|
|
Broj 1149, 18. april 2008.
| Obeležava se godišnjica bombardovanja
Beograda |
| |
U znak sečanja na poginule, zamenik predsednika Skupštine Grada Milorad
Perović položiće cveće ispred zgrade Zavoda za zaštitu zdravlja studenata u
kojoj je 1944. godine bilo bombardovano porodilište.
 Član
gradskog veća Andreja Mladenović položiće venac u Aleji žrtava bombardovanja
Beograda 1944. na Novom groblju.
Prilikom bombardovanja Beograda, na pravoslavni Uskrs, i drugog dana tog
praznika, zvanično je poginulo 1.100 Beograđana i 18 Nemaca, dok je 1.400
stanovnika glavnog grada ranjeno.Međutim, poginulih je bilo znatno više jer
se u zvaničan broj računaju samo ljudi sahranjeni u zajedničkoj
grobnici.Prvog dana napada na Beograd je bačeno više od 1.500 tona bombi, a
učestvovalo je više od 400 bombardera.
Pogođeno je porodilište u Krunskoj ulici, jedno obdanište, trg Slavija,
Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac,
Železnička stanica, Narodno pozorište, Senjak i ulice Mileševska, Knez
Mihajlova, Kraljice Natalije, Miloša Velikog i Sarajevska.
Procenjuje se da je u savezničkim bombardovanjima Beograda od 16. aprila do
sredine septembra 1944. godine poginulo više od 4.500 stanovnika glavnog
grada.Beograd je od Uskrsa 1941. do kraja drugog Svetskog rata bombardovan
sedam puta. |
| |
| |
|
| |
| Parlamentarna skupština SE podeljena o Kosovu |
| |
Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE) izrazili su u Strazburu
duboka neslaganja o posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova.
Raspravu o Kosovu, naknadno uvrštenu u dnevni red, otvorio je Šveđanin Bjorn
von Sidou iz Socijalističke grupe ističući da na Kosovu živi dva miliona
Evropljana koji nisu zastupljeni u međunarodnim organizacijama, a koji bi
trebalo da uživaju sva prava kao i ostali Evropljani bez obzira na etničku
pripadnost.
 On
je podsetio da je Parlamentrna skupština u januaru povodom Kosova usvojila
preporuke za ostvarivanje ljudskih prava, borbe protiv kriminala i korupcije,
dobre vladavine i da SE može pružiti svoju ekspertizu u ostvarivanju tih
ciljeva.
Podela po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da bude
prepreka za sprovođenje tih preporuka, rekao je Von Sidou i istakao da je
misija EU na Kosovu u saglasnosti s tim preporukama.
Šef srpske delegacije Miloš Aligrudić ocenio je da je proglašenje
nezavisnosti Kosova "opasan presedan" kojim je ugrožen proces
demokratizacije, ali i bezbednost regiona.
Aligrudić je ponovio da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisno Kosovo, a
odluku o proglašenju nezavisnosti ocenio "nelegalnom i nemoralnom".
Član srpske delegacije Dragoljub Mićunović ukazao je na tri posledice
proglašenja nezavisnosti Kosova, ističući da se može očekivati da taj primer
slede i neki drugi regioni.
Prva posledica je, istakao je Mićunović, grubo gaženje međunarodnog prava,
Povelje UN, Rezolucije 1244. Povodom argumenata da je Kosovo slučaj sui
generis, Mićunović je rekao da to nikada nije moglo da se kaže unapred i da
treba očekivati da ostali u regionu slede kosovski primer.
"Drugi problem jeste problem nas privrženih EU. Kako da se krećemo u dva
smera. Evropa je u sve većim integracijama, a na drugoj strani, drobe se
zemlje. Taj proces dezintegracije suprotan je duhu evropskih integracija",
rekao je Mićunović.
Treći problem jeste bezbednost, ukazao je Mićunović, podsećajući da je to "vrednost
o kojoj brine Savet Evrope i međunarodna zajednica".
"U istoriji Balkana, velike sile su često crtale granice i bilo je uvek
nekih nepravdi. Svaki put kad se pojavi deficit pravde iza toga će doći
suficit nasilja. To je istorijska logika", upozorio je on.
Podsećajući da je Beograd ponudio kosovskim Albancima široku autonomiju ali
da je za Prištinu to bilo neprihvatljivo, Mićunović je zato upitao "zašto
onda Srbi nemaju prava na samoopredljenje ne samo na Kosovu nego i u Bosni".
Konstantin Kosačov iz Evropske demokratske grupe ocenio je da odluka
kosovske skupštine predstavlja "grubo narušavanje međunarodnog prava".
