačeni su
letci koje je potpisala Studentska asocijacija Srbije, a u kojima se
poručuje da "Dostojanstvo nema alternativu", da je "Budućnost Srbije u
Srbiji" i postavlja pitanje "Da li smo spremni da živimo u Evropskoj uniji
bez identiteta i ravnopravnosti?".
Predstavnik pokreta Evropa nema aternativu Simon Simonović ocenio je je da
je svrha današnjeg obeležavanja pete godišnjice smrti Zorana Đinđića da
ukaže na to da je nakon 12. marta 2003. godine u Srbiji zastao proces
reformi i evropskih integracija.
"Predstojeći izbori u maju prilika su da građani Srbije potvrde svoju
opredeljenost za evropski put Srbije za koji je i Zoran Đinđić položio svoj
život", kazao je Simonović .
Grdajani i predstavnici pokreta Evropa nema alternativu položili su hiljadu
belih ruža na grob premijera Zorana Đinđića na Aleji zaslužnih građana na
novom groblju.
Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine u dvorištu Vlade Srbije. |
| |
| |
|
|
| U Kninu granatirani srpski civilni objekti |
| |
Zaštićena svedokinja S-136 potvrdila je na suđenju hrvatskom generalu Anti
Gotovini pred Haškim tribunalom da su u ofanzivi "Oluja" 4. avgusta 1995.
hrvatske snage granatirale civilne četvrti u Kninu.
Svedokinja, koja je u to vreme bila prevodilac u bazi Unprofora u Kninu,
izjavila je i da je na kninskom groblju u danima posle "Oluje" prebrojala
više od 60 grobova ubijenih u gradu i okolini, od kojih je više od polovine
bilo neidentifikovano.
 General
Gotovina optužen je zajedno sa Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, za
progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine nad civilima
tokom i posle "Oluje", u avgustu i septembru 1995. godine.
S-136 je kazala da su je 4. avgusta ujutro probudile detonacije granata dok
je bila u svom stanu u Kninu i da je, sa dvoje ko-lega, posle skrivanja u
skloništu, krenula ka bazi Unprofora.
"Čim sam izašla iz stana, videla sam da je stambena zgrada pored moje bila
potpuno uništena i pitala sam se ima li preživelih", kazala je svedokinja.
Po njenim rečima, dok su trčali ka bazi UN, "granate su fijukale", primetila
je da je oštećena još jedna kuća, kao i na-puštena lokalna ambulanta, ka
kojoj je išao jedan ranjeni civil. Kada su naišli na oklopni transporter UN
koji ih je pre-vezao u bazu, S-136 se, kako je rekla, onesvestila.
Ona je izjavila i da su pred kapiju baze istog popodneva počeli da stižu
civili, Srbi i Hrvati, većinom žene, deca i starci koji nisu mogli da
napuste grad.
Svedokinja je rekla da je mogla otići iz Knina preko UN, ali da je ostala
kad je shvatila da ako ode "niko neće saznati šta se desilo sa mojom bakom,
koja je nestala, i drugim ljudima".
Tokom mesec i po dana koje je posle "Oluje" provela u kninskoj bazi UN, sa
pripadnicima Unprofora išla je i u patrole po okolnim selima, gde je, kako
je naglasila, "stekla utisak da se sela namerno uništavaju, a da se gradovi
ostavljaju u takvom stanju da je moguće nastaviti život".
U unakrsnom ispitivanju, Gotovinin branilac Greg Kiho tvrdio je da su u
blizini zgrade svedokinje bili vojni ciljevi, poput glavnog štaba vojske
Republike Srpske Krajine i skladišta, a da su srpski vojnici bili i u zgradi
vrtića, a ona je odgovorila da za to nije znala.
Na sugestiju branioca, S-136 je potvrdila da šteta od granata Kninu nije
bila toliko velika da se u gradu nije moglo živeti i da, koliko je videla,
nisu bile pogođene ni bolnica, ni pravoslavna crkva.
Svedokinja je kazala i da je tačno da je od kolege iz misije UN tri dana
uoči "Oluje" saznala da će hrvatska vojska napasti Knin, ali da to nije
previše ozbiljno shvatila. Potvrdila je, međutim, da je Unprofor napravio
spisak za evakua-ciju i da se ona prijavila. Po njenim rečima, tačno je bilo
i da su žene i deca odlazili iz Knina danima pre "Oluje", ali zbog
nedostatka struje i loših uslova za život.
S-136 je posvedočila da je i pre ofanzive, selo Vrlika sa okolinom više puta
bilo gra-natirano, da se hrvatska vojska "videla golim okom" i da meštani
stoga nisu mogli da obave žetvu dok im Unprofor nije pomogao.
