|
|
Broj 1148, 11. april 2008.
| “NOVI SRPSKI PASOŠ“ ZA RADMILU MIĆIĆ |
| |
Početkom marta vlada Srbije pokrenula je akciju "Novi srpski pasoš - novo lice
Srbije". U to ime, potpredsednik Vlade Božidar Đelić, pozvao je sve građane
da predlože osobe koje će prve dobiti pasoše.
Posle mesec dana trajanja akcije Vlade Srbije, RTS i "Novosti" renomirani
žiri je odlučio ko su nosioci prva 204 pasoša Republike Srbije. U
konkurenciji su bili kandidati sa ljudskim i profesionalnim kvalitetima,
uspešni studenti, stručnjaci, naučnici, profesori, plemeniti i hrabri
građani Srbije koji predstavljaju svoju otadžbinu u najlepšem svetlu širom
sveta.
 Pod
brojem 58 našlo se i ime Radmile Mićić, poznatog humanitarca, za nesebično
pomaganje majkama i deci Kosova i Metohije.
Šta za vas u ovom trenutku znači ovo priznanje?
U prvi mah nisam poverovala sopstvenim očima dok sam čitala imena dobitnika,
a potom sam se rasplakala.
Suze radosti i tuge naizmenično su tekle niz moje lice. Bila sam presretna
zbog ovog priznanja jer su predlozi stigli iz Kanade, Srbije i sa Kosova i
Metohije. Ali istovremeno sam poželela da nikad ni jednom Srbinu ne zatreba
pasoš kad odlazi u svetu zemlju Kosovo i Metohiju.
Da li ste zadovoljni proteklim dobrotvornim akcijama u Torontu?
Moj višegodišnji humanitarni rad je posvećen najranjivijima sa Kosova i
Metohije, majkama i deci.
Sakupljala sam novac od ljudi iz naše sredine da malo olakšamo golemu patnju
našeg naroda koji je odabrao da ostane na svom ognjištu. Istovremeno sam se
trudila da širim istinu među drugim nacijama za koje je taj deo Srbije samo
jedno od ratnih žarišta u svetu.
Na humanitarnom programu "Deca sa zlatnim grožđem u očima" koji smo održali
7.decembra, za kosovsku decu, sakupljen je 18.000 dolara. Ta akcija je
inspirisala i druge Srbe da se organizuju u svojim sredinama i društvima
tako da je ta suma sada blizu 30.000.
Akciji su se pridružili između ostalih košarkaški klub "Trojka" iz Toronta,
Srpska škola "Sveti Sava" iz Kičinera, srpsko doborčinstvo "Jovan Dučić",
skijašI u organizaciji Saleta Guseva, i srpske porodice koje su umesto
uobičajenih darova za krsnu slavu, svoje goste zamolili da daruju donacije.
Na čemu se zasniva vaš optimizam?
Ovo je samo jedan od dokaza koliko su naši ljudi plemeniti i žele da pomognu.
Akcija traje i dalje, i trajaće sve dok i jedno dete ide u srpsku školu na
Kosovu i Metohiji. Naša je obaveza da pružamo pomoć u svakom obliku.
Budući planovi?
Na poziv naših zajednica iz Montreala, Otave i Vankuvera, u mesecu maju ću
učestovati na humanitarnim svečanostima za decu Kosova i Metohije.
Potom putujem na Kosovo i Metohiju noseći ljubav i podršku, naravno i novac
koji je sakupljen na ovim manifestacijama našoj braći i sestrama na Kosovu i
Metohiji.
Do koje mere novac pomaže našem narodu na Kosovu i Metohiji?
Sakupljeni novac će sa računa odavde biti uplaćen na račun manastira Dečani.
U dogovoru sa Episkopom Teodosijem, novac će me sačekati kad dođem do Dečana
i potom ćemo obići svih sedam enklava u Metohiji i darovati decu. Na predlog
Episkopa Teodosija, podelićemo novac deci na jednake delove. U Metohiji je
sada oko 650 dece. Nećemo zaboraviti ni stare i obolele Srbe koji žive sami
u veoma teškim uslovima.