Kosačov je rekao da kosovski separatizam može uticati i na druge slične
pokrete u svetu i kritikovao Rasela-Džonstona i ostale koji su podržavali
nezavisnost Kosova, jer je njihovom podrškom albanska strana dobila
podsticaj da čvrsto ostane na svojim pozicijama i da je time onemogućeno
postizanje rešenja kroz pregovore.
Kipranin Andros Kiprijanu iz Ujedinjene evropske levice ocenio je da je "jednostrano
proglašenje nezavisnost veoma opasno" i da ugožava mir i stabilnost u širem
regionu.
"Snažno verujemo da je ovo jednostrano proglašenje nezavisnosti kršenje
međunarodnog prava i povelje UN koja garantuje suverenitet i teritorijalni
integritet zemlja članica", rekao je Kiprijanu.
On je naveo da odgovornost leži na zemljama koje su ohrabrivale proglašenje
nezavisnosti obećavajući podršku i ocenio da su time "ohrabreni drugi
secionistički pokreti u svetu". |
| |
| |
|
| |
| Brisel da kaže da li je moj zahtev realan |
| |
Premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav
Koštunica izjavio je da zvanični Brisel treba da kaže da li je realan njegov
zahtev da se u parafirani tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
dopuni rečenicom da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
 Koštunica
je u intervjuu za list "Danas", koji će u celosti biti objavljen za vikend,
istakao da građani Srbije moraju da znaju odgovor na ovo pitanje jer ništa
ne sme da ostane prikriveno.
"Srbija i svaki njen građanin moraju tačno da znaju šta mi sa EU potpisujemo
i da li istovremeno potpisujemo nastavak integracija i nezavisnost Kosova",
istakao je on dodajući da niko nikada u ime Srbije ne može da potpiše
međunarodni sporazum za koji građani nisu potpuno sigurni šta on znači.
Predsednik Vlade Srbije je kazao i da rezolucija koju je u decembru prošle
godine usvojila Skupština Srbije "izričito zabranjuje" da se sa EU potpiše
sporazum koji nije u funkciji potvrde da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Istakao je da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju veoma važan i
sveobuhvatan sporazumu koji dugoročno i pravno reguliše odnose između dve
ugovorne strane Srbije i EU.
"Ovaj sporazum govori i o obavezi uspostavljanja dobrosusedskih odnosa
Srbije u regionu, i naravno svako će odmah pomisliti da li će se to sutra
tumačiti kao obaveza Srbije da uspostavi dobrosusedske odnose s Kosovom",
naveo je premijer Srbije.
Prema njegovim rečima, u tom sporazumu se pominje Rezolucija 1244, ali
upravo zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova
saopštavaju da je ta nezavisnost u skladu s tom rezolucijom Saveta
bezbednosti UN.
Koštunica je naglasio i da podržava ideju specijalnog koordinatora Pakta za
stabilnost jugoistočne Evrope Erharda Buseka da svim državama na Balkanu
treba dati status kandidata za članstvo u EU, ali je dodao da bi davanje tog
statusa Kosovu bilo veći presedan od priznavanja nezavisnosti.
"Po Ahtisarijevom planu NATO je konačan organ vlasti na Kosovu. Zamislite
kandidata za članstvo u EU kojeg ne priznaje 150 država na svetu, kandidata
koji nije član UN i nikada neće biti, i kandidata za članstvo u EU gde
najvišu vlast predstavlja vojno lice NATO-a. To, ipak, deluje preterano i
nerealno", ocenio je premijer. |
| |
| |
|
| |
| Samo Srbija može da organizuje izbore na
Kosovu |
| |
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić naveo je u pismu šefu UNMIK-a
Joahimu Rikeru da u ovom trenutku samo Srbija može uspešno da organizuje i
sprovede lokalne izbore 11. maja u Pokrajini.
U pismu, u koje je agencija Beta imala uvid, Samardžić odbacuje tvrdnje
Rikera da bi održavanje izbora 11. maja bilo kršenje Rezolucije 1244 UN i
navodi da je najveće kršenje tog dokumenta bilo jednostrano proglašenje
nezavisnosti Kosova 17. februara.
Predstavnici UNMIK po-tvrdili su da su pismo primili u utorak.
 "Najveće
kršenje Rezolucije SB UN 1244 dogodilo se 17. februara ove godine. U
uslovima kada političko vođstvo Albanaca sa Kosova u potpunosti krši ovaj
obavezujući dokument UN, a Vi ne nalazite ni snage ni sredstava da tome
stanete na put, Vi još jedino u saradnji sa Srbijom možete očuvati dignitet
misije UN na Kosovu i Metohiji, a time i mir i nadu u budućnost srpskog
naroda u Pokrajini", naveo je Samardžić.
