|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1147, 4. april 2008.
| Sumrak Haškog tribunala |
| |
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da oslobađajuća presuda
bivšem komandantu Oslobodilačke vojske Kosova Ramušu Haradinaju govori da je
Haški tribunal zreo za penziju.
"On je svoju istorijsku ulogu očigledno odigrao i to u momentu kada
političke elite u regionu i kod nas nisu mogle da se suoče sa ratnim
zločinima", rekao je Vukčević .
 Prema
njegovoj oceni, pad kvaliteta suđenja je očigledan ne samo u ovom slučaju, i
ukazao na to da je devet svedoka ubijeno u periodu od 2003. do 2007. godine,
a veće dozvoljavalo da se optuženi brani sa slobode kada su ti ljudi bili
ubijeni.
"Jednog svedoka je udario džip u Crnog Gori, jedan je ubijen nožem na Kosovu,
dvoje je stradalo pod nerazjašnjenim okolnostima u saobraćajnim nesrećama,
na petoro je izvršen atentat, a trojica od njih su bili u sistemu zaštite",
istakao je Vukčević.
Prema negovoj oceni bez devet ubijenih svedoka i mnogo zastrašenih nema
jakog slučaja.
Vukčević je kazao da danas u regionu ima kredibilnih pravosuđa koja mogu da
se nose sa takvim predmetima na visoko profesionalan način.
"Lično sam se uverio kroz slučaj Lekaj u odgovornost Haradinaja u zločinima
na Paštriku", naglasio je tužilac za ratne zločine i podsetio da je Lekaj u
Beogradu osuđen na 13 godina zatvora pravosnažno.
"Tuzilaštvio tribunala će uložiti žalbu i predložiću glavnom tužiocu Haškog
tribunala (Seržu) Bramercu da mu u toku drugostepenog postupka stavim na
rapolaganje svog zamenika Dragoljuba Stankovića koji vodi kosovske predmete
", dodao je Vukčević.
Haški tribunal oslobodio je danas bivšeg vođu OVK Ramuša Haradinaja i
saoptuženog Idriza Baljaja krivice za ratne zločine nad Srbima, Romima i
Albancima u okolini Dečana 1998, a trećeoptuženog Ljaha Brahimaja je osudio
na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja i mučenja zatvorenika.
Haradinaj i Baljaj oslobođeni su krivice po svih 37 tačaka optužnice, a
Brahimaj je proglašen krivim po dve tačke koje su mu na teret stavljale
mučenje i okrutno postupanje prema dvojici zatvorenika.
Prema presudi koju je saopštio predsedavajući sudija Alfons Ori, tužioci
tokom suđenja nisu dokazali da su Haradinaj, Baljaj i Brahimaj bili učesnici
u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo uklanjanje srpskog
stanovništva i drugih nealbanaca sa područja oko Dečana, kako bi na njemu
bila učvršćena kontrola OVK.
Nije dokazana ni individualna krivica Haradinaja i Baljaja, a trećeoptuženi
Brahimaj proglašen je lično odgovornim za okrutno postupanje i mučenje dva
svedoka u pritvorskom centru OVK u Jablanici u leto 1998. |
| |
| |
|
|
| Rusija jača uticaj na Balkanu kroz energetiku |
| |
Energetika je glavni način za jačanje uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi i
uspostavljanje kontrateže orijetaciji regiona ka NATO-u i Evropskoj uniji (EU),
navodi se u jednoj analizi Akademije za odbranu Velike Britanije.
Balkan ima značajnu ulogu kao čvorište za snabdevanje Evrope ruskim gasom i
naftom, a u tome su ključni projekti gasovod Južni tok, koji prolazi kroz
Srbiju, i naftovod Burgas-Aleksandropolis, ocenio je Mark Smit u studiji o
ruskim energetskim interesima na Balkanu, objavljenoj na sajtu te Akademije.
