|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1157, 13. jun 2008.
| Mračna prošlost Kanade |
| |
Posle decenija odugovlačenja, Kanada namerava da se pobliže upozna sa onim što
je jedan domorodački vođa nazvao "pojedinačno najsramnijim, najštetnijim i
najrasističkijim aktom u našoj istoriji".
 Između
70-tih godina 19. i 70-tih godina 20. veka, oko 150.000 indijanske dece
nasilno je odvojeno od roditelja i poslato u udaljene internate, u kojima su
mnogi mentalno, fizički i seksualno zlostavljani.
Uslovi u tim školama, koje su vodile najrazličitije crkve u ime kanadske
države, bili su ponekad užasni. Prema podacima iz tog vremena, čak polovina
dece koja je pohađala te institiucije umrla je od tuberkuloze.
Vladini zvaničnici u to vreme su tvrdili da je uloga škola bila da obrazuju
domorodačku decu. Drugi cilj je bila asimilacija domorodačkog stanovništva i
uništenje njihove kulture.
Deca su u tim školama nazivana "svinjama i psima". Učitelji bi ih tukli
ukoliko bi koristila svoj maternji jezik i govorili im da će otići u pakao
ukoliko ne pređu u hrišćanstvo. Mnogi roditelji nikad više nisu videli svoje
sinove i kćeri.
Danas ima oko 90.000 preživelih đaka iz pomenutih škola. Oni su sa Otavom, u
maju 2006, posle višegodišnjih sudskih sporova, postigli dogovor kojim je
predviđeno i osnivanje Komisije za utvrđivanje istine i pomirenje. Komisija
je počela rad 1. juna.
Članovi Komisije će putovati širom Kanade i držati javna saslušanja o
zlostavljanjima. Mandat komisije je pet godina.
Niko, međutim, ne može da kaže da li će Kanađani uopšte obratiti dovoljno
pažnje na saslušanja. Domorodački lideri dugo su se žalili da njihove reči
nailaze na ignorisanje i indiferentnost u Kanadi.
Lideri starosedelaca se nadaju da će Komisija, kojom predsedava domorodački
sudija Hari La Form, pomoći u unapređenju odnosa u velikoj meri
marginalizovane milionske populacije Indijanaca i ostalih 32 miliona
stanovnika Kanade.
"Ne kažem da će ovo biti čarobni štapić i da će se svi, pošto se završi,
osećati dobro. Ali znamo da ovakvi procesi imaju i isceljujuću komponentu",
rekao je La Form za Rojters.
On je dodao da ako sve bude išlo po planu "moći ćemo da kažemo da smo
pogledali zveri u oči, da smo se suočili sa strašnom prošlošću i da više
nećemo biti njeni taoci".
Mada Kanada godišnje troši oko 10 milijardi dolara na domorodačko
stanovništvo, mnogi ozbiljni problemi su i danas prisutni.
Indijanski lideri kažu da to destruktivno školsko nasleđe pomaže da se
objasne žalosni uslovi života, loše zdravlje i visoka stopa kriminala sa
kojima se mnogi pripadnici njihove populacije danas suočavaju.
"Mislim da će Kanađani bolje razumeti zašto smo postali tako lenji ili
gubitnici ili pijanice ili štagod. To proističe iz veoma destruktivne,
tiranske kolonizacije domorodačkog stanovništva", rekao je jedan od
indijanskih vođa, Robert Džozef.
Kritičari, koji ističu da Komisija neće imati moć da izvodi na sud, smatraju
da njen rad neće mnogo toga promeniti.
Roland Krisdžon sa Univerziteta Sent Tomas u Nju Bransviku smatra da Otava
mora prvo da prizna da oduzimanje dece od roditelja i davanje drugima
predstavlja akt genocida.
"Namera internata je bila da unište naš politički i religijski sistem, da
razore našu zajednicu, kulturu i način života... i u tome su u velikoj meri
uspeli", dodao je Krisdžon.
