|
|
Broj 1146, 28. mart 2008.
| Korejska formula za priznavanje Kosova |
| |
U krugovima Evropske unije (EU) i SAD se razmatra i mogućnost da se za
priznavanje nezavisnosti Kosova dugoročno posegne za formulom prijema obe
korejske države u članstvo UN (1991), iako je tada Rusija stavila do znanja
da neće prihvatiti ponavljanje takvog slučaja.
U izvorima EU je agenciji rečeno da to još ne znači da se već radi na
konkretnoj strategiji, ali da ovakvo razmišljanje ide ka cilju da više od
polovine zemalja članica UN priznaju nezavisnost Kosova, a potom bi u Savetu
bezbednosti UN trebalo da se izdejstvuje da o članstvu u UN odlučuje
Generalna skupština svetske organizacije.
To se upravo dogodilo u slučaju dve Koreje, kad je Savet bezbednosti, pošto
u tom telu nije postignuta saglasnost o prijemu u članstvo Seula i
Pjongjanga, pristao da o tome odluči Generalna skupština UN.
Za takvu odluku je bila potrebna saglasnost dve trećine članica UN, što je
zasad, smatraju u Briselu, veoma teško zamisliti kao neku blisku mogućnost u
slučaju Kosova, već bi to pre moglo trajati dugi niz godina.
Moguće je da se, ako izostane masovnije priznavanje vlasti u Prištini,
pokuša i sa davanjem statusa "carinske teritorije" Kosovu, što bi moglo na "mala
vrata" uvesti Kosovo u neke međunarodne organizacije.
U međuvremenu će se nastaviti sa strategijom istovremenog ostanka UNMIK-a,
Kfora i dolazeće misije EU-Euleks (Euledž) na Kosovo, koja ima jasan i čvrst
cilj da bude razmeštena na celoj kosovskoj teritoriji.
To je uoči uskršnjih praznika Političko-bezbednosnom komitetu (PBK) EU
ponovo predočio zapovednik Euleks-a penzionisani francuski general De
Kermabon.
On je ambasadorima u PBK objasnio da Euleks mora biti razmešten na celoj
teritoriji Kosova zato što misija EU kao prevashodni cilj ima obezbeđenje
potpune zaštite kosovskih Srba.
I visoki zvaničnik EU, zadužen za Kosovo, Štefan Lene, rekao je na tom
sastanku da je nužan dijalog s Beogradom upravo da bi se srpskim vlastima
objasnilo šta je suštinski zadatak Euleks-a, utoliko pre što su i odnosi
UNMIK-a s kosovskim Srbima zapali u velike teškoće.
U raspravi u Političko-bezbednosnom komitetu EU su se čule i opaske da ni
stanje u srpskim enklavama uopšte nije dobro i da je sve još složenije posle
zahteva Beograda da UN ispita kako je došlo do "prekomerne upotrebe sile"
UNMIK-a i Kfora u Kosovskoj Mitrovici, kao i pisma koje je, s tim u vezi,
šef srpske diplomatije Vuk Jeremić poslao čelnicima EU i NATO.
Uzvraćajući na primedbe da Srbi žele da upravljaju sobom na neki dugi rok,
Lene je rekao da to prvenstveno ne prihvataju SAD, a ni neki evropski
partneri i da se očekuje da ovaj "bolni trenutak" za srpsku stranu posle
proglašavanja nezavisnosti postepeno prođe.
Na sastanku PBK je ostalo nedorečeno kako će Euleks moći da preuzima
ovlašćenja, kad još nije nađeno ni konačno rešenje za primenu pravne osnove,
iako većina partnera u EU smatraju da to jeste rezolucija 1244 SBUN.
Lene je istakao da nije isključeno da se ponovo pokuša s nagodbom u SB UN i
da bi i tehnička rezolucija za Euleks bila prihvatljiva, ali da to zasad
odbijaju i kosovski Srbi i Beograd.
