|
|
Broj 1154, 23. maj 2008.
| Opijum kao narodni lek |
| |
Zavisnica od opijuma Džam Bigam, iz siromašne avganistanske provincije
Badahšan, tri puta dnevno daje opijum i tromesečnom sinu da bi bio tih i
mirno spavao.
"Beba je postala zavisnik još u mom stomaku. Umreće od plača ukoliko joj ne
dam opijum. Kada joj dam opijum beba se smiri i spava", ispričala je. Tokom
intervjua sa novinarom agencije Rojters beba je imala prazan pogled i
izgledala pospano.
 Avganistan
je najveći svetski proizvođač i izvoznik opijuma, ali i njegovo stanovništvo
u velikoj meri koristi tu drogu.
U istraživanju sprovedenom 2005. godine, navodi se da u Avganistanu, koji
broji 26 miliona stanovnika, ima oko 920.000 registrovanih korisnika droge.
Dugo vremena su se stanovnici udaljenih krajeva Avganistana nemarno odnosili
prema opijumu, a zbog nedostatka lekova koristili su ga za lečenje raznih
tegoba. Bebama daju opijum kako bi njihove majke mogle da rade.
Ali takva dugogodišnja zavisnost isisava energiju iz ljudi a ugrožava i
njihovo zdravlje, kao i opšte stanje njihove porodice.
"Opijum prikriva simptome tuberkuloze, kao što su kašalj i bol, pa se stanje
pogoršava. To je problem zato što je takva osoba zarazna", kaže lekar koji
pomaže zavisnicima u Badahšanu.
Život i sudbina Najke Bahat, 35-godišnje majke četvoro dece, okreće se oko
opijuma.
"Pomaže u otklanjanju bola, mi smo toliko siromašni. Trošimo 200 dolara
mesečno na opijum. Čak smo prodali zemljište kako bismo kupili opijum. Sada
nemamo ništa. Skoro sva naša zarada odlazi na opijum", ispričala je Najk
Bahat.
Međunarodna javnost vrši pritisak na Avganistan da prekine uzgajanje maka od
kojeg se proizvodi opijum. Iz Avganistana potiču najveće svetske zalihe
opijuma od kojeg se proizvodi heroin.
Najveće količine opijuma spravljaju se u južnim oblastima Avganistana, gde
talibanski pobunjenici i dalje imaju veliki uticaj.
U tim područjima vlasti iz Kabula imaju samo delimičnu kontrolu, a
organizovani kriminal cveta, što pospešuju korumpirani zvaničnici i
izostanak zakona i reda, kaže Kristina Oguz, čelnica kancelarije UN za borbu
protiv droge i kriminala u Avganistanu.
Suzbijanje narkotika izgleda da je uspešnije na severu zemlje, u mestima kao
što je Badahšan, gde zvaničnici za borbu protiv droge u proteklih godinu
dana aktivno uništavaju polja maka.
Za lociranje polja maka, stručnjaci upotrebljavaju i savremeniju tehnologiju
kao što su satelitski snimci.
Uspeh u iskorenjivanju polja maka ugrožava činjenica da seljaci uvek mogu da
se vrate uzgajanju te biljke, koja donosi deset puta više novca od drugih
useva.
Prema rečima Kristine Oguz, seljaci mogu 20 godina da čuvaju zalihe maka
pošto se njegov kvalitet ne menja.
Sve veći broj zavisnika ubrizgava opijum u venu, a zbog razmene inficiranih
igala raste broj zaraženih hepatitisom B i C. Postoji strahovanje i da će se
virus HIV-a raširiti među stanovnicima koji tokom seksualnih odnosa uglavnom
ne koriste zaštitu. |
| |
| |
|
| |
| Gazprom prodao većinu akcija u listu
Izvestija |
| |
Ruski gasni monopolista "Gazprom" prodao je većinu svojih akcija u
najtiražnijem ruskom listu "Izvestija" firmi povezanoj sa biznismenom za
koga je rečeno da je bliski saradnik premijera Vladimira Putina.
