|
|
Broj 1158, 20. jun 2008.
| Deca srpskog porekla najpismenija |
| |
Obimna studija Školskog saveta regiona Toronto, najvećeg u zemlji, objavljena
u Toronto Staru ovih dana, daje vrlo detaljnu sliku o uspehu učenika iz
pojedinih predmeta u zavisnosti od kulture, rase, ekonomskog statusa i
porodice iz koje potiču. U studiji su korišćeni podaci o 105 hiljada učenika
od sedmog do 12. razreda, prikupljeni 2006/07 godine.
 Prva
ovako obimna analiza dokazala je ono što nastavnici već godinama znaju - u
kojoj meri je uspeh u učenju uslovljen porodičnim okruženjem, prihodom,
mestom i vrednošću formalnog obrazovanja u tom kulturnom okruženju,
okruženjem iz kojeg je porodica došla i ličnim problemima učenika. Kako se
napominje, razlike koje postoje trebalo bi da predstavljaju izazov za
obrazovne institucije koje žele svakom učeniku da pruže podjednaku šansu.
Dovoljan je samo pogled na grafikon da bi se videlo da srpska deca umeju i
mogu da budu najbolja. Gotovo neverovatnih 87 odsto učenika sa srpskim kao
maternjim jezikom, dobilo je prelaznu ocenu iz pismenosti u desetom razredu,
po čemu su ubedljivo prva i nadmašuju rođene Kanađane frankofonskog porekla
za osam, a one anglofonskog porekla čak za 12 odsto. Najbliži po rezultatima
su učenici hindu porekla, koji za našima zaostaju svega tri odsto.
Naša deca su svakako dala svoj doprinos i kod dobrih rezultata iz geografije
za deveti razred, gde je 65 odsto dece istočnoevropskog porekla dobilo ocenu
najmanje B. Bolji od toga bili su samo učenici sa istoka Azije, kod kojih je
čak 73 odsto ocenjeno sa najmanje B.Svega za po jedan odsto u odnosu na
Istočnoevropljane zaostaju deca sa juga Azije i iz južne i zapadne Evrope.
Direktor obrazovanja pri Savetu Geri Koneli kaže da rezultate ove studije
treba shvatiti kao upozorenje da u narednih pet godina treba raditi na
smanjivanju razlika i barijera koje stoje na putu obrazovanja.
Mnogi stručnjaci, među kojima je i profesor Li Ganderson, sa Univerziteta
Britanska Kolumbija, autor nekoliko knjiga vezanih za učenike imigrante, ne
slažu se da se prave poređenja između grupa, zato što smatraju da zemlja
porekla ne određuje inteligenciju. Ganderson potencira da u Kanadi, ukoliko
zaista želi da bude inkluzivna, škole moraju da iznađu načine da prevaziđu
barijere koje stvaraju kulturno poreklo ili ekonomski status porodice.
On naglašava da svaki nastavnik jednostavno mora da bude obučen za rad sa
imigrantima, jer je sudeći po popisu iz 2006. godine skoro polovina Kanađana
rođena van ovih prostora. Ganderson kaže: "Ako smo u stanju da učinimo da
čovek stigne na Mesec i da robot stigne na Mars, onda bi trebalo da uspemo
da nastavnu jedinicu prezentujemo tako da bude razumljiva deci bez obzira na
njihovo poreklo!" |
| |
| |
|
| |
| Srpski Hor kao spoj prošlosti i budućnosti |
| |
Srpski Hor Kir Stefan je nedavno održao koncert u amfiteatru nove Canadske
Opere: Four Seasons Centre.
 Hor
Kir Stefan nazvan po poznatom srpskom srednjovekovnom kompozitoru Kir
Stefanu je zasnovan 2000 u Torontu, u misiji ambasadora srpske muzike, od
strane Jasmine Vučurović- dirigenta.
U publici je bilo preko 200 posetilaca koji su bez daha uživali u
izvanrednoj duhovnoj i narodnoj muzici.