Moj odlazak na svetu zemlju ima još jedan cilj. Nekoliko srpskih porodica iz
GTA me je zamolilo da ih uputim na jedno ili više dece kojima je potrebno
izdržavanje za školovanje.
Ova ideja nije novijeg datuma, međutim ja ću pokušati da napravim direktan
kontakt između deteta sa Kosova i porodice sa ovih prostora, bez posrednika.
Nastavak kontakta će isključivo zavisiti od porodice koja je prihvatila dete.
Kakav je vaš stav o novčanoj pomoći?
Što se više novca sakupi, to će svako od 650 dece dobiti veći iznos.
Sredstva sakuplja-mo preko humanitarne fondacije "Stara Raška" koja
nesebično pomaže siromašnu decu širom Srbije.
Koju biste poruku uputili svima onima koji vas kad god zatreba
nesebično podržavaju?
Koristim ovu priliku da se zahvalim svom suprugu i deci za nesebičnu podršku
u mnogim teškim trenucima i svima koji su na bilo koji način omogućili da
ova dobrota i plemenitost traju. Sretna sam zbog nagrade, ali sam još
sretnija što se spremam u pohode mučeničkom srpskom narodu koji prkosi svim
zakonima zla i još uvek opstaje na svom svetom ognjištu. I ovoga puta
citiraću Vuka Karadžića :
"Ako svako učini koliko može, jedan narod neće propasti." |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| VIŠE OD MUZIKE |
| |
U prelepoj i akustičnoj dvorani crkve Eglinton St. Georges United Church, u
subotu 5.aprila, održan je osmi godišnji koncert hora "Kir Stefan Srbin" iz
Toronta na čelu sa dirigentom-magistrom, Jasminom Vučurović.
Podjednako uspešna i kao pijanista i dirigent, Jasmina Vučurović ima za
sobom brojne nastupe kako u Kanadi i USA, tako u Engleskoj, Švedskoj,
Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.
Dirigovanje sa autoritetom, kakvo je bilo viđeno na ovom koncertu, samo je
potvrdilo njene kvalitete.
Muzičko veče je bilo muzičko veče u pravom smislu reči.
 Prvi
deo koncerta bio je posvećen duhovnoj pravoslavnoj muzici, sa kompozicijama
Miodraga Govedarice, Stevana K. Hristića, kao i Dušana Maksimovića koji ima
običaj da kaže da je" Molitva najlepša kad se peva - Oče naš". Dodajmo
repertoaru i dva Karlovačka napeva iz 19. veka, dok je Stevan St. Mokranjac
bio zastupljen sa čak 3 kompozicije (što i ne čudi), kada se zna da njegova
crkvena dela poseduju tako snažan i topao sadržaj.
Svakoj kompoziciji, hor je pristupio na poseban način, vodeći računa o
lepoti tona.
Poznat kao ruski pijanista, dirigent i kompozitor, Sergej Rahmanjinov je
napisao i dva horska dela, a publika je imala priliku da čuje "Svenoćno
bdenje" (op.37,1915), koje je veoma dobro prihvaćeno i od strane kritike i
publike.
Ruski uticaji u crkvenoj muzici osetili su se i u "Opelu" Stevana K.
Hristića".
Drugi deo programa osvetlio je svetovne kompozicije bazirane na narodnim
melodijama centralne Srbije, Hercegovine, Kosova i Metohije koje su bile
inspiracija kompozitorima Stevanu St. Mokranjcu, Stevanu K. Hristiću,
Sergeju Rahmanjinovu i Dušanu Suvajcu.
