|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1146, 28. mart 2008.
| Lihvarski zajmovi produblju kreditnu krizu u
SAD |
| |
Dok hiljade Amerikanaca kasne u otplati kredita za svoje kuće, sve ih se više
okreće kratkoročnim pozajmicama sa vasionskim kamatama kako bi sastavili
kraj s krajem.
Do pravih brojki je teško doći, ali je sasvim izvesno da, uporedo sa
produbljavanjem kreditne krize u SAD, raste broj ljudi koji posežu za
takozvanim "zajmovima za dan isplate plata," što je negativan znak za
ekonomski okporavak.
 "Iz
cele zemlje dobijamo izveštaje da je narod zatrpan kratkoročnim dugovima, uz
sve muke sa otplatom hipoteka za svoje kuće," izjavio je Rojtersu Juraja
King iz Centra za odgovorno pozajmljivanje (CRL).
Zajmovi za dan isplate tipično iznose par stotina dolara, sa rokom od dve
sedmice i kamatnom stopom čak do 800 procenata. Prosečni zajmoprimac završi
tako što plati 793 dolara za zajam od 325 dolara, kažu u CRL.
Centar ceni da su pozajmljivači dali više od 28 milijardi dolara ovih
lihvarskih zajmova tokom 2005. godine, poslednje za koje postoje podaci.
U delovima Klivlenda, koji je teško pogođen kreditnom krizom u stambenom
sektoru, sve normalne banke su danas zamenjenje pozajmljivačima na dan, čiji
jarko obojeni plakati nude gotov novac na nedelji ili dve siromašnim
porodicama.
Sve što treba da bi se od njih dobio zajam je dokaz o redovnom prihodu. Čak
i državna pomoć je dovoljna. Sem izvanredno visokih troškova, ove pozajmice
imaju i mračniju stranu kada se uzme u obzir da su zajmodavci krajnje
agresivni kad dođe rok vraćanja.
Ohajo je na prvoj liniji američke stambene krize. Prema Udruženju
hipotekarnih banaka, na kraju prošle godine u Ohaju je 4 procenta svih
hipotekarnih zajmova bilo u procesu oduzimanja imovine, odnosno kuća zbog
neplaćanja.
Ova država američkog "Pojasa Rđe," koju je hipotekarna kriza najteže
pritisla od svih 50, dodatno je pogođena zatvaranjem 235.900 radnih mesta u
proizvodnji od 2000. do 2007. godine.
Dok država posrće, pozajmljivači cvetaju.
Bil Fejt, predsednik grupacije koja okuplja nekih 600 neprofitnih agencija u
Ohaju, kaže da država ima oko 1.650 ispostava davaoca kratkoročnih zajmova -
više od svih Mekdonaldsovih, Burger King i Vendis restorana brze hrane
zajedno.
Grupacija kaže da prosečnom zajmoprimcu treba dve godine da se izvuče iz
kratkoročnog duga. Robert Frank, profesor ekonomije univerziteta Kornel
izjednačava ove pozajmice sa "pružanjem omče samoubici" jer mnogi ljudi nisu
u stanju da kontrolišu svoje finansije i završavaju u začaranom krugu dugova.
"Ovi zajmovi vode ka bankrotstvima i uništavaju ušteđevinu stanovništva što
je loše za ekonomiju," kaže Frank. "To je problem koji je nastao iz
deregulacije" finansijskog sektora SAD tokom devedesetih godina.
Zbog astronomskih kamatnih stopa kreće pokret u sve većem broju država da se
stavi granica. U 13 država i Distiktu Kolumbija određeno je ogranićenje
kamate na 36 odsto. To je i dalje veoma visoko, kažu ekonomisti, "ali je
bolje nego 400 procenta."
Međutim, čak i u državama kao što je Njujork gde postoje ograničenja ili
zabrane takvih pozajmica, rupe u propisima omogućavaju ponudu novca preko
interneta. |
| |
| |
|
| |
| Kosovo do danas priznale 34 države |
| |
Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova priznale su do danas 34 zemlje u
svetu, najviše iz Evrope, a najnovija priznavanja stigla su od tri suseda
Srbije - Hrvatske, Bugarske i Mađarske.
Kosovo je do sada priznalo 18 od 27 članica Evropske unije, uključujući
najveće zemlje Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju i Italiju. Slovenija,
koja predsedava EU, takođe je priznala Kosovo.