Program je bio bogato i umetnički osmišljen od hora, solista, folk orkestra
do profesionalnog dirigovanja.
Atmosfera i pozicija amfiteatra je doprinela interesantmom kontrastu dva
vremena, spoju prošlosti i budućnosti.
Lociran na samom uglu Ljueen-a i University-a korz staklene zidove nečujno
se probijala vreva junskog popdneva, svojstvena strogom centru Toronta, koja
nije uspela da umanji osećanje mira, harmonije i večnosti. Izgledalo je na
trenutak da smo daleko od nemirne i neizvesne budućnosti zaštićeni nekim
drugim svetom prošlosti duboko sakrivenim u nama.
Na kraju koncerta publika je euforično aplaudirala i izašla iz amfiteatra sa
velikim osmesima i punim dušama. |
| |
| Žolen Georgievska |
|
| |
| Novčanik određuje navike i jelovnik |
| |
Analiza ankete koju je sprovela Investors Grup pokazuje da zbog rasta cena
građani počinju da menjaju ne samo navike kod korišćenja svojih automobila,
već i u ishrani.
 Naglašava
se da se potrošači sve više, umesto egzotičnog voća i povrća, odlučuju za
kupovinu namirnica uzgajanih u okolini, meso je ređe na jelovniku i češće se
jede kod kuće nego u restoranu. Kod gotovo polovine anketiranih vidi se da
su već počeli skuplje namirnice da zamenjuju jeftinijim, a sličan je i broj
onih koji počinju da gaje povrće u svojoj režiji.
Sve ovo praktično ukazuje i na pojačanu brigu za životnu sredinu, odnosno na
zabrinutost u pogledu održivosti rezervi neobnovljive energije. Sudeći po
analizi, skoro polovina anketiranih strahuje da bi već sledeća generacija
mogla potrošiti postojeće energetske zalihe.
Najprimetnija promena u načinu ponašanja građana izazvana rastom cena vezana
je za benzinske pumpe. Čak 83 odsto anketiranih kaže da će sledeće vozilo
koje planiraju da kupe biti sa manjom potrošnjom. Više od polovine redukuje
svakodnevno korišćenje automobila, a 44 odsto veruje da će planove za
godišnji odmor morati da promeni ili zbog viših cena goriva ili zbog viših
cena avio-karata.
No, bez obzira što su neke promene već vidljive, Majron Knodel, analitičar
pri Investors Grup, naglašava da se i dalje radi samo o usklađivanju sa
novonastalim prilikama, ali još uvek ne o drastičnom odricanju od onoga na
šta smo navikli.
Jedna druga anketa, ona koju je radio Ipsos Rajda za Kanvest Njuz Servis i
Global Nešenel tvrdi da će milioni zaposlenih pre promeniti način na koji
putuju do posla nego što će ostaviti više novca na benzinskim pumpama. U
poslednjih šest meseci 37 odsto zaposlenih počelo je da pešači do radnog
mesta, a 31 odsto je prešao na automobile koji troše manje goriva. Četvrtina
anketiranih kao opciju razmatra podelu troškova sa kolegama za putovanje do
radnog mesta, 14 odsto počelo je da radi iz svoje kuće, dok je devet odsto
napravilo drastičniji korak - preselili su se tako da sada stanuju bliže
poslu. |
| |
| |
|
| |
| Pivo ostaje na prvom mestu |
| |
 Prodaja
alkoholnih pića zabeležila je najveći rast u poslednje četiri godine
zahvaljujući višim cenama i porastu broja stanovnika, pokazuju podaci
Statističke službe.
Pivo ostaje najpopularnije piće, ali vino sve brže nastavlja da osvaja
tržište. Prošle godine popijeno je pića u vrednosti od čak 18 milijardi
dolara. Prosečan građanin stariji od 15 godina potrošio je 667 dolara na
piće, od čega je nešto ispod polovine otišlo na pivo, 25 odsto na žestoka
pića, a oko 28 odsto na vino.
