|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1149, 18. april 2008.
| Svedoci bez zaštite |
| |
Čak Sudetić, koautor knjige "Lov", u kojoj je bivša haška tužiteljka Karla del
Ponte iznela svoja sećanja na rad u Tribunalu, izjavio je za agenciju Beta
da su pokušaji Tribunala da uhapsi Karadžića i Mladića bili frustrirajući, a
da je slučaj Ramoša Haradinaja izbacio u prvi plan pitanje zaštite svedoka.
 Bivšoj
haškoj tužiteljki Karli del Ponte, koja je postavljena za ambasadorku u
Argentini, švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova zabranilo je da govori o
svojim memoarima koji su nedavno u Italiji objavljenim u knjizi "Lov".
Koautor knjige, novinar i publicista Čak Sudetić, na slici desno, u
intervjuu agenciji Beta rekao je da se ta zabrana ne odnosi na njega i da
veruje da njegovi odgovori u velikoj meri izražavaju stavove Karle del
Ponte.
Na pitanje Bete da li je tačno da su osumnjičeni ratni zločinci Ratko Mladić
i Ramuš Haradinaj bili najteži za tužilaštvo, prvi zato što nikad nije
predat Tribunalu a drugi zbog ometanja istrage, Sudetić, koji je jedno vreme
radio u Tribunalu, konstatovao je da se u tim slučajevima Tužilaštvo
suočavalo sa raznim problemima.
U slučaju Haradinaj podsetio je na problem zastrašivanja svedoka i naveo da
je zaštita izloženih svedoka jedno od pitanja koje može biti presudno za
opstanak ili propast međunarodnog pravosuđa uopšte. "Pokušaji Tribunala da
uhapsi Karadžića i Mladića su bili frustrirajući zato što Tribunal nije imao
ovlašćenja ni u istražnim ni u policijskim radnjama da preduzme potrebne
mere da ih uhapsi", rekao je on.
 Posao
Karle del Ponte, dodao je Sudetić, bio je sveden na obraćanje političkim,
državnim i vojnim liderima u SAD, u zemljama Evropske unije i Ujedinjenim
nacijama, NATO i drugim zemljama u potrazi za pomoć koje su ove vlade
nevoljno davale. "Na kraju je jasno da se ona osećala kao da samo stalno
uzaludno ponavlja i ponavlja iste zahteve", konstatovao je Sudetić.
Na pitanje kako je moguće da nijedan slučaj zastrašivanja svedoka, a po
nekim navodima čak i ubistvo svedoka (u slučaju Haradinaj), nije mogao biti
dokazan, Sudetić je odgovorio da je za Tribunal bilo praktično nemoguće da
sprovodi istrage o zastrašivanju svedoka zato što nije imao podršku u
istraživačkim radnjama na terenu na Kosovu.
"Ljudi izgleda pretpostavljaju da Tribunal za bivšu Jugoslaviju ima osoblje
koje se šunja na svakom ćošku bivše Jugoslavije, u svakoj vladinoj
kancelariji i u svakoj policijskoj stanici. Realnost je da Tribunal zavisi
od lokalnih vlada, i da je lokalna policjia, zajedno sa međunarodnim
faktorima na Kosovu, potpuno podbacila u zaštiti svedoka koje smo zvali ili
koje smo planirali da zovemo", rekao je.
Na pitanje zašto je tretman Ramuša Haradinaja i Vojislava Šešelja u
Tribunalu bio različit (Haradinaj je puštan na slobodu, bilo mu je
dozvoljeno čak i političko delovanje, dok je Šešelju zabranjivana i poseta
porodice) iako su se obojica predala, Sudetić je odgovorio da je pristup
kacelarije tužilaštva prema njima bio isti kao prema ostalim optuženima i da
nikome nije davana nikakva prednost.
"Predlažem da pozovete sudije i diplomatske izvore da detaljno objasne zašto
su neki otpuženi - Haradinaj, Stanišić i Simatović - pušteni (na privremenu
slobodu) dok drugi nisu, i zašto je nekim optuženim dozvoljeno da se uključe
u politički život a drugima nije. Da se Karla del Ponte pitala njihov
tretman bi bio isti", rekao je Sudetić.
Na opasku da je Karla del Ponte u svom radu u Tribunalu imala više problema
u političkom nego u pravnom domenu i na pitanje u kojoj meri je politika
obeležila njen rad kao glavnog tužioca, Sudetić je rekao da su napori
Tribunala "bez presedana".
"Ti napori su se odvijali na razmeđi između nacionalnog suvereniteta i
međunarodne odgovornosti, u vrlo sivoj zoni između pravosudnog i političkog.
