|
|
Broj 1147, 4. april 2008.
| SPECIJALNI IZVEŠTAČ IZ NADREALNE STVARNOSTI |
| |
Pesnikinja Ljiljana Nećakov predstavila je svoju najnoviju zbirku, "The Bone
Broker", (Mansfield Press, 2007.) u petak, 28. marta, u knjižari Srbika.
Uvodnu reč je dao Stuart Ross urednik poezije u izdavačkoj kući Mansfield
Press, a nakon toga posetioci su uživali u poeziji koju je pesnikinja
interpretirala, kao i u visprenim komentarima inspiracije ili nadahnuća.
U neposrednom razgovoru sa publikom, od Ljiljane saznajemo da je majka,
supruga i upravnik biblioteke, da voli vožnju bicikla (san joj je da
učestvuje na Tour de France), kao i da je pasionirani filmski gledalac.
Poeziju piše u smiraj dana, menja san za imaginaciju, pretače impuls u
impresiju, empatiju u ekspresiju.
Ljiljana je rođena u Beogradu, živi u Torontu od svoje treće godine i piše
na engleskom već više od dve decenije. Do sada je objavila nekoliko zbirki
pesama: Sickbed of Dogs, (Wolsak and Wynn, 1989), Polaroids, (Coach House
Press, 1997), Hat Trick, (Exile Editions 1998) i The Bone Broker, (Mansfield
Press, 2007), a radovi su joj objavljivani u brojnim časopisima i
antologijama u Americi, Evropi, Kini, kao i Kanadi, uključujući antologiju
Surreal Estate: 13 Canadian Poets Under the Influence, (Mercury Press,
2004).
U svojoj najnovijoj knjizi, The Bone Broker, autor stupa u operacionu salu
ljudske istorije da svetu u nevolji izmeri puls. To je impulsivna poezija
koja nosi svedočanstvo o "pejzažima progonjenim stolećima besa" u kojoj
drama javnog života žigoše one koji su "zaraženi ceremonijom rata". Kako i
sama naglašava, ritam je prevashodno u funkciji slobodnog stiha, obogaćen
unutrašnjom melodijom raspoloženja.
Na uporna pitanja kritičara i prijatelja da li piše prozu, i da li sprema
duže komade, Ljiljana Nećakov odgovara, sasvim u duhu vremena, da za tako
nešto ima prekratak dan, razapeta između rada u biblioteci, do koje stiže
biciklom i porodice.
Zašto je pripovedanje potrebno na početku dvadeset prvog veka? I kako
ispričati priču u vreme u koje je pažnju publike moguće zadržati vrlo kratko?
Danas niko ne bi bio previše iznenađen da čuje da je dodeljena Pulicerova
nagrada za najbolji kajron na TV, SMS poruku ili politički slogan, jer
živimo u vreme kondenzovanja informacija. Lavina informacija nas zasipa na
svakom koraku, u javnim prostorima, u kući, u sajber-prostoru, pa i pored
toga se nameće osećaj da nešto nedostaje.
Svesno ili ne, Ljiljanina poezija pokušava da popuni tu prazninu. I izgleda
da poezija funkcionše odlično kao zamena za pripovedanje pored logorske
vatre, reportažu ili fotografiju koja se pamti.
Ljiljana je u stanju da u sto reči naslika jezivu sliku "Ruskog" bazena sa
skakaonicom u Avganistanu koja se koristi za egzekucije, jer nikada nije
napunjen vodom. I sama priznaje da je inspirišu dnevno-politički događaji,
ali i mediji. Celu jednu zbirku pesama ("Polaroid", Coach House Books, 1997)
posvetila je filmovima koji su ostavili snažan utisak na nju. Pesme iz ove
zbirke možete čitati na veb sajtu
www.chbooks.com/archives/online_books/polaroids/
Njeno ekperimentisanje formom vodi je dalje, preko zamišljenog intervjua sa
svojim psom Čilijem, u formi "10 pitanja za...", preko priče o pesniku koji
pešačeći od Minhena do Pariza pokušava da održi u životu bolesnu
prijateljicu, do inspiracije životom dečaka iz Siera Leone.
