|
|
Broj 1148, 11. april 2008.
| Ugrožena srpska baština na Kosovu |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je srpska kulturna
i verska baština na Kosovu i dalje ugrožena i ocenio da napadi na nju u
proteklih osam godina predstavljaju "kulturno čišćenje".
 U
obraćanju na sastanku Iz-vršnog odbora Organizacije UN za obrazovanje, nauku
i kulturu (UNESCO) u Parizu, on je, takođe, rekao da su na području Srbije
ljudska prava najviše ugrožena na Kosovu, koje je pod adminsitracijom UN od
1999. godine.
Jeremić je podsetio da su u proteklih osam godina albanski ekstremisti
zapalili više od 150 crkava i manastira, od kojih mnogi potiču još iz 14.
veka, a da je od toga 35 zapaljeno samo u martu 2004, u vreme "progona Srba
na Kosovu".
Na stotine drugih svetih mesta je i dalje ugroženo, a to su utvrdili i
Unesko i njegov Centar svetske baštine, rekao je srpski ministar i dodao da
su sva četiri sveta mesta koja su uključena u svetsku kulturnu baštinu, a
nalaze se na Kosovu, uvrštena na Uneskovu listu ugroženih mesta.
"Smišljeni pokušaji da se opljačka, zapali, oskrnavi i uništi ono što su
drugi izgra-dili odavno, u uverenju da će doprineti smišljanju sopstvene
istorije, mora biti najoštrije osuđeno i za njih se mora jasno reći šta su:
gorljiva, grozničava, gnusna dela kulturnog čišćena", istakao je Jeremić.
On je naveo da je "takva danas stvarnost na Kosovu - mračna, ružna stvarnost"
koja ugrožava demokratska dostignuća na zapadnom Balkanu.
Dodao je da želi da naglasi pravu prirodu borbe za očuvanje srpske baštine
na Kosovu i njen univerzalni karakter, "u konteksu opasnosti koju
predstavlja jednostrano, nelegalno i nelegitimno proglašenje ne-zavisnosti
Kosova 17. aprila".
Naglasio je da narodi ne mo-gu sebi da dozvole da grade zajedničku budućnost
"na pepelu ne-stalog legata" i da su zaštita i unapređenje kulturnih
dostig-nuća čovečanstva veliki zadatak svih.
Jeremić je istakao da nasleđe predstavlja "osnovu identiteta i razvoja", ali
i da je "sredstvo za pomirenje i instrument mira".
On je rekao i da Srbija ima vodeću ulogu u unapređenju regionalne saradnje i
istakao da produbljavanje te saradnje doprinosi "demokratskoj konsolidaciji
mira, stabilnosti i pomirenja", što je, kako je ocenio, "kapija za
ostvarivanje evropske budućnosti zapadnog Balkana".
Jeremić je najavio da će mi-nistarstvo kulture Srbije, zajedno za Zavodom za
zaštitu spomenika kulture i Svetim sinodom Srpske pravoslavne crkve,
proširiti saradnju sa međunarodnom zajednicom kako bi se efikasnije
zaštitila i obnovila srpska kulturna i verska baština na Kosovu.
Ministar spoljnih poslova Srbije je rekao da Srbija visoko ceni sluh koji je
Unesko poka-zao na tom području i istakao rad Komiteta svetske baštine.
Jeremić je, takođe, zahvalio generalnom direktoru Uneskaa Koičiru Macuri na
ličnom angažovanju, i posebno Italiji, Grčkoj i Češkoj, kao i Savetu Evrope,
na pomoći u obnavljanju srpske kulturne i verske baštine na Kosovu.
U opštoj raspravi na 179. sesiji Izvršnog odbora Uneska, Jeremić je rekao i
da Srbija podržava strukturne reforme te organizacije UN, kao i njene brojne
programe.
On je istakao ulogu Uneska i značaj borbe za iskorenjavanje nepismenosti i
unapređenje ravnopravonosti među polovima i podržao novu strategiju za
jačanje naučnih kapaciteta na nacionalnom i regionalnom nivou. Podsetio je
na tesnu saradnju Srbije sa Uneskom u programu za obezbeđivanje vode.