Unakrsno ispitivanje svedokinje S-136 odbrana Gotovine nastaviće sutra.
Generali Gotovina (53), Če-rmak (59) i Markač (53) optuženi su u devet
tačaka za progone, prisilno premeštanje i deportaciju, pljačkanje javne i
privatne imovine, bezobzirno razaranje naselja, ubistva i nehumana dela i
okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početkka
avgusta do kraja septembra 1995.
General Gotovina u to vreme je kao komandant vojnog područja Split zapovedao
operacijom Oluja, drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i
okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoć-nik ministra unutrašnjih
poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije. |
| |
| |
|
|
| Leonard Koen u kući slavnih |
| |
U Kuću slavnih rok muzike zajedno sa kanadskim kantautorom Leonardom Koenom,
73, uvedeni su i pop zvezda Madona, roker Džon Melenkemp, britanski pop
sastav Dejv Klark Fajv i instrumentalna grupa Venčrs.
Ovo priznanje može se dobiti 25 godina posle objavljivanja prvog singla ili
albuma.
 Za
Koena kažu da spada u najliterarnije muzičke stvaraoce. Objavio je četiri
knjige poezije i dva romana pre nego što je počeo da se bavi muzikom, po
sopstvenom priznanju, delimično i da bi izbegao sudbinu gladnog umetnika.
Rođen je u Montrealu, gde je diplomirao na univerzitetu Mekgil, a muzičku
karijeru započeo je u Njujorku, krajem šezdesetih godina prošlog veka. Među
najpoznatije njegove pesme spadaju Suzanne, Hallelujah, Sisters of Mercy i
Bird on a Njire, a njegove pesme izvodili su brojni napoznatiji
interpretatori, poput Eltona Džona, R.E.M., Bili Džoel, Dona Henlija i
drugih.
Suočen sa depresijom, Koen se devedesetih povukao u jedan kalifornijski
manastir, gde se pod monaškim imenom Džikan, posvetio proučavanju zena. Tamo
se posle duge pauze, vratio i pisanju poezije, i objavio zbirku poezije
2006. godine, pod nazivom Knjiga žudnje, Book of Longing.
Pre nego što je na ceremoniji uvrštavanja u Kuću slavnih izgovorio stihove
Kule pesme, Tonjer of Song, sa svog albuma I'm Your Man, iz 1988. godine,
Koen je rekao da na početku karijere nije mogao ni da sanja da će postići
ovoliki uspeh.
Dobitnik je niza priznanja visokih, iz kojih bi svakako trebalo izdvojiti
orden Reda Kanade, 2003. godine. U kanadsku Kuću slavnih muzičara njegovo
ime svrstano je još 1991. godine, da bi pre dve godine postao član i Kuće
slavnih muzičkih autora.
Prvu koncertnu turneju Koen je odradio 1970. godine, a poslednju 1993.
godine, da bi ovih dana je najavio da priprema svoju prvu turneju posle
15-godišnje pauze.
Početak će biti u Torontu 6. juna, a predviđeno je da nastupi na Glestonberi
festivalu 29. juna, gde bi se moglo očekivati da to bude pred auditorijumom
od 150 hiljada ljudi, u mančesterskoj Operi, ali i u nekoliko drugih
evropskih gradova. Poslednji potvrđeni datum za sada je Beč 29. avgusta, ali
se organizatori nadaju da će uspeti da dobiju još termina.
Rob Halet, iz kompanije AEG Lajv koja promoviše turneju, kaže da će za mnoge
ovo biti jedinstvena prilika da vide i čuju legendu kakva je Leonard Koen. |
| |
| |
|
|
| Terzić podneo ostavku |
| |
Zvezdan Terzić je u sredu podneo neopozivu ostavku na funkciju predsednika
Fudbalskog saveza Srbije. O tome je pisanim putem obavestio članove
Skupštine, Izvršnog i Odbora za hitna pitanja FSS sledećim rečima:
 "Zbog
specifične situacije u kojoj sam se našao podnosim neopozivu ostavku na
mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Ponosan sam na sve što sam
uradio u dosadašnjoj karijeri i kao igrač i kao direktor kluba i kao
predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Koristim ovu priliku da se zahvalim
svim svojim saradnicima na trogodišnjem radu, u kojem smo pokušali da
izvršimo reformu srpskog fudbala i iskorenimo nasleđene negativnosti prošlih
vremena. Zahvaljujem se stotinama hiljada članova fudbalske organizacije na
čijem sam čelu bio do danas, uz želju da fudbalskoj Srbiji bude bolje".