Zato, možda, kada je sledeći put pitaju kada će početi da piše duže komade,
Ljiljana treba da odgovori da ona to već radi. Jer, njene pesme slikaju
slike, a znamo da slika vredi hiljadu reči. |
| |
| Violeta Dimitrijević |
|
| |
| BOGATSTVO GLUME |
| |
Na repertoaru Isabel Bader Theatre proteklog vikenda, u organizaciji
SystemEntertainment i OpenStageThetre, u Toronto je iz Beograda stigao
Atelje 212 sa dve nove predstave. "Pomorandžina kora" i "Džepovi puni
kamenja".
 "Pomorandžina
kora" drama, koja je publiku podelila na one kojima se dopalo i one kojima
to nije, nastala je iz pera Maje Pelević, diplomiranog dramaturga.
Nedavno je njena drama "Beograd-Berlin" postavljena na sceni Zvezdara teatra,
a u Bitefu se igra i njen komad o životu Bil Holidej "Budite lejdi na jedan
dan". Na repertoaru subotičkog pozorišta je opet njen tekst, "Ler".
"Pomorandžina kora" je, kako kažu, savetodavna komedija o tome kako uspeti u
životu: udati se za fudbalera. Pratimo priču jedne devojke koja neuspešno
pokušava da se uklopi u ulogu koju društvo od nje očekuje, a istovremeno se
trudi da odgovori svim medijskim pritiscima kojima je izložena. Trudi se,
trudi, ali ne uspeva.
Ideju za ovaj komad Maja Pelević je dobila na vrlo neobičan način: preko
reklame za celulit.
U jednom intervjuu na pitanje da li je "Pomorandžina kora" angažovana drama,
autorka odgovara da po njoj jeste, "zavisi samo iz kog ugla posmatraš svet u
kome živiš".
Maja piše iz ličnog iskustva, a kritičari navode da na sceni " progovara o
savremnim temama bez predrasuda, kroz provokativne teme i jezik blizak
najmlađoj publici."
Teme za pisanje nikad ne smišlja unapred. Pusti ih da je iznenade.
"Pomorandžina kora", je za autorku igranje identitetom i svako na kraju,
kaže, stvara svoj sopstveni identitet, konstruiše ga i dekonstruiše, po
potrebi.
Izvanredna glumačka ekipa, sastavljena od Jelene Ilić, Katarine Žutić,
Jelene Jovičić i fenomenalnog Srđana Timarova, stvarno je bila za divljenje.
Utisak je jedino kva-rio, od početka do kraja, vulgaran tekst.
Ali s druge strane, zar ne kaže sama Maja Pelević, da su sve njene drame
proizašle iz njenog ličnog iskustva?
Kostimograf je bio Boris Coksiran, scenograf Nebojša Veselinović a reditelj,
Goran Marković.
Ako analiziramo lik po lik u "Pomorandžinoj kori", kad se uzme u obzir
koliko na svetu ima ludaka, glupaka, podlaca, i najzad bezličnih i bezbojnih
ljudi, čovek izgubi svaku ljubav na život u takvom otrovnom vazduhu.
 "Džepovi
puni kamenja", druga predstava Ateljea 212, koja je bila izvedena u nedelju
u Isabel Bader Thetre u Torontu, dobila je 2000. godine nagradu "Lorens
Olivije" kao najbolji komad u Velikoj Britaniji. Mari Džons, autorku ove
drame, prevela je na srpski Ivana Dimić koja je ujedno i dramaturg predstave.
U ulozi kostimografa pojavila se Ana Đorđević, dok je koreograf bio Dušan
Sid. Izbor muzike prepušten je Ani Đokić, a režija pripada Erolu Kadiću.
"Džepovi puni kamenja" su priča o dva mlada čoveka koji u svom životu hoće
da naprave nešto, nešto vredno i veliko, nešto što se razlikuje drastično od
statiranja u filmovima.