 Od
drugih članica EU, Kosovo su priznale Letonija, Estonija, Poljska,
Luksemburg, Belgija, Holandija, Švedska, Danska, Finska, Austrija, Irska,
Bugarska i Mađarska.
Od evropskih zemalja koje nisu članice EU, Kosovo su priznale Švajcarska,
Island, Norveška i Hrvatska.
SAD su među prvim zemljama priznale Kosovo, kao i Turska, Albanija i
Avganistan.
Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija je prva, 5. marta (kao
14.zemlja koje su donele istu odluku) priznala Kosovo, Hrvatska je to
učinila juče, dok su Crna Gora i Makedonija uzdržane u vezi s tim pitanjem.
BiH je saopštila da neće za sada priznavati Kosovo, a parlament Republike
Srpske je usvojio rezoluciju kojom se odbacuje jednostrano proglašena
nezavisnost Kosova.
Kosovo su u svetu priznale Kostarika, Peru, Malezija, Australija i Senegal,
a prekjuče su im se pridružili Japan i Kanada. Nezavisnosti Kosova protive
se dve stalne članice Saveta bezbednosti UN - Rusija i Kina, kao i
Indonezija i još nekoliko bivših sovjetskih republika. Više zemalja EU ima
rezerve u pogledu priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti,
uključujući Španiju i Grčku.
Jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova se protive Slovačka, Rumunija i
Kipar.
Kosovo, kako su najavili, neće priznati ni Vijetnam, Šri Lanka, Libija,
Burkina Faso i Južnoafrička Republika. |
| |
| |
|
| |
| Guverner i prostitutke |
| |
Ako mušterija ima pare, klub Emperors VIP ima družbenicu.
Za pravu cenu, njujorški servis za pratilje šalje prostitutke avionom na
Beverli Hils, u London, Majami i Pariz. Sat može da košta i 5.500 dolara.
 Poslom
je obuhvaćena zanimljiva ekipa likova: modeli dugih nogu sa imenima kao što
su Rakel, Kristi i Maja; operater sa diplomom elitne akadamije, vlasnik sa
iskustvom finansijskog savetnika; i bogati klijenti kao što je gradonačelnik
Njujorka.
Ostavka gradonačelnika Eliota Spicera zbog njegovih veza sa klubom će zauvek
biti sinonim za istorijski seks skandal, piše AP.
Emperors VIP je zgrnuo najmanje milion dolara u protekle četiri godine
snabdevajući kol -gerlama nepoznati broj bogatih klijenata, objavilo je
javno tužioštvo.
Ali, probitačna žetva kluba prekinuta je prošle sedmice kada su federalni
ageniti zatvorili servis na osnovu stotina presretnutih telefonskih poziva i
pismenih poruka.
Mark Brener (62) i Sesil "Keti" Suval (23) su optuženi za vođenje agencije.
Brener, rođeni Izraelac, sa iskustvom u finansijama, regrutovao je
prostitutke i planirao delatnost, dok je Suval, sa prestižne akademije Bler
u Nju Džerziju, vodila svakodnevne operacije, navodi tužilaštvo.
Za posao nije trebalo više od mobilnog telefona i privlačnog veb sajta sa
ponudom i profilom kol-gerle.
Na primer za Anezu: "Njena vibrantna ličnost i pozitivni, slobodni duh,
garantuju perfektno veče. Upoznajte prekrasnu Anezu da biste još jednom
otkrili čari života," navodi veb sajt.
Za družbenicu po imenu Maja, stoji da je osvojila takmičenje za Mis Havaja i
da joj je izgled "neuporediv."
Empreros VIP nudi više od 50 devojaka, za koje kaže da su "tip žene koja se
dobro drži u svakoj situaciji." Svaka je rangirana u dijamantima. Više
dijamantskih zvezdica pored imena znači više novca.
Veza guvernera Eliota Spicera sa klubom dovela je do njegovog zapanjuće
brzog pada. Spicer je podneo ostavku čim je uhvaćen u sred skandala koji je
učinio smešnim njegov dugo građeni lik primerno ispravnog političara i
suočio ga sa mogućim krivičnim progonom.
Poznat kao "Gospodin Čisti," gradonačelnik je objavio da "ne može da dozvoli
da njegova privatna posrtanja ometu javni posao."
Ostavka je spustila zavesu na trodnevnu dramu - sa povremenim prelazima u
farsu - koja je od Spicera učinila instant zvezdu televizijskih satira. I
fascinirala javnost spektaklom u kome političar koji vodi krstaške ratove
protiv nemorala i korupcije biva razobličen kao hipokrit.