 U
studiji se navodi da je Rusija najveći snabdevač gasa i nafte u zemljama
jugoistočne Evrope, a da je u 2006. godini isporučila 59 miliona tona nafte
tom regionu i 73 miliona kubnih metara gasa. To je skoro polovina gasa
isporučenog u zemlje Evropske unije, navodi Smit.
Ruske kompanije Gasprom, Lukoil i Transnjeft, podseća autor, su značajni
investitori u nekoliko balkanskih zemalja, a sam Lukoil je uložio 1,5
milijardi dolara u region uključujući i Srbiju, gde je kupio Beopetrol.
Ruski interesi na Balkanu su zbog toga integralni deo u njenim odnosima sa
Evropom, gde kao snabdevač energentima postaje značajan "igrač", ocenjuje se
u studiji.
Gasovod Južni tok, koji će omogućiti da se zaobiđe Ukrajina u transportu
ruskog gasa od EU, daje Rusiji priliku da ojača interese u Srbiji, ocenjuje
se.
Pored pritiska na srpsku državnu kompaniju Srbija gas da zajedno oforme
preduzeće za izgradnju gasovoda u kojem će ruska kompanija imati većinski
udeo, Gasprom traži i da Rusija dobije monopol na snabdevanje i prenos gasa
u Srbiji na 30 godina.
Gasprom takođe zahteva da preuzme i postojeću gasovodnu mrežu Srbija gasa, a
deo dogovora za prolazak Južnog toka kroz Srbiju je i dozvola Gasrpomu da
kupi većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i zavrsi izgradnju
podžemnog skladišta gasa Banatski dvor, ukazuje se u tom članku.
Predloženi posao je, prema oceni Smita, kontroverzan, pošto bi Gasprom za 51
odsto akcija NIS-a platio 600 miliona dolara, što je petina procenjene
vrednosti kompanije, a Rusi su se obevezali i da ulože 740 miliona dolara u
modernizaciju NIS-a.
Ukoliko se ti Gaspromovi ciljevi na srpskom tržištu ostvare, Srbija će
postati značajno čvorište u snabdevanju EU ruskim energentima, a zbog spora
sa zapadnoevropskim zemalja oko Kosova, Srbija će nastaviti da pridaje
značaj ruskoj moralnoj i političkoj podršci, konstatuje se u analizi.
Gasovod Južni tok je naročito koristan za Moskvu kao balans Nabuko gasovodu,
kojim bi se dopremao gas iz centralne Azije i Zakavkazja od Turske preko
Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije.
Gas bi od Bugarske išao u dve rute, prema severozapadu i jugozapadu.
Planirano je da jugozapadni krak ide preko Grčke do Italije. Severozapadni
krak bi prolazio kroz Rumuniju, Mađarsku, Sloveniju do severne Italije uz
granu ka Austriji.
Razmatra se i alternativna ruta za severnu granu gasovoda koja bi uključila
Srbiju i Hrvatsku, a studija o izvodljivosti bi trebalo da bude završena do
kraja godine.
Razvoj gasovoda Južni tok je takođe projekat koji se nadopunjuje sa
izgradnjom Severno-evropskog gasovoda pošto će oba projekta povećati značaj
Rusije kao snabdevača energentima u ostatku Evrope.
Drugi važan ruski energetski projekat u jugoistočnoj Evropi, dodaje se u
studiji, je izgradnja naftovoda Burgas-Aleksandropolis, vrednog 1,2
milijarde evra u kojoj su Rusiji partneri Grčka i Bugarska, a trebalo bi da
počne ove godine.
Planirano je da taj naftovod dug 283 kilometra ima kapacitet 700.000 barela
nafte dnevno uz mogućnost proširenja na milion barela dnevno. Rusija
poseduje 51 odsto kompanije koja će rukovoditi naftovodom, a Grčka i
Bugarska poseduju po 24,5 odsto kapitala.