I tako....Čarli i Džejk čekaju svoju šansu...Čarli bi voleo da proda svoj
scenario, a Džejk da dobije glavnu ulogu u nekom filmu.
"Zivot je spirala kojom se čovek kreće stremeći svojim ciljevima nekad sa
manje nekad sa više optimizma i snage", kaže u jednom intervjuu Nenad Jezdić,
glumac u predstavi.
U drami "Džepovi puni kamenja", ono što male i beznačajne ljude jednog malog
irskog sela održava u životu je nada. Nada, da će uspeti da promene svoje
živote, samo ako za to, dobiju priliku.
"Naša je vera da čovek može sve u šta veruje", rekao je jednom prilikom
novinaru povodom predstave, Nebojša Ilić, glumac koji je zajedno sa kolegom
Nenadom Jezdićem, pokazao da su izvanredni talenti kojima ne manjka ni
koncentracija, ni sposobnost transformacije, jer obojica igraju ukupno 16
uloga.
Koliko su "Džepovi puni kamenja" omiljeni kod publike, govori podatak da su
više od 60 puta odigrani u Ateljeu 212 u Beogradu, a još dvadesetak puta na
nekim drugim scenama među kojima je sada i Toronto. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| LjUBAV PREMA SVOM RODU |
| |
Srpsko Dobročinstvo "Jovan Dučić", u subotu 29. marta organizovalo je, deseto
po redu Dučićevo veče, posvećeno srpskoj poeziji. Veče je bilo jedna divna
akademija i manifestacija, poetsko veče koje bilo posvećeno stihovima naših
najvećih pjesnika, Jovana Dučića, Alekse Šantića, Milana Rakića, Đure
Jakšića, Branka Radičevića, Miloša Crnjanskog i ostalih naših vrhunskih
pjesnika.
Najljepše rime o našoj otađbini, junaštvu i patnji i ljubavi našeg naroda
govorili su dramski umjetnici Amra i Dimitrije Porobić, Dragana Živić-Ilić,
Dijana Vasilić, Nikol Marković, Rada Mićić, Marta Trklja, Đorđije Živković,
Boris Pavlović i pjesnik Milan Janković, uz muzičku pratnju Nevena D.
Posebno iznenađenje i veliki doživljaj bio je nastup umjetnice gospođe
Marine Koraksić koja nas je svojim divnim glasom vratila u muzičku prošlost
i tradiciju našeg naroda.
 Poseban
trenutak je predstavljalo otvaranje samostalne izložbe poznate slikarke
Ljiljane Sormaz, gdje je publika sa uživanjem razgledala njena likovna
ostvarenja. Urednik književne večeri bio je potpisnik ovih redova.
Učesnici ove poetske večeri su zatim nastavili druženje uz muziku i divnu
srpsku poeziju, uz svijeće, vino i ribu. Bila je to jedna nezaboravna
boemska noć.
Recitovane su najčuvenije i najljepše srpske rodoljubive i ljubavne pjesme
tako ubjedljivo da su svi u sali bili oduševljeni, oplemenjeni i te divne
noći iz Srpskog centra, u Misisagi, sigurno izašli produhovljeni i sretni.
I ova poetska noć je opet potvrdila da se samo druženjem i ljubavlju prema
prozi i poeziji može očuvati srpski jezik i ćirilica, poštivati srpska
istorija i tradicija, i da je volonterski i humanitarni rad i dalje veoma
značajan za dobrobit srpske zajednice u Torontu.
Srpsko dobročinstvo "Jovan Dučić" ove godine obi-lježava 17-godišnjicu svog
uspješnog postojanja. Kroz sve to vrijeme društvo je bilo okrenuto očuvanju
srpskog jezika i kulture, ćiriličnog pisma i bogate književne tradicije
srpskog naroda. Istovremeno, članovi ovog društva bili su i veliki humanisti,
pa su tako proteklih 17 godina dobrovoljnim prilozima učestvovali u nizu
akcija organizovanih s ciljem da se pomogne ugroženim, bolesnim i siromašnim
u našoj otađbini. |
| |
| Slobodan Rundo |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