Ovo je umnogome neistražena oblast za tužioce i sudije", rekao je Sudetić i
objasnio da Tribunal za Jugoslaviju i Ruandu nije imao ovlašćenja koja je
imao sud u Nirnbergu posle II svetskog rata.
"Pobedničke vojske su dale tužiocima u Nirnbergu i Tokiju ovlašćenja da
imaju pristup svedocima, da dođu do dokumenta za dokaze, da uhapse optužene
ratne zločince, mada samo među redovima njihovih poraženih nemačkih i
japanskih neprijatelja", rekao je Sudetić.
Bez takvih ovlašćenja, dodao je, osoblje Tribunala za Jugoslaviju i Ruandu
moglo je samo da se dovija i da se oslanja na sopstvenu volju da dovede pred
lice pravde najviše rangirane osobe koje su najodgovornije za ratne zločine
na svim stranama sukoba u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji.
Na pitanje koji su bili motivi za pisanje knjige "Lov", Sudetić je odgovorio
da je namera bila iznošenje tačne slike rada Haškog tužilaštva i ukazivanja
na konkretne probleme s kojima se ono suočavalo. Pisanju knjige je takođe
doprinela želja Karle del Ponte da zatraži pravdu za sve žrtve na svim
stranama kojima se Tribunal bavio i, konačno, njena namera da objasni šta je
radila u granicama svojih ovlašćenja i kakve je konkretne odgovore dobijala.
Povodom navoda u knjizi "Lov" o umešanosti članova OVK u trgovini ljudskim
organima i pitanja da li je trebalo da Tužilaštvo nastavi istragu uprkos
svim opstrukcijama, da nabavi dokaze i procesuira osumnjičene za te zločine,
Sudetić je konstatovao da je ta tema puna emocionalnog naboja a da su
činjenice "neverovatno iskrivljene".
Oštre reakcije zvaničnika iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije su, na žalost,
pothranjivane izveštajima u štampi i političkim komentarima, od kojih je "većina
bazirana na nepotpunim i loše interpretiranim verzijama knjige koji su
netačno predstavljeni. Na primer, Karla del Ponte u knjizi ne optužuje
Hašima Tačija za bilo kakvu umešanost u otmicu Srba sa Kosova niti se on
navodi u svedočenjima o trgovini organima. Odakle to ljudima, ne znam",
rekao je on.
"Ove reakcije su takođe rezultat lokalnog nepoznavanja Tribunala, načina
njegovog rada i njegovih ograničenja", rekao je Sudetić i dodao da svaka
strana tu temu koristi kao materijal za svoju ličnu propagandu.
"Kogod je ikad izveštavao sa ratnih područja zna da su glasine o trgovini
organima česte, i da uglavnom dolaze od strane neprijatelja da diskredituju
neprijatelje. Pokušaji da se proprate ti navodi uglavnom ne dovedu ni do
čega i ostanu na nivou rekla kazala", rekao je Sudetić, koji je bio izveštač
sa Balkana za "Njujork tajms" i druge medije i koji je napisao knjigu "Krv i
osveta" o masakru u Srebrenici.
"U ovom slučaju, međutim, postojali su verodostojni izveštaji o otmici
između 100-300 Srba sa Kosova i njihovom prevozu do Albanije - prevoz u
treću zemlju preko međunarodne granice što je nečuveno - zajedno sa
verodostojnim izveštajima o operaciji uzimanja organa radi trgovine koja je
dovela do smrti jednog malog broja, ali ne svih otetih osoba", rekao je
Sudetić i ponovio niz detalja iz knjige "Lov" koji upućuju da su ti zločini
učinjeni.
Sudetić je objasnio da uprkos tome, Tribunal nije mogao da nastavi
istraživanja. Vremenski, nadležnost Tribunala se završila dolaskom NATO u
junu 1999. godine, a "izgleda da se zločin dogodio posle dolaska NATO-a".
Drugo, Tribunal nije imao imena novinarskih izvora (koji su govorili o tim
zločinima).
"Tribunal je predao nalaze UNMIK-u, kosovskim vlastima i vladi u Albaniji,
ali prema mojim saznanjima, ništa konkretno nije nikad učinjeno da se sa
ovim ide dalje", rekao je Sudetić.
Takođe smatra da je srpska policija mogla nesto da uradi i da srpske vlasti
nisu ništa delotvorno učinile da provere izveštaje koje su im davali članovi
porodica nestalih Srba. "Uznemirujuće" pitanje je, kaže Sudetić, i zašto
vlasti Albanije, u kojoj se nalazi kuća označena kao mesto zločina o kojima
je reč, nikad nisu sprovele nikakvu istragu.