Prema evropskim diplomatskim izvorima, u EU postoji zabrinutost i zbog toga
što još uvek nema dovoljno policajaca, a delom i sudija i tužilaca koji bi
trebalo da se brinu o vladavini zakona na Kosovu.
Međunarodni izvori u Briselu su takođe rekli da je Vašington, izgleda, bez
ikakve prethodne konsultacije s EU i NATO doneo odluku o isporuci lakog
naoružanja Kosovu i da je to već delom u toku.
Taj potez Vašingtona se tumači i kao znak da SAD ne nameravaju da popuste u
opštem odmeravanju snaga i sukobljavanju s interesima Rusije.
Moskva je, navodno, u poslednjim susretima s američkim zvaničnicima stavila
do znanja da bi pristala na izvesnu širu nagodbu, pod uslovom da Vašington
odustane od ponude Ukrajini i Gruziji za ulazak u NATO. |
| |
| |
|
| |
| Lice Tačija okamenjeno |
| |
Istrage o zločinima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izazvale su "najviše
frustracija" Tužilaštvu Haškog tribunala, piše bivša glavna tužiteljka tog
suda Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov", koja je objavljena u Italiji.
Istražitelji Haškog tužilaštva imali su velike probleme u prikupljanju
dokaza o zločinima lidera OVK nad Srbima, Romima i drugim etničkim grupama,
ali i Albancima koji bi OVK označio kao izdajnike.
 Problemi
su, navodi Karla del Ponte, nastali pre svega zbog zastrašivanja svedoka,
ali i nepostojanja funkcionalnih institucija sredinom 1999. kada Kosovo nije
imalo policiju, dok su NATO i UNMIK preuzeli obavljanje te funkcije "sa
slabim entuzijazmom".
Malobrojnim Albancima na Kosovu spremnim da daju informacije i da na sudu
svedoče protiv optuženih pripadnika OVK-a trebalo je pružiti zaštitu, a to
je u nekim slučajevima značilo preseliti čitave porodice u treće zemlje u
vreme kada su se mnoge države protivile primanju takvih osoba.
Problem je bio i albanski jezik jer su retki oni koji ga govore a da nisu
Albanci, a uzdati se u prevodioce Albance, što je slučaj i sa doušnicima i
svedocima, teško je, jer je albanska zajednice izrazito zavorena i mnogi
klanovi priznaju samo tradicionalni zakon osvete, zbog čega su saradnici i
članovi njihovih porodica bili izloženi osveti, piše u knjizi.
"Sigurna sam da su neki u vrhu UNMIK-a i čak i Kfora bili uplašeni za svoje
zivote i živote pripadnika njihovih misija. Mislim da su se neke sudije
Tribunala za Jugoslaviju plašili da bi Albanci mogli da dođu do njih", piše
Del Ponte.
Takođe izražava mišljenje da su se na kraju zvaničnici UNMIK-a prevarili
verujući "da će moci da računaju na pomoć lidera OVK, sumnjive prošlosti, u
razvoju funkcionalnih institucija i uspostavljanju vladavine zakona".
Tužilašvo je saznalo da su UNMIK i Kfor u jesen 2000. bili u pripravnosti
zbog nagađanja u štampi o postojanju tajnih optužnica protiv Hašima Tačija i
Agima Čekua i još nekih lidera OVK.
"UNMIK i Kfor smatraju Tačija i Čekua više nego opasnošću za bezbednost
osoblja UNMIK-a i Kfora i za svoje misije, smatraju ih opasnim za sve
mirovne napore na Balkanu. Tači i Čeku, u teoriji, mogu da, podstičući
buntovnu albansku manjinu, pokrenu nasilje u Makedoniji, južnoj Srbiji i
drugim oblastima", piše Del Ponte o tom periodu.
Prilikom jednog susreta u okviru obeležavanja pete godišnjice Dejtonskog
sporazuma u Ohaju, Del Ponte se, kako navodi, našla za stolom pored Tačija,
koji joj je tada priznao da su Albanci činili zločine tokom sukoba na Kosovu,
tvrdeći međutim da su to radili civili u uniformama OVK.