Konkurencija naftovodu Burgas-Aleksandropolis su Panevropski naftovod (PEOP),
koji bi prolazio i kroz Srbiju i AMBO naftovod koji bi povezao Bugarsku,
Makedoniju i Albaniju. Američka vlada je uključena u oba projekta, ističe se
u studiji.
Kako se naglašava u zaključima studije, rusko prisustvo u jugoistočnoj
Evropi će verovatno nastaviti da raste bez obzira na ishod pitanja Kosova i
da li Srbiju vodi pro-ruska ili pro-evropska vlada.
Rast značaja jugoistočne Evrope kao čvorišta za snabdevanje EU ruskim gasom
i naftom, dodaje se, znači da će prisustvo Rusije u regionu biti dugoročno,
ali i da će Rusija biti značajan činilac u međunarodnim odnosima balkanskih
zemalja.
Namera zemalja na Balkanu da uspostave jače veze sa EU i NATO znači da će se
Rusija uključiti u borbu za uticaj u regionu sa te dve organizacije.
Pošto je malo verovatno da će Moskva moći da spreči balkanske države da
razviju odnose sa i unutar EU i NATO, značaj Rusije kao snabdevača gasom i
naftom predstavljace kontratežu bilo kom zaokretu ka evroatlantskim
integracijama, konstatuje se u analizi.
Spor oko nazavisnosti Kosova znači da će Srbija nastaviti da vidi Rusiju kao
glavnog partnera, ukazuje Smit.
Gasovod Južni tok je naročito koristan za Moskvu kao balans Nabuko gasovodu,
kojim bi se dopremao gas iz centralne Azije i Zakavkazja od Turske preko
Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije. Projekat Nabuko su pokrenuli SAF
i EU kao sredstvo za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije.
Ukupno gradnja gasovoda od Azerbejdžana do srednje Evrope, dugog 3.300
kilometara i kapaciteta 21 milijardu kubnih metara godišnje, koštaće 4,6
milijarde evra. Početak radova je planiran za 2010. godinu.
Prvobitni partneri u Nabuku su naftno-gasne kompanije u tranzitnim zemljama
- austrijski OMV, mađarski MOL, turski Botas, bugarski Bulgargaz i rumunski
Transgaz, kojima se nedavno pridružio i RNjE.
Mogući razvoj ruske mornarice na Mediteranu mogao bi takođe da pojača
strateški značaj jugoistočne Evrope za Rusiju, zaključuje se u studiji o
ruskim energetskim interesima na Balkanu koju je Mark Smit uradio za
Naprednu grupu za istraživanje i procene pri Akademiji odbrane Velike
Britanije. |
| |
| |
|
|
| Novi pozivni brojevi u Crnoj Gori |
| |
U Crnoj Gori će se primenjivati novi međumesni kodovi za sve gradove koji su
imali pozivne brojeve od 081 do 089, saopšteno je iz Crnogorskog Telekoma.
 Pozivni
broj za Podgoricu, Kolašin, Danilovgrad biće 020 umesto dosadašnjeg 081, za
Kotor i Tivat 032 umesto 082, Nikšić, Šavnik, Plužine 040, umesto 083.
Za Bijelo Polje, Mojkovac novi pozivni biće 050, umesto 084, Bar i Ulcinj
030, umesto 085, za Cetinje umesto 086 novi pozivni biće 041, a za Budvu
033.
Novi pozivni za Berane, Andrijevicu, Rožaje i Plav biće 051 umesto 087, a za
Herceg Novi 031 umesto 088. Za Pljevlja i Žabljak pozivni broj je 052 umesto
089.
Promenjeni su i brojevi specijalnih službi koji su počinjali sa devet, pa je
novi broj za policiju 122, vatrogasce 123, prvu pomoć 124, tačno vreme 125,
slanje telegrama 126, obaveštenje o brojevima pretplatnika 1181.