U dva mandata je bio državni tužilac Njujorka i zaradio nadimak "Šerif Vol
Strita." Za guvernera je izabran 2006. godine sa rekordnim delom glasova.
Visoki, atletski građeni Spicer je ponekad pominjan kao mogući kandidat za
predsednika.
Sad, predstavnici pravosuđa kažu da je guverner - milioner po rođenju,
naslednik bogatstva u njujorškim nekretninama - na prostitke potrošio
desetine hiljada dolara. Koliko se zna, najmanje 80.000 na prvi tim
Emperorsa. |
| |
| |
|
| |
| Tragovi lekova u pijaćoj vodi |
| |
U pijaćoj vodi u 15 gradova na jugu Ontarija pronađeni su tragovi lekova
protiv bolova i drugih, stoji u najnovijem izveštaju Marka Servosa,
istraživača sa Univerziteta Voterlu, objavljenom u najnovijem broju Časopisa
za istraživanje kvaliteta vode.
Imena gradova nisu saopštena, ali se veruje da će uskoro lista biti dostupna
na berlingtonskom Institutu za istraživanje voda pri Ministarstvu za životnu
sredinu.
 Stručnjaci,
međutim, nisu iznenađeni tim podatkom. Oni objašnjavaju da jedan deo dolazi
u otpadne vode zato što ljudski organizam ne razgradi u potpunosti lekove
koje koristi, tako da se oni izlučuju preko mokraće. Poseban problem
predstavlja bacanje nepotrošenih lekova u kanalizaciju, što je sa aspekta
zagađivanja životnog okruženja veliki prekršaj, budući da ti lekovi
predstavljaju opasan otpad.
Kako stručnjaci ističu, supstance koje na ovaj način dospevaju u otpadne
vode, vraćaju se u pijaću vodu kroz uobičajeno, ciklično kretanje u prirodi.
Deo ovih supstanci prolazi kroz pročišćivače otpadnih voda i tako odlazi u
okruženje, gde delom ostaje u zemljištu, delom u biljni i životinjski svet,
deo se neutrališe procesom prečišćavanja vode, ali se definitivno, određena
količina vrati čoveku kroz pijaću vodu.
Kako se napominje, međutim, količine ovih lekova su tako male da nema
nikakvih opasnosti po građane. Profesor sa Univerziteta u Torontu Robert
Endruz tvrdi da je, primera radi, količina unetog acetamofena kroz vodu
manja od količine koja se nalazi u jednoj popijenoj tableti. |
| |
| |
|
| |
| Plivala bih za Srbiju kad bi mi dozvolili |
| |
Milorad Čavić nije bio jedini plivač iz Srbije koji je osvojio zlatnu medalju
na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu! Na pobedničkom postolju našla se i Sara
Isaković (20), mlada plivačica iz Slovenije, čiji je otac Nenad rođeni
Beograđanin, dok njegovi roditelji, a Sarini baba i deda Biserka i Miroslav,
žive u beogradskom naselju Cerak.
Mlada evropska šampionka koja je rođena u Kranju, proteklih godina beležila
je sjajne rezultate i obarala državne rekorde Slovenije. U Holandiji je
nedavno bila najbolja u disciplini 200 metara slobodnim stilom, stigavši na
cilj ispred olimpijske šampionke, Rumunke Poteč.
- Dugo nisam bila u Beogradu, mislim da je od tada prošlo tri godine. Toliko
želim da dođem i obiđem porodicu i prijatelje, ali nemam vremena. Nadam se
da ću prvi slobodan vikend, kada ne budem imala obaveze, iskoristiti da ih
posetim rekla je Sara.
 Isakovići
su ili plivači ili letači! Trećeg nema. Cela porodica sa očeve strane,
počevši od dede Miroslava i bake Biserke ima pilotske gene, dok je ostatak
opredeljen za plivanje. Sarina majka Rebeka, koja je rodom sa Bleda, bila je
rekorderka u bivšoj Jugoslaviji.
- Mama je plivala 200 leđno, bila je odlična plivačica i rekorderka u nekim
disciplinama. Ljubav prema ovom sportu sam nasledila od nje - kaže mlada
šampionka.
Otac Nenad je i dalje stacioniran u Dubaiju gde radi kao instruktor letenja
u kompaniji "Emirates Airline" i pilotira avionom tipa "Boing 777".