"Priča uzimanja organa, koliko god je teško za neke da u nju poveruju,
takođe je dovoljno verodostojna da bi na osnovu nje vlasti na Kosovu i u
Albaniji mogle da sprovedu punu istragu čak i sada", rekao je Sudetić.
Sudetić je na kraju intervju agenciji Beta zaključio da dosadašnji rad
Tribunala pokazuje da se taj sud trudio da pred lice pravde dovede
najodgovornije za zločine na području bivše Jugoslavije i Ruande.
"Ako pogledate ogromnu količinu kritike koju je Karla del Ponte dobila,
videćete da ona stiže sa svih strana - od Srba, od bosanskih Muslimana, od
Albanaca, od Hrvata, od Hutua i od Tutsija. Ovo je dokaz da se Tribunal
trudi da služi pravdi tako što će dovesti pred sud osobe koje su na najvišem
nivou i koje su najodgovornije na svim stranama", rekao je Čak Sudetić,
koautor knjige "Lov" u kojoj bivša haška tužiteljka karla del Ponte iznosi
svoja sećanja na rad u Tribunalu. |
| |
| |
|
|
| Dolar slabi šoping cveta |
| |
Njujork doživljava pravi turistički bum zahvaljujući padu dolara, posebno u
odnosu na evro, britansku funtu i neke azijske valute.
Svet je počeo da dolazi u Njujork u kupovinu. Neki tvrde da im razlika u
ceni kupljene robe isplaćuje putne troškove. Cinici primećuju da je čuvena
Peta avenija u opasnosti da se pretvori u buvlju pijacu za svetske putnike.
U 2007. Njujork je posetilo rekordnih 8,5 miliona stranaca, među kojima 1,4
miliona Britanaca, 800.000 Kanađana i skoro pola miliona Nemaca.
Na ivici Central parka, u blizini nekih od najskupljih prodavnica na
Menhetnu, turisti iz sveta kažu da nisu došli samo da bi videli "Veliku
jabuku". Zahvaljujući jeftinijem dolaru, ovde je sada mnogo povoljnije
kupovati nego kod kuće.
"Govorimo o trećini do polovine cene koju bismo platili u Engleskoj", kaže
turista iz Britanije. Neki od turista kupe više nego što mogu da ponesu u
koferima. Stan na primer. Boni Braun, koja trguje nekretninama, navodi da se
stranci otimaju o nekretnine u Njujorku.
"Pošalju depozit i hoće da im advokat pripremi ugovor, a da uopšte ne vide
stan. Dolar je toliko slab u odnosu na evro, da stranci doslovno kupuju
stanove preko interneta", kaže Boni Braun za Glas Amerike.
Još jedna posledica pada dolara je to što pojedini njujorški trgovci počinju
da primaju evro. Među njima je Bili Leroj, vlasnik prodavnice antikviteta u
centru grada.
Leroj priznaje da je bilo i nekih ljutitih reagovanja, bez obzira što je
plaćanje u stranoj valuti legalno. "Dobijam preteća pisma i mejlove u kojima
mi poručuju da se vratim u Francusku i jedem sir, jer je ovo što radim
protiv Amerike. A ja odgovaram da je upravo to vrlo američki, jer se
prilagođavam lošim uslovima", kaže Leroj.
Gradski blagajnik Vilijam Tomson ističe da su turisti i investicije iz
inostranstva pomogli da Njujork proteklih godina održi rekordne budžetske
viškove. "U ovom trenutku, iako slabiji dolar dugoročno nije dobar za zemlju,
kratkoročno je to dobro za Njujork. Prema tome, sasvim je u redu da ljudi
primaju evro, bilo šta, da bi uneli dodatni novac u privredu", kaže Tomson.
Investicije iz inostranstva su posebno dobrodošle sada, dodaje on, kada se
senka zatvaranja radnih mesta nadvija nad Vol stritom, na koji odlazi 35
odsto svih plata u Njujorku. Ekonomisti navode da kupci robe na rasprodajama
iz drugih zemalja takođe pomažu da se nadoknadi trgovinski deficit
Sjedinjenih Američkih Država, jer se njihove kupovine računaju kao američki
izvoz.
Turistički sektor se u Njujorku relativno brzo brzo oporavio nakon što su
11. septembra 2001. u terorističkim napadima uništene kule bliznakinje
Svetskog trgovinskog centra. Gradske vlasti planiraju da do 2015. ta
američka metropola privuče 50 miliona domaćih i stranih turista godišnje. |
| |
| |
|
|
| Samo Srbija može da organizuje izbore na
Kosovu |
| |
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić naveo je u pismu šefu UNMIK-a
Joahimu Rikeru da u ovom trenutku samo Srbija može uspešno da organizuje i
sprovede lokalne izbore 11. maja u Pokrajini.