Jeremić je potvrdio i da će Unesko biti sponzor međunarodne konferencije pod
imenom "Klimatske promene uoči druge dekade 21. veka" u maju 2009. godine,
čiji će domaćin biti Srpska akademija nauke i umetnosti, u čast 130.
godišnjice rođenja srpskog naučnika Milutina Milankovića, koji je ustanovio
naučni pristup istraživanju klimatskih promena. |
| |
| |
|
| |
| Cilj Zapada bio da ukloni Rusiju |
| |
Primarni cilj Zapada nije bio da Kosovo postane funkcionalna država već da se
polako ali sigurno odstrani ruski uticaj sa zapadnog Balkana, ocenio je
Peter Cajhan iz američke agencije za strateška istraživanja Stratfor.
U razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Cajhan je ocenio da Kosovo dugo neće
biti nezavisna zemlja u funkcionalnom smislu, već "protektorat Evropske
unije i, u manjoj meri, NATOa najmanje još jednu generaciju".
Uz ocenu da je Beograd "sada apsolutno poslednji bastion ru-skog uticaja na
Balkanu" Cajhan je dodao je Zapad "vrlo agresivno odigrao tu geopolitičku
igru koja je nepromenjiva".
Istovremeno je dodao da "sada kada je ruski uticaj odstranjen" očekuje "relativno
postojano, iako ne prebrzo, smanjenje ameri-čkih trupa u čitavom regionu".
"Amerika će zadržati veoma nizak nivo diplomatije, neće baš potpuno nestati
sa scene, ali će, u suštini, sve prepustiti misiji EU. U smislu svog
oružanog prisustva, ona se priprema za odlazak iz regiona", rekao je
stručnjkak Stratfora.
Cajhan je ocenio i da se "nezavisnost Kosova nije dogodila zbog samog Kosova"
već je, za Evropljane, ona značila "uklanjanje potencijalnih prepreka koje
je Srbija stvarala, kako zajednič-kom evropskom tržiš-tu, tako i širenju
Unije", dok je za Amerikance "bila sredstvo potiskivanja ruskog uticaja iz
regiona".
Događaji na severu Kosova, prema Cajhanovim rečima, "zavisiće u najvećem
stepenu od namera Beograda".
"NATO nema kapacitet da iz dana u dan, sistematski, nameće rešenje na severu
Kosova. To znači, da ako paravojne, odnosno, policijske jedinice Srbije
odluče da uzmu u zaštitu Srbe na severu Kosova, vrlo je verovatno da ćemo
imati de fakto podelu Mitrovice", kazao je.
Cajhan je naglasio da ne može da kaže da je takvo rešenje već sada izvesno
ili neizbežno, ali je dodao da će "odluka o tome da li će do njega doći biti
doneta u Beogradu, a ne u Vašingtonu ili Briselu".
"NATO i EU jednostavno nemaju kapacitet da to spreče, tako da, ako Srbija
bude želela da takvo rešenje isforsira, ona će to i moći", rekao je.
Na pitanje da li je nezavisnost Kosova donela regionu zapad-nog Balkana više
stabilnosti ili nestabilnosti Cajhan je rekao da ključni dogadaj nije
nezavisnost Kosova nego nedavni NATO samit, odnosno, činjenica da su
Hrvatska i Albanija dobile pozive za članstvo, a Makedonija uslovnu
pozivnicu. "Nakon ovog dogadaja, ako pogledate mapu Srbije, videćete da je
NATO kompletno 'zacementirao' sve njene granice" rekao je Cajhan i dodao da
"to znači da građani Srbije koji uskoro izlaze na izbore biraju između
samodestrukcije i strateške irelevantnosti".
Drugim rečima, precizirao je, biraju "između ekonomskog napretka uz
organizaciju koja ih je bombardovala ili destrukcije". "To je sve što je
ostalo. Izgubili su Kosovo, izgubili su Crnu Goru, izgubili su sve druge
republike bivše Jugoslavije. Ako nakon svega ovoga, sada izaberu kurs
konfrontacije, izgubiće i severnu pokrajinu", kazao je.