Do početka isključive primene novih kodova za dve godine, biće omogućeno
paralelno biranje starih i novih kodova. |
| |
| |
|
|
| Prvo silovanje pa onda svadba |
| |
Češki i poljski dnevnici u današnjim komentarima traže odgovor zašto poljska i
češka vlada protiv volje Poljaka i Čeha pristaju na scenario moćnih ponuđen
Srbiji.
U autorskom komentaru "Kosovo - sui degeneris" u današnjem "Pravu" češki
publicista Petr Šnur piše da međunarodna zajednica traži od Srbije da
pristane na scenario "prvo silovanje pa onda svadba" kada nudi Beogradu da
će se sa Prištinom sresti ponovo jednom u EU.
 "Moraćemo
da izađemo na kraj sa činjenicom da EU ne prezire pravo i moral ništa manje
od SAD", piše Šnur.
On dodaje da je upravo Kosovo izlog te mešavine političko-ekonomske saradnje
i konkurencije između "Evrope" i SAD sa lobiranjem međunarodnih koncerna i
privatizacionih konzorcijuma koji vuku strateške poteze na globalnom
šahovskom polju u borbi za tržišta.
Po oceni Šnura Kosovo je gora izdaja od Minhena 1938. godine jer su tada
velike sile samo dale blagoslov "vuku, Hitlerovoj Nemačkoj, da pojede kozu,
Čehoslovačku", a kada je u pitanju Srbija sada su sami u vučjoj koži.
"Kada bi češka vlada poštovala pravo i moral i naše istorijsko pamćenje, već
i iz obzira prema češkoj istoriji ne bi mogla nikada Kosovo da prizna",
zaključio je Petr Šnur.
Jedan od nekadašnjih poljskih disidenata Kornel Moravjecki u današnjoj "Žečpospoliti"
upozorio je da je Kosovo država nastala isključivo silom i zapitao da li
samo demografska većina novootcepljene države treba da bude dovoljan razlog
za formalno priznanje.
Prema njegovim rečima, glavni problem je u tome što u međunarodnom pravu
nema ni naznaka procedure kako može da se osamostali deo države kada se
matica ne slaže.
"Zašto onda da se trudimo i formulišemo zakone i uslove osamostaljenja
naroda kada je dovoljna puka sila?" napisao je Moravjecki i takođe zapitao
šta je trebalo baš Poljskoj da se u to priznanjem Kosova uključi.
"Da oslabimo Rusiju? Pa na taj način guramo u njeno naručje Srbiju i jačamo
je", upozorio je taj nekadašnji aktivista otpora poljskom komunističkom
režimu.
Moravjecki je u komentaru za poljski list zaključio da mu bar kao
satisfakcija ostaje da prema svim anketama većina Poljaka, uprkos svojim
političarima, smatra da su Srbi u pravu. |
| |
| |
|
|
| Kanadski etnokulturalni mozaik |
| |
Otprilike svaki šesti žitelj Kanade ima drugačiju boju kože, pokazuju upravo
obrađeni podaci iz popisa 2006. godine koji su objavljeni pod nazivom
Kanadski etnokulturalni mozaik, potencirajući da etnička slika kanadske
populacije nastavlja da se menja sve bržim tempom, najviše zahvaljujući
imigrantima.
 Po
definiciji za popis, osoba drugačije boje kože je osoba koja nije
starosedelačkog porekla, ne pripada beloj rasi i nema belu boju kože.
U pojedinim regionima vlada veće šarenilo, pa tako u regionu Toronto 42,9
odsto stanovnika sebe svrstava među građane sa drugačijom bojom kože, tek
nešto manje u Vankuveru, ali je to najprisutnije u Markamu - čak 65,4 odsto,
najviše u čitavoj zemlji. U Halifaksu, pak, drugačiju boju kože ima tek
svaka trinaesta osoba, a u Kelovni ih je ispod pet odsto, što je daleko
ispod proseka za Kanadu.