"Gazprom-medija" saopštio je danas da je osiguravajućoj kompaniji SOGAZ
ustupio 50,19 odsto akcija lista "Izvestija".
SOGAZ je deo grupe koju kontroliše Ruska banka čiji je predsednik Jurij
Kovalčuk.
U izveštajima ruskih medija navodi se da je Kovalčuk blizak Putinu,
doskorašnjem ruskom predsedniku i da su njih dvojica deo izabrane grupe koja
je vlasnik brojnih vila nedaleko od Sankt Peterburga.
Tokom osmogodišnjeg Putinovog predsednikovanja, vlasništvo nad većim delom
televizijskih stanica i novina palo je u ruke države ili biznismena
naklonjenih Kremlju.
U isto vreme, glavni medij je postao snishodljiv prema Kremlju, naročito o
izveštavanju o njemu i prenošenju tvrdnji opozicije, koja, praktično nije
imala svoje mesto u medijskom etru.
Prvi broj novina "Izvestija" izašao je 1917. Urednik Raf Šakirov otpušten je
s posla 2004. zbog izveštavanja o opsadi škole u Beslanu, kada je više od
300 ljudi poginulo.
Prema istraživanju TNS Galup Medija, prošle godine od maja do oktobra "Izvestija"
su imale najveći prosečan tiraž u Rusiji, od 371.000 primeraka.
Jedan od najvrednijih poseda tog lista su mnogobrojne kancelarije u centru
Moskve. |
| |
| |
|
| |
| Svaki osmi Nemac relativno siromašan |
| |
Svaki osmi građanin Nemačke živi u relativnom siromaštvu, dok je svaki četvrti
pogođen trajnom nestašicom novca ili siromaštvo uspeva da izbegne samo uz
pomoć državnih socijalnih davanja.
 Ovi
podaci navedeni su u vladinom izveštaju o siromaštvu i bogatstvu u Nemačkoj
koji će danas u Berlinu predstaviti ministar za rad i socijalna pitanja Olaf
Šolc (Sćolz).
Prema izveštaju, 13 odsto stanovništva spada u siromašne, dok daljih 13
procenata samo zahvaljujući redovnim državnim davanjima ne spada u tu grupu.
Nemački mediji danas su već preneli najvažnije delove izveštaja.
To su prvi podaci te vrste koje objavljuje konzervativno-socijaldemokratska
vlada kancelarke Angele Merkel. Prethodni izveštaj o siromaštvu objavila je
socijaldemokratsko-zelena vlada još 2005.
Prema kriterijumima Evropske unije (EU), koji su primenjeni i u izradi
nemačkog izveštaja, siromašan je onaj ko na raspolaganju za troškove života
ima manje od 60 odsto od prosečnog primanja u zemlji. U nemačkom slučaju to
je manje od 781 evra neto mesečno.
Bogatim se pak u Nemačkoj smatra onaj ko živi sam i na raspolaganju ima više
od 3.418 evra, odnosno porodica sa dvoje dece koja mesečno ima više od 7.178
evra mesečno.
U izveštaju se navodi da se povećao jaz između bogatih i siromašnih u zemlji.
Primanja bogatih su vidno porasla, dok su primanja onih koji slabo zarađuju
opala. Istovremeno su ostala ista primanja onih koji zarađuju prosečno.
Ministar Šolc je kao posebno zabrinjavajuće istakao to što su se u izveštaju
našli mnogi koji rade i uprkos tome spadaju u siromašne, što pokazuje da su
primanja u Nemačkoj niska i da treba da budu uvedene minimalne nadnice.
U najgoroj situaciji su, kako se navodi u izveštaju, ljudi koji dugoročno
nemaju zaposlenje i samohrani roditelji i njihova deca.
Istovremeno je ukazano da je očekivani životni vek siromašnog stanovništva
niži od onoga kojem mogu da se nadaju dobro stojeći.