Ostavka predsednika je podeljena predstavnicima medija bez bilo kakvog
komentara, pa je ostalo nejasno i kako i gde je potpisana. Ona ipak nije
iznenadila njegove najbliže saradnike. To nam je potvrdio i potpredsednik
Dragan Đorđević:
Odluka Terzića da podnese ostavku, posle svih ovih događanja i raspisivanja
potrage, je očekivana. Čuo sam se sa njim preksinoć i najavio mi je ovakav
potez. Drago mi je što misli na fudbalsku organizaciju i što nam je olakšao
posao i omogućio da radimo. I da se vratio i dokazao nevinost ne verujem da
bi imao kredibilitet da nastavi sa radom. Izvršni odbor će danas da donese
odluku o sazivanju vanredne Skupštine, pa da na njoj delegati odrede datum
raspisivanja izbora. Možda će odluka da bude i da se opredelimo za vršioca
dužnosti. U svakom slučaju ne treba da prejudiciramo redosled poteza.
Sigurno je da ćemo da poštujemo Statut naše organizacije. Pročitao sam da
ima onih koji tvrde da se do 10. juna može sve da završi. To je neozbiljno.
Lično sam za to, bez obzira da li će izbori da budu vanredni ili redovni, da
se održe na svim nivoima, kao što je propisima i predviđeno.
Generalni sekretar Zoran Laković je kazao:
Ostavka je lični stav i ne treba je komentarisati. Predsednik je naveo
razloge zašto je podneo. Moje mišljenje o Zvezdanu Terziću kao predsedniku
Fudbalskog saveza Srbije je potpuno drugačije od onog koje je kreirano i
zastupljeno u javnosti.
Našim Statutom odredili smo put i strategiju rada. Obavićemo konsultacije
pre današnje sednice Izvršnog odbora na kojoj ćemo da odredimo dalji tok.
Apelujem na sve članove fudbalske organizacije da poštuju Statut. Uostalom,
to zahtevaju i Fifa i Uefa, koji prate svaki naš korak. Pojedinci ne smeju
da se izdižu iznad organizacije. Imamo napravljen statutarni put da
prevaziđemo ovu situaciju i probleme. Dakle, sve po Statutu, jer posledice
mogu da budu teške i dugoročne.
Zvezdan Terzić je bio prvi čovek srpskog fudbala od 22. januara 2005. godine,
a od razdruživanja sa FS Crne Gore 28. juna 2006. je vodio nacionalni savez. |
| |
| |
|
|
| Marija-Antoaneta tema izložbe |
| |
Velika istorijska i umetnička izložba posvećena francuskoj kraljici
Mariji-Antoaneti biće otvorena u subotu u Parizu i trajaće do 30. juna.
Izložba "Marija-Antoaneta", smeštena u Gran paleu, okuplja oko 300 eksponata.
 Posetioci
će moći da vide umetničke predmete i nameštaj koji je kraljica posedovala, a
tu su i njeno poslednje pismo i poslednji portret nacrtan dok je odlazila na
pogubljenje.
U Francuskoj je od revolucije 1789. održana samo jedna izložba posvećena
kraljici čiji je život okončan na giljotini.
Jedan od komesara izložbe, Gzavije Salmon , rekao je Frans presu da postavka
"ne staje ni na čiju stranu već je posvećena jednoj životnoj priči".
To je pre svega "umetnička izložba" o ukusima jedne kraljice koja živi u
vreme kada je "francuska umetnost bila na vrhuncu", rekao je jedan od
organizatora izložbe Pjer Arizoli-Klemantel .
Izložba počinje posetom Šenbrunu, u Beču, gde je Marija-Antoaneta rođena 2.
novembra 1755. godine, a završava se u Parizu, gde je zatočena a potom
pogubljena 16. oktobra 1793.
"Moja sestra je šupljoglava", govorio je o njoj njen brat car Jozef Drugi.
Marija-Antoaneta je u Beču naučila da pleše i peva i izgradila ukus živeći u
carskom dekoru, okružena kineskim porcelanom. Iako namenjena budućem kralju
Francuske, ustanovljeno je da ona ne govori francuski a da nemački vrlo loše
piše. Za godinu dana, od nje "je napravljen mali dvorski proizvod", rekao je
Salmon koji je naveo da je ona potom poslata u Versaj gde se udala sa 14
godina.
U Versaju, čije je običaje prezirala, svima se dopala, ali su se "stvari
pogoršale kada je postala kraljica", 1774. godine.
"Čim je dobila moć postala je opijena, stvorila svoj svet i šokirala
okruženje", dodao je Salmon. |
| |
| |
|
| |
|
|