Od žestokih pića viski, skoč i burbon i dalje su najpopularniji, ali treba
reći da je prodaja votke porasla za deset odsto. Što se vina tiče, crno se
češće kupuje i pije, otprilike u odnosu tri prema dva.
Federalni budžet je od poreza na piće dobio oko 5 milijardi dolara. |
| |
| |
|
| |
| Ontario rešava deficit lekara, pa i
porodičnih |
| |
U upravo objavljenom izveštaju Statističke službe procenjuje se da oko 4,1
milion Kanađana starijih od 12 godina nema svog porodičnog lekara.
 Podaci
prikupljeni prošle godine u okviru istraživanja o komunalnom zdravlju,
navode da od onih koji nemaju primarnu zdravstvenu zaštitu, četiri petine
traži medicinsku pomoć drugde, na klinikama, u hitnoj pomoći ili u
dispanzerima. DR Rut Vilson, predsednik Udruženja porodičnih lekara Kanade,
kaže da su klinike za brze intervencije ili urgentna odeljenja siguran i
dobar prelazni način u sistemu zdravstvene zaštite za one koji nemaju
mogućnosti da na drugi način budu medicinski zbrinuti.
Upravo rešavanjem tog problema pozabavila se ontarijska vlada i predložila
zakon zakon kojim se deficit lekara u provinciji rešava bržom akreditacijom
doktora koji već rade u Kanadi, SAD-u i drugim zemljama sa sličnim sistemima
zdravstva. Takođe, zakon predviđa i davanje tranzicionih licenci za
specijaliste koji bi radili pod nadzorom lokalnih stručnjaka dve do pet
godina, odnosno dok ne dobiju punovažne dozvole za samostalno obavljanje
prakse u provinciji.
Predviđena je i brža procena znanja lekara, kako bi se odredilo gde bi
najviše odgovaralo da se ti lekari angažuju, kao i šira mogućnost
uključivanja u programe pomoći pre nego što počnu da rade.
Ova izmene predložila je Lorel Broten, poslanik iz Liberalne stranke,
parlamentarni asistent ministra zdravlja Džordža Smitermana.
Ukoliko bude usvojen, zakon će dati veća ovlašćenja odgovarajućim lekarskim
udruženjima da obezbede da žitelji provincije, posebno oni koji ih još uvek
nemaju, napokon dobiju porodične lekare.
U Ontariju trenutno leči pacijente više od pet hiljada lekara sa stranim
diplomama, što čini otprilike četvrtinu ukupnog broja lekara koji rade u
provinciji. |
| |
| |
|
| |
| Najlepše je živeti u Vankuveru |
| |
Nekoliko anketa pokazalo je ovih dana da je Vankuver najpoželjniji grad za
život u svetu.
Po mišljenju Indeksa svetskog centra Masterkard Vankuver se našao na prvom
mestu, a zajedno sa Torontom našao se među prvih dvadeset svetskih gradova
po kvalitetu života, gde su kriterijumi između ostalog bili lične slobode,
klima, slobodno vreme.
 U
Merserovoj anketi, gde se isto potenciralo na kvalitetu života, u
konkurenciji 215 svetskih gradova, Vankuver je zauzeo četvrto mesto. Uz
političke, socijalne, ekonomske faktore i životnu sredinu, poeni su se
dobijali i za ličnu bezbednost, zdravstvo, obrazovanje, saobraćaj i javne
službe.
Londonski magazin Monokl stavio je Vankuver na osmo mesto, a njihove procene
bavile su se i estetskim sadržajima i mestima na kojima se može naći dobro
piće.
Takođe, sudeći po magazinu Hrana i vino, grad spada među deset svetskih
metropola sa najboljim restoranima, kao jedini od kanadskih gradova.
Gradski turistički poslenici ističu da su ova priznanja izuzetno dobra za
privlačenje međunarodne medijske pažnje, a samim tim i potencijalnih turista.
Žitelji Vankuvera, pak, naglašavaju da je divan osećaj kada i drugi znaju da
je njihov grad tako poželjan za život. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