"Dakle, gledano iz perspektive Zapada, rat je završen, Srbija je izgubila.
NATO i EU su se sad proširili do tačke u kojoj nije moguće da Srbija ili
Rusija bilo šta u regionu promene ili poremete", rekao je Cajhan.
Stručnjak Stratfora ocenio je i da je "Srbija dobrodošla da se pridruži EU,
ali pod uslovima koje EU definiše, a o kojima se neće pregovarati, kao što
se neće pregovarati ni o Kosovu". |
| |
| |
|
| |
| Srbija ne može da organizuje lokalne izbore
na Kosovu |
| |
Šef UNMIK-a Joakim Riker izjavio je da Srbija ne može da organizuje niti
održava lokalne izbore na Kosovu, jer bi to predstavljalo gaženje Rezolucije
1244 Saveta bezbednostu UN.
 "Samo
UNMIK može da održava izbore na Kosovu i drugi izbori neće imati nikakvu
vrednost", kazao je Riker.
U interviju za Bi-Bi-Si program na albanskom, šef UNMIK-a je rekao da kao ni
ranije međunarodna misija neće organizovati, ali neće ni onemogućiti na
teritoriji Kosova izbore za Skupštinu Srbije. On je potvrdio da je prošle
nedelje kontaktirao sa zvaničnicima u Srbiji pošto je iz medija saznao za
nameru Srbije da na Kosovu organizuje parlamentarne i lokalne izbore.
"Pitao sam ih da li je to istina i stavio sam im do znanja da, ako je istina,
to predstavlja gaženje Rezolucije 1244, mandata UNMIK-a i da nije
prihvatljivo", rekao je Riker i dodao da je dobio dopis u kojem se potvrđuje
da će Srbija održati lokalne izbore na Kosovu. |
| |
| |
|
| |
| Koštunica razgovarao sa Martensom |
| |
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica razgovarao je
sa predsednikom Evropske narodne partije (EPP) Vilfredom Martensom i
potpre-dsednikom Viktorom Orbanom o saradnji i učešću DSS na predstojećem
Samitu EPP u junu, saopštio je DSS.
U razgovoru, Koštunica je istakao da je potpuno jasna evropska orijentacija
DSS i da jedan od ključnih ciljeva predstavlja ulazak Srbije kao celovite
države sa svojom pokrajinom Kosovo i Metohija u EU.
"Koštunica je ukazao da je veoma važno da Srbija sa EU započne razgovor koji
treba da potvrdi da EU poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije
u njenim međunarodno priznatim granicama", navodi se u saopštenju.
Predsednik EPP Martnes je na sastanku naglasio da DSS pripada evropskoj
porodici partija desnog centra, kao i da je EPP opredeljena za jačanje
saradnje sa DSS-om.
Martens je naglasio da jedan broj stranaka EPP ne pri-znaje jednostrano
proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, navodi se u saopštenju DSS.
Saopšteno je i da je predsednik EPP Martnes istakao da dolazak delegacije
EPP u Beograd predstavlja snažnu poruku o nastavku dijaloga EPP i DSS. |
| |
| |
|
| |
| Delta u hotel Kontinetal ulaže oko 35 miliona
evra |
| |
Kompanija Delta najavila je da će u renoviranje hotela Kontinetal u Beogradu
uložiti između 30 i 35 miliona evra, a obnova će biti završena na leto 2010.
godine.
Direktor Delta rilestejta Dejan Racić izjavio je na konferenciji za novinare
da će Kontinetal nakon renoviranja, koje će početi nakon Univerzijade i
trajati godinu dana, poslovati pod imenom Kraun Plaza .
 Kako
je rekao, biće renovirano oko 415 soba, a hotel mora da promeni sve
instalacije, enterijer, restorane i nameštaj u sobama.