"Pogledala sam ga u oči i rekla da sam pokrenula istrage o zločinima koje su
pocinili Albanci na Kosovu. Nisam ni jednom rečju pomenula optužnicu protiv
njega, ali Tači je sigurno došao do takvog zaključka jer mu se lice
okamenilo", navodi bivša tužiteljka.
Na potrebu pokretnja procesa protiv vođa OVK, bivša tužiteljka ukazala je i
vlastima SAD tokom posete Vašingotnu u martu 2002. Kako navodi, podsetila je
američku administraciju da je Haško tuzilaštvo podnelo veći broj zahteva za
veoma važnu pomoć u istragama protiv pripadnika OVK, ali da je nije dobila.
"Ako proces pravde treba da dobije nekakvu podršku u Srbiji, otvarajući tako
put izvesnom stepenu pomirenja, potrebno je da zločini OVK budu otkriveni.
Nepravda je seme budućih ratova", poručila je Vašintonu Del Ponte.
"Plašila sam se da Vašingtonu, uprkos podršci Tribunalu na rečima, ne
odgovaraju optužnice protiv vođa OVK jer bi one zakomplikovale međunarodne
napore u stvaranju novih institucija na Kosovu i odložile trenutak kada bi
Pentagon mogao da premesti svoje trupe iz Kosova u Avganistan i druge
frontove rata protiv Al Kaide. Ni sa drugim zemljama NATO nije bila bolja
situacija", navodi ona.
Zahtevajući saradnju kosovskih vlasti u trenutku kada Haški sud bude objavio
optužnice protiv lidera OVK, Del Ponte je tadašnjem kosovskom premijeru
Bajramu Redžepiju prenela da su svedoci izloženi zastrašivanju i toliko
uplašeni da odbijaju i da govore čak i o tome da li je OVK bila prisutna u
nekim oblastima.
Bivša tužiteljka navodi brojne primere zastrašivanja svedoka, koje je počelo
i pre nego što je Tribunal početkom 2003. objavio prve optužnice protiv
pripadnika OVK, a zatim i primere pokušaja ubistva onih koji su nameravali
da svedoče u tim procesima.
Ubijen je svedok Tahir Zemaj, koji je trebalo da bude svedok u slučaju
protiv Ramuša Haradinaja, a kasnije su ubijena i dvojica policajaca koji su
istraživali njegovu smrt, piše Del Ponte.
"Kancelarija tužilaštva dobila je poluslužbeni izvestaj UNMIK-a o ubistvu
Zemaja; odgovarajući na zahtev zvanične kopije, UNMIK šalje dokument u kojem
su svi delovi koji su se na to odnosili, osim jednog, bili zatamnjeni. U
delu koji je još mogao da se pročita navodi se da je Zemaj pre smrti izjavio,
verovatno pripadniku UNMIK-a, da će, ako bude ubijen, među mogućim
osumnjičenim biti Ramuš Haradinaj i još jedan čovek", piše Del Ponte.
Službenici Kancelarije tužilaštva više puta su, pod oružanom pratnjom,
odlazili u kuće potencijalnih svedoka kako bi ih ubedili da svedoče.
Pokušavali su da ubede lidere opština, objašnjavajući da će, ako pokažu
hrabrost i istupe, i drugi slediti njihov primer pa će vladavina zakona u
njihovoj zemlji ojačati, piše Del Ponte navodeći da su se pokušaji ubistava
svedoka ipak nastavili. |
| |
| |
|
| |
| Neophodne nove pravne mere |
| |
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da bi Vlada Srbije u saradnji sa
pravnim stručnjacima trebalo da usvoji novi predlog pravnih mera protiv
država koje su priznale nezavisno Kosovo.
 "Vlada
Srbije upravo je donela zaključak da mora ponovo da se napravi analiza i
konsultuje mišljenje eminentnih pravnika", rekao je Tadić novinarima posle
posete Univerzitetskom centru za studente sa hendikepom.