Zbog toga, prema njegovim rečima, predstojeći izbori mogu odigrati ključnu
pozitivnu ulogu, kao što i njihovo odlaganje ili neodržavanje može imati
velike negativne posledice.
"Vi ste, da Vas na to podsetim, povodom protivpravnog proglašenja
nezavisnosti i potonjih događaja zauzeli, kako ste sami više puta izvoleli
reći, neutralan politički stav.
Bilo bi jako korisno da takav stav političke neutralnosti zauzmete i povodom
lokalnih izbora za srpske lokalne organe vlasti u Pokrajini.
Ovo tim pre što imate gotovo neprekoračive i pravne i političke teškoće da
sami organizujete ovakve izbore", naveo je ministar.
Samardžić je izrazio nadu da još ima vremena i volje da se pitanje
sprovođenja izbora obavi u saradnji i međusobnom razumevanju, "na dobro
kosmetskih Srba i svih drugih zajednica koje ne priznaju nelegalno i
jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije".
"Mi se očigledno slažemo u stavu da kosmetski Srbi treba da dobiju
demokratski izabrane lokalne organe vlasti. Slaže-mo se i u tome da ove
izbore može da raspiše samo UNMIK, što je u skladu sa Rezolucijom SB UN
1244", naveo je ministar.
Samardžić je podsetio da Riker insistira na tri stvari: da je isključivi
mandat UNMIK da organizuje izbore na Kosovu, da to treba učiniti samo u pet
srpskih većinskih opština i da se to dogodi posle 11. maja.
"Prošle godine (29. avgusta) Vi ste promenili izbornu regulativu pozivajući
se u svim trima uredbama (ur. br. 2007/25, 2007/26, 2007/27) na Ahtisarijev
plan, koji, kao što je poznato, nije usvojen u Ujedinjenim nacijama i ne
predstavlja validan međunarodni dokument.
Donoseći uredbe na osnovu tog dokumenta, kojim se propi-suje nezavisnost
Kosova, Vi ste već prekršili Rezoluciju 1244", naveo je Samardžić.
Prema njegovim rečima, tim uredbama Riker je preneo nadležnosti
organizovanja i sprovođenja izbora na Kosovu i Metohiji na privremene
institucije u Prištini što kosovski Srbi nisu prihvatili već su "gotovo
stoprocentno" bojkotovali parlamentarne i lokalne izbore 11. novembra 2007.
godine.
Zbog toga, dodao je, eventalno učešće UNMIK-a u sprovođenju lokalnih izbora
za Srbe podrazumevalo bi odgovarajuću izmenu izborne regulative, tako da
UNMIK povrati isključivu nadležnost za organizovanje i sprovođenje izbora, i
njeno ponovno usklađivanje sa Rezolucijom 1244.
Ministar je dodao da nije jasnio ni zašto bi se lokalni izbori sproveli samo
u pet većinskih srpskih opština. jer svi Srbi u Pokrajini imaju pravo na
lokalnu samoupravu i svi treba da učestvuju na izborima u svim opštinama.
"Osim toga, najveći broj interno raseljenih lica u Srbiji potiče iz drugih,
a ne trenutno većinskih srpskih opština u Pokrajini. Onemogućiti njima da
glasaju ze lokalne organe vlasti u opštinama iz kojih su proterani, značilo
bi trajno onemogućavanje njihovog povratka.
To svakako nije bila vaša namera", poručio je Samardžić šefu UNMIK-a.
Ministar je dodao da i stav Rikera da izbore može da organizuje samo posle
11. maja proizlazi iz teškoća navedenih u pismu.
"Zato u ovom trenutku samo Srbija i srpski lokalni organi vlasti u Pokrajini
mogu uspešno da organizuju i sprovedu lokalne izbore 11. maja...
Potrebno je samo da ih Vi, kao specijalni predstavnik, raspišete. Time se od
strane Srbije respektuje ova nadležnost UNMIK-a i Vaša lično", naveo je
Samardžić.
Portparol UNMIK Sven Lindholm izjavio je danas da će UNMIK na pismo
Samardžića verovatno odgovoriti do kraja nedelje. |
| |
| |
|
| |
| Rupel nosi Srbiji vazelin |
| |
Suveniri koje je slovenački ministar spoljnih poslova Dmitrij Rupel doneo
posle posete generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, počev od slatke priče o
novim razgovorima oko kosmetskog rešenja, pa do najave iznenađenja koje je
EU spremila za predizborni birački apetit srpskih glasača, za upućene
diplomatske krugove, uvod su u još jedne kvazipregovore, posle kojih bi
Srbija potpisala ono što "niko normalan ne bi".