 U
pismu, u koje je agencija Beta imala uvid, Samardžić (desno) odbacuje
tvrdnje Rikera da bi održavanje izbora 11. maja bilo kršenje Rezolucije 1244
UN i navodi da je najveće kršenje tog dokumenta bilo jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova 17. februara. Predstavnici UNMIK potvrdili su da su
pismo primili u utorak.
"Najveće kršenje Rezolucije SB UN 1244 dogodilo se 17. februara ove godine.
U uslovima kada političko vođstvo Albanaca sa Kosova u potpunosti krši ovaj
obavezujući dokument UN, a Vi ne nalazite ni snage ni sredstava da tome
stanete na put, Vi još jedino u saradnji sa Srbijom možete očuvati dignitet
misije UN na Kosovu i Metohiji, a time i mir i nadu u budućnost srpskog
naroda u Pokrajini", naveo je Samardžić.
Zbog toga, prema njegovim rečima, predstojeći izbori mogu odigrati ključnu
pozitivnu ulogu, kao što i njihovo odlaganje ili neodržavanje može imati
velike negativne posledice."Vi ste, da Vas na to podsetim, povodom
protivpravnog proglašenja nezavisnosti i potonjih događaja zauzeli, kako ste
sami više puta izvoleli reći, neutralan politički stav.
Bilo bi jako korisno da takav stav političke neutralnosti zauzmete i povodom
lokalnih izbora za srpske lokalne organe vlasti u Pokrajini. Ovo tim pre što
imate gotovo neprekoračive i pravne i političke teškoće da sami organizujete
ovakve izbore", naveo je ministar.
Samardžić je izrazio nadu da još ima vremena i volje da se pitanje
sprovođenja izbora obavi u saradnji i međusobnom razumevanju, "na dobro
kosmetskih Srba i svih drugih zajednica koje ne priznaju nelegalno i
jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije".
"Mi se očigledno slažemo u stavu da kosmetski Srbi treba da dobiju
demokratski izabrane lokalne organe vlasti. Slaže-mo se i u tome da ove
izbore može da raspiše samo UNMIK, što je u skladu sa Rezolucijom SB UN
1244", naveo je ministar.
Samardžić je podsetio da Riker insistira na tri stvari: da je isključivi
mandat UNMIK da organizuje izbore na Kosovu, da to treba učiniti samo u pet
srpskih većinskih opština i da se to dogodi posle 11. maja.
"Prošle godine (29. avgusta) Vi ste promenili izbornu regulativu pozivajući
se u svim trima uredbama (ur. br. 2007/25, 2007/26, 2007/27) na Ahtisarijev
plan, koji, kao što je poznato, nije usvojen u Ujedinjenim nacijama i ne
predstavlja validan međunarodni dokument. Donoseći uredbe na osnovu tog
dokumenta, kojim se propi-suje nezavisnost Kosova, Vi ste već prekršili
Rezoluciju 1244", naveo je Samardžić.
Prema njegovim rečima, tim uredbama Riker je preneo nadležnosti
organizovanja i sprovođenja izbora na Kosovu i Metohiji na privremene
institucije u Prištini što kosovski Srbi nisu prihvatili već su "gotovo
stoprocentno" bojkotovali parlamentarne i lokalne izbore 11. novembra 2007.
godine.
Zbog toga, dodao je, eventalno učešće UNMIK-a u sprovođenju lokalnih izbora
za Srbe podrazumevalo bi odgovarajuću izmenu izborne regulative, tako da
UNMIK povrati isključivu nadležnost za organizovanje i sprovođenje izbora, i
njeno ponovno usklađivanje sa Rezolucijom 1244.
Ministar je dodao da nije jasnio ni zašto bi se lokalni izbori sproveli samo
u pet većinskih srpskih opština. jer svi Srbi u Pokrajini imaju pravo na
lokalnu samoupravu i svi treba da učestvuju na izborima u svim opštinama.
"Osim toga, najveći broj interno raseljenih lica u Srbiji potiče iz drugih,
a ne trenutno većinskih srpskih opština u Pokrajini. Onemogućiti njima da
glasaju ze lokalne organe vlasti u opštinama iz kojih su proterani, značilo
bi trajno onemogućavanje njihovog povratka. To svakako nije bila vaša namera",
poručio je Samardžić šefu UNMIK-a.