Tadić je kazao da bi novi predlog mera trebalo da se sačini jer pravnici
nisu ni dali "prioritetne predloge" pravnih mera, već su one samo taksativno
navedene.
"Očekujem da u narednom periodu pravni stručnjaci preuzmu svoj deo
odgovornosti i da sugerišu te pravne mere po principu zaštite državnih
interesa", rekao je predsednik Srbije.
Prema Tadićevim rečima, drugi princip kojim bi pravnici, po njegovom
mišljenju, trebalo da se rukovode, jeste primenjivost mera da ne bi bili
započeti određeni pravni postupci sa efektom za unutrašnju javnost, a bez
korisnog međunarodnog dejstva.
Tadić je, takođe, ukazao da bi u kreiranju novih predloga mera trebalo imati
u vidu i njihovu efikasnost.
"Mi se sada borimo sa faktorom vremena kada je pitanju zaštita naših
interesa na Kosovu i Metohiji, a prvo prolazno vreme je zasedanje Generalne
skupštine UN", rekao je Tadić.
Pravni tim Vlade, koji je formiran 28. februara, načinio je izveštaj o
pravnim merama koje mogu biti preduzete povodom jednostranog proglašenja i
priznanja Kosova i Metohije.
Koordinatori tog tima su pravni stručnjaci ministarstava za Kosovo i
Metohiju i spoljnih poslova. |
| |
| |
|
| |
| Devet godina od početka NATO bombardovanja |
| |
Navršilo se devet godina od početka vazdušnih napada na Saveznu Republiku
Jugoslaviju (SRJ) koje su sprovele armije 19 članica NATO-a.
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora
poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
 U
bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni
infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske
kuće, spomenici kulture...
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999, nešto pre 20 časova na
osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a
jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali
agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu
u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti
su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko
stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.
Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244
Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u
Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ
sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne
baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi
koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana
posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog
premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog
predsednika Borisa Jeljcina.
Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov
plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor
verifikovala Skupština Srbije.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve
međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna
1999. godine.
To je najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke,
Francuske, Italije i SAD.
U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je
30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na
16.000.
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko
230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.
U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno
više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima
od početka bombardovanja do danas kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.
Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR, koje je u januaru ove
godine izneo ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić,
na Kosovo se do sada vratilo 16.500 raseljenih, od čega su 45 odsto
pripadnici srpske zajednice. Za podršku povratnicima na Kosovo, prema
njegovim rečima, u 2008. biće izdvojeno sedam miliona evra. |
| |
| |
|
|
| Većina građana jasno opredeljena |
| |
Iako predizborne kampanje još nisu počele nazire se velika izlaznost i već sad
je većina građana jasno opredeljena za koju će stranku ili koaliciju glasati,
rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je uradila agencija
Stratedžik marketing.
 "Da su parlamentarni izbori održani sredinom marta, kada je istraživanje
sprovedeno, najviše glasova računato u odnosu na broj opredeljenih koji hoće
da izađu na izbore, dobila bi Srpska radikalna stranka (SRS) 39 odsto",
kazao je direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević.
Sledile bi koalicija predvođena DS-om sa 37 odsto glasova, koalicija DSS-NS
sa 10 odsto, zatim LDP i koalicija predvođena SPS-om sa po 6 odsto, što
znači da u odnosu na prethodna dva istraživanja obavljena početkom marta i
sredinom februara nema ozbiljnih promena i da se raspoloženje birača
stabilizuje.
"Politička scena Srbije se očigledno 'ukrupnjava' i u pogledu broja
relevantnih partija uprošćava, ali se, uprkos tome, ne nazire kako i ko bi
mogao da formira Vladu nakon ovih izbora, s obzirom da će najverovatnije
biti potrebna tri partnera da bi se došlo do parlamentarne većine", naglasio
je Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, DS i SRS su u dugoročnom trendu povećanja svog
rejtinga, a nedavni predsednički izbori ne samo da su potvrdili dominaciju
te dve partije nego su ih još dodatno ojačali.