Stevan St. Mokranjac, isključivo vokalni kompozitor stvarao je na području
svetovne i crkvene horske muzike. Njegove "Rukoveti" predstavljaju vrstu
horskih svita inspirisanih folklorom različitih krajeva južnoslovenskog
podneblja i plene izborom narodnih melodija kao i njihovom obradom.
Pesma "Behar", kompozitora Stevana K. Hristića, a na tekst pesnika Alekse
Šantića, u izvođenju operske pevačice Bojane Rajić, ostavila je sve u
publici blistavih očiju.
Predivnim sopranom, toplim i prijatnim glasom, Bojana Rajić je pokazala svu
pevačku kreativnost interpretacije kao i scenski talenat da "izrodi" pesmu i
prezentuje je na način koji mogu svi razumeti.
Bili su to minuti koji se ne mogu opisati, ničim platiti ni nadoknaditi.
Kao solisti, uspešno su nastupili i V.Rev. Ljubomir Rajić, Dragana Stošić,
Marina Koraksić, Jelena Ćirić, Milan Jekić, Milan Dimitrijević i Miloš
Lalović.
Svoje umetničko stvaralaštvo iskazao je i kompozitor Dušan Suvajac, koji je
za hor "Kir Stefan Srbin" za ovu prilku napravio aranžmane nekoliko pesama:
"Kiša pada", "Oj Moravo", "Marijo, deli bela kumrijo", "Neven vene", "Što
taj sokak", "Gora ječi". One su bile dobar put ka finalu večeri, Suvajčevoj
obradi poznate pesme, "Igrale se delije".
Odličan muzički aranžman i energično horsko izvođenje postigli su svoj
efekat: publika se prvo emotivno napunila, a zatim digla na noge uz ovacije.
Orkestar je na nivou obavio svoj zadatak. Vodeći računa o pevačima,
odgovarao je sa "krešendom" i "pijanom" gde je to najviše bilo potrebno.
Ostavio je više nego dobar utisak na publiku i na pravi način zaokružio
program. Skladan orkestar činili su Goran Gojević, Dragoslav Milanović,
Željko Lukić, Dragan Obradović, Svetlan Milošević i Siniša Davidović.
Tokom večeri, hor "Kir Stefan Srbin" sa svojim dirigentom Jasminom Vučurović,
trudio se da prikaže pravoslavnu duhovnu i svetovnu muziku u njenom
najboljem svetlu..
Bez sumnje se može reći da su u tome uspeli. Kreirali su koncert koji će se
dugo pamtiti. |
| |
| Ksenija Vučević |
|
| |
| SABOR POEZIJE U PARIZU |
| |
Povezivanje Srba u svetu danas je važnije nego ikada, jer nas je sada više
nego ikada ranije rasejano po celoj kugli zemaljskoj, ali rastojanja postaju
nebitna u odnosu na potrebu da se pronalazimo i gradimo nacionalno jedinstvo.
Kosovo je najveća patnja, ali i najveći zalog probuđene nacionalne svesti.
Razdaljina između kontinenata lako je savladiva kada za to postoji
motivacija, a ona je najprisutnija u domenu kulture.
 Kada
se uz to ima u vidu da poezija ne zna za granice, za očekivanje je da
pesnički susreti budu jedna od najčešćih i najprirodnijih načina povezivanja
Srba u svetu. Bio je i pravi momenat da oživi srpska veza između Toronta i
Pariza putem poezije. Naime, Udruženje "Desanka Maksimović" je dobilo poziv
da ove godine učestvuje, krajem meseca marta, na 7. po redu Saboru poezije u
Parizu. Pesnik Srđan Bajić je, u ime našeg Udruženja, bio gost Sabora, kao
prvi i jedini predstavnik iz neke prekookeanske zemlje. Do sada su na ovom
Saboru učestvovali samo srpski pesnici iz Evrope. U svom uvodnom govoru,
Dana Dodić, osnivač i jedan od organizatora Sabora poezije istakla je značaj
povezivanja evropske dijaspore sa prekookeanskom, posebno sa Torontom za
koga se zna da je jedan od najvećih centara srpske književnosti i uopšte
kulture izvan matice.