Ministar je dodao da i stav Rikera da izbore može da organizuje samo posle
11. maja proizlazi iz teškoća navedenih u pismu."Zato u ovom trenutku samo
Srbija i srpski lokalni organi vlasti u Pokrajini mogu uspešno da organizuju
i sprovedu lokalne izbore 11. maja...
Potrebno je samo da ih Vi, kao specijalni predstavnik, raspišete. Time se od
strane Srbije respektuje ova nadležnost UNMIK-a i Vaša lično", naveo je
Samardžić.Portparol UNMIK Sven Lindholm izjavio je danas da će UNMIK na
pismo Samardžića verovatno odgovoriti do kraja nedelje. |
| |
| |
|
|
| Zavisnost od kompjutera |
| |
Ukoliko ne možete da prestanete da šaljete poruke mobilnim telefonom ili
i-mejlove, da krstarite po internetu ili da igrate video igrice, sva je
prilika da imate mentalni poremećaj, kažu stručnjaci.
U tekstu objavljenom u uglednom Američkom psihijatrijskom žurnalu navodi se
da bi ove zavisnosti od savremenih tehničkih sprava trebalo uvrstiti u
mentalne poremećaje. Stručnjaci smatraju da ljudi koji svakodnevno i stalno
koriste tehnološke uređaje mogu da razviju ozbiljnu zavisnost, što dovodi do
anksioznosti, nesanice, mentalnih bolesti... a da se ne pominju razvodi.
 Zavisnost
od i-mejl poruka je poprimila tolike razmere da se širom Sjedinjenih
Američkih Država organizuju grupe podrške i osmišljavaju programi koji bi
trebalo da pomognu ljudima da se reše ovog poroka, koji neki već nazivaju
novom bolesti i socijalnim problemom čovečanstva.
Postoji više razloga zašto je recimo slanje poruka sa mobilnog telefona
privlačno iako može da postane zavisnost. Ljudi vole slanje poruka jer to
mogu da rade i kada ne bi trebalo, na sastanku ili u školi na primer. Zatim,
to je mnogo više tajno od razgovora običnim telefonom.
Neki ipak preteruju: kucaju i danju i noću, poruke šalju i dok voze
automobil, čak više hiljada poruka mesečno. Mnogi drugi su gotovo
zaljubljeni u svoj kućni računar i vode "onlajn" život. Istraživanja
pokazuju da ova zavisnost jako loše utiče na mozak i kognitivne sposobnosti.
Zavisnost od proveravanja mejl "sandučeta" smanjuje koeficijent
inteligencije (ILj) za 10 procenata, dvostruko više nego konzumacija lakih
droga.
Jedno ispitivanje je pokazalo da gotovo dve trećine Amerikanaca priznaje da
više vremena provodi sa svojim kompjuterom nego sa svojim bračnim partnerom.
Takvo opsesivno ponašanje psihijatri svrstaju u mentalno oboljenje -
kompulsivno-impulsivni poremećaj.
Stručnjaci upozoravaju da su agresivno slanje imejlova i poruka, igranje
igrica i pornografija na internetu - ozbiljna pitanja javnog zdravlja i da
bi ih trebalo prepoznati kao simptome kliničkog poremećaja.
Psihijatri kažu da bi lekari trebalo da obrate pažnju na ljude koji
zanemaruju dnevne aktivnosti zbog poruka, imejlova i internet igrica ili
postaju depresivni kada im je to uskraćeno. Ljudi sa tom zavisnošću često
lažu o tome koliko poruka i imejlova šalju, koliko vremena provode pred
računarom i pravi zamenjuju za virtuelni svet.
Mnoge zemlje ozbiljno su shvatile problem. U Južnoj Koreji, koja ima
najrazvijeniju mrežu i najveću stopu korišćenja kablovskog interneta na
svetu, zavisnost od interneta klasifikovana je kao problem broj 1. kada je
reč o javnom zdravlju.
Vlada u Seulu procenila je da oko 210.000 dece u Južnoj Koreji pati od ovog
poremećaja i da im je neophodna pomoć stručnjaka - kod čak 80 odsto njih
trebalo bi primeniti i terapiju lekovima, a četvrtini je potrebno bolničko
lečenje. |
| |
| |
|
|
| Partizan pobedio Zvezdu za finale Kupa |
| |
Fudbaleri Partizana obezbedili su plasman u finale Kupa Srbije nakon što su
posle sedam godina pobedili Crvenu zvezdu u ovom takmičenju kao gosti
rezultatom 3:2. Partizan je bio dominantan u prvom, Crvena zvezda u drugom
poluvremenu, a sve u svemu zaslužena pobeda Partizana uz sjajnu igru
Jovetića i Dijare.