On je naveo da je kompanija Delta rilestejt potpisala ugovor o menažmentu sa
Interkontinetal hotel grupom na 25 godina, što znači da će menazdžmet te
kompanije voditi posao za vlasnika hotela i za to dobijati naknadu, ali da
će sav novac investirati Delta.
Prema njegovim rečima, Delta je imala dodatni interes da kupi Kontinetal,
jer već u istom bloku gradi hotel koji će biti deo grupacije Interkontinetal.
"Mi već gradimo 300 soba i sa 400 soba u Kontinetalu, napravićemo veliki
hotelski kompleks koji će biti završen do kraja 2010. ili početkom 2011",
objasnio je Racić.
Kako je rekao, u Geneks apa-rtmane biće uloženo od pet do 10 miliona evra,
kako bi se pru-žala bolja usluga zakupcima, a biće produžen veći deo ugovora
koje sad postoje.
Upitan kada će biti uplaćen novac Racić je odgovorio da to zavisi od
Komisije za zaštitu konkurencije, koja ima rok do četiri meseca da da
saglasnost na ugovor.
"Dokumentacija je dostavljena 7. aprila i i mi očekujemo da će ugovor proći,
jer nemamo nijedan hotel", kazao je Racih.
Govoreći o Geneksovim hotelima na Kopaoniku, Racić je rekao da je Delta bila
zainteresovana, ali da je od kupovine odustala zbog visoke početne cene od
45 miliona evra.
"To je poseban tip turizma, koji je sezonskog karaktera i zbog toga zahteva
velika ulaganja, što prema našoj proceni nije bilo isplativo. Ako budu neki
drugi uslovi na novom tenderu, ponovo ćemo razmatrati da li ćemo ući u taj
posao", rekao je on.
Potpredsednik kompanije Interkontinental Piter Vermer rekao je da je
zadovoljan saradnjom sa kompanijom Delta rilestejt i naveo da Beograd ima
sanšu da sa dva hotela iz grupe Interkontinental postane veoma privlačan za
goste.
Interkontinental poseduje, rukovodi, izdaje i daje u franšizing više od
3.800 hotela sa 571.000 soba u skoro 100 zemalja i ima godišnju posetu od
160 miliona gostiju.
Kraun Plaza hoteli, kojih je oko 300 u svetu, za ciljnu grupu imaju poslovne
ljude koji često putuju, opremljeni su salama za konferencije i sastanke,
klub sobama, sobama za odmaranje, tematskim barovima i kafeima.
Deltina kompanija NBG Propertis kupila je imovinu Geneksa na Novom Beogradu
za 148.800.999 evra, a imovina obuhvata hotel Kontinental, Geneksove
apratmane, energanu i tenisku halu. |
| |
| |
|
| |
| Koštunica odustao od evropske politike |
| |
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke (DS) Dragoljub Mićnović
ocenio je da je premijer Vojislav Koštunica odustao od evropske politike
iako je Evropa bila put na kome su bili svi zajedno.
 Na
konferenciji za novinare Mićnović je rekao da je iznenađen izjavom Koštunice
da ni po koju cenu ne treba potpisati Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju, koji je uslov za evropske integracije i članstvo u EU.
On je poručio da "niko nema prava da građane liši budućnosti ili da je
odloži na neodređeno vreme".
Mićunović je istakao da je članstvo u EU najbolji način za odbranu interesa
Srbije, za borbu za bolji standard, protiv korupcije i organizovanog
kriminala.
"DS se bori za interese zemlje i očuvanje integriteta, ali ni na koji način
ne treba prekidati i slabiti odnose sa Evropom zato što je bila i jeste naša
kuća. Nismo valjda mi jedini narod u Evropi koji ne razume šta je njegov
interes", kazao je Mićnović.
On je rekao da ne vidi ništa loše u izjavi Havijera Solane o pomoći
proevropskom bloku u Srbiji, jer je to poruka da Evropa želi Srbiju.
"To je znak da oni nas hoće u Evropi, nikome ne pada napamet da će ovde da
šalju agitatore, novac i bilborde. To EU nikada nije radila pa neće raditi
ni sada", kazao je Mićunović.