Za razliku od definicije (relativnog) siromaštva u EU, međunarodne
institucije su definisale da u apsolutnom siromaštvu žive ljudi koji na
raspolaganju imaju manje od jednog dolara dnevno. |
| |
| |
|
| |
| Obama bliži nominaciji, Klintonova ne
odustaje |
| |
Senator iz Ilinoisa Barak Obama je nakon stranačkih izbora u Oregonu i
Kentakiju blizu nominacije demokrata za predsedničke izbore u SAD i njegova
konkurentkinja Hilari Klinton nije više u mogućnosti da ga dostigne.
 Iako
je bivša prva dama SAD na izborima u Kentakiju osvojila 65 odsto glasova, a
njen rival 30 odsto, Obami nedostaje još samo 75 delegata za nominaciju
demokrata, javljaju agencije.
Senator iz Ilinoisa je, prema još nezvaničnim rezlutatima izbori u Oregonu,
osvojio 58 odsto glasova, a senatorka Klinton 42 odsto.
Obama tako ima 1.951 delegata od 2.026 koliko je potrebno za nominaciju, a
Klintonova 1.759. Međutim, ne treba zaboraviti gotovo 800 superdelegata,
partijskih lidera i izabranih funkcionera koji su slobodni da glasaju za
koga žele.
Obama je svoju pažnju već usredsredio na predizbornu kampanju protiv
kandidata republikanaca Džona Makejna. Zvaničnici iz Demokratske partije su
rekli da se razmatra slanje Pola Tjuza, glavnog Obaminog pomoćnika, u
Nacionalni komitet demokrata da bi razmotrili akcije za predizbornu kampanju.
Klintonova, međutim, ističe da će ostati u trci za nominaciju sve do
poslednjih stranačkih izbora početkom juna. "Više nego ikada do sada,
odlučna sam da vidim da svaki glas bude prebrojan", poručila je ona
pristalicama u Luisvilu, u Kentakiju.
Trka se, međutim, privodi kraju, a jedan od najnovijih signala jesu
međusobne hvale koje upućuju Obama i Klintonova, i njihovi pozivi na
jedinstvo stranke na izborima.
"Bilo je neslaganja u kampanji, ali svi se divimo njenoj hrabrosti,
posvećenosti i istrajnosti", rekao je Obama o svojoj konkurentkinji,
ističući da je ona, bez obzira na ishod, "srušila mitove, uklonila prepreke
i promenila Ameriku u kojoj će odrasti naša deca".
Iako su preostala još četiri stranačka izjašnjava do 3. juna, kada se
očekuje sastanak superdelegata, Klintonova više nije u mogućnosti da stigne
Obamu.
Konvencija demokrata biće održana od 25. do 28. avgusta u Denveru, a
republikanaca od 1. do 4. septembra u Minesoti. Izbori za novog predsednika
SAD biće održani u novembru. |
| |
| |
|
| |
| London najskuplji grad za turiste |
| |
London je najskuplja "prestonica kulture" ako se posmatraju Evropa i Severna
Amerika, dok je Varšava najjeftinija, zaključak je istraživanja koje
objavljuje Post ofis , vodeća menjačnica u Britaniji.
Prema anketi pod nazivom "Cena kulture", vikend u Varšavi posvećen kulturi
košta manje od 100 evra, ako se posmatra cena obilaska deset najpopularnijih
turističkih atrakcija tog grada.
U Londonu za obilaske istog broja atrakcija treba izdvojiti 387 evra.
Na drugom mestu liste je Prag (130 evra), slede Lisabon (137), Amsterdam
(207), Rim (263) i Berlin (265).
Pariz je sedmi (309 evra), na osmom mestu je Barselona (325 evra), deveti je
Njujork (328) a posle njega London.
Britanska prestonica nudi brojne besplatne obilaske muzeja, ali su ulaznice
za spektakle i izložbe među najskupljima u svetu, ističe Post ofis navodeći
kao primer da karta za posetu Bakingemskoj palati košta 36 evra. |
| |
| |
|
| |
| Japanci na strogoj dijeti |
| |
Japanci bi uskoro mogli da jedu samo pirinač i krompir bez mesa zbog globalne
nestašice hrane i alarmantno niske domaće proizvodnje, navodi se u s
objavljenom izveštaju japanske vlade.