Sjajan kambek Crvene zvezde u nastavku ipak nije dao krila domaćem timu, a
svakako da će crveno beli dugo pamtiti nepromišljnu odluku linijskog sudije
koji je pri nerešenom rezultatu 2:2 poništio čist gol Nenada Milijaša.
 Partizan
je pružio daleko konkretniju igru tokom prvog dela, što i nije iznenadilo
jer su crno beli protiv sebe imali gomilu nezainteresovanih fudbalera Crvene
zvezde koji za 45 minuta ne samo da nisu imali šansu, nego ni pošten udarac
na protivnički gol. Odbrana Zvezede delovala je zbunjeno, sredina kao da
nije postojala, pa je najisturenijem napadaču Jestroviću jedino preostalo da
se nervira i da se bez prevelike potrebe verbalno obračunava sa sudijama,
ali i protivničkim fudbalerima.
Kombinacija Moreire i Jovetića na sredini terena u 13. minutu i lep lob pas
kapitena Partizana izbacio je iz igre odbranu Crvene zvezde i omogućio
Dijari da glavom da sebi da for, uleti u kazneni prostor i levicom zakuca
loptu pod prečku Ivana Ranđelovića.
Samo tri minuta kasnije još jedana briljantna lopta Jovetića našla se iza
zbunjene odbrane crveno belih, Maletić je prihvatio na desnom boku, ušao u
kazneni prostor, zavrnuo na peterac, ali je udarac Moreire pored savladanog
Ranđelovića sa gol linije izbacio mladi Nenad Tomović. Tomović je samo tri
minuta kasnije zaustavio odličan solo prodor (sebičnog) Maletića koji je
imao i boljih rešenja u vidu Moreire i Dijare na levoj strani.
Bolju igru tokom prvog dela Partizan je stigao i da udvostruči. Pas
Kneževića sa polovine crno belih pronašao je Moreiru, Tomović se okliznuo, a
napadač Partizana lepo "promešao" Gaja, napravio sebi mesta za udarac i sa
nekih 20-ak metara poslao loptu u sam levi ugao Ivana Ranđelovića koji je
samo malo zakačio loptu.
 Do
kraja prvog dela Partizan je spustio gas, a Zvezda jedva dočekala pauzu jer
prikazana igra domaćih, jednostavno rečeno, nije ličila ni na šta. Partizan
je u nastavku meča sa dve odlične kontre najavio mogućnost postizanja i
trećeg gola, ali je domaćin potom konačno zaigrao, pa su kontra napadi do
kraja meča ostali jedina strategija Partizana, koji je pretrpeo neverovatan
pad u igri.
Prva prava šansa za Zvezdu viđena je tek u 53. minutu kada je Nenad Milijaš
primorao Božovića do odbije loptu posle lepog udarca sa 17 metara. Samo koji
minut kasnije Milijaš je iz slobodnog udarca ubacio loptu u kazneni prostor
Partizana, najviši u skoku bio je Obradović, ali je defanzivac Partizana kao
na tacni poslužio Burzanovića kome sa peterca nije bio problem da smanji
rezultat na 2:1.
Odličan udarac kapitena Zvezde Dejana Milovanovića u 59. minutu iz
slobodnjaka i nova intervencija Božovića, bio je samo uvod u izjednačujući
gol crveno belih koji su preuzeli ulogu dominantnog tima. Najpre su svi
pomislili da će Milijaš lako poentirati sa peterca u 67. minutu, ali je
Zvezdin veznjak silovitim udarcem pogodio prečku, da bi u nastavku akcije
Nenad Jestrović ipak uspeo da donese izjednačenje nakon što je sa peterca
plasirao loptu u nebranjenu mrežu Partizana.
Dva minuta kasnije Zvezda je oštećena jer je linijski sudija zbog
nepostojećeg ofsajda poništio gol Nenada Miljaša. Partizan je ponovo stigao
do prednosti deset minuta pre kraja. Kada već nije bilo igre, dobro su došli
i prekidi. Posle centaršuta Obradovića Dijara je u padu sjajno vratio loptu
na peterac crveno belih, Gaj je delovao izgubljeno, a Stevan Jovetić
pribrano - 3:2 za Partizan.
Crno beli su maksimalno iskoristili dekoncentraciju fudbalera Zvezde u
poslednjih 15 minuta i zasluženo obezbedili finale Kupa protiv Zemuna koje
je na programu 7. maja u Beogradu.