Crkve se, pak, kaju zbog svega. Poglavar kanadske Anglikanske crkve Fred
Hilc smatra da su verske vlasti pokušale "da socijalizuju i pokrste"
domorodačko stanovništvo. "Izneverili smo njih, same sebe, Boga. Izneverili
smo zbog našeg rasizma, iz uverenja da su belci superiorniji od domorodaca",
rekao je on.
Izvršni direktor Udruženja preživelih iz nacionalnih internata Ted Kjuvezans
ubeđen je, međutim, da će rad Komisije doprineti smirivanju tenzija i
pomirenju.
On je rekao da je tokom svog sedmogodišnjeg školovanja zlostavljan fizički i
seksualno. Na pitanje kako se nosi sa uspomenama, on je odgovorio: "Prosto
živite sa njima, to je sve".
Između skandala sa internatima u Kanadi i onim što se u isto vreme događalo
u Australiji, gde je iz raznih razloga najmanje 100.000 dece Aboridžina
odvojeno od roditelja, može se povući paralela.
Australijski premijer Kevin Rad izvinio se u februaru pripadnicima takozvane
"Ukradene generacije". Očekuje se da se i kanadski premijer Stiven Harper
formalno izvini preživelim školarcima na sednici parlamenta zakazanoj za 11.
juni. |
| |
| |
|
|
| Nastavljaju se pregovori o formiranju vlade |
| |
Mediji i dalje spekulišu o nastavku pregovora o formiranju vlade Srbije,
naročito između koalicije oko Socijalističke partije Srbije i Demokratske
stranke.
Posle hapšenja haškog optuženika Stojana Župljanina u medijima se postavlja
i pitanje kako će se to odraziti na pregovore o novoj vladi Srbije, s
obzirom na ranije često izražavan stav SPS-a protiv izručivanja optuženih
Haškom tribunalu.
Prema pisanju "Politike" u SPS-u "nisu srećni" zbog hapšenje Župljanina i
sumnjaju da je to pritisak narodnjaka koji još uvek imaju kontrolu nad
MUP-om i Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA).
Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da Župljaninovo
hapšenje "ima veze sa dodvoravanjem DS-a zapadnim mentorima".
List navodi da iz toga nije "jasno da li narodnjaci žele da sa sebe skinu
još jedno hapšenje i prebace ga na račun DS-a" i dodaje da ta izjava otvara
i pitanje da li narodnjaci i dalje kontrolišu policiju i BIA ili samo
formalno vode te resore.
"Politika" ocenjuje da je najveća nepoznanica kako će se u daljim
pregovorima o vladi, posle Župljaninovog hapšenja, postaviti socijalisti,
koji su protiv hapšenja haških optuženika, ali se zalažu za evrointegracije.
Potpredsednik SPS-a Milutin Mrkonjić rekao je za "Blic" da će Vlada Srbije
biti konstituisana do kraja juna ako pregovori budu završeni za nedelju dana
i dodao da će do kraja juna u Skupštini Srbije biti ratifikovan i Sporazum o
stabilizaciji i asocijaciji. Mrkonjić je istovremeno za "Danas" rekao da je
SPS detaljno pregledao pravnu analizu SSP-a koju je izradio ekspertski tim
DSS-a i da nisu zadovoljni ponuđenim rešenjima, kao ni objašnjenjem DSS-a o
realizaciji socijalno-ekonomskog programa i načinu usklađivanja penzija.
"Videli smo da to ne valja. Zato SPS insistira na ratifikaciji SSP-a u
republičkom pralamentu, jer je to budućnost Srbije", rekao je Mrkonjić.
On je, međutim, negirao da SPS pregovara sa demokratama o formiranju Vlade
Srbije.
S druge strane, "Blic" piše da se lider SPS-a Ivica Dačić susreo sa
predsednikom DS Borisom Tadićem, ali da nisu postigli dogovor o podeli
resora u budućoj vladi Srbije.
Kako se navodi, Dačiću je rečeno da SPS može da bira između ministarstva
odbrane i policije, ako odustane od premijerske funkcije.