Oko 60 odsto hrane koja se koristi u Japanu uzvozi se iz SAD, Kine,
Australije i Kanade.
Ako se globalna kriza s hranom pojača i rezultat bude manja dostupnosti
uvoza hrane, Japanci bi mogli da dožive dramatičan preokret u ishrani,
upozorilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Deo problema je i to što je stopa samodovoljnosti japanske proizvodnje hrane
pala na samo 39 odsto, navodi se u izveštaju.
Situacija u svetu s hranom prolazi kroz "nezabeležene promene", ocenjuje se
u izveštaju i traži od vlade da "preduzme konkretne korake za obezbeđivanje
hrane".
U izveštaju se navodi da ukoliko bi iznenada sav uvoz hrane bio obustavljen,
prosečan Japanac bi i dalje mogao da održi unos minimalne količine kalorijia
hraneći se pirinčem, krompirom i ribom.
"A ta hrana je daleko od onoga što sada jedemo", dodaje se.
Takođe se traži od japanske vlade da preduzme korake ka popularisanju
domaćih prehrambrenih proizvoda, obnavljanju poljoprivredne industrije, kao
i da se potrošači ohrabre da ne bacaju hranu.
Očekuje se da će se svetska kriza s hranom nastaviti zbog rasta stanovništva
u zemljama u razvoju, povećanja potražnje za bio-gorivom i smanjenja prinosa
zbog lošeg vremena, navodi se u izveštaju japanskog ministarstva
popljoprivrede. |
| |
| |
|
| |
| Energetski giganti među najvećim evropskim
firmama |
| |
Među 500 najvećih evropskih preduzeća, čiju rang listu redovno pravi nemački
list Handelsblat, probili su se uglavnom energetski giganti "nove" Evrope a
sa prostora bivše Jugoslavije jedino je slovenački Merkator, na 478. mestu.
 Na
listu TOP100 iz novih članica Evropske unije se plasirao jedino poljski
petrohemijski koncern PKN Orlen na 95. mesto sa prošlgodišnjim prometom od
6,8 milijardi evra, 21,9 odsto većim nego u prethodnoj godini.
Iz Poljske je na Handelsblatovoj rang listi najvećih preduzeća čije akcije
se kotiraju na berzama njih ukupno pet - uz energetske i metalurške tu je i
Telekomunikacja Polska.
Iz Češke su na rang listi tri preduzeća a najuspešnije, elektroenergetski
poludržavni gigant ČEZ popeo se od prošle godine za 13 mesta, na 226.
poziciju, zahvaljujući lanjskom prometu od 6,6 milijardi evra, 13,1 odsto
većem nego u prethodnoj godini.
Najviše predstavnika na listi TOP500 ima Velika Britanija, 104, za njom je
Francuska sa 68 a Nemačka je treća sa 58 preduzeća.
Iz celog regiona Istočne Evrope najuspešniji su Rusi a najveće preduzeće sa
postkomunističkog prostora je ruski Gazprom koji se sa prošlogodišnjeg 34
mesta popeo ove godine na 17. sa prometom od 61,9 milijardi evra, prema
podacima za 2006. godinu.
Češki dnevnik Hospodaržske novini sračunao je da je čista neto dobit
preduzeća na TOP500 porasla u odnosu na prošlogodišnju listu 27,5 odsto i po
prvi put su evropska preduzeća uspešnije oplođivala kapital nego američka. |
| |
| |
|
| |
| Britanija odobrila stvaranje hibridnih
embriona |
| |
Donji dom britanskog parlamenta je večeras, iz drugog puta, odobrio korišćenje
hibridnih embriona u istraživačke svrhe, javljaju agencije.
Donji dom parlamenta je sa 336 glasova za i 176 protiv odbacio amandman
kojim se zabranjuje stvaranje ljudsko-životinjskih embriona, čime je
uklonjena i poslednja prepreka za njihovu legalizaciju. , Reč je, naime, o
oplodnji ćelija životinja ljudskom DNK.
 Ta
odluka odnosi se samo na prvi deo nacrta kontroverznog zakona o embriologiji
i oplodnji o čemu se rasprava nastavlja sutra.