Vredan pomena je i gest navijača Crvene zvezde koji su do 27. minuta ostali
nemi. Transparent "Dokle više da se ubijamo" rekao je više od bilo koje
pesme, a odnosio se na ubistvo navijača Vojvodine, nastradalog u ponedeljak.
"Delije" su na severu istakli i transparente na kojima je pisalo "Nijedan
srpski život nije vredan navijačkog rivalstva" i "Neka je večna slava svim
žrtvama navijačkih obračuna". |
| |
| |
|
|
| Pirati haraju pomorskim putevima |
| |
Napadi pirata u porastu su širom sveta od početka godine, s tim što je
Nigerija zamenila Indoneziju na listi omiljenih meta njihovih napada,
saopšteno je iz Međunarodne kancelarija za pomorstvo sa sedištem u Londonu.
 "U
periodu između januara i marta ove godine, bilo je 49 napada na pomorce, što
je za 20 odsto više nego u isto vreme prošle godine", piše u izveštaju te
međunarodne kancelarije koja se poziva na informacije Centra za praćenje
piraterije u Maleziji.
U izveštaju te međunarodne kancelarije navodi se da je Nigerija, sa deset
prijavljenih napada, na prvom mestu po ugroženosti i po neprimenjivanju
zakona protiv piraterije, kao i da se većina napada dogodila oko glavnog
grada Lagosa.
Naoružane grupe haraju deltom Nigera, zbog čega je došlo do smanjenja
proizvodnje nafte i povećanja cene tog derivata, piše u tom izveštaju. Inače,
Nigerija proizvodi oko 2.1 miliona barela nafte dnevno, što je do sada
najveća proizvedena količina u Africi.
"Nasilje u vodama Nigerije izmiče kontroli, ali se nadamo da neće doći do
drastičnog povećanja broja žrtava u krađama, otmicama i bombaškim napadima,
kao i do povlačenja pomorskih kompanija iz tog dela sveta, i da će vlada u
Nigeriji ipak početi da interveniše u svim ovim slučajevima", saopšteno je
iz te kancelarije.
 Na
drugom mestu po broju piratskih napada su Indija i Adenski zaliv na severnoj
obali Somalije, gde je do sada prijavljeno po pet manjih napada. U Indiji su
to najčešće krađe, dok u Adenskom zalivu dolazi i do otmica.
Prema podacima u izveštaju, pomorska teritorija Indonezije dugo je bila
najugroženija piratska tačka na svetu, ali je broj napada u prvom kvartalu
ove godine opao od devet prošle godine, do četiri odsto u toku ove godine.
"To znači da bi mornarica i policija u Indoneziji trebalo da budu pohvaljene
zbog primene antipiratskih mera", izjavio je potparol međunarodne
kancelarije koja je izdala izveštaj. On je dodao da se bezbednost takođe
povećala u Malaki, koja predstavlja jednu od zajedničkih pomorskih ruta,
koju dele Indonezija, Malezija i Singapur.
Taj vodeni put dugo vremena bio je ozloglašen po piratskim napadima, ali su
te tri zemlje očigledno pojačale kontrolu poslednjih godina, jer u toku ove
godine nije projavljen nijedan napad, u poređenju sa dva napada prošle
godine, ocenio je portparol te kancelarije.
Tokom prvog kvartala ove godine, piratski napadi zabeleženi su i u drugim
zemljama, kao što su: Tanzanija, Filipini, Bangladeš, Peru, Gana i Mozambik,
sa po dva registrovana napada u svakoj od ovih zemalja. |
| |
| |
|
|
| Obeležava se godišnjica bombardovanja
Beograda |
| |
U znak sečanja na poginule, zamenik predsednika Skupštine Grada Milorad
Perović položiće cveće ispred zgrade Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u
kojoj je 1944. godine bilo bombardovano porodilište.
Član gradskog veća Andreja Mladenović položiće venac u Aleji žrtava
bombardovanja Beograda 1944. na Novom groblju.
 Prilikom
bombardovanja Beograda, na pravoslavni Uskrs, i drugog dana tog praznika,
zvanično je poginulo 1.100 Beograđana i 18 Nemaca, dok je 1.400 stanovnika
glavnog grada ranjeno.
Međutim, poginulih je bilo znatno više jer se u zvaničan broj računaju samo
ljudi sahranjeni u zajedničkoj grobnici.Prvog dana napada na Beograd je
bačeno više od 1.500 tona bombi, a učestvovalo je više od 400 bombardera.
Pogođeno je porodilište u Krunskoj ulici, jedno obdanište, trg Slavija,
Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac,
Železnička stanica, Narodno pozorište, Senjak i ulice Mileševska, Knez
Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog i Sarajevska.