Predsednik Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasim Ljajić izjavio je za "Večernje
novosti" da je izvesno da će novu vladu formirati lista "Za evropsku Srbiju"
i SPS, uz podršku manjina.
Pozivajući se na izvor iz SPS-a, list piše i da će zvanični pregovori bloka
oko SPS-a i DS-a o formiranju nove vlade započeti sledeće nedelje.
"Kao alibi da prekine flert sa SRS i narodnjacima i pređe u Tadićev zagrljaj,
Dačiću će poslužiti odbijanje DSS da dopuni analizu o povećanju penzija.
Dačić je već spremio taktiku za bezbolni politički zaokret", piše list.
Prema saznanjima lista, demokrate su spremne da ponude socijalistima resor
policije. |
| |
| |
|
|
| Rastu globalni izdaci za naoružanje |
| |
Međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), sa sedištem u Stokholmu,
naveo je u svom godišnjem izveštaju da su tokom 2007. globalni troškovi za
oružje porasli za šest odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
 Ali
u isto vreme se očekuju novi pregovori o kontroli naoružanja i razoružanju u
narednih 12 meseci, o čemu postoji širok konsenzus.
"Sa svih strana političkog spektra dolaze glasovi kojima se ponovo priznaje
važnost kontrole naoružanja pred sve većim pretnjama čovečanstvu", izjavio
je direktor Instituta Bejts Žil.
"Jasno je da je u interesu građana ali i vlada da preduzmu pragmatične i
pozitivne korake u pravom smeru".
Žil je, kako prenosi AP, ocenio da će razoružavanje najvećih nuklearnih sila
- Rusije i SAD - biti posebno značajno narednih godina i izrazio nadu da će
te dve zemlje preduzeti odlučujuće korake.
One bi trebalo da obnove i Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja 2009,
kao i Sporazum o smanjenju strateških ofanzivnih snaga 2012. godine.
Prema rečima Žila, i međunarodna konferencija o neširenju naoružanja u 2010.
godini takođe bi trebalo da izvrši pritisak na nuklearne sile da se
razoružaju.
"Nova američka administracija imaće kljucnu ulogu u kontroli naoružanja. Oba
američka predsednička kandidata, i Obama i Mekejn, izjavila su da nameravaju
da smanje američki nuklearni arsenal, kao i da razmotre ratifikaciju
Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih proba", dodao je Žil.
U izveštaju SIPRI-ja se navodi da je međunarodna vojna potrošnja prošle
godine dostigla 860 milijardi evra, od čega su 45 odsto potrošile SAD. Od
Drugog svetskog rata, SAD su najviše potrošile na naoružanje upravo prošle
godine - 351 milijardu evra.
Na drugom mestu je Velika Britanija sa 38,28 milijardi evra, a sledi Kina,
sa 37,4 milijarde, koja je na trećem mestu zamenila Francusku.
Po regionima, istočna Evropa najviše je povećala izdatke za vojne svrhe,
najvećim delom zbog Rusije, koja je potrošila 22,7 milijardi evra na oružje,
dok je godinu dana pre toga, 2006, u te svrhe izdvojila 22,2 milijarde evra.
Rusija je u decembru prošle godine suspendovala učešće u Sporazumu o
konvencionalnim oružanim snagama u Evropi iz 1990. godine.
Prema oceni SIPRI-ja, ta odluka predstavlja do sada najveći izazov za
sporazum koji ogranicava broj komada konvencionalnog oružja na starom
kontinentu.
Početkom ove godine, osam nuklearnih sila imalo je zajedno više od 25.000
nuklearnih bojevih glava. Na toj listi nije Severna Koreja jer, kako se u
izveštaju navodi, nije bilo moguće utvrditi da li je ta zemlja svoje
nuklearne kapacitete upotrebila za oružje.
Po zemljama, Rusija je u januaru 2008. imala 5.189 operativnih bojevih glava,
a SAD 4.075. Obe zemlje razvijaju nova oružja i modernizuju svoje snage.
Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija i Pakistan takođe su razvijale
nove raketne sisteme koji mogu da nose nuklearno oružje. |
| |
| |
|
|
| Stručnjak za stelt avione i kore za gibanicu |
| |
Čovek koji je jedini na svetu srušio nevidljivi avion, ponos američke
avijacije, danas na pijaci u Skorenovcu prodaje kore za gibanicu.
 Zoltan
Dani, bivši pukovnik, sada pekar i glavni lik u dokumentarcu "21 sekund",
27. marta 1999. zadivilo je svet: nevidljivi avion F-117A, poznat i kao
Noćni soko, vrh stelt tehnologije, završio je u banatskom blatu.
Dani je godinama tragao u literaturi za tajnom tog radarima nevidljivog
aviona. Onda mu je najednom sinulo i mada nije imao dozvolu nadređenih,
uradio je "malu tehničku inovaciju". Noćni soko je postao vidljiv i vrlo
ranjiv.
Tehnologija je praktično ostala ista, uputstvo za upotrebu takođe, samo se
F-117A pojavio na radaru i pao u njivu u ataru sela Buđanovci.
Jedinica pukovnika Zoltana Dania oborila je F-117A dvema raketama tipa "neva"
koje vojni stručnjaci smatraju toliko zastarelom tehnologijom da se i pre
izbijanja rata razmišljalo o njenom otpisivanju.
Pored nevidljivog bombardera F-117 A, pripadnici Trećeg raketnog diviziona
PVO, 250. raketne brigade kojima je komandovao Zoltan Dani u noći između 1.
i 2. maja 1999. oborili su i američki F-16, koji je pao kod Šapca.
Zoltan je, po završetku Vojne akademije, karijeru započeo u Zaboku kraj
Zagreba. U toj kasarni je dočekao i rat kao komadant raketne baze.
Ubrzo po izbijanju rata u Hrvatskoj jedinica je iz Zaboka prešla u Banja
Luku, gde su već bili stigli zagrebački i ljubljanski puk. Sa ljubljanskim
pukom stigao je raketni sistem "neva". Odatle je raketni sistem prebačen u
Mostar, zatim u Batajnicu i Pančevo.
Zastareli osmatrački radari P-12 i P-18 u gotovo trideset slučajeva kada je
NATO avijacija gađala položaje Zoltanove jedinice, "zaveli" su sofisticiranu
tehnologiju alijanse.
Sreća je što su Amerikanci gotovo sve protivradarske rakete koje su radile
na frekvencijama radara iz serije P već istrošili u Vijetnamu.
Čovek kome su bogate države nudile milione dolara da obuči njihove vojnike
kako da se bore protiv stelt tehnologije nije se obogatio: ni pre ni posle
rata. Poslednja ponuda bila je 10 miliona dolara.
Pre no što je, uz pomoć rođaka, kupio auto svakodnevno je ustajao u 3,45,
biciklom stizao, po standarno izrovanom putu, u šest kilometara udaljeni
Kovin. Odatle autobusom u Pančevo, pa vojnim prevozom do Beograda. Kući se
vraćao oko 17,30.
U vreme sankcija, kad nije bilo prevoza i benzina, više puta je u raketnu
bazu u Smederevu, gde je radio, stizao jašući, 18 kilometara po snegu, ledu
i mrazu. Do povratka kući o konju je brinuo pastir koji je, u blizini
kasarne, čuvao ovce.
"Vojnu karijeru sa činom pukovnika okončao sam na lični zahtev septembra
2004. Odluku sam doneo posle kolebanja da li da prihvatim neku od inostranih
ponuda ali i rizik, pre svega za moju porodicu", kaže Dani.
"Odlučio sam se za porodicu i posvetio pekarskom zanatu koji sam naučio kod
rođaka u vreme megainflacije devedesetih godina", rezimira životni put bivši
pukovnik. |
| |
Milosav Slavko Pešić,
Smederevo |
|
|
| Opra Vinfri ponovo najmoćnija među slavnim
ličnostima |
| |
TV voditeljka Opra Vinfri proglašena je, po izboru magazina "Forbs", po drugi
put, za najmoćniju ličnost godine među slavnima, prenele su svetske agencije.