Pre 25 godina drugačiju boju kože imalo je svega pet odsto stanovnika Kanade,
a treba reći da preko četiri petine svih doseljenika koji su došli u Kanadu
između 2001. i 2006. godine, nije iz evropskih zemalja.
Podaci iz popisa ukazuju da u Kanadi žive ljudi poreklom iz 223 različite
etničke zajednice, ali je pri izjašnjavanju o nacionalnosti odrednicu
Kanađanin izabrala skoro svaka treća osoba, ali sedam odsto manje nego na
prethodnom popisu. Interesantno je da useljenici razgraničavaju svoju
nacionalnu pripadnost, koju vezuju za zemlju u kojoj žive, i etničku, koja
označava narod iz kojeg potiču, ili je eventualno vezuju za versku
pripadnost.
Najviše Kanađana ima u Kvebeku i među pripadnicima treće generacije
doseljenika, odnosno među osobama koje su prijavile engleski ili francuski
jezik kao prvi, koji su rođeni u Kanadi, od roditelja takođe rođenih na ovim
prostorima. U drugoj generaciji doseljenika, pak, dominiraju građani
evropskog porekla, dok među najsvežije doseljenima ima najviše Kineza,
Indijaca, Filipinaca i Vijetnamaca.
Interesantno je da čak 96 odsto građana drugačije boje kože živi u gradskim
sredinama, u poređenju sa 68 odsto ukupnog stanovništva. Problemi nastaju
pri njihovom zapošljavanju, koje je procentualno ispod onog za građane bele
boje kože, iako su stepeni obrazovanja na približno istom nivou.
Britanska Kolumbija ima etnički najraznolikiju populaciju, pošto je u njoj
svaka četvrta osoba drugačije boje kože, dok najmanje osoba drugačije boje
kože živi na Ostrvu princa Edvarda - svega 1,4 odsto.
U skladu sa sve primetnijom i prisutnijom etničkom raznolikošću u Kanadi,
raste i broj mešovitih brakova. Samo u poslednjih pet godina njihov broj je
porastao za trećinu i uglavnom se tu radi o brakovima pripadnika bele rase
sa osobom drugačije boje kože. Japanci su najspremniji da zasnuju porodicu
sa pripadnikom neke druge etničke grupe, čak u 74,7 odsto slučajeva, dok sa
druge strane to najređe čine doseljenici iz Jugoistočne Azije i Kine.
Brakovi supružnika iz različitih manjinskih grupa čine 3,9 odsto svih
zajednica u Kanadi u 2006. godini.
Statistička služba prikuplja podatke o etničkoj pripadnosti zbog toga što na
osnovu njih mnoge vladine službe, razne kulturne i druge organizacije i
zajednice, školski odbori i naučnici, mogu da ustanove stepen integracije u
kanadsko društvo osoba koje potiču iz različitih sredina. |
| |
| |
|
|
| Španska Taukeramika slaba za Pionir, sledi
majstorica |
| |
Košarkaši Partizana deklasirali su večeras u Beogradu špansku Taukeramiku sa
76:55 (25:15, 11:16, 18:17, 22:7) u revanš meču četvrtfinala Evrolige i
izborili "majstoricu" u Vitoriji.
 Najefikasniji
u ekipi Partizana bio je Nikola Peković, na slici desno, sa 19 poena, Novica
Veličković ubacio je dva poena manje, a sjajne partije pružili su i Uroš
Tripković sa 14 i Milenko Tepić sa 11 poena.
Najbolji u španskom timu bio je Igor Rakočević, koji je postigao 15 poena.
Treća, odlučujuća utakmica igra se u utorak, 8. aprila, u Vitoriji, a "Fajnal
for" se igra u Madridu od 2. do 4. maja.
Posle nekoliko uvodnih minuta u kojima su obe ekipe relativno lako postizale
koševe, "crno-beli" su zaigrali argesivnije u odbrani, što je dalo rezultate.