 Uprkos praktično najveće do sada zabeležene popularnosti, svako od njih bi
morao da dobije podršku još bar dva jaka partnera od stranaka koje po
trenutnoj situaciju ulaze u parlament, a to su koalicije DSS-NS, LDP i
koalicija SPS-PUPS-JS.
"Teško da se išta može promeniti čak i ukoliko uspešnim kampanjama drugih DS
i SRS se za donekle spuste, a ostale za toliko podignu svoju popularnost",
ocenio je Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, tek ukoliko bi neko od najozbiljnih takmaca ostao
ispod cenzusa, situacija bi se promenila značajnije i jedna od dve partije
koje bi u tom scenariju prešle pet odsto mogla bi se naći u ulozi onoga ko
može da odredi da li će Srbija dobiti radikalsku ili demokratsku vladu.
Istraživanje pokazuje da iako smatraju da su nezaposlenost, životni standard
i korupcije uz rešavanje statusa Kosova najveći problemi države, građani
ipak izdvajaju Kosovo i EU kao teme koje će ih opredeljivati ili koje ih već
opredeljuju za koga će glasati.
"Evropska orijentacija građana Srbije je izuzetno velika, oko 70 odsto bi
glasalo na referendumu za priključenje Srbiji Evropskoj uniji", dodao je
direktor Stratedžik marketinga.
Bogosavljević dalje navodi da se slika menja ako se postavi pitanje tretmana
Kosova u tom procesu, pa 28 odsto ostaje pri stavu bez ikakvih uslova za
Kosovo, dok 18 odsto smatra da EU kao organizacija ne treba da prizna Kosovo
ali da Srbija treba da nastavi u pravcu EU što spušta procenat onih koji su
za priključenje Srbije EU na 44.
Nasuprot tome je 26 odsto onih koji jesu za EU, ali pod uslovom da svi
ugovori sa EU važe na čitavoj teritoriji Srbije koja uključuje i Kosovo i
Metohiju, kao i 17 odsto onih koji su protiv priključenja EU dok zemlje koje
su priznale Kosovo ne povuku svoje priznanje.
Istraživanje javnog mnjenje Srbije je redovno mesečno istraživanje
Stratedžika marketinga i sprovedeno je na slučajnom reprezentativnom uzorku
od 1.040 građana Srbije sa pravom glasa.
Istraživanje je obavljeno od 17. do 19. marta 2008, a marginalna greška
uzorka je bila plus-minus 3,2 odsto.
Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji biće održani 11. maja. |
| |
| |
|
| |
| Euleksu je potrebna podrška NATO |
| |
Specijalni predstavnik Evropske unije za Kosovo Piter Fejt rekao je da će
policijsko-pravnoj misiji EU (Euleks) biti potrebna zaštita NATO-a ukoliko
želi da uspostavi kontrolu na Kosovu.
Fejt je u intervjuu za AP rekao da 16.000 pripadnika snaga KFOR-a treba da
omogući njegovom osoblju da ubedi Srbe da im dozvole da rade na njihovim
teritorijama.
"Misija (Euleksa) će zavisiti od NATO snaga koje treba da obezbede (tu)
teritoriju", rekao je Fejt.
Fejt je, komentarišući izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka
Jeremića u Džakarti da predlog Ministarstva za KiM predstavlja prelazno
rešenje za saradnju Srbije sa UNMIK-om u novonastalim okolnostima
jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, rekao da su male šanse da taj
predlog naiđe na međunarodnu podršku.
On je naveo da srpskim vlastima nedostaje konstruktivniji pristup kada se
radi o nezavisnosti Kosova i razmeštaju misiju EU.
Kosovski Srbi pokazali su da "odgovaraju" na poruke EU, u kojima je
istaknuta "posebna korist" za manjine na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Srbija se ne zalaže za podelu Kosova |
| |
 Srpski
ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je u Džakarti da predlog
Ministarstva za Kosovo i Metohiju predstavlja prelazno rešenje za saradnju
Srbije sa UNMIK-om u novonastalim okolnostima jednostrano proglašene
nezavisnosti Kosova.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije demantovalo je pisanje nekih svetskih
agencija koje su u svom izveštaju sa Jeremićeve konferencije za novinare u
Džakarti navele da "predlog o saradnji koje je Ministarstvo za Kosovo i
Metohiju prosledilo misiji UN na Kosovu predstavlja inicijativu za podelu
južne srpske pokrajine".