 To
je ujedno i peti put da se autorka popularnog tok šoua našla na prvom mestu
liste 100 najmoćnijih.
Među 10 najbolje rangiranih su i dva para: Andželina Džoli je na trećem, a
njen partner Bred Pit na 10. mestu.
Muzički par koji se nedavno venčao, Bijonse Nouls i Džej-Zi su na četvrtom i
sedmom mestu.
Šampion u golfu Tajger Vuds je drugi, a fudbaler Dejvid Bekam na petom mestu.
Šesti je Džoni Dep a na osmom mestu je grupa "Polis" koja se ponovo okupila
i nalazi se na uspešnoj svetskoj turneji.
Spisak deset najmoćnijih zaokružuje britanska književnica Džoana Rouling,
koja je deveta posle objavljivanje sedme i poslednje knjige o Hariju Poteru.
"Ne iznenađuje što su Opra Vinfri i Tajger Vuds na vrhu i ovogodišnje liste.
Oni su sigurno među osobama koje najviše zarađuju", izjavio je Metju Miler
iz magazina "Forbs".
Za rangiranje se najviše vrednuje zarada u protekloj godini, ali se u obzir
uzimaju i prisustvo na internetu, u štampanim medijima, fotografije na
naslovnim stranama časopisa i u izveštajima na televiziji i radiju.
Tokom prroteklih godinu dana Opra Vinfri je zaradila 275 miliona dolara,
Vuds 115 miliona, Bijonse Nouls 80 miliona, Bekam 50 miliona a Džoni Dep 73
miliona dolara.
Džej-Zi je zaradio 82 miliona a "Polis" 115 miliona dolara.
Iako su zarada od 14 miliona dolara Andželine Džoli i Pitovih 20 miliona
dolara, bledi u odnosu na druge ličnosti sa vrha liste, popularnost para i
njihovo konstantno prisustvom u magazina, doneli su im visok plasman. |
| |
| |
|
|
| Izložba slika čuvenog falsifikatora |
| |
|
Čuveni falsifikator slika, Holanđanin Gert Jan Jansen, čiji su se radovi do
1990-ih godina nalazili u mnogim svetskim umetničkim kolekcijama, izlaže u
holandskom zamku Zejst radove Pikasa, Matisa, Gogena, Botera i Apela koje je
krivotvorio.
 Jansen,
desno, je 1994. uhvaćen i poslat u pritvor u francuskom gradu Orleanu, nakon
što je napravio pravopisnu grešku u lažnoj potvrdi o autentičnosti jedne
Šagalove slike, ali nikada nije osuđivan, "u nedostatku dokaza".
Kada je uhapšen, policija je kod njega zaplenila 1.600 slika, a gotovo sve
su bile falsifikati. Uspeo je, kako navodi AFP, da dobije odobrenje suda da
spase kolekciju kako je ne bi uništila vlaga u skladištu komesarijata u
Orleanu.
Gert Jan Jansen, rođen 1943. godine, čovek je diskretne pojave - sede kose i
sa malim naočarima za vid. Ne odriče se svoje reputacije "majstora među
falsifikatorima 20. veka" i njome se koristi da bi privukao kupce i
radoznale.
Njegova metoda se nije promenila, osim što danas stavlja sopstveni potpis na
slike.
Taj bivši student istorije umetnosti i samouki slikar počeo je "karijeru"
imitirajući stil umetnika koje je voleo i koristio propuste u katalozima
posvećenim tim likovnim umetnicima.
"Neophodno je da ih volim. Da ih ne volim, ne bih bio u stanju da ih kopiram",
kaže Jansen koji danas slobodno izlaže svoje radove.
Uprkos očiglednom daru za kopiranje tuđih radova, posao falsifikatora nije
bio lak i bio je slabo plaćen. "Treba mnogo vremena i pokušaja da bi se
napravila slika tako da liči na delo nekog poznatog umetnika", kaže Jansen.
Redovno je ipak "otkrivao" nepoznata dela slikara i time bio u stanju da
uzdrma tržište umetnina.