Sara i njen brat blizanac Gal, koji je od nje stariji svega deset minuta,
godinama su trenirali zajedno u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde su živeli
punih pet godina. Gal je prošle godine rešio da se posveti pilotskom pozivu,
dok je Sara nastavila da se bavi omiljenim sportom.
- Gal je trenutno u Danskoj, sve nas je iznenadio kada se opredelio za
letenje. Nije mogao da uskladi školu i treninge i izabrao je ono prvo. Ja
bez plivanja ne mogu - kaže evropska šampionka.
Dok su bili u Dubaiju, imali su problema da pronađu adekvatne uslove za
treniranje. Za njihove nevolje čuo je i prvi čovek Dubaija i Ujedinjenih
Arapskih Emirata, šeik Muhamed Bin Rašid Al Maktum, koji u svojoj velikoj
palati "Zabeel" ima nekoliko bazena. Tako je čovek koji je zainteresovan da
kupi akcije Liverpula u fudbalu, pomogao i plivačima!
- Jedan od naših trenera u Dubaiju poznaje neke ljude koji su bliski šeiku
Al Maktumu. Uvek ćemo biti zahvalni šeiku što nam je omogućio da nesmetano
treniramo u njegovom 25-metarskom bazenu. Da toga nije bilo, verujem da ne
bih ostvarila ovaj rezultat na Evropskom prvenstvu - kaže Sara.
Iako je otac Nenad iz Beograda, Sara, sticajem okolnosti, nikada nije živela
u Beogradu.
- Veći deo svoj života provela sam u Sloveniji. Rano sam dobila poziv da
nastupam za reprezentaciju Slovenije i to sam prihvatila. Imam dvojno
državljanstvo, i slovenački i srpski pasoš, a rado bih plivala za obe zemlje,
ali nažalost, to nije dozvoljeno - poručuje Isakovićeva.
Na velikim takmičenjima, kao što je bilo ovo u Ajndhovenu, Sara se redovno
susreće sa srpskim plivačima. Kaže da poznaje sve plivače veoma dobro.
- Jako dobro poznajem Milorada Čavića i Mladena Tepavčevića, ali i ostale
plivače iz reprezentacije Srbije. Svi su veliki drugari i uvek je zabavno
razgovarati sa njima. Mislim da je Čavić na ovom prvenstvu bio izvanredan,
sjajno je plivao na 50 metara delfin i jako mi je žao što nije ostao, jer
sam uverena da bi pobedio i na 100 metara - kaže Sara.
Čavića su, kao što je poznato, kaznili suspenzijom zato što je nosio majicu
sa natpisom "Kosovo je Srbija".
- Milorad je dobar dečko, zaslužio je da bude na šampionskom postolju. To
što su mu uradili nije bilo korektno. Ako su već hteli da ga kazne, mogli su
da odrede neku novčanu kaznu i da ga prethodno upozore, ali suspendovati ga,
to je stvarno bilo preterano. Pa tamo niko nije imao pojma šta je u poruci,
jer je bila ispisana ćirilicom!
Sara će imati još jednu zajedničku stvar sa Čavićem posle Pekinga. Postaće
član Univerziteta Berkli u San Francisku, na kojem je trenirao i studirao i
srpski plivački as.
- Istina je, dobila sam stipendiju ovog univerziteta i radujem se što ću
imati priliku da tamo treniram i učim. Moj prijatelj Jernej Gorec me je
prošle godine u Melburnu upoznao sa nekim ljudima sa ovog univerziteta.
Tada su me kontaktirali i eto, u Ameriku odlazim odmah posle Olimpijade.
Njihovu ponudu sam rado prihvatila jer vidim šansu da kroz rad i učenje tamo
postignem još bolje rezultate. |
| |
| |
|
| |
| Olimpijsko zlato za strane kompanije |
| |
Letnje olimpijske igre u Pekingu mogle bi da budu dobitna kombinacija za
strane kompanije koji pokušavaju da se ubace na plodno kinesko tržište.
Svetske korporacije se uveliko utrkuju da budu sponzori Igara, pokušavajući
da se prikažu pred milijardu i 300 miliona Kineza, i ostatkom sveta.
Kineska drzavna televizija, ČTV, uživo je prenosila predstavljanje uniformi
za volontere na Olimpijskim igrama u Pekingu. Gledanost emisije prešla je
milijardu ljudi.
Kada se zna da i manji dogadaji slični ovome imaju u Kini ogroman publicitet,
neke kompanije su našle da nije mnogo da plate i 100 miliona dolara da bi se
uključile u Olimpijske igre.