Politiku drugih stranaka on je nzvao populističkom i pozvao ih da javnosti
saopšte da li zaista veruju da će Srbija bolje braniti Kosovo u Evropi ili
ako prekine odnose sa njom.
Član Predsedništva DS Oliver Dulić rekao je da predstavnici te stranke ovih
dana u razgovoru sa najvišim evropskim zvaničnicima pokušavaju da dogovore
potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i prisruživanju što pre, jer je to
veoma važno za Srbiju i njene građane.
"Nismo razgovarali o datumima, već o tome kada će i da li će Srbija postati
član EU, da li u Srbiji postoji podrška tome, i kakva je dinamika tog
procesa", kazao je Dulić.
Cilj DS je, kako je naveo, da Srbija bude kandidat za članstvo EU krajem ove
ili početkom sledeće godine i da postane članica u narednih nekolko godina.
Dulić je rekao da je vlada pala zbog odustajanja DSS od potpisivanja
sporazuma sa EU a ne zato što je neko promenio politiku prema Kosovu.
"Očigledno je da je Koštunici smetalo to da postanemo članica EU veoma brzo
i da se ovde prihvate evropski standardi", rekao je Dulić i poručio da se "svako
ko koristi emocije građana da bi odgurnuo građane od Evrope i zbog svoje
lične frustracije, kocka sa budućnošću građana. |
| |
| |
|
| |
| Plaćena propaganda dominira predizbornim TV
programom |
| |
Plaćeni popagandni program stranaka zauzima 75 odsto televizijskih i radio
programa posvećenih izborima, a u informativnim emisijama teme se obrađuju
bez dovoljno analize i istraživanja, poručili su medijski stručnjaci.
Na okruglom stolu o političkoj promociji u medijima tokom predizborne
kampanje direktorka beogradskog Medija centra Mirjana Milošević ocenila je
da programu kojem dominiraju plaćeni termini ne pruža građanima kvalitetnu
osnovu za donošenje odluka o glasanju na izborima.
Ona je kazala da se treba podrobnije pozabaviti pitanjem da li je plaćeni
propagandni program stranaka, izuzev u okvirima koji su jasno propi-sani
zakonom, dozvoljen i koji je najbolji način da se uvedu propisi u tu oblast.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kazao je da je praćenje
rada medija tokom predizbornih kampanja u prethodnim godinama pokazalo da
urednici i novinari ne izbacuju na površinu teme koje bi bile u interesu
javnosti, da se povlače pred strategijom ubeđivanja birača koju sprovode
stranke.
Nekritičko prenošenje stavova državnih organizacija i političkih partija
može se zapaziti i tokom ove predizborne kampanje kazao je Veljanovski.
Mediji prenose događaje koji se organizuju u službi predizborne kampanje i
dokumentuju ih audio i video zapisom, dok se teške teme izbegavaju i ne
postavlja se pitanje kako će političari ispuniti populistička obećanja o
povećanju socijalnih izdvajanja i postizanju potpune zaposlenosti
stanovništva, ocenio je on.
Kada je reč o zastupljenosti kandidata, pravila su jasna, poštuju se i nema
izopštenih, kazao je on
Učesnici su rekli da se ne treba hvaliti napretkom koji se tiče
diskriminacije kandidata, jer je on postignut još 2003. godine, ali i
ukazali da ne treba isuviše očekivati od medija ako neke institucije društva
ne funkcionišu, i da ih ne treba optuživati za senzacionalizam kada
pokušavaju da pokrenu neke procese koji su u nadležnosti sudskih i drugih
organa.
Na okruglom stolu su učestvovali urednici televizija B92 i RTS-a, kao i
predstavnici Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Saveta
Evrope. |
| |
| |
|
| |
| Sporazum sa EU samo sa celovitom Srbijom |
| |
Predsednik Vlade Srbije i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica
izjavio je da se "ne sme potpisivati" Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU ako se "unapred izričito ne potvrdi da se taj sporazum
odnosi na celovitu Srbiju".