Jansen je ispričao da je mnogo toga naučio od stručnjaka aukcijskih kuća.
"Donosio bih im slike za koje kao nisam bio siguran, a oni bi uvek govorili
da su autentične. Pitao bih ih na osvnou čega su to zaključili i beležio
njihove odgovore misleći na iduću sliku", priseća se falsifikator.
Na pitanje zašto se posvetio kopiranju tuđih slika, on pominje svoju ljubav
prema slikarstvu i umetnicima čije je slike pokušavao da proda u svojoj
maloj galeriji u Amsterdamu.
"Nisam mogao da platim stanarinu, struju. Viđao sam da je roba kod mojih
kolega ponekad sumnjiva. A pošto su kupci to tražili..."
Kada je shvatio da prodaja u galeriji ne ide baš najbolje i da ima talenta
za falsifikovanje, Jansen je rešio da se time i bavi.
Počeo je da potpisuje postere litografija Karela Apela i porodaje ih kao
originale. Kasnije je uradio svoj prvi Apelov falsifikat i prodao ga za
dobru cenu.
Ohrabren tim uspehom, drugi falsifikat je poslao u London a aukcijska kuća
je fotografiju tog rada poslala Apelu koji je rekao da to jeste original.
Gvaš je prodat za rekordnu cenu.
"Muzičaru koji izvede Bahovu sonatu mi aplaudiramo. Ali kad ja izvedem
Pikasovu sonatu, mene hapse", požalio se uz širok osmeh.
Falsifikator i trgovac, Jansen trvdi da je i umetnik. Na izložbi u Zejstu
nalaze se, kako kaže, i neki njegovi lični radovi inspirisani njujorškim
grafitima.
Upitan da li ponekad ima želju da proveri da li bi opet uspeo da prevari
stručnjake, odgovorio je odrično. "Ne, jer danas mogu slobodno da slikam i
izlažem", rekao je Jansen. |
| |
| |
|
|
| Kraljica Ana u Beogradu |
| |
Ana Ivanović sa desetak hiljada Beograđana proslavila osvajanje Rolan Garosa
na balkonu gradske Skupštine. Srpska teniserka obećala da će još dugo, dugo
ostati najbolja na svetu!
 Više
od deset hiljada uglavnom mlađih Beograđana dočekalo je juče Anu Ivanović na
način na koji ona i zaslužuje - kao krunisanu tenisku kraljicu! Kao što smo
i navikli u proteklih 13 godina kada su srpski šampioni dolazili u zemlju sa
trofejima, Ana je pozdravila svoje obožavaoce sa balkona gradske Skupštine.
Publiku je prethodno zagrejao odlični beogradski bend "Loko", a atmosfera je
počela da se podiže kada je na balkon stupio glumac Dragan Jovanović,
specijalista za vođenje ovakvih i sličnih manifestacija. Baš kao i kada je
na istom mestu najavljivao Novaka Đokovića nakon Australijan opena, poznati
glumac je osmislio i malčice modifikovao legendarnu pesmu "Moja draga (Ana)
nema mane", koja se u Jovanovićevoj adaptaciji očigledno veoma dopala
okupljenim Beograđanima.
- Kao što znate, već sam slavila i u Parizu, ali ovo je nešto zaista posebno.
Hvala vam što ste došli u ovolikom broju da zajedno sa mnom proslavite moj
uspeh, a hvala vam i što ste me podržavali tokom celog turnira u Parizu.
Teško mi je da kontrolišem emocije u ovom trenutku i zaista nemam reči da
vam opišem koliko sam sada srećna i kako se osećam - obratila se Ana sa
čuvenog balkona.
U tom trenutku već poprilično raspomamljena publika prekinula je govor
Ivanovićeve uzvicima "Ana, mi te volimo", a naša teniserka im je uzvratila
čuvenom rečenicom, koja iz njenih usta, međutim, zvuči daleko bolje nego u
originalu: "Volim i ja vas!"