Štaviše, prema vodećem srpskom intelektualcu u SAD Srđi Trifkoviću, uloga
Rupela i Slovenije kao predsedavajuće EU je "da namaže Srbiju vazelinom, da
bi lakše bila silovana od onih koji hoće da dovedu do kraja posao sa
nezavisnošću Kosova.
 Trifković,
koji je urednik magazina Kronikls pri Rokford univerzitetu, ističe za Glas
da "harmonično rešenje o kojem Rupel odjednom govori, ne treba tumačiti kao
"pomirenje različitih stanovišta, nego u duhu Banove, odnosno korejske i
japanske filozofije da je "harmonično ono rešenje koje je prihvaćeno kao
takvo".
- Zato, Ban, odnosno Rupel, ne najavljuje nove pregovore bez prejudiciranja
statusa, već novu opsenu. Vašington smatra da je Srbija na kolenima i da je,
bez obzira na ishod izbora, njeno protivljenje beznačajno.
Priče o novim razgovorima su još jedna varljiva šargarepica, da bi se kroz
još jedan forum Srbiji ponudilo i ona potpisala nešto što niko normalan ne
bi - ističe Trifkković i dodaje da je "nezamislivo da bi SAD poslale Bana da
priča o pravim pregovorima, jer bi to značilo da Šiptari pristaju na
relativizaciju ove situacije dok ne dođu do rešenja sa Beogradom.
Dakle, treba nam bistro viđenje problema, a to je da gensek UN ništa ne radi,
a da ne pita Belu kuću i da je jedino rešenje za Srbiju da povrati autoritet
silom, onda kada SAD ne bude u stanju ili ne bude voljna da diktira politiku
na Balkanu. A to će biti kroz 20-25 godina - zaključuje Trifković. |
| |
| |
|
| |
| Parlamentarci skeptični prema Kosovu |
| |
Većina učesnika današnje rasprave o Kosovu, održane u Parlamentarnoj skupštini
Saveta Evrope (PS SE) u Strazburu izrazila je skeptičnost prema nezavisnosti
Kosova, izjavio je agenciji Beta član srpske delegacije Dragoljub Mićunović.
 "Bila
je interesantna debata. Nažalost, to su te aktuelne debate koje ne donose
nikakve rezolucije ali se iznose mišljenja", rekao je Mićunović u
telefonskoj izjavi agenciji Beta nakon vanredne rasprave o Kosovu.
Mićunović je dodao da su sa izuzetkom tri ili četiri govornika, svi ostali
bili "skeptični prema priznavanju Kosova, odnosno budućnosti te države".
"Smatrali su da je ipak i povreda međunarodnog prava i veliki rizik za
bezbednost, i jedan presedan, da je sve to loše", rekao je on. Mićunović je
u raspravi upozorio na sve negativne posledice nezavisnosti Kosova, od
kršenja međunarodnog prava pa do ugrožavanja bezbednosti.
"U početku smo imali nekoliko izveštaja o lošem stanju ljudskih prava na
Kosovu a odjednom sve je to zaboravljeno. SE brine o ljudskim pravima u
dalekim zemljama, a odjednom je to prenebregao ovde, u srcu Evrope, i
dozvolio da se formira država", rekao je Mićunović.
Ocenjujući da je na "vulgaran" način povređeno međunarodno pravo, Mićunović
je ukazao da sve to unosi "nemir u međunarodnu zajednicu ukoliko međunarodno
pravo prestaje da važi".
"Bez obzira na sve to, mi se ne odričemo evorpskih perspektiva i želimo da
to nastavimo. Očekujemo pomoć i razumevanje, a za teritorijani integritet i
suverenitet borićemo se svim diplomatskim sredstvima", rekao je Mićunović. |
| |
| |
|
| |
| Srbija treba da tuži države koje su priznale
Kosovo |
| |
 Pravni
savetnik srpskog pregovaračkog tima, profesor iz Švajcarske Tomas Flajner
izjavio je da bi Srbija trebalo da tuži države koje su priznale nezavisnost
Kosova i učestvuje na eventualnim novim pregovorima samo ako oni budu
otvoreni za različite ishode.
"Pravna pozicija Srbije bila bi bolja ako direktno tuži zemlje koje su
priznale nezavisnost Kosova, a na eventualnim novim pregovorima treba da
učestvuje samo ako oni budu potpuno otvoreni za različite ishode i zasnovani
na principu konsenzusa", rekao je Flajner za "Večernje novosti".
Prema njegovim rečima, pre tužbi potrebno je da Srbija prvo prihvati
obavezujuću jurisdikciju Međunarodnog suda pravde u Hagu, što do sada nije
učinila.
Upitan da li je već izgubljeno dragoceno vreme za tužbe, Flajner je rekao da
je bolje da se što pre to učini, ali i da kada je reč o proceduri
Međunarodnog suda pravde nema vremenskog limita. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