Hibridni embrioni su namenjeni isključivo u naučne svrhe. Oni moraju da budu
uništeni najkasnije 14 dana od početka razvoja i zabranjeno je da budu
ubacivani u matericu žene.
Britanski premijer Gordon Braun podržao je stvaranje hibridnih embriona, ali
su se tome usprotivili Katolička crkva i neki opozicioni poslanici.
Britanska Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) u septembru 2007.
dala je načelno "zeleno svetlo" za embrione hibride i već je izdala licence
za istraživanja.
Poslanici do sutra treba da se izjasne i o drugom delu teksta zakona koji se
odnosi na "bebe donatore" u slučajevima kada treba spasiti život brata ili
sestre obolelih od neke genetske bolesti. Ta mera bi trebalo da bude
usvojena bez većih problema.
Ostale teme o kojima će poslanici raspravljati, jesu mnogo problematičnije,
poput omogućavanja oplodnje in vitro za lezbijske parove i skraćenje
zakonskog roka za abortus. |
| |
| |
|
| |
| Mobilni telefon vodič po Akropolju |
| |
Turiste koji ovog leta posete Akropolj i Atinu u obilazak spomenika vodiće
njihovi mobilni telefoni, saznaje Frans pres u grčkom ministarstvu kulture.
Turisti će sms porukom biti obaveštavani da se bliže Akropolju i drugim
značajnim lokacijama, a potom će dobijati različite informacije o
spomenicima, uz mogućnost izbora jezika. Usluga pokriva sve značajne
spomenike u Atini.
Pilot projekat, koji će biti testiran tokom avgusta, odobrio je Centralni
savet za arheologiju, koji vodi brigu o nacionalnoj baštini.
Tarifa za uslugu biće oko tri evra po spomeniku, navodi grčko ministarstvo
kulture.
Usluga, koju će imati samo korisnici u romingu, neće biti dostupna Grcima i
drugim stanovnicima te zemlje. |
| |
| |
|
| |
| EU zaostaje u pomoći siromašnim državama |
| |
Države EU biće u zaostatku od 75 milijardi evra (117,3 milijardi dolara) u
obećanoj pomoći najsiromašnijim zemljama sveta do 2010. godine ako se ne
slože o povećanju izdvajanja, saopštile su danas grupe za pružanje pomoći.
Grupe koje se bore protiv siromaštva - uključujući Oksfam Internešnal (Odžfam
International), EkšnEjd (ActionAid) i CARE - zatražile su od bloka 27 država
da ne rizikuju svoj ugled najvećeg donatora u svetu.
 "Stotine
hiljada mrtvih u Burmi, cene hrane jurišaju u vis, dok jedna žena umire
svakog minuta u trudnoći ili na porođaju.
Sad, više nego ikad ranije, evropske vlade moraju da upute pomoć koju su
obećale najsiromašnijima u svetu", kaže Džastin Kilkalen (Justin Kilcullen),
predsenik CONCORD-a, koji predstavlja savez 1.600 međunarodnih grupa i mreža
za pružanje pomoći iz 22 države.
Organizacije apeluju na EU da prestane da naduvava svoje statističke podatke
o pomoći i pristane na strogi godišnji raspored po kome će ispunjavati svoje
ciljeve.
Politika pomoći EU naći će se na dnevnom redu ministara spoljnih poslova
bloka iduće sedmice, pošto su visoki funkcioneri Unije priznali da njene
članice na ispunjavaju svoja obećanja.
Članice EU su izdvojile 0,38 odsto svog bruto nacionalnog dohotka na pomoć
zemljama u razvoju tokom prošle godione, u odnosu na 0,41 odsto 2006. To
znači 47,7 milijardi evra (74,6 milijardi dolara) 2006. godine i 46,1
milijardu evra (72,1 milijarde dolara) prošle.