Hiljade ljubičastih balona poletelo je u vazduh, a Ana je zatim uzela svoje
omiljeno oružje u ruke i odservirala nekoliko desetina loptica u publiku.
Našoj teniserki ovo nije bio prvi put da se pojavljuje na balkonu gradske
Skupštine, a kako je Ivanovićeva na kraju poručila - nije ni poslednji...
- Ne mogu da obećam da ću osvojiti Vimbldon ili US open, ali se ipak nadam
da ćemo se ponovo videti na istom ovom mestu. Mogu da obećam da ću pružiti
svoj maksimum i nadam se još dugo, dugo biti prva teniserka na svetu - rekla
je na kraju Ana Ivanović.
Ana Ivanović, najbolja teniserka sveta i aktuelna šampionka Rolan Garosa,
polako se "rasanjuje" nakon fantastičnog uspeha koji je prošle nedelje
ostvarila u Parizu. Na jučerašnjoj konferenciji za medije Ana je objasnila
da i dalje mora s vremena na vreme da se uštine kako bi se uverila da sve
što joj se dešava poslednjih dana nije samo lep san! A dve nedelje ranije,
kako kaže, nije mogla ni da zamisli da će joj se nešto slično dogoditi u
Parizu.
- Ni u najluđim snovima nisam zamišljala da će mi se ovako nešto desiti,
posebno nakon turnira u Berlinu i Rimu, koji su se dogodili u veoma teškom
periodu za mene. Nisam uspevala da pronađem pravi način da kontrolišem
ogroman pritisak koji je bio na meni, ali sam kasnije na tome dosta radila
sa trenerima. Trud se isplatio, a osećaj je neverovatan. Titulu sam odmah
proslavila u Parizu, u krugu porodice i prijatelja, ali to ne bi bilo to da
nisam došla i u Beograd - kaže Ivanovićeva.
Ana smatra da je sada očekuje još veći pritisak, s obzirom na to da će na
Vimbldonu nastupiti kao prva igračica sveta, a samim tim i prvi nosilac na
turniru.
Mnogo igračica s kojima budem igrala neće imati šta da izgube protiv mene,
tako da će biti izuzetno motivisane. Očekujem jako teške mečeve bukvalno od
prvog kola, ali, kao što sam već rekla, na Rolan Garosu sam mnogo toga
naučila, pogotovo kako da se nosim sa pritiskom i velikim očekivanjima.
Situacija je, dakle, potpuno nova za mene, ali sam sigurna da ću se snaći i
uživati u svakom trenutku.
Za razliku od Novaka Đokovića i, izgleda, Jelene Janković, Ana Ivanović kaže
da još uvek ne razmišlja o izgradnji nekog teniskog centra, već smatra da bi
država trebalo da obezbedi uslove za mlade i talentovane igrače u Srbiji.
- Još nisam razmišljala o tome da gradim neke terene, ali mi je drago što
čujem da drugi naši teniseri imaju nameru da ulažu u takve stvari. U svakom
slučaju, imamo očigledan manjak teniskih terena, i to je nešto na čemu bi
država i Savez mogli da porade. Pogotovu kada je reč o terenima sa bržom
podlogom, na kojoj se igra većina turnira u svetu. Ana se, inače, na
konferenciji za medije pojavila u prelepoj beloj haljinici "Luj Viton", samo
jednoj od "stvarčica" kojom je sebe častila za titulu na Rolan Garosu.
- Imala sam malo vremena i za šoping po Parizu, u čemu uživam kao i svaka
normalna devojka. Kupila sam par stvari, a jedna od njih je i ova haljina,
koju sam pazarila u "Luj Vitonu". Nemam više vremena za odmor do Vimbldona,
ali se nadam da ću posle njega uspeti da odem na more barem na nedelju dana,
kako bih se malo okupala - rekla je na kraju Ana Ivanović. |
| |
| |
|
|
| Petak 13. više nije baksuzan |
| |
Petak 13, koji se u mnogim zemljama smatra baksuznim danom, zapravo je
bezbedniji od prosečnog petka, ustanovili su holandski statističari.