Izabranici Duška Vujoševića su sredinom prve četvrtine napravili seriju od
13-0, zahvaljujući kojoj su poveli sa 22:9. Tauekeramika je do kraja prvog
perioda uspela samo da smanji na deset poena razlike - 25:15.
Partizan je i u prvom delu druge četvrtine uspevao da održi dvocifreno
vođstvo, a onda su domaći košarkaši, očigledno pomalo opterećeni važnošću
meča, počeli da prave greške.
Španska ekipa iskoristila je pad koncentracije u redovima srpskog šampiona i
u poslednja tri minuta serijom od 11:3 smanjila zaostatak na 36:31.
Kriza srpskog tima nastavila se i u početnim trenucima treće četvrtine, pa
je Taukeramika uspela da smanji na 38:36. Partizan je od tog trenutak
zaigrao nešto bolje i u 25. minutu ponovo stigao do "opipiljivije" prednosti
- 45:37.
Španci se nisu, međutim, predavali i dva minuta pre kraja treće deonice
Simas Jasaitis je "trojkom" doveo Taukeramiku na samo poen zaostatka
(49:48). Ipak, Palasio je u finišu treće četvrtine "podigao" Partizan na
54:48.
"Crno-beli" su meč "prelomili" na početku poslednje četvrtine. U 33. minutu
do tog momenta nezapaženi Dušan Kecman pogodio je "trojku" za vođstvo
Partizana od 59:48.
Kada je dva minuta kasnije Veličković takođe bio precizan za tri poena, "crno-beli"
su došli do prednosti od 66:50 i bilo je samo pitanje sa kojom razlikom će
Partizan stići do trijumfa.
Koliko je Taukeramika igrala loše u četvrtoj deonici svedoči i podatak su
gosti za tih deset minuta postigli samo sedam poena i doživeli jedan od
najubedljivijih poraza u poslednjih nekoliko sezona.
Kao i na ranijim Partizanovim evroligaškim utakmicama, publika je kraj meča
dočekala na nogama, a košarkaši srpskog tima su se vratili iz svlačionice da
bi na "bis" proslavili još jedan veliki uspeh u elitnom kontinentalnom
takmičenju. |
| |
| |
|
|
| Otvoreno nebo između SAD i EU |
| |
Dugoočekivani sporazum o otvorenom nebu između SAD i Evropske unije, koji će
povećati konkurenciju u transatlantskom transportu, stupio je na snagu,
prenosi Bi-Bi-Si.
 Tim
sporazumom ukinuto je ograničenja broja kompanija koje mogu da lete između
SAD i EU, a očekuje se da će se time povećati broj letova.
Bi-Bi-Si ocenjuje da na velikim aerodromima poput londonskog Hitroua neće
biti velikih promena budući da su na njima termini za sletanje i poletanje
uglavnom rezervisani. Utoliko će za nove transatlantske letove biti
iskorišćeni manji aerodromi.
Irska kompanija "Rajaner", poznata po niskim cenama, već je saopštila da je
zainteresovana za letove ka Severnoj Americi.
Analitičari, međutim, ocenjuju da povećanje konkurencije možda neće trenutno
dovesti do većeg sniženja cena, budući da će značajnije smanjenje cena
morati da sačeka i pad cene goriva.
Ključni deo novog sporazuma o otvorenom nebu je da će evropske aviokompanije
sada moći da lete za SAD bilo gde iz EU, a ne samo iz zemlje odakle potiču.
Evropske komanije takođe žele mogućnost da lete na američkim domaćim rutama.
Američke kompanije će sada moći da imaju udeo do 49 odsto u evropskim
kompanijama, dok će, s druge strane, evropske kompanije moći da kupuju 25
odsto u američkim kompanijama.
Evropski komesar za saobraćaj Žak Baro založio se za poboljšanje tog
sporazma i rekao da će, ako se ne postigne paritet, to usporiti predviđene
sporazume do 2010. godine. |
| |
| |
|
| |
|
|