Informacije koje je prikupio od Dane Dodić i svoje utiske Srđan nam je
preneo čim se vratio iz Pariza kao gost Pariskog kruga pesnika, na osnovu
čega je ovaj tekst sročen.
 U
svečanoj sali pariskog hrama Svetog Save koja je bila ispunjena do
poslednjeg mesta, poezija je vladala prostorom u potpunoj tišini. Pesnici,
njih dvadeset četvoro, iz raznih zemalja, branili su Kosovo svojim stihovima.
Takav početak Sabora bio bi još impresivniji da su bili prisutni i pesnici
sa Kosova koji, iz svima nama poznatih razloga, u ovom trenutku ne napuštaju
svetu srpsku zemlju. Prota Nikola Škrbić je kao domaćin blagosiljao ceo skup
u Hramu. Govore su održali konzul Siniša Pavić i poverenik vlade za
dijasporu u Parizu, Milisav Aleksić.
Uobičajeno je da se prvo predstave učesnici iz drugih zemalja. Najveći broj
njih je stigao iz Nemačke, iz poznatog književnog kluba "Sedmica". Njihov
predsednik, Ljubiša Simić, saopštio je važnu novost - uspeli su da na
poznatom Oktobarskom sajmu knjiga u Frankfurtu obezbede štand za srpske
pisce iz dijaspore. Nećemo, ovog puta, navoditi imena svih učesnika iz
drugih zemalja, sem onih iz Pariskog kruga pesnika, sa kojima ćemo nastaviti
intenzivnu saradnju, u cilju uzajamne posete.
U okviru obeležavanja našeg jubileja - 30 godina postojanja Udruženja "Desanka
Maksimović", pozvaćemo u goste predstavnika Pariskog kruga pesnika.
Dakle, evo imena njihovih učesnika na ovogodišnjem Saboru poezije: Dušica
Stanimirović, Kolja Mićević, Zlata Živadinović, Koviljka Jastrebić, Vlasta
Stanisavljević, Ranka Todorović-Grubešić, Živojin - Žika Pavlović, Goran
Stojanović, Živomir Purinko Petrović, Sima Mraović, Dana Dodić, Boris Lazić
i Nikola Šuica.
Svoj nastup pesnici iz Pariza su započeli poezijom nedavno preminulog Bata
Ljube - Ljubomira Petrovića, posvećeniku poezije i dugogodišnjem čuvaru
srpskog jezika i kulturne baštine pod pariskim nebom. Iskoristiću priliku da
ukažem na dva imena ovde navedena. To su pisci Zlata Živadinović i Vlastimir
Stanisavljević Sarkamenac koji su, pre svega, svojim romanima zauzeli
značajno mesto u savremenoj srpskoj književnosti.
Srđan nije propustio priliku da se u Parizu sprijatelji i sa pesnicima,
gostima iz otadžbine. Doneo nam je divnu zbirku poezije "Sent Andreja i
druge pesme" Gorana Đorđevića, predsednika poznate manifestacije "Smederevska
pesnička jesen", na šta vredi obratiti pažnju.
- Vratio sam se iz Pariza preporođen. Upoznao sam interesantne ličnosti i
stekao divne prijatelje među srpskim piscima Pariskog kruga. Jedva čekam da
ih ponovo sretnem i tamo, u Parizu i ovde, u Torontu. A u Pariz ću ići vrlo
često, to sam sebi već obećao - nije prigušivao svoju radost Srđan Bajić,
elektroinženjer po struci, a pesnik po vokaciji. Sam je kriv što iduće
godine neće biti jedini pesnik iz Toronta na Saboru poezije u Parizu. Svoje
oduševljenje je preneo i na nas koji smo nestrpljivo čekali da čujemo
njegove utiske. |
| |
| Katarina Kostić |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