Procenjuje se da je u savezničkim bombardovanjima Beograda od 16. aprila do
sredine septembra 1944. godine poginulo više od 4.500 stanovnika glavnog
grada.Beograd je od Uskrsa 1941. do kraja drugog Svetskog rata bombardovan
sedam puta. |
| |
| |
|
|
| Crte lica otkrivaju seksualne namere |
| |
Da li ste za ozbiljnu vezu ili avanturu za jednu noć - seksualna očekivanja
jedne osobe se često mogu videti kroz crte i oblik lica, saopštili su
britanski naučnici u najnovijoj studiji.
 Prema
istraživanju 700 heteroseksualaca od 20 godina u proseku, naučnici su
otkrili da većina ispitanika može jednim pogledom na lice da proceni da li
je osoba spremna na ozbiljnu vezu ili na prolaznu avanturu. Ispitanici su
kao podatke naveli oblik vilice, veličinu nosa i oblik očiju, navodi se u
studiji nekoliko naučnih ekipa sa Univerziteta u Britaniji.
"Prethodne studije navode da svako može da stekne utisak o nekoj osobi na
osnovu crta lica, zatim po zdravstvenom stanju te osobe i nekim crtama
karaktera", objasnio je stručnjak Ben Džons. Nova studija ide dalje, jer
otkriva da svako može da otkrije seksualne namere na osnovu nekih suptilnih
signala na licu, dodao je Džons.
Žene, na primer smatraju da muškarci sa muževnim crtama lica - četvrtastom
vilicom, velikim nosem i manjim očima - žele kratku avanturu, navodi se u
studiji i dodaje da žene sa jakim usnama i velikim očima šalju seksualnu
poruku muškarcima da su spremne na avanturu.
"Naši rezultati sugerišu da svako može da proceni seksualnu strategiju samo
jednim pogledom na lice. Iako takve procene nisu u potpunosti pouzdane,
takvi signali su ipak suptilni", navodi se u istraživanju.
Ispitanici su procene sprovodili na osnovu gledanja fotografija i 72 odsto
njih je pogodilo namere fotografisanih ljudi. Studija je objavljena u
britanskom medicinskom časopisu "Evolušen and Hjuman bihejvior”. |
| |
| |
|
|
| Rupel nosi Srbiji vazelin |
| |
Suveniri koje je slovenački ministar spoljnih poslova Dmitrij Rupel doneo
posle posete generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, počev od slatke priče o
novim razgovorima oko kosmetskog rešenja, pa do najave iznenađenja koje je
EU spremila za predizborni birački apetit srpskih glasača, za upućene
diplomatske krugove, uvod su u još jedne kvazipregovore, posle kojih bi
Srbija potpisala ono što "niko normalan ne bi".
 Štaviše,
prema vodećem srpskom intelektualcu u SAD Srđi Trifkoviću, desno, uloga
Rupela i Slovenije kao predsedavajuće EU je "da namaže Srbiju vazelinom, da
bi lakše bila silovana od onih koji hoće da dovedu do kraja posao sa
nezavisnošću Kosova.
Trifković, koji je urednik magazina Kronikls pri Rokford univerzitetu,
ističe za Glas da "harmonično rešenje o kojem Rupel odjednom govori, ne
treba tumačiti kao "pomirenje različitih stanovišta, nego u duhu Banove,
odnosno korejske i japanske filozofije da je "harmonično ono rešenje koje je
prihvaćeno kao takvo".
- Zato, Ban, odnosno Rupel, ne najavljuje nove pregovore bez prejudiciranja
statusa, već novu opsenu. Vašington smatra da je Srbija na kolenima i da je,
bez obzira na ishod izbora, njeno protivljenje beznačajno.
Priče o novim razgovorima su još jedna varljiva šargarepica, da bi se kroz
još jedan forum Srbiji ponudilo i ona potpisala nešto što niko normalan ne
bi - ističe Trifkković i dodaje da je "nezamislivo da bi SAD poslale Bana da
priča o pravim pregovorima, jer bi to značilo da Šiptari pristaju na
relativizaciju ove situacije dok ne dođu do rešenja sa Beogradom.
Dakle, treba nam bistro viđenje problema, a to je da gensek UN ništa ne radi,
a da ne pita Belu kuću i da je jedino rešenje za Srbiju da povrati autoritet
silom, onda kada SAD ne bude u stanju ili ne bude voljna da diktira politiku
na Balkanu. A to će biti kroz 20-25 godina - zaključuje Trifković. |
| |
| |
|
| |
|
|