Zemlje EU su obećale da će izdvajati najmanje pola procenta bruto
nacionalnog dohotka godišnje do 2010, a 0,7 odsto do 2015. godine kako bi se
postigli ciljevi u borbi protiv siromaštva koje je su 2000. godine postavile
Ujedinjene nacije. |
| |
| |
|
| |
| Oko 300 uhapšeno u nasilju u Južnoj Africi |
| |
Južnoafrička policija i vladajuća ANC partija pojačale su danas napore da
obuzdaju nasilje protiv stranaca, u kome je ubijeno najmanje 24 ljudi, a
hiljade afričkih imigranata primorano da pobegne u izbeglička skloništa.
Portparol policije saopštio je da je skoro 300 ljudi uhapšeno od kada je
počelo nasilje 11. maja u siromašnim delovima ekonomskog centra Južne Afrike
Johanesburgu, od kojih 40 sinoć posle novog napada u kome je troje ljudi
povređeno.
 Policija
se više od nedelju dana bori da zaustavi napade na strance, koje mnogi
Južnoafrikanci iz siromašnih delova optužuju da im oduzimaju poslove i
podstiču kriminal. Lokalni mediji su javili da je dvoje ljudi ubijeno tokom
noći.
Od 11. maja, stranci, uglavnom iz Zimbabvea, meta su napada rulje naoružane
mačetama i vatrenim oružjem u najsiromašnijim delovima grada. Nekoliko
stranaca je spaljeno, žene su silovane a desetine radnji i domova opljačkano.
Afrički nacionalni kongres (ANC) saopštio je da se situacija postepeno
stavlja pod kontrolu, čime je doprinelo slanje zvaničnika u siromašna
naselja da apeluju da prestanu napadi. Takođe su pojačane policijske patrole
u problematičnim delovima.
U Južnoj Africi, koja ima 50 miliona stanovnika, živi oko pet miliona
imigranata. Strance iz siromašnijih zemalja privlači rad u rudnicima, na
farmama i po kućama, kao i jedna od najliberalnijih imigracionih politika na
svetu.
Najveća grupa, procenjena na oko tri miliona, dolazi iz susednog Zimbabve,
odakle su pobegli zbog političke i ekonomske krize u zemlji.
Predšednik Tabo Mbeki i lider ANC-a Džejkob Zuma pozvali su da se prekinu
napadi koji štete ugledu Južne Afrike koja važi za tolerantnu zemlju i
pretnja su nadi zemlje da će privući preko pola miliona gostiju na Svetski
kup u fudbalu 2010. godine. |
| |
| |
|
| |
| Hamburger za 175 dolara |
| |
U Njujorku se može kupiti hamburger po ceni od 175 dolara, a njegovi tvorci
priznaju da je on vrhunac dekadencije.
 Taj
hamburger, najskuplji u Njujorku, koštao je 150 dolara ali je njegova cena u
restoranu brze hrane Vol strit burger šop (wall Street Shoppe) povećana za
25 dolara kako bi bio uvršten u listu najskupljih stvari tog grada.
"Vol Strit ima dobre dane i loše dane. Želeli smo da imamo obični hamburger
(od četiri dolara) ali i nešto posebno kada na Vol stritu zaista imate
odličan dan", rekla je suvlasnica restorana Heder Tirni (Heather Tierney).
Hamburger između ostalog sadrži govedinu, crne tartufe, paštetu od pačje
džigerice, divlje pečurke i jestive ljuspice od zlata.
Restoran mesečno proda između 20 i 25 takvih hamburgera, dok onih običnih,
od četiri dolara, dnevno proda stotine. |
| |
| |
|
| |
| Registrovan prvi slučaj ptičijeg gripa kod
ljudi |
| |
Bangladeški ministar zdravstva izjavio je danas da je u toj zemlji registrovan
prvi slučaj virusa ptičjeg gripa H5N1 kod jednog dečaka, saopštili su
zvaničnici.
Prema izveštaju Ministarstva zdravstva, dečak, čiji identitet nije otkriven,
inficiran je tim virusom u januaru i sada se oporavlja nakon lečenja.
U tom izveštaju piše i da je taj slučaj ptičjeg gripa prvi registrovao
Centar za kontrolu i prevenciju iz Atlante. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