"Srbija se ne zalaže za podelu Kosova i ostaje posvećena očuvanju
suvereniteta i teritorijalnog integriteta cele svoje teritorije", rekao je
Jeremić.
On je naveo da "Srbija želi da pronađe način da pod novonastalim okolnostima
sarađuje u pravcu smirivanja tenzija na KiM, kako bi se izbegli sukobi,
posebno bezbednosni, koje smo imali priliku da vidimo u prethodnim nedeljama",
piše u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje je apelovalo na
domaće i strane novinare da verodostojno prenose Jeremićeve izjave iz
Džakarte. |
| |
| |
|
| |
| Kuće na prodaju, ovog puta albanske |
| |
Za poslednjih godinu dana u Bošnjačkoj mahali, do skora multietničkom naselju
pored Ibara na severu Kosovske Mitrovice, prodato je tridesetek albanskih i
bošnjačkih kuća po daleko većoj ceni od tržišne.
 Stanovnici
ovog naselja tvrde da kupovine finansira vlada Srbije dok pojedini
predstavnici Srba to negiraju, a neki u svemu ne vide ništa loše. Naprotiv.
Predstavnik Albanaca iz Bošnjačke mahala, Adem Mripa kaže da je poslednjih
meseci pojačana prodaja albanskih i bošnjačkih kuća u ovom naselju po ceni i
do 300.000 evra. Prema njegovim rečima, razlozi za prodaju su pre svega
dobra ponuda ali i strah pojedinaca koji se osećaju ugroženo.
"Nismo ranije obraćali posebnu pažnju na to, pošto se prodavalo sporadično.
Ali u poslednjih godinu dana ponude su jako povoljne, odnosno nudi se više
od vrednosti. Vlasnici, braća i sestre, posle prodaje dele novac i mogu da
kupe po stan ili kuću. Ali, menja se nacionalna struktura ovog naselja."
Mripa je uveren, a tako su nedavno preneli RTK i još neki mediji na
albanskom, da iza kupovine kuća u Bošnjačkoj mahali stoji vlada Srbije.
"Ovde je ranije osim Albanaca i Bošnjaka živeo manji broj Srba. Sada je to
već druga situacija," tvrdi Mripa.
Oliver Ivanović, jedan od vođa kosovskih Srba nije siguran da iza ovoga
stoji vlada Srbije, tvrdeći da za tako nešto nema dokaza.
"U tome ne vidim neki veliki problem. Svaka vlada vodi računa o migracionoj
politici. Međutom, ovakve primedbe su automatski disfalifikovane jer isti
ljudi koji ih stavljaju nisu digli glas kada su Srbi prodali gotovo sve u
južnom delu Mitrovice. Niko nije postavio pitanje ko i zašta kupuje."
Nenad Radosavljević, savetnik za zajednice i povratak u kabinetu bivšeg šefa
UNMIK-a Mihaila Štajnera, ne vidi ništa loše u tome što vlada Srbija
otkupljuje kuće i stanove u bošnjačkoj mahali i po tolikoj ceni.
"Mislim da je to pozitivno i da je to jedan od načina da se ojača srpska
zajednica i uspešno opstane na ovim prostorima. Mislim da je to ne samo u
interesu onih koji te stanove dobijju besplatno, nego je to i u interesu
većinske, albanske zajednice da Srba tu bude. Jer ako ih ukinu, ukinuće i
sebe kao civilizovano društvo."
Prosečna cena stambenog prostora na Kosovu kreće se izmđu 500 i 800 evra po
kvadratmo metru, sem u strogom centru Prištine gde dostiže 1.500 evra. |
| |
| Refki Alija |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