Studija koju je objavio holandski centar za statistiku na polju osiguranja,
pokazala je da se manji broj saobraćajnih nesreća i požara i krađa dešava
kada 13. u mesecu padne u petak, nego što je slučaj sa "običnim" petkom.
"Teško mogu da poverujem da je razlog to što su ljudi iz predostrožnosti
oprezniji ili jednostavno ostaju kod kuće, ali statistički govoreći, vožnja
je nešto bezbednija kada je petak 13", kazao je magazinu "Verzekerd"
statističar Aleks Hun .
U poslednje dve godine, holandske firme za osiguranje dobile su prijave o
prosečno 7.800 saobraćajnih nesreća svakog petka, pokazala je studija. S
druge strane, prosečan broj nesreća u slučajevima kada je taj petak bio 13.
u mesecu bio je samo 7.500. Zabeleženo je i manje požara i krađa, iako su
prosečni novčani gubici na petak 13. neznatno veći . |
| |
| |
|
|
| Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćena prava
titulara |
| |
Crnogorsko Ministarstvo finansija vratilo je Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC)
u Crnoj Gori prava titulara nad crkvama i crkvenim zemljištem u opštini
Cetinje.
 Tom
odlukom poništena je ranija odluka državne Uprave za nekretnine da se crkve
i crkveno zemljište u cetinjskoj opštini vrate u svojinu selima i bratsvima,
čime je SPC bila izgubila pravo titulara.
Prema oceni Uprave za nekretnine, crkve, groblja i druge nekretnine u
opštini Cetinje početkom 1990-tih godina nezakonito su upisane u katastar
kao imovina SPC.
List Vijesti piše da je Crnogorska pravoslavna crkva (CPC), na čiju je
inicijativu SPC izgubila pravo titulara nad crkvama i zemljištem, u rešenju
Ministarstva finansija stavljena pod znake navoda.
Povodom rešenja Ministarstva finansija, predstavnik CPC Stevo Vučinih ocenio
je da ta odluka predstavlja "marifetluk kojim administracija obrazlaže da
naše nije naše", nego da sva crkvena imovina u Crnoj Gori pripada SPC.
Predstavnici Mitropolije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori pozdravili su
odluku Ministarstva finansija.
"Ta odlula je u skladu sa očekivanjima Pravnog saveta Mitropolije", rekao je
predstavnik Mitroplije Gojko Perović. |
| |
| |
|
|
| Ustav garantuje prava pritvorenika u
Gvantanamu |
| |
Vrhovni sud SAD saopštio da su Ustavom zagarantovana prava pritvorenika u
Gvantanamu na žalbu pred federalnim sudovima, što predstavlja novi poraz za
administraciju aktuelnog predsednika Džordža Buša.
Ovo je već treći put da najviša pravosudna instanca SAD odbaci argumente
vlade o zatvoru američke vojne baze na Kubi gde se nalazi oko 270
pritvorenika.
Sudije su najpre 2004, a potom 2006. godine ocenile da pritvorenici mogu da
se obrate federalnim pravosudnim organima, ali tada su se pozvale na zakone
koje je Kongres u međuvremenu izmenio.
Međutim, Vrhovni sud je sa pet glasova za i četiri protiv ocenio da baza
Gvantanamo praktično funkcioniše kao američka teritorija mada se nalazi na
Kubi i da Ustav mora da se primenjuje i u toj bazi.
Ta odluka bi omogućila pritvorenicima iz Gvantanama da primoraju vlasti da
iznesu razloge za držanje u pritvoru, što američka administracija sada
odbija pravdajući se razlozima vezanim za nacionalnu bezbednost.
Odluka otvara i vrata federalnih sudova za pritvorenike koji žele da se žale
zbog evenutalno lošeg tretmana, a posebno po pitanju zakonitosti rada
vanrednih vojnih sudova koje je Vrhovni sud proglasio nevažećim u junu 2006.
ali ih je Kongres nekoliko meseci kasnije ponovo uspostavio. |
| |
| |
|
| |
|
|