 "Ne
sme biti trgovine Kosovom i ne sme se potpisivati Solanin sporazum ako se
unapred izričito ne potvrdi da se taj sporazum odnosi na celovitu Srbiju",
navodi se Koštunicinoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.
Koštunica je naveo da Sporazum sa EU "može predstavljati partijski interes"
koalicije DS, G17 plus i Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), ali da
sporazum "svakako nije u interesu države Srbije i srpskog naroda".
"Ako Boris Tadić i koalicija Čanak, DS, G17 podržavaju Solanin sporazum koji
treba da pomogne ovoj koaliciji na izborima, to može predstavljati partijski
interes Čanka, DS i G17, ali Solanin sporazum svakako nije u interesu države
Srbije i srpskog naroda", izjavio je Koštunica.
Prema njegovim rečima, građane Srbije interesuje "da li se u Solaninom
sporazumu Srbija poštuje kao celovita država sa svojom pokrajinom Kosovo ili
ne".
"Otvoreno kažemo da sumnjamo da Solanin sporazum koji se nudi koaliciji
Čanak, DS, G17 predstavlja pokušaj potpisivanja nezavisnosti Kosova", navodi
se u izjavi Koštunice.
Lider DSS je dodao da "zastrašivanje građana velikom propagandom o
samoizolaciji ima za cilj da se prikrije namera da se preko potpisivanja
Solaninog sporazuma prizna prva NATO država".
"Vidimo i da ođednom kada je reč o Solaninom sporazumu Vlada više nije u
tehničkom mandatu i da je to važilo samo kada je u pitanju bio energetski
sporazum sa Rusijom", navodi se u izjavi Koštunice. |
| |
| |
|
| |
| I Zapad i Rusija žele da privuku Srbiju u
svoju orbitu |
| |
Rusija, SAD i EU se sada više bore za Srbiju nego za Kosovo, pošto i Zapad i
Rusija nastoje da je privuku u svoju orbitu, ocenio je saradnik Instituta za
analizu i rešavanje konflikata pri univerzitetu Džordž Mejson, Dejvid Jang.
 Jang
je u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem za Glas Amerike rekao,
komentarišući proširenje NATO-a na Balkanu, da stvarni problem nije Kosovo,
već Srbija.
"Proširenjem NATO-a na zapadni Balkan, jasno je da će to proširenje biti
nepotpuno ukoliko se Beograd prikloni Moskvi. Na taj način će Rusija imati
daleko veći regionalni uticaj, dok bi u suprotnom njen uticaj u narednih
nekoliko godina bio permanentno blokiran", rekao je Jang.
On je na pitanje da li će nezavisnost Kosova podstaći separatizam i u
ostalim problematičnim regionima, i kako bi to moglo da se odrazi na
međunarodne odnose, rekao da "sve zavisi ne od proglašenja nezavisnosti
nekog separatističkog entiteta, već od toga da li će biti priznat i koliko i
koje zemlje će ga priznati".
"Čak i da postane jasno da je nezavisnost Kosova problematična, to ne bi
uticalo na zemlje koje su ga priznale da povuku svoju odluku, mada je to
tehnički moguće, ali realno teško ostvarivo", ocenio je Jang.
On je, osvrćući se na predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji, rekao da
SAD podržavaju Tadića i prozapadnu grupu, ali da su "detalji te podrške
interesantni".
"Neki američki politički krugovi izgleda da ignorišu faktor uslovljavanja i
poniženja Srbije i nisu spremni da ga uoče, što može da podstakne Srbiju da
odbaci učlanjenje u klub, čije su je članice bombardovale pre desetak godina",
naveo je Jang.
On je dodao da bi, ukoliko Zapad nastavi da uslovljava ulazak Srbije u EU,
ona mogla da odbaci članstvo.
"Moguće je da će (Zapad) nastojati da pridobije Srbiju da prvo prizna
nezavisnost Kosova, pa onda postane članica EU, mada Brisel u poslednje
vreme odstupa od takve pozicije", ocenio je Jang u intervjuu za Glas Amerike. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