"Igre su za nas deo onoga što predstavljamo kao kompanija, na neki način to
je naš DNK," kaže Erika Kerner iz nemačkog "Adidasa". "Zato je odluka da
sponzorisemo Igre u Kini, koja je naše najbrže rastuće tržište, bila laka."
"Adidas" je tek jedna od preko 50 kompanija sponzora sportskog spektakla u
Pekingu - što je najveći broj ikad za jedne Olimpijske igre - a svi
stručnjaci se slažu da je razlog tome ogromna TV gledanost u Kini.
Dovoljno je uporediti prethodne OI u Grčkoj, koja ima 11 miliona stanovnika,
sa ovogodišnjim u Kini gde samo glavni grad ima 17 miliona žitelja.
Analitičar sportskog marketinga Pjer Zasto je Radiju Gras Amerike izjavio da
će predstojeće Olimpijske igre sponzorima pruziti pristup neverovatnom broju
od 300 do 400 miliona "urbanih korisnika."
"Okviri su potpuno drugačiji u odnosu na prošle Olimpijske igre. Svi očekuju
da ce TV gledanost u Kini oboriti sve rekorde. Takođe i druge brojke, kakve
nisu zabeležene," kaze Zasto.
Havas Sports, konsultantska firma koja pomaze kompanijama da iskoriste
sportske dogadaje u reklamnim kampanjama kako bi privukli nove potrošače,
očekuje dosta posla i posle Igara.
"Radi se o potencijalu kineskog tržišta," kažu u novootvorenom birou Havasa
u Pekingu. "Svi misle da će Kina za dve godine postati drugo najveće tržište
za reklamiranje na svetu. Firme su životno zainteresovane za ovo tržište, a
veliki dogadaji kao što je Olimpijada su najbolja priliku da se približe
kineskim potrošačima."
Poslovna vreva pred Olimpijadu je pouzdan znak da na ovim Igrama neće samo
sportisti doći do zlata. |
| |
| |
|
| |
| Rusi osvajaju i medije |
| |
Rusi više u Crnoj Gori nisu samo u "ruskim selima" - modernim naseljima na
morskoj obali - već izlaze na širu društvenu scenu.
Njihovo sve očiglednije prisustvo i uticaj najbolje dokazuje to što u Crnoj
Gori sada postoje dva lista na ruskom jeziku.
 Pored
"Ruskoj gazeti" koja je ranije pokrenuta, sada je, u Budvi, počela da izlazi
i "Komsomolskaja pravda" jedan od najtiražnijih ruskih listova.
U crnogorskoj štampi odavno nisu retki oglasi na ruskom jeziku. Ruske firme
se pojavljuju u Budvi, Baru i drugim mestima. Na interfonima stambenih
zgrada sve su česća imena stanara Rusa.
Rusi u Crnu Goru ne dolaze samo da bi pobegli od hladne klime u domovini,
nego da razvijaju poslove. Ovih dana iz Budve je saopšteno da Rusi u tom
gradu, na poluostrvu Zavala, grade vile za prodaju.
 Kako
je saopšteno, osim hotela, na toj lokaciji će biti podignuto oko 50
stambenih objekata. Već sada se apartmani u njima nude po ceni od 6.000 evra
po kvadratnom metru.
Rusi imaju svoje "selo" na brdima iznad Svetog Stefana, a zaposjedaju Kotor,
Bar i duga mesta.
Ruske dece ima i u osnovnim školama. Crna Gora je nedavno donesenim zakonom
omgućila osnivanje škola na stranim jezicima. Verovatno se imalo u vidu
rusko prisustvo u državi.
Nije slučajno nevladina organizacija "Generalni konzulat SFRJ", sa sedištem
u Tivtu, početkom januara objavila kalendar za ovu godinu sa nazivima meseca
na ruskom jeziku.
Kalendar je izdat povodom 60. godišnjice Rezolucije Informbiroa, kojom je,
1948. godine, Staljin osudio politiku Komunističke partije Jugoslavije i
jugoslovenski koncept socijalizma.
Dizajnom i bojama, kalendar je aluzija i na strukturu stranih investicija u
Crnoj Gori, u kojoj, prema opštem uverenju, dominira ruski kapital.
Pre 60 godina, u Crnoj Gori, među informbirovcima, bila je popularna pesma "Plovi
patka, plovi guska, ova zemlja biće ruska".
Sve više ljudi se pita da li je to vreme došlo? |
| |
| Ilija Despotović |
|
| |
|
|
